Neupućen, običan čovek, oblik smatra sopstvom. I onda se taj njegov oblik menja, postaje drugačiji. Kako se oblik menja, tako i njegova svest postaje zaokupljena promenom oblika. Uznemirenost i duševna stanja rođena iz zaokupljenosti promenom oblika nastavljaju da opsedaju njegov um. Pošto mu je um opsednut, i on je uplašen, nesrećan i ispunjen nemirom; zahvaljujući vezivanju postaje uznemiren. Na taj način nastaje uznemirenost usled vezivanja

Nesigurna je i nepoznata dužina života onih koji su podložni smrti. Život je težak i kratak, bremenit patnjom. Ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt

Dokle postoji tijelo dotle postoji smrt. Zato, Rado, treba da shvatiš da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaćanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjećaje, utiske, izraze volje i svijest

Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko će tvrditi da je ono i za trenutak potpuno zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da vežbaš: 'Čak i ako je moje telo bolno, moj um biće bez bola.'

Naricanjem i plakanjem um ne biva ništa mirniji, već se patnja samo uvećava

Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, telesni i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, na isti način neuk čovek kada ga pogodi osećaj bola, oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni.[

Kad bi tijelo bilo isključivo bolna pojava, podložna bolu, obuzeta bolom, a ne radošću, bića ne bi uživala u tijelu. Ali pošto je tijelo također i radosna pojava, sklona radosti, obuzeta radošću, zato bića uživaju u tijelu za koje ih vezuje strast. Zbog te se povezanosti zagađuju. To je uzrok, to je povod zagađenosti bića. Zato bićima tjelo postaje odvratno. Zbog te odvratnosti odustaju od strasti, a tim se odustajanjem pročišćuju. To je uzrok i povod pročišćenju bića.

Kao što spajanjem i trljanjem dva drvena štapa nastaju toplina i vatra, a njihovim razdvajanjem prestaju, tako je i sa osećanjima: u zavisnosti od određenog čulnog utiska nastaje odgovarajuće osećanje; prestankom određenog čulnog utiska prestaje i odgovarajuće osećanje.

Sve što se oseća je unutar patnje

Ono što jesmo rezultat je onoga što smo mislili. Um je sve. Šta mislimo to i postanemo.

Zlodela nastaju zbog uma. Ako promenimo um mogu li zlodela opstati?

. Hiljade sveća mogu da se zapale jednom jedinom svećom, a da se život te sveće ne skrati. Sreća se nikada ne umanjuje njenim deljenjem.

. Ne živite u prošlosti, ne maštajte o budućnosti, koncentrišite svoj um samo na sadašnji trenutak

Ma koliko da svetih reči pročitate, ma koliko da ih izgovorite, kakvo dobro od njih ako ne delate po njima?

Čak se ni smrti ne boji onaj koji živeo mudro.

Mir dolazi iznutra. Ne tražite ga van.

Na nebu nema razlike između istoka i zapada. Ljudi prave razliku u sopstvenom umu i onda veruju da je istinita.

Sidarta Gautama je bez sumnje jedan od najvećih mislilaca, filozofa i učitelja u istoriji čovečanstva, i ne prestaje da inspiriše milijarde ljudi ni dan danas. Ono što je pričao aktuelno je danas kao i pre 2.500 godina kada je hodao Zemljom. Ako nam ne verujete, samo pročitajte neke od njegovih izreka
Buda doslovno znači "budni", "onaj koji je budan" i odnosi se prvenstveno na Sidartu Gautamu, indijskog mudraca koji je živeo oko 500 godine p.n.e, koji je doživeo prosvetljenje i podučavao ljude kako da postignu isto.

Buda, međutim, može da postane bilo ko ko se potpuno oslobodi od svih grehova i mentalnih prepreka, ko se probudi iz sna neznanja i tako spozna pravu prirodu sveta, kosmosa, prostora uopšte, vremena, sebe, živih bića oko sebe.

Postoji mnogo Budinih izreka koje su ostale zabeležene za buduća pokolenja i koja se danas sa velikom pažnjom čitaju u celom svetu, ne samo među onima koji su ovu religijsku filozofiju prihvatili, prvenstveno na Dalekom istoku.

Evo nekih od njih.

1. Ono što jesmo rezultat je onoga što smo mislili. Um je sve. Šta mislimo to i postanemo.

2. Zlodela nastaju zbog uma. Ako promenimo um mogu li zlodela opstati?
3. Hiljade sveća mogu da se zapale jednom jedinom svećom, a da se život te sveće ne skrati. Sreća se nikada ne umanjuje njenim deljenjem.

4. Ne živite u prošlosti, ne maštajte o budućnosti, koncentrišite svoj um samo na sadašnji trenutak.

5. Ma koliko da svetih reči pročitate, ma koliko da ih izgovorite, kakvo dobro od njih ako ne delate po njima?

6. Čak se ni smrti ne boji onaj koji živeo mudro.

7. Mir dolazi iznutra. Ne tražite ga van.
Budistički hram na Tajlandu. Foto: Wikipedia/JJ Harrison
8. Na nebu nema razlike između istoka i zapada. Ljudi prave razliku u sopstvenom umu i onda veruju da je istinita.

9. Ako bismo jasno mogli da vidimo čudo jednog jedinog cveta, čitav naš život bi se promenio.

10. Jedini pravi neuspeh u životu je ne biti veran onome što znaš da je ispravno.

11. Nećete biti kažnjeni svojim besom, bićete kažnjeni svojim besom.

12. Vi sami, jednako koliko i sve ostalo u celom univerzumu, zaslužujete ljubav i privrženost.
13. Tri stvari se ne mogu dugo skrivati: sunce, mesec i istina.

14. Onaj koji se oslobodi ozlojeđenih i uvredljivih misli sigurno nađe mir.

15. Razumeti sve znači oprostiti sve.

16. Kada je um čist, sreća dolazi kao senka koja nikada ne odlazi.

17. Ne možete putovati dok sami ne postane put.
18. Kada shvatite koliko je sve savršeno, zabacićete glavu unazad i smejaćete se nebesima.

19. Krčag se puni kap po kap.

20. Ne verujte ničemu, bez obzira gde ste to pročitali i ko je to rekao, čak i ako sam ja to rekao, ako se to ne slaže sa vašim zdravim razumom.

21. Pas se ne smatra dobrim psom ako dobro laje. Čovek se ne smatra dobrim čovekom ako dobro priča.

22. Ništa nije smrtonosnije od navike sumnjičavosti. Sumnja deli ljude. To je otrov koji uništava prijateljstvo i razbija prijatne odnose. To je trn koji iritira i povređuje; to je mač koji ubija.

23. Put nije na nebu. Put je u srcu.
Budina statua u Angkoru, u Kambodži. Foto: Wikipedia/Michael Day
24. Imajte saosećanje prema svim živim bićima, bogatim i siromašnim podjednako. Svako ima svoje patnje. Neki pate mnogo, neki premalo.

25. Podučajte ljude ovim trima istinima: velikodušno srce, ljubazna reč i život službe i saosećanja su stvari koje obnavljaju čovečanstvo.

26. Cela tajna postojanja je nemati strah. Nikada se ne plašite onoga šta će vam se desiti, ne zavisite ni od koga. Samo ste u trenutku kada odbijete svaku pomoć istinski oslobođeni.

27. Niko ne može da nas spasi osim nas samih. Niko neće i niko ne može. Mi sami moramo hodati putem.
28. Osvojiti sebe je veći zadatak od osvajanja drugih.

29. Tvoj posao je otkriješ svoj posao i onda mu se posvetiš svim srcem.

30. Bolja od hiljadu praznih reči je jedna reč koja donosi mir.

31. Mržnja nikada ne prestaje kroz mržnju. Mržnja prestaje kroz ljubav. Ovo je nepromenjivi zakon.

„ Da, Kalame, normalno je što sumnjate i u nedoumici ste, jer nedoumica je nastala iz onoga što je sumnjivo. Zato, Kalame, ne dajte se zavesti onim što se prepričava, ni što je postalo tradicija; ni tvrdnjama, ni zato što je u skladu sa svetim knjigama, ni logičkim zaključcima i domišljanjima, ni zato što se po svemu čini da je tako, ni zato što vam neko gledište izgleda uverljivo, ni zato što tako kaže isposnik koji vam je učitelj. Tek onda, Kalame, kada sami uvidite da su određene stvari nepovoljne i pogrešne, tek tada ih napustite... A kada sami uvidite da su određene stvari povoljne i ispravne, tek tada ih prihvatite i sledite.[70] ”
— Buda

„ Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. ”
— Buda

„Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?[1]”
— Buda

Нека благост победи љутњу
Нека добро савлада зло
Нека грамзивца победе дарови
Нека лажљивца надигра истина
О, нека мржњи преко љубави дође крај.

Буда