Sve je nestvarno.

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mukotrpne, sva su bića lišena vlastitog svojstva. Mudrac kada to uvidi, odvraća se od patnje. To je put pročišćenja

Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.

Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i dokončanje patnje.

Rađanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, biti vezan za ono što se ne voli jeste patnja, rastanak od onog što se voli jeste patnja, ne dobiti ono što se želi jeste patnja

Koren svih pojava jeste želja.

Patnja nastaje iz žudnje za zadovoljstvima, iz žudnje za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.[

Za dostignuće istine osobito je važan podvig. Ko ne izvrši podvig, taj neće ni dostići istinu. Kako se ko trudi, tako i dostiže istinu. Zato je podvig osobito važan za dostignuće istine.

Ako neki čovjek tvrdi: ‘To je moje uvjerenje', a izjava mu je dosljedna istini, iz toga još ne slijedi jednostran zaključak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda', jer istinu uviđaju samo mudraci, i to svaki pojedinačno, sam za seb

Onaj koji se opredelio za život duha, treba da se kloni dve krajnosti. Jedna je život posvećen zadovoljstvima i uživanjima, što je nisko, neplemenito i nekorisno. Druga je život izložen mučenjima, što je ružno, nedostojno i nekorisno. Oslobođeni se udaljio od obe krajnosti zato što je otkrio pravi put koji vodi saznanju, velikoj mudrosti, uzvišenosti, unutarnjoj svetlosti i nirvani.

Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve jesu.

O monasi, postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.[

Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne

Um je preteča svih stvari,
um ih stvara i njima upravlja;

ko sa dobrim naumom govori i radi,

prati ga sreća kao nerazdvojna sena.

Kao što bi majka rizikovala svoj život da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranično srce ljubavi za sva bića

Tri su obeležja onoga što je uslovljeno. Njegov nastanak je uočljiv, njegov nestanak je uočljiv i njegova promena dok traje jeste uočljiva.[

Pet je stvari koje ne može postići asketa, sveštenik, natprirodno biće, Đavo, Bog i niko drugi na svetu. Da ono podložno starenju ne stari. Da ono podložno bolesti ne oboli. Da ono podložno smrti ne umre. Da ono podložno okončanju ne okonča. Da se ono podložno razaranju ne razori.

Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja.

Onaj ko ima ispravno razumevanje nema neizvesnosti niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje

Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste kontakt. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez kontakta

Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Opijenost mladošću, opijenost zdravljem, opijenost životom

Postoje tri vrste žudnji. Žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem, žudnja za nepostojanjem.

Monasi, sve gori. Oko gori. Uho gori. Nos gori. Jezik gori. Telo gori. Um gori. I sve što nastane na osnovu toga - bilo doživljeno kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno - takođe gori. Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kažem vam, rađanjem, starenjem i umiranjem, jadom, bolom, tugom i očajem. Videvši to, u čoveku se sve više raspršuju iluzije. Kad mu se rasprše iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujući hlađenju strasti, on se potpuno oslobađa.

Bilo bi poželjno za neobrazovanog čoveka da pre smatra svojim sopstvom svoje telo sastavljeno od četiri elementa nego svoj duh. Jer, očigledno je da njegovo telo može da traje jednu, dve, tri,četiri, pet ili deset ili čak sto i više godina; dok ono što nazivamo misao, svest ili duh, stalno se pojavljuje i noću i danju kao jedna stvar, a nestaje kao nešto drugo