Kada su počev od 1982. godine, kroz tematske izložbe Memorijalnog centra javnosti postali dostupni fondovi sadašnjeg Muzeja istorije Jugoslavije, među kojima je i 200.000 poklona koje je Josip Broz dobijao od svetskih državnika i domaćih ljudi, ponuđeno je samo pola odgovora znatiželjnoj publici. Izložba „Smrt u trezoru” (traje do 23. avgusta) na kojoj je prikazano 14 poklona Titu ponovo je aktuelizovala drugi deo pitanja: a šta su Titova uzdarja. O tome razgovaramo sa načelnikom kustoske službe u Muzeju istorije Jugoslavije, arheologom Momom Cvijovićem, i kustosom, istoričarem umetnosti Anom Panić.

- Na naše veliko zadovoljstvo, sačuvana je uredna dokumentacija o poklonima Josipa Broza stranim državnicima u periodu od 1953. godine, to jest od osnivanja kabineta predsednika republike, do Titove smrti, 1980. godine, kartoteka je vođena po zemljama i ličnostima. Na 4.397 kartona nalaze se podaci o darovima ličnostima iz 106 zemalja, sa ubeleženim datumom posete i sumiranim opisom uzdarja - kaže Cvijović.
Pregledom kartoteke pokazalo se da je repertoar uzdarja iznenađujuće uzan. Najčešće su to slike i skulpture savremenih autora, lovačko naoružanje, predmeti od srebra i zlata - nakit, tabakere, kutije za cigare, kristal, retki pirotski ćilimi, narodne nošnje, idriška i paška čipka. Ipak, i na osnovu njih stiče se utisak koji su umetnici imali prednost na Titovom dvoru.
Stranim državnicima poklonjeno je 250 skulptura, najviše Frane Kršinića (110) i Antuna Augustinčića (36), zatim Ivana Meštrovića, Sretena Stojanovića, Petra Palavičinija, Tome Rosandića, Rista Stijovića, Vanje Radauša, Jovana Soldatovića, Ota Loga… Autori poklanjanih slika (ukupno 161) su, pak, najčešće Nikola Graovac i Peđa Milosavljević (po 36 dela), a slede Paja Jovanović, Petar Lubarda, Milan Konjović, Stojan Aralica, Beta Vukanović, Marko Čelebonović, Jovan Bijelić, Vlaho Bukovac, Ivan Radović, Ljubica Sokić, Milo Milunović, Boža Prodanović…

- Darovanje dela sopstvene nacionalne baštine, kao gest najdubljeg poštovanja prema vodećim ličnostima sveta, na simboličan način poklon je celom čovečanstvu. Ono samo na prvi pogled znači otuđivanje, jer je brisanje granica nacionalne kulture u stvari druga reč za civilizacijsko pravo na zajednički identitet i istoriju - objašnjava Cvijović.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika „Njen prvi nastup” Paje Jovanovića poklonjena je Nehruu za njegov sedamdeseti rođendan. (Uzgred, Tito je za svoj sedamdeseti rođendan od Beograda dobio na poklon Muzej „25. maj”.) Pretpostavlja se da je slika odneta iz nečije kuće u Vršcu, jer njeno poreklo nije evidentirano, kao što nije ni ikone „Bogorodica sa Hristom” iz XVI veka, kojom je 1959. darovana etiopska carica.

- Za razliku od ova dva dela, saznali smo od koga je Tito nabavio kolekciju starog oružja koju je 1963. poklonio meksičkom predsedniku Lopezu Mateosu - ukazuje Cvijović. - U Vojnom muzeju smo našli karton koji o tome svedoči. Većinu dela Titov kabinet je kupovao od umetničkih udruženja ili samih umetnika. Postoje i računi. Na osnovu njih zaključimo da je tada bila čast biti umetnik. Na primer, jedna manja skulptura, „Fugura sa sjekirom” Vanje Radauša plaćena je 40.000 dinara, što je bila trećina cene trosobnog mebliranog salonca kod Skupštine, a dvostruko više od klavira engleske proizvodnje.

Podstaknuti dvostranošću darivanja, istraživači su otkrili niz kurioziteta. Tito je grčkom kraljevskom paru (kralju Pavlu i kraljici Federiki) od koga je dobio antički zavetni šlem, poklonio par konja lipicanera. Maršalu Aleksandru Papagosu koji mu je darovao figuru žene od terakote iz IV veka p.n.e. uručio je Augustinčićevu skulpturu u bronzi „Dečak sa ribom”. Konstantinu Karamanlisu, od koga je primio antičku vazu, Tito je, pak, predao dve skulpture u bronzi, Kršinićevu „Kupačicu” i Meštrovićevu „Devojku sa lautom”, i sliku „Dubrovnik” Peđe Milosavljevića. Anvar el Sadat je od Tita dobio veliku srebrnu stonu kutiju za cigarete sa reljefnim predstavama Dubrovnika, Jajca i Plitvica u zlatu, 150 kilograma jabuka sorte zlatni delišes, 50 kilogram suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle. Prilikom boravka u Tunisu, kada mu je Habib Burgiba uručio rimski mozaik, Tito je za uzvrat svom domaćinu poklonio „fijat 1100″. Titov poklon Naseru (koji mu je darovao vazu od alabastera iz III dinastije) bila je skulptura u belom mermeru „Rušenje kolonijalizma” rad Antuna Augustinčića.

Dok su uzdarja stranim državnicima, a među njima su i Brežnjev, Naser, Norodom Sihanuk, Habib Burgiba, Anvar el Sadat, Konstantin Karamanlis…, trebalo da promovišu tada još mladu državu, pokloni koje je Tito uručivao našim zvaničnicima, viđenijim građanima ili radnicima pred odlazak u penziju, uglavnom su sitniji predmeti, poput satova i monografija. Prema članovima svoje porodice baš i nije bio posebno darežljiv. Često im je za rođendane poklanjao zlatnike i dugmad za košulju, a najčešće bombonjere!

Imanje sa vilom u Marakešu

Uvidom u kartoteku Titovog kabineta Ana Panić pronašla je da je od marokanskog kralja Hasana II, kome je maršal poklonio kompletnu opremu za ambulantu sa dvadeset pet kreveta, za uzvrat dobio imanje od četiri hektara sa vilom u Marakešu.
- Našli smo tapiju na to imanje i predali je Ministarstvu inostranih poslova koje je nadležno da ispita šta se s njim u međuvremenu desilo - ističe Ana

Panić iznoseći i par „sitnica” koje je kabinet pripremio za Titovu posetu Africi 1961. godine. To su rendgen aparati, sanitetski automobili, kino-projektori…

Izvor: Blic Online

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ono što povezuje Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunicu i Svetozara Marovića, osim funkcije predsednika Jugoslavije, jesu i pokloni koje su s tog mesta davali i primali od raznih stranih državnika, članova kraljevskih i carskih porodica.
Uglavnom su poklanjane umetničke slike, knjige, statue, u pojedinim slučajevima uzimani su i vredni eksponati iz muzeja, konji, jabuke, automobili. Bivši državni funkcioneri u jednom periodu nosili su svojim kućama poklone koje kao nosioci funkcija dobiju od stranih državnika i delegacija. Interesantno je da do danas nijedan srpski ministar nije prijavio da je dobio neki poklon tokom obavljanja državne funkcije. Zakonom nije regulisano primanje poklona od inostranih političara i delegacija, a Odboru za rešavanje sukoba interesa, koji vodi evidenciju o primljenim poklonima najviših državnih funkcionera, do danas nije stigla nijedna prijava da je neki funkcioner dobio poklon a da ga nije prijavio. Najredovniji u izveštavanju bili su predsednik Srbije, premijer i predsednik Skupštine Srbije.

Podaci o poklonima Miloševiću ne postoje

Podaci o poklonima koje je od 1997. dobijao tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević ne postoje. Njegov naslednik na mestu predsednika Jugoslavije, Vojislav Koštunica, sledio je svetsku praksu da se prave predmeti s imenom predsednika države koji su poklanjani kolegama iz drugih država. Tako su svojevremeno i napravljeni posrebreni tanjiri s njegovim imenom. Kolegama predsednicima poklanjane su slike i knjige.

Vremena kada je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito poklanjao izuzetno vredne predmete, čak i iz muzejskih zbirki, davno su prošla. Međutim, svoje zvezdane trenutke primanje i davanje poklona imalo je upravo s Brozom.

Darovi iz beogradskog Vojnog muzeja

Broz je darovao i vredne eksponate iz muzeja. Naime, ostalo je zabeleženo da je tadašnjem meksičkom predsedniku Adolfu Lopezu Mateosu 30. marta 1963. Broz uručio garnituru starog oružja iz XVII i XVIII veka - puška kremenjača "tančica", dve kubure, dva jatagana, dve arbije, par zejtinlica i fišeklija. Svi ovi predmeti uzeti su iz Vojnog muzeja u Beogradu. Meksički predsednik je Titu uručio statuu žene od terakote iz VIII veka nove ere.

Iz tih vremena ostalo je zabeleženo da su kralj Grčke Pavle i njegova supruga Frederika juna 1954. u Atini Brozu poklonili antički bronzani šlem iz VI veka pre nove ere. Zauzvrat, grčki kraljevski par je od Broza dobio par konja lipicanera.
U izvanrednom katalogu Muzeja istorije Jugoslavije, koji je načelnik muzeološke zbirke Muzeja Moma Cvijović svojevremeno uradio povodom izložbe poklona, navodi se veliki broj poklona koje je Broz davao i primao.
Alabastersku vazu iz Džoserove piramide iz III veka p.n.e. Brozu je 1956. poklonio tadašnji predsednik Egipta Gamal Abdel Naser. Rad u mermeru vajara Antuna Augustinčića Rušenje kolonijalizma uručen je kao odgovor na poklon. Interesantan je bio Brozov odgovor na poklon tuniskog predsednika Habiba Burgibe koji mu je aprila 1961. poklonio mozaički medaljon s mitološkim motivima iz rimskog perioda, II veka nove ere. Broz je svom kolegi darovao popularnog "fiću".
Arhiva o poklonima Broza stranim državnicima vođena je veoma precizno od 1953. godine do njegove smrti maja 1980. Nedostaju podaci o poklonima od 1943. do 1953, odnosno od osnivanja Kancelarije maršala Jugoslavije. Zanimljivo je da Broz od 1948. do 1952. nije napuštao Jugoslaviju, ali popis poklona iz tog perioda ne postoji. Broz je bio široke ruke kada je reč o davanju poklona, a to pokazuje i popis umetnina. Slike i skulpture savremenih autora, savremeno lovačko naoružanje, predmeti od zlata i srebra, nakit, tabakere, kutije za cigare, kristalni predmeti, pirotski ćilimi, narodne nošnje, idriska i paška čipka, muzički i TV uređaji. Najviše je poklonjeno skulptura tadašnjih savremenih vajara, čak 258. Radovi Ivana Meštrovića, Tome Rosandića, Petra Palavičinija, Antuna Augustinčića, Ota Loga... Poklonjeno je čak 110 skulptura koje je uradio vajar Frano Kršinić, dok za njim sledi vajar Anton Augustinčić s 36 radova. Od umetničkih slika poklonjena je 161 umetnička slika Paje Jovanovića, Petra Lubarde, Milana Konjovića, Stojana Aralice, Bete Vukanović, Peđe Milosavljevića, Marka Čelebonovića, Jovana Bijelića, Ljubice Sokić... Najviše poklonjenih radova pripadalo je Nikoli Graovcu i Peđi Milosavljeviću, po 36 dela. Verovatno najvredniji poklon koji je Broz dao bila je ikona iz XVI veka Bogorodica s Hristom i arhanđelima, darovana carici Etiopije avgusta 1959. godine. Međutim, ni radovi vajara i slikara nisu bili jeftini. Recimo, skulptura Frana Kršinića kupljena je od autora za tadašnjih 25.000 dinara. Radi poređenja, namešten stan u Beogradu kod Savezne skupštine te 1947. godine vredeo je 120.000 dinara. U Muzeju Jugoslavije ukupno ima 4.397 kartica s darovanim osobama iz 106 zemalja.


Danas

Nestala Titova skupocena zbirka poštanskih maraka

Kolekcija poštanskih maraka, koju je Josip Broz pasionirano skupljao tokom života i za koju se u stručnim krugovima mislilo da je najvrednija na svetu, nestala je i ne zna se njena sudbina, tvrde njegovi naslednici i njihovi pravni zastupnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Josp Broz Tito voleo je skupe i raritetne stvari, kao što su retke poštanske marke

- Njegov unuk Joška Broz rekao mi je kako je često viđao dedu s tom zbirkom. Procenjivalo se da je to jedna od najvrednijih zbirki poštanskih maraka na svetu. Međutim, ona je nestala i ne nalazi se čak ni na spiskovima stvari koje su nam dostavljene - kaže advokat Goran Petronijević, pravni zastupnik Joške Broza.


U beogradskom Prvom osnovnom sudu za danas je zakazan novi početak ostavinske rasprave na zahtev Brozovih naslednika, jer je prošli put odloženo zato što nisu svi naslednici imali advokate. Pravo na nasleđe Brozove imovine polažu supruga Jovanka, sin Aleksandar - Miša Broz i četvoro dece Josipovog starijeg pokojnog sina Žarka: Joška, Edvard, Zlatica i Svetlana.


Naslednici očekuju da sud utvrdi koji je deo zajedničke bračne imovine pripadao Jovanki, a da se ostala imovina raspodeli na tri dela. Jedan za Jovanku, drugi za Mišu Broza, koji živi u Zagrebu, i treći za četvoro Žarkove dece.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Na suđenju bi čak mogla da se donese odluka o podeli imovine koja je sada poznata. Mi znamo da nedostaje spisak najvrednije imovine i njega pokušavamo da nađemo. To je takozvani četvrti spisak - kaže advokat Petronijević.


Od nepokretne imovine jedino je na spisku vinograd u Zagoriju, ali oko njega vode spor Brozovi naslednici. Prema rečima advokata Petronijevića, svu ostalu nepokretnu imovinu posle smrti doživotnog predsednika SFRJ preuzele su razne državne institucije. Advokat Toma Fila, koji je ranije zastupao Jovanku Broz, kaže da se pojavila informacija da je Broz bio vlasnik kuće u Tunisu ili Maroku.


Najveći deo poznate Brozove imovine nalazi se u depoima Spomen-zbirke poznatije kao „Vila mira“ u Užičkoj 11. u Beogradu, zatim na Brionima u Hrvatskoj i u Brdu kod Kranja u Sloveniji. Spiskovi imovine koji su dostavljeni naslednicima imaju čak oko 400 stranica.


Prema nekim ranijim procenama, poznata imovina Broza vredela je oko 60 miliona evra. Na spiskovima koji su dostavljeni naslednicima najviše je zlatnika i novčića, čak više hiljada. Međutim, na tim spiskovima nema, na primer, skupocenih automobila koje je Josip Broz imao. Zna se da se “kadilak kabriolet”, koji vredi oko 100.000 evra, nalazi na Brionima. Četiri svečane uniforme s lentama su razdeljene po svetu i jednu je dobio Gadafi. Netale su i mnoge umetničke slike, kao na primer Oskara Kokoške i Franciska Goje. Desetkovana je i Brozova dragocena kolekcija pušaka od čak 167 primeraka. Na spiskovima su i brojna odlikovanja, ali nekih i nema, kao što nema zlatnih kočija i 40 konja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sat vredan 2,6 miliona evra

Sat “filip patek” Josipa Broza, koji je nestao posle izložbe u Beogradu 2001, nedavno je prodala jedna aukcijska kuća u Švajcarskoj za 3.200.000 franaka (2,6 miliona evra), tvrde naslednici i njhovi advokati. Oni pokušavaju da utvrde ko je prodavao taj sat, koji je proizveden 1944. i kojih ima pet u svetu, kao i ko ga je kupio.

Blic

Broz imao 15 identiteta, uživeo se u likovima!
Autor: Večernje novosti

Radio je u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Sloveniji. Dugo je bio u ilegali, promenio je sedamdesetak pseudonima i 15 datuma rođenja

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Većina publicista i poznavalaca ne slaže se sa analizom CIA u kojoj se navodi da je Josip Broz Tito nije bio jugoslovenskog porekla. Naime, analiza koja je objavljena na sajtu Centralne obaveštajne agencije poziva se na fonetsku analizu jezika kojim je govorio Tito i tumači se da je bio Poljak ili Rus...

Analiza govora Josipa Broza opet podelila struku i oživela stare spekulacije o njegovom pravom identitetu. Promenio 70 pseudonima i 15 datuma rođenja. I sam podgrevao misteriju. Pisalo se da je bio američki, britanski, pa i nemački čovek, da ga je postavio ruski NKVD kao svog špijuna na čelo jugoslovenske Komunističke partije, ali i da su ga instalirali masoni. Proglašavali su ga za Poljaka, Rusa, Jevrejina, pa čak i za - ženu.

Misterija ko je u stvari bio Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije i tvorac Pokreta nesvrstanih, traje još od Drugog svetskog rata, kada je Njujork tajms objavio da iza ovog pseudonima stoji sovjetski pukovnik Lebed, a vodu je ponovo zamutilo aktuelizovanje dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) napisanog krajem sedamdesetih godina i nedavno deklasifikovanog. U tekstu iz internog biltena NSA na osnovu fonetske analize njegovog govora zaključeno je da se Josip Broz služio srpskohrvatskim uz strani akcenat, kao i da mu je maternji jezik ruski ili poljski. Takođe se tvrdi da je „najveći sin naših naroda i narodnosti" zapravo potpuno druga i to mnogo mlađa osoba od Josipa Broza, rođenog 1892.

Titov navodni poljski akcenat uklapa se donekle u ranije tvrdnje Momčila Jokića da je doživotni predsednik SFRJ u stvari dete poljske grofice Marije i upravnika njenog imanja Franca Ambroza, koji je upoznao pravog Josipa Broza iz Kumrovca u garnizonu austrougarske vojske u Pečuju. Po toj verziji, kada je Broz umro, u martu 1913, njegov identitet preuzima mladi obaveštajac Ambroz.

Deda išao u Kumrovec

Već decenijama slušamo insinuacije da moj deda nije rođen u Kumrovcu, već neko drugi. To, naravno, nije istina, kao što nije tačno ni da je izbegavao da ide u svoj rodni kraj, da ga tamo nisu prepoznali i slično - kaže Titov unuk Joška Broz. - Čak je i moj otac Žarko išao na svoju dedovinu i obilazio vinograd. Sve te priče se plasiraju da bi se diskreditovali Titov lik i delo, jer su svi svesni da se u njegovo vreme mnogo bolje živelo. Neki se boje i da ta nostalgija ne preraste u želju za povratkom komunizma.Pero Simić, novinar i publicista, jedan od najpoznatijih istraživača enigme zvane Tito, kaže da je ova analiza verovatno potekla iz američke ambasade u Beogradu.- I Tito je sam podgrevao misteriju o sebi, pa je jednom kad ga je Stevo Krajačić pitao kad je zapravo rođen, pošto se pominju mnogi datumi, odgovorio: „Otkud ja to da znam?" Ni partizani do 1943. nisu znali koje ime i prezime stoji iza pseudonima Tito, a kada je na Petoj zemaljskoj konferenciji izabran za generalnog sekretara Partije, znao se samo njegov kominternovski pseudonim - Valter - kaže Simić.

On dodaje i da mu je glumac Mavid Popović, prvi muž Mire Stupice, svojevremeno pričao da je rezultat njegovih dvadesetogodišnjih izučavanja fonetike zaključak da je Titov akcenat najsličniji govoru poljskih Jevreja. Samom Simiću bilo je zanimljivo kada je pre tri godine otkrio maršalov lični dnevnik iz 1950-1951. u kojem je ovaj pisao ekavicom, iako se u govoru služio ijekavicom. Simić ipak ne veruje da Tito nije bio „dečak sa Sutle":- Na njegov izgovor uticalo je stalno lutanje. Kao vrlo mlad živeo je u Rusiji, prvo kao austrougarski vojnik, a potom i zarobljenik. Prva žena mu je bila Ruskinja, druga Nemica, Herta Has Slovenka. Radio je u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Sloveniji. Dugo je bio u ilegali, promenio je sedamdesetak pseudonima i 15 datuma rođenja. Uživeo se u menjanje identiteta. Da je Broz bio neko drugi, pa čak i ruski špijun, Staljin bi to iskoristio da ga diskredituje u sukobu 1948. godine.
Ni slovenački publicista Miro Simčič, autor nekoliko knjiga o Titu, u svom dugogodišnjem istraživanju nije naišao ni na jedan pravi dokaz da Broz nije bio i Tito:- Previše ljudi ga je poznavalo da bi tek tako mogao da promeni identitet. Osim toga, njegova fotografija iz Kavnika iz mladih dana pokazuje isti čelični izraz očiju koji je zadržao do kraja života. Bio je Zagorac i imao specifično narečje, na koje su se lepili jezici zemalja u kojim je živeo.

Pričao kao pravi Zagorac

Neshvatljivo mi je da se i posle toliko vremena ljudi bave neozbiljnim pričama o Titovom pravom identitetu - kaže Ivan Ivanji, književnik i dugogodišnji Brozov prevodilac. - Neko je analizirao njegov govor, a da zapravo nikada nije bio u Zagorju i Sloveniji, i čuo kako ljudi tamo govore. Titov neobičan govor jednostavno je posledica činjenice da je od najranije mladosti često menjao sredinu, živeo malo u Hrvatskoj, malo u Sloveniji, zatim u Rusiji, i tako dobar deo svog života.

Serija o Josipu Brozu, narator Tihomir Stanic:





Posle godinu i po dana istraživanja i razgovora sa stotinak važnih svedoka istorije
i antiistorije, građana cele nekadašnje Jugoslavije, stiže dopunjena i proširena
verzija priče o komunističkom verniku i jeretičkom komunisti, najvećem brendu
zemlje koje više nema.

U 24 jednočasovne epizode, autori u informativno-hronološkoj formi pokušavaju
da što vernije prikažu lice i naličje pedesetogodišnjeg istorijskog trilera.

Serija Tito: crveno i crno, prema rečima autora Miće Miloševića, rađena je bez
ideološkog dopisivanja i otpisivanja, zasnovana na striktno autentičnim činjenicama
i motivisana harizmom Josipa Broza Tita.


youtube

TITOV Tajni identitet

TITO-odnos prema svojoj familiji

ŠLJIVE I PAPAGAJI KAO POKLONI



Tanjug: „Carski darovi!

Feljton Josip Broz Tito i kult ličnosti Titovi pokloni i carski darovi – 14„Izložba „Carski darovi“ na kojoj će biti predstavljen ekskluzivan izbor poklona članova vladarskih porodica Josipu Brozu Titu, biće otvorena sutra u Muzeju 25. maj, zgradi koju je Grad Beograd poklonio doživotnom predsedniku za njegov 70. rođendan.

Vršilac dužnosti direktora Muzeja istorije Jugoslavije, Neda Knežević, „Tanjugu“ je rekla da će do 25. avgusta posetioci u renoviranom prostoru Muzeja 25. maj moći da pogledaju 68 poklona koje je Tito dobio od vladarskih porodica iz 18 zemalja Evrope, Azije i Afrike.

Predmeti, izrađeni od plemenitih metala, dragog kamenja i najfinijeg porcelana, podeljeni su u pet celina – arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja – datiraju od 7. veka p.n.e do polovine 20. veka, a svaki eksponat, kako ističe Knežević, ima svoju „priču“.

Prvi poklon od jednog kralja, Tito je dobio 1954 – kacigu koju mu je darivao grčki kralj Pavle Prvi što je, ujedno, i najstariji poklon po vremenu nastanka u zbirkama MIJ-a.

„On svojom simbolikom kao da na neki način anticipira politički uspon Josipa Broza Tita jer je poznata simbolika kacige (šlema). To je simbol moći, uzdizanja, neranjivosti, sve ono što je Tito, za života, imao“, primetio je kustos izložbe Momo Cvijović.

Poslednji poklon od jedne krunisane glave, doživotni predsednik Jugoslavije je dobio 1979. od šeika Kuvajta – srebrnu maketu jedrenjaka, simbol te zemlje.

Cvijović je izdvojio i repliku carskog ukaza Kira Velikog iz 539, p.n.e koju je Tito dobio u Teheranu, na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva, od iranskog šaha Reze Pahlavija.

Taj ukaz se smatra prvim dokumentom o ljudskim pravima. Bio je ugrađen u temelje Vavilona i pronađen 1889. Original se nalazi u Britanskom muzeju, u Londonu, a ista replika, nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija. Po nekim izvorima, ukaz je preveden na svih šest službenih jezika, a drugi kažu da je prevedan na sve jezike sveta.

„Iranci se ponose tim dokumentom. Star je oko 2.500 godina i govori o pravima, slobodnom izboru profesije… Tekst je pisan klinastim pismom i Kir na jednom mestu kaže da ne želi da bude vladar narodima koji ga ne žele“, objasnio je Cvijović.

Veselinka Kastratović Ristić, takođe kustos izložbe „Carski darovi“, skrenula je pažnju na predmete koje su Tito i Jovanka dobili kao lične poklone – na zlatnu tabakeru koju je Jovanki poklonila grčka kraljica Frederika i zlatnu tabakeru Brozu od Pavla Prvog.

„Jovanka je često dobijala nakit od etiopskog cara Haila Selasija koji je imao svoju radionicu za zlatne predmete i nakit. Na izložbi postoje srebrne kutije i sa zlatnim aplikacijama koje su iz te carske radionice, dve narukvice, ogrlica sa sitnim detaljima, ukrasni češalj“, rekla je „Tanjugu“ Ristić.

Ona je istakla da ponos muzeja predstavlja glava Bude, dar avganistanskog kralja, jedan od retkih sačuvanih predmeta s obzirom na oružane sukobe u Avganistanu.

Tu je i figura kamile iz Jordana, maketa carske kočije iz Kambožde, pernica u obliku makete prestola Haila Selasija, servis za čaj iz Kambodže, kutija norveškog kralja Olafa, zlatna kutija sa brilijantima iz Maroka…

„Vladari Evrope“, poklanjali su vrlo savremene, uglavnom upotrebne predmete. To su bile sve parlamentarne kraljevine sa striktnim protokolom šta može da se pokloni i željom da pokažu svoju tradiciju. Kraljica Danske je tako poklonila risa od porcelana, tu su servisi za kafu ili čuvena belgijska čipka“, ispričala je Ristić.

Kroz predmete, dokumenta i fotografije, posetioci će se upoznati s pravilima i običajima koji prate razmenu poklona državnika.

Institucija darivanja na najvišem državnom nivou je, prema rečima kustosa, jedinstvena, stvar protokola između dve zemlje, a pripremanje poklona je dugotrajan i mukotrpan posao jer postoje pravila da uzdarje mora vrednošću i lepotom da odgovara daru i često da bude skuplje i bolje.

Lako je kad se znaju interesovanja onog kom će se poklon darivati.

„Kad je britanski princ Čarls bio kod Tita 1978, protokol je obavestio Tita da je princ pasioniran sakupljač jedrenjaka i predložio da mu se napravi maketa dubrovačkog trgovačkog jedrenjaka iz 17. veka, što je Tito prihvatio, a princ Čarls bio prezadovoljan“, ispričao je Cvijović.

Turski predsednik Bajar, pak je voleo filmove, pa je dobio „Iskrin“ projektor, a Tito priliku da se pohvali kako Jugoslavija proizvodi projektore.

Posle rata, počeo je da se stvara drukčiji protokol, pošto su nove vlasti htele da naprave distancu od kraljevskog protokola prethodne Jugoslavije.

„Kad je grčki kraljevski par dolazio u Beograd, njihov protokol je nagovestio da je običaj da se kraljici poljubi ruka i napravi naklon. Tito je na to odgovorio da u našoj tradiciji nije običaj da muškarci ženama ljube ruke i naveo, kao primer: ‘Eto i u demokratskoj Americi, samo se rukuju’. Ostalo je na rukovanju“, kazala je Ristić.