Bilo je i neočekivanih poklona: 50 kilograma suvih sljiva koje je Tito poklonio Selasiju, pošto se šljive u afričkoj kulturi doživljavaju kao afrodizijak ili lepicaneri koje je Broz uputio kralju Pavlu Prvom. Neke primopredaje su u četiri oka jer je kultura pojedinih zemalja iz kojih su dolazili državnici, to zahtevala.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nažalost, neće moći da se izloži poklon engleske kraljice Elizabete Druge koja je bračnom paru Broz darivala 12 parova papagaja uz instrukcije kakav kavez da se napravi, kako da se pare i hrane.

Tito je, prema rečima kustosa, obožavao sve poklone, od carskih do onih koje su mu darivali radnici i pioniri. Izuzetno je vodio računa o poklanjanju, pa kad mu je predloženo da jednom diplomati da zlatnu tabakeru, on je odgovorio: „Već sam mu to poklonio“.

Možda mu je najdraže bilo oružje pa tako na jednoj fotografiji je zabeleženo kako pokazuje predsedniku Egipta Naseru zlatnu komandantsku sablju koju je dobio 1944. od Staljina što je jedan od prvih poklona koje je dobio.

Direktorka muzeja Knežević je rekla da državnici i predsednici nisu imali priliku tokom svojih vladavina da vrše razmenu ličnih poklona i da je Tito u tom bio izuzetak.

On se od 1941. do 1980. susreo s više od 350 šefova država, bilo je preko 169 poseta, a po pozivu je boravio u 73 zemlje i prilikom svih tih događanja bila je primopredaja poklona.

„U to vreme je poklonu pridavan veoma veliki značaj i u okviru našeg Predsedništva je bilo formirano Odeljenje za poklone i umetnine koje se bavilo tim koji će se poklon dati kome predsedniku, kralju, šeiku i na koji način. Pokloni su inventarisani u posebnu knjigu, s fotografijom, brojem, mestom, dimenzijama“, podsetila je Knežević.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Ona je naglasila da su „poklon i darivanje gest koji smo mi zaboravili“ i dodala da je najveća vrednost eksponata nematerijalna i uočava se ako se posmatra ceo kontekst darivanja i političke ličnosti koje su u tom činu učestvovale.“

Carski darovi Josipu Brozu Titu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba “Carski darovi”, koja predstavlja ekskluzivan izbor poklona članova vladarskih porodica Josipu Brozu Titu, biće postavljena u Muzeju istorije Jugoslavije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Izložba Carski darovi predstavlja ekskluzivan izbor poklona koje je Josip Broz Tito dobio prilikom susreta sa članovima vladarskih porodica iz osamnaest zemalja Evrope, Azije i Afrike“, rekla je za Međunarodni radio Srbija PR muzeja Mirjana Slavković. Ona je istakla da je izloženo pedeset jedinstvenih predmeta izuzetne umetničke izrade, nastalih u najpoznatijim radionicama širom sveta, koji su podeljeni u pet celina: arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja. Odabrani eksponati datiraju od VII veka p.n.e, sve do polovine 20. veka, a u njihovoj izradi korišćeni su plemeniti metali, drago kamenje i najfiniji porcelan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Govoreći o tome šta sve posetioci mogu saznati na ovoj izložbi, naša sagovornica je naglasila da će se kroz predmete, dokumenata i fotografije posetioci upoznati sa pravilima i običajima koji prate razmenu poklona državnika, što ovoj izložbi daje još zanimljiviji pečat. „Darivanje ima simboličan značaj u svim kulturama, a razmenu darova na najvišem nivou određuje precizan protokol - od izbora poklona u zavisnosti od prilike, interesovanja, ukusa i statusa osobe kojoj je namenjen, samog čina predaje, do dokumentacije koja prati dar i kasnijeg čuvanja darovanih predmeta“.

„Svako će na ovoj izložbi pronači nešto što će mu biti posebno interesantno. Ja bih izdvojila poklon iranskog šaha Reze Pahlavija, repliku Ukaza Kira Velikog iz 539. godine p. n.e., poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima, jer propisuje religioznu toleranciju, ukidanje ropstva kao i slobodu izbora i profesije“, priča Mirjana Slavković. Original se danas se čuva u Britanskom muzeju, a replika je izložena u zgradi UN-a u Njujorku gde je tekst preveden na svih šest službenih jezika.

Grčki kralj Pavle I i kraljica Frederika poklonili su Titu zlatne replike pehara sa Krita iz 15. veka p.n.e., a avganistanski kralj Mohamed Zahir Statuu Bude. Jedinstven je poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, 1961. godine – pribor za pisanje koji ustvari predstavlja maketu carskog prestola.

Autentičan poklon engleske kraljice Elizabete II publika neće moći da vidi, ali će saznati priču o tome kako je kraljica odlučila da Titu i njegovoj supruzi pokloni 10-12 parova papagaja i uz dar poslala detaljna upustva o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, kao i o navikama, parenju papagaja i sl.

Poseban segment izložbe čine odlikovanja kojim su sve predstavljene zemlje odlikovale Tita za dela učinjena u ratu i miru. Među njima se posebno izdavajaju evropska odlikovanja koja imaju najdužu tradiciju .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Objašnjavajući zašto su se odlučili za jednu ovakvu izložbu Slavković je rekla da se kustosi postavke, Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović već dugo bave sličnim temama i da postoji izuzetno interesovanje domaćih posetilaca, ali i velikog broja turista za predmete iz fonda Muzeja istorije Jugoslavije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor Milena Gluvačević

ŽIVELI SMO U ZABLUDI: Pola veka vodio nas polubrat Josipa Broza?!


Zagovornicima ovih teorija sviranje klavira, vešto plesanje, mačevalačko umeće ili poznavanje šaha nikako ne idu uz kumrovečki rodni list i proletersku mladost nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ
[You must be registered and logged in to see this image.]


BEOGRAD - Da li je Josip Broz Tito bio sovjetski špijun? Da li je Zagorac tog imena poginuo u Prvom svetskom ratu, pa je njegov identitet preuzeo sovjetski agent? Ova se pitanja pojavljuju u brojnim teorijama zavere.
Tita jednom vidimo kao austrijskog grofa, drugi put kao poljskog plemića, treći put kao poznavaoca filozofije koji sa lakoćom čita Imanuela Kanta.
Zagovornicima ovih teorija sviranje klavira, vešto plesanje, mačevalačko umeće ili poznavanje šaha nikako ne idu uz rodni list iz Kumrovca i proletersku mladost Josipa Broza.
 
Zamenio ga polubrat

Neki teoretičari zavera tvrde da Tito kog poznajemo zapravo nije bio Josip Broz, rođen u Kumrovcu 1892, već njegov godinu dana stariji polubrat. Naime, Brozova majka Marija Javeršek, koja je bila Slovenka iz Podsreda, radila je u Beču kao služavka kod bogatog poljskog Jevrejina Samuela Majera, inače vlasnika fabrike medicinskih proteza. Iz njihove ljubavne veze 7. maja 1891. rodio se sin Jošua (Franc) Ambroz Majer.
Zahvaljujući svom poreklu, Jošua je odrastao u carskom Beču i školovao se u najboljim školama na nemačkom jeziku. Završio je muzičku školu kao odličan pijanista i najbolji izvođač Verdija i Šopena u svom razredu. O njegovom talentu kasnije je svedočila Zinka Kunc koja je govorila kako je Tito na klaviru pratio njeno pevanje.
Školovanje je nastavio na Austrijskoj carskoj vojnoj akademiji u Pečuhu (Mađarska) i to u istom razredu kao i budući vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler.
Marija Javeršek u međuvremenu se vratila suprugu u Kumrovec. Pravi Josip Broz rodio se 21. maja 1892. Bio je dete Marije i Franje Broza, seoskog radnika iz Kumrovca.
Josip je bio dečak manjeg uzrasta i umerenih intelektualnih mogućnosti, pa je nakon četvorogodišnje škole poslat u Sisak na učenje bravarskog zanata. Jedan od njegovih tadašnjiih kolega, Niko Ivšić, tvrdio je da je Broz izgubio prst na mašini. Posle rata 1945. kad je Tito došao u Sisak, Ivšić se pred svedocima rukovao sa njim i rekao: "Ti nisi Josip Broz", jer je Tito s kojim se rukovao imao sve prste.
Posle toga, OZN-a je Ivšića mučila i na kraju ubila.
Josip Broz mobilisan je 1914. u austro-ugarsku vojsku i iste godine je poginuo. Tu se, navodno, završava njegov put.
Njegov identitet tada, navodno, preuzima njegov polubrat iz komunističkog podzemlja, Jošua Ambroz Majer koji menja ime u Josip Broz Tito. On je taj koji je 1914. u Budimpešti osvojio srebrnu medalju na prvenstvu austro-ugarske vojske u mačevanju, a ne pravi Josip Broz.
Majer, koji je tada već bio Tito, takođe je mobilisan u austro-ugarsku vojsku i poslat na Istočni front, gde ga Rusi, nakon ranjavanja, zarobljavaju u Bukovini 1915. godine. Proveo je 13 meseci u zarobljeništvu, a tokom tog vremena dobro je naučio ruski. Uspeo je da pobegne 1917. posle čega se pridružuje Internacionalnoj crvenoj armiji u Omsku, gde je bio više meseci, ali bez borbe.
Venčao se sa Ruskinjom Pelagijom (Pelkom) Belousovom. S njom se 1920. vraća u Kraljevinu Jugoslaviju gde pristupa Jugoslovenskoj komunističkoj partiji i počinje da deluje kao treći sabornik te stranke u jugoslavenskom saboru. Kralj 1921. zabranjuje tu stranku, te Tito deluje kao ilegalac u podzemlju.
Godine 1934. pristupa Centralnom komitetu komunista Jugoslavije, a 1935. se ponovno vraća u Rusiju gde počinje svoje aktivnosti u Kominterni. Od Ruskinje se razveo 1936.
[You must be registered and logged in to see this image.] Arhivska fotografija

Nikad nije naučio da ispravno govori ni srpski, ni hrvatski

Tito, rođen u Beču, nikad nije naučio da ispravno govori ni srpski, niti hrvatski jezik. Njegov govor zapravo je bio mešavina poljskog, slovenskog i ruskog sa pokojom rečju iz srpskog jezika. Kada je nakon Drugog svetskog rata došao u svoj 'rodni' Kumrovec niko od komšija i prijatelja nije ga prepoznao, ali su se bojali da kažu bilo šta.
Tito je umro u Ljubljani 6. maja 1980. godine. Neki svedoci pričaju da je, dok je ležao u bolnici, buncao na nemačkom sa bečkim naglaskom.
Međutim, postoji i jedan problem sa ovim teorijama. Nekoliko rođaka i poznanika, posle Drugoga svetskog rata, potvrdilo je pravi Brozov identitet, dok je sve navedene veštine imao prilike da usavrši u austro-ugarskoj vojsci, gde je bio sportski prvak.
'Bajke o Titu' naziv je poglavlja nedavno izdate knjige 'Jovanka - žena koja je previše znala' u kojem su opisane sve poznate teorije zavere. Tamo su opisane oprečne informacije o Titovim borbama u Španiji prema kojoj se tvrdi da je njegov polubrat Franz Ambroz preuzeo njegov identitet.
 
Slobodni zidar Tito

Njegove kolege i drugovi iz partije na sudu Kraljevine Jugoslavije neočekivano su priznali da je član masonerije. U korist te teorije spominjali su njegove odlične odnose sa Vinstonom Čerčilom, pa čak i to da je njegov vanbračni sin?!
Ta masonska teorija se često isticala zbog Titovih uspeha sa Nesvrstanima i neverojatno dobrih spoljno-političkih uspeha što bez masonerije nikad ne bi mogao da ostvari. Često se ističe da je njegou sahranu posetilo najviše najvažnijih svetskih državnika što je još jedan dokaz da Josip Broz Tito - nije onaj radnik i komunista za kojeg se izdavao.

Svemirski program

Jugoslavenski svemirski program Tito je navodno prodao Amerikancima, tvrdi Žiga Virca, slovenski režiser dokumentarnog filma "Houston we have a problem".Tito je navodno u vojnoj bazi Željava izgradio najveći podzemni svemirski centar u Evropi nazvan "Objekt 505".
Ruske (tajanstvene) godine

Dok su nagađanja o 'pravom' i 'lažnom' Titu bulevarska, problematizacija Brozovog odnosa sa Rusima ozbiljno je i kompleksno pitanje. Pojedini kritičari veruju da je Tito u Moskvi prodao dušu đavolu. Prvi kontakti Tita i Kominterne započeli su još 1928. godine, kada je Broz u Zagrebu pobedio frakcije, desnu i levu, namećući  komunistima monolitnost i jedinstvo - osobine koje su iz centrale izgledale jako važne.
Tito je potom uživao trajnu naklonost moskovske središnjice, a njegov strašni oprez - nikad, do kraja života, nikom nije verovao - pomogao mu je i da preživi 'olovne godine'. Tito je 1938. u Moskvi prevodio slavnu istoriju SKP-b, jedva se spasivši od optužbi da je trockist - za šta je u to doba letela glava. Od honorara za knjigu kupio je briljantni prsten, koji  je nosio do kraja života.
Oponenti i u tom detalju vide dokaz da je bio neobuzdani bonvivan, koji je i usred pakla mislio samo na užitke. Zaista, u nekoliko knjiga iznete su tvrdnje da je Tito svoje najteže godine, one od 1935. do 1938., provedene u Moskvi, preživeo cinkareći partijske drugove NKVD-u.

Staljinove masovne čistke

Deca revolucije u Moskvi su tih godina stradala masovno. Staljin je provodio najmasovniju čistku u istoriji partije. Ambiciozne petoletke, prisilna, munjevita industrijalizacija zaostale poljoprivredne zemlje, spoljne opasnosti i leva opozicija - Trocki koji je Staljinu pretio nepostojećom vojskom sledbenika, ali je paranoidni Gruzin sve te tigrove od papira shvatao vrlo ozbiljno - razbuktale su paranoju generalnog sekretara do krajnjih granica, pa je nastojao da u korenu uguši svaku opoziciju.
Zbog toga je u naletima hapsio, streljao ili slao u Gulag sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Od najistaknutijih optuženika poznati je tužitelj Višinski - bivši menjševik, dakle i sam čovek sa mrljom u biografiji - cedio nadrealna priznanja. Kad su Nemci 1941. došli na 15 km od Kremlja, Staljina više nije imao ko da sruši...

[You must be registered and logged in to see this image.] Arhivska fotografija
Tito - agent NKVD

Josip Broz Tito u Moskvu je došao na vrhuncu tih procesa, kakve istorija do tada nije videla. Svaki član partije imao je dosije, sa biografijom, karakteristikama, vrlinama i manama. Ti su dosijei mogli biti sudbonosni i za mnoge su zaista i bili. Za svoje drugove iz Jugoslavije, Tito je pisao karakteristike. Sve su nacionalne komunističke partije morale da budu poslušne Moskvi, a instrumenti disciplinovanja svuda su bili isti - dosijei, usponi, padovi, kazne, Gulag ili streljanje.
Pero Simić, beogradski istoričar-amater, najistaknutiji predstavnik ove struje, tvrdi da je Josip Broz preživeo 'olovne godine' smišljeno pišući denuncijantske dosijee svojih saboraca, komunista, koji su nakon toga streljani.
U čistkama je Staljin posklanjao skoro sve hrvatske komuniste (Kamilo Horvatin, braća Đuka i Štef Cvijić i drugi). Miroslav Krleža prilično je rano pronikao u bit staljinskih procesa, dok je Tito o tom razdoblju svoga života uvek govorio malo i sa nelagodom. Simić tvrdi da je ta nelagoda bila samo izraz nečiste savesti. Osim dodvoravanja Staljinu i čuvanja glave, Tito je, misli on, tako uklanjao konkurenciju. Međutim, među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika.
"Nepune tri godine posle Titovog 'razgovora' sa (NKVD-ovcima) Jakubovičem i Špinerom, februara 1938., Kamilo Horvatin je uhapšen u Moskvi i ubrzo osuđen na smrt", piše Simić. "Tog 4. marta 1935., osamdesetak dana pre nego što će agenti NKVD-a u Kominterni odlučiti da on 'zaslužuje (njihovo) poverenje', Tito je izaslanicima Staljinove policije u Kominterni u poverenju govorio i o Vladimiru Ćopiću i Ivanu Gržetiću...".
Dr. Silvin Eiletz, autor knjige 'Titove tajanstvene godine u Moskvi' ide i korak dalje. On tvrdi da je Tito radio za rusku obaveštajnu službu. Na pitanje jedne novinarke ima li bilo kakav dokument koji dokazuje da je Tito bio agent sovjetske tajne policije NKVD, dr. Eiletz odgovara:
"Ne, to ja u knjizi i ne kažem, ja kažem da je 'tovariš Valter' radio za NKVD". On, dakle, hoće reći da je Josip Broz bio profesionalni NKVD-ovac.
Ruski istoričar Nikita Viktorovič Bondarev tvrdi, međutim, da za teze o Titu kao doušniku ili radniku NKVD-a ne postoje nikakvi dokazi.
"Do sada nije pronađen nikakav dokaz za tvrdnje da je Tito bio radnik ili saradnik zloglasne sovjetske tajne službe NKVD", kaže on.

[You must be registered and logged in to see this image.] Arhivska fotografija
Pravi, centralni Brozov dosije službeno još nije pronađen. Bondarev tvrdi da su sovjetske vlasti o tako ozbiljnim državnicima poput Tita na jednom mestu imali glavni dosije, ali on nije dostupan javnosti. To znači da su sve opcije ipak još otvorene.
Moguća su razna iznenađenja, ali teško je očekivati neka radikalna. Tito je, naime, bio neko vreme smrtni neprijatelj Moskve pa bi Staljin verojatno iskoristio takve podatke o Titu da ih je imao. Da je Tito bio NKVD-ovac, Staljin je mogao to da objavi u bilo kom zapadnom listu u kojem je imao svoje ljude i ta bi informacija Tita, obzirom na masovna stradanja jugoslovenskih komunista u Sibiru, sigurno snažno defamirala. Ipak, takav potez nije zabeležen.
To međutim ne znači da Tito nije bio ruski čovek. Čini se da je bivši jugoslovenski predsednik do kraja života, uprkos pokretu nesvrstanosti, jednim okom uvek gledao na Moskvu. Ipak, drugim je uvek namigivao Amerikancima i Zapadu. Kada mu je gradonačelnik jednog nemačkog grada priredio gozbu, upitao ga je šta bi se dogodilo sa Titom da je nakon svoje nemačke epizode otišao u Ameriku, kako je planirao.
"Bio bih najveći kapitalista", rekao je Tito.
To pokazuje da nije bio nimalo dogmatičan - da, bio je ruski čovek, više ili manje, ali, ibi bene ubi patria - domovina je njemu ipak bila tamo gde je dobro.

[You must be registered and logged in to see this image.] 
Tito sa Kenedijem (Foto: Arhivska fotografija)

izvor:kurir-info.rs

SOBA TAJNI…

Filmske novosti: Tajna duga više od 70 godina

„Već sedamdeset godina, od kad postoje „Filmske novosti“ u Beogradu, u njihovoj podrumskoj arhivi, nalazi se „soba tajni“ u koju su godinama odlagani materijali koji su mogli da kompromituju predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.“

METEOR KOJI JE OGREJAO MAPU ČOVEČANSTVA!…

Milorad R. Blečić:

Besmrtno sunce našeg bratstva!… Podupro XX vek!…

„Tito je besmrtno sunce našeg bratstva, napretka, snage, hrabrosti i prepoznatljivosti u svetu. On je najsvetliji Meteor koji je ogrejao mapu čovečanstva. Tito je trajna Kuća mira koja ima svoje milionske sledbenike. On je ispružena Ruka ljubavi svima koji su bez zla. Tito je Srce koje peva, Usta koja izgovaraju najprihvatljivije reči za Napredak ljudi i čovečnosti. On je podupro XX vek i naučio ljude svih boja da šire i neguju tu veliku reč Nesvrstanost. Tito je najsavesnije i najdraže Ime naše epohe, moja Otadžbina i pravo moje da viorno trajem u budućim jutrima!“

KOŠTAO 4 MILIJARDE I 600 MILIONA DOLARA!…

Titov Podzemni grad: Otvoren za javnost, postaće muzej

Građen je 26 godina.

POLUTAJANSTVEN I POLULEGENDARAN!…

Vladimir Nazor: Poveli su nas u Bihać… S licem kao u mladog lava!…

„…gdje odmah dođosmo pred vrhovnog zapovjednika Tita,

čovjeka s licem kao u mladog lava! Taj me polutajanstven i već, sad, polulegendaran čovjek osvojio odmah svojim držanjem i govorom!“

Januar, 1943.

Dušan Duško Radović:

Želja devojčice

„Procvetalo u Titovoj bašti

belo, žuto i rumeno cveće.

Zapevala senica na grani

kraj Titova krova i prozora.

– Volela bih da sam i ja ptica,

da sam ptica ili ljubičica.

Kad se Tito od rada umori,

da ga moja pesma razgovori;

da ga moja topla ljubav sretne

kad pogleda na bokore cvetne.“



JUGOSLAVIJA KAO DEVOJČICA… A TITO JOJ TATA!…

Pero Zubac:

Tito je naš drug

„Tito je naš drug. I svako u njemu

ima i prijatelja i brata.

Kad bi naša Jugoslavija bila devojčica,

onda bi Tito bio njen tata!“


IME VEČNOSTI JE TITOVO IME!…

Adam Puslojić:

Titovo ime

„Ako ima ljubavi

moćnije od ljubavi,

mi ćemo Te voleti takvom ljubavi.

Ako postoji svetlost

više od svetlosti,

Ti ćeš nam biti takva svetlost.

Ako ima večnosti

i ako večnost ima ime,

ime večnosti je Titovo ime!“

Marijan Beneš:

Ne psuj mi Tita!

„NE PSUJ MI TITA NI NJEGOVO VRIJEME,

NE KRIVI NJEGA ZA DANAŠNJE PROBLEME,

ZA TEŽAK ŽIVOT, TAJ, NAJMANJE JE KRIV,

DRUGAČIJE BI BILO DA JE „STARI“ ŽIV!



NE PSUJ MI TITA NI NJEGOVO VRIJEME,

NE KRIVI NJEGA ŠTO JE PROKLIJALO SJEME

STARE MRŽNJE U SRCIMA NACIONALISTA,

SKRIVENE POD MASKOM DOMAĆIH FAŠISTA!



NE PSUJ MI TITA NI NJEGOVO VRIJEME,

NE KRIVI NJEGA ŠTO NE IZDRŽASMO BREME

KOJE JE SVE NACIJE SPAJALO U SRODSTVO

I SVI SMO SE KLELI U „BRATSTVO I JEDINSTVO“!



NE PSUJ MI TITA I NJEGOVO VRIJEME,

OSMIJEHOM JE I PLANINU MOGAO DA POKRENE,

NIKAD SE, BRATE, NEĆE ŽIVJET BOLJE.

KAD SPOMENEŠ TITA… SKINI KAPU DOLJE!“

Marijan Beneš:

Jesam, dva puta…

„- Sreli ste Tita?

- Jesam, dva puta. Tile je bio laf! Kad su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: “A, ti si onaj mali što onako opasno bije?” Ja sam mu rekao: “Niste ni vi, druže Tito, viši!”… Zagrcnuo se od smijeha… Mogu pisati što hoće, ali nitko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali plaću – i radnik, i rudar, i čistač ulica, i liječnik. Sad gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu, i u Beogradu, i po Banjoj Luci!“

Jova Radovanović:

Sećanje


„Čujte, boga mu, dečki…!“… Tito je bio veseo i komunikativan čovek. Voleo je muziku, svirao je na klaviru, a jednom je pokušao da izvuče tonove i iz mog saksofona. Toliko nas je cenio da nas je pozvao na večeru u svoju rezidenciju dan pre odlaska na operaciju noge, u Ljubljanu. Za stolom su bili samo generali, njegova porodica i mi. Tad smo ga poslednji put videli. Ubrzo posle tog je umro. I danas mi odzvanja rečenica koju je uputio „Sedmorici mladih“: „Ćujte, boga mu, dećki, sedam Srba, a tako dugo zajedno“! Nad tim bi mogli da se zamisle političari koji sad vode našu zemlju!“

Đorđe Balašević: Rani Mraz

Triput sam video Tita



„Jednom se otac, moj,

S posla kući vratio pre,

Odenuo mi praznično, sve,

I poveo me na trg.



Bio sam klinac, još,

I bilo mi je tek oko pet,

Al’ dobro pamtim nasmejan svet,

I svečan i sretan dan.



Nisam razumeo zastave, gužvu,

Znao sam, tek, nešto je važno,

Jer otac me tad prigrli, snažno,

Reče mi, sine, gledaj i pamti.



I ja sam video Tita, maršala,

Legendu, tu, slobodotvorca,

Čoveka, tog, druga i borca,

Tad sam ja video Tita prvi put.



U školskim danima,

O njem su nas učili, sve,

Al’ život nam objasnio, tek,

To kakav je čovek Broz.



Bio sam momak, već,

Kroz muziku sam tražio reč,

Pred igranku prostruja vest:

Da doći će, moža, on.



I ja sam stajao malen s gitarom,

Preda mnom sve: moje detinjstvo,

Sloboda, mir, bratstvo i jedinstvo,

Preda mnom on, nasmejan, večan.



I ja sam video Tita, maršala,

Legendu, tu, slobodotvorca,

Čoveka, tog, druga i borca,

Tad sam ja video Tita drugi put.



Bio je peti maj,

Iz Skoplja me je vodio put,

Na stanicama duž pruge, svud,

Tišina i nem bol.



Bitola, Maribor,

Rijeka, Nikšić,

Zenica, Bor,

I svaki čovek, i svaki dom

Je žalio dušom, svom.



Al’ ja sam video visoke peći, fabrike, dim

Široke njive, gradove što slobodni žive,

Decu, i mir, i jato ptica.



I opet video Tita, maršala,

Legendu, tu, slobodotvorca,

Čoveka, tog, druga i borca,

Opet sam svud video Tita.



I ja sam video visoke peći, fabrike, dim,

Široke njive, gradove što slobodni žive,

Decu, i mir, i jato ptica.



I opet video Tita, maršala,

Legendu, tu, slobodotvorca,

Čoveka, tog, druga i borca,

Opet sam svud video Tita.“

Toma Zdravković:

Tiletu sam posvetio jednu pesmu…


„U mom životu, Tito je imao posebno mesto. Godinama sam imao strašnu potrebu da o njemu napravim pesmu, ali budući da je on velika ličnost, a moje pesme žive u kafanama, mislio sam da sve to nije u skladu s mojim mogućnostima. Da je pesmu o Titu napravio jedan Konjović, to bi iz cuga prošlo: ali ako to pravi jedan Toma Zdravković, skoro da se ne sme! Ipak, Tiletu sam posvetio i napisao jednu pesmu. Zvala se „O, Stari, Stari“ i komponovao sam je u vreme kad nam je svima bilo potrebno poleta, kad sam želeo da, kao jedan kurentan pevač kog mase slušaju, podstaknem ljude da o tom razmišljaju jer sam i ja deo društva i ove sredine, sa svim pravima i obavezama. Tekst je ovakav:

„O, Stari, Stari,

o, živi, živi,

poletite, golubovi, preko sinjeg mora

na krilima odnesite pozdrav srca, moga.

Nek nam Stari dugo živi

s pesmom u srcu,

nek s nama deli i dobro i zlo,

o, Stari, Stari,

o, živi, živi…“

„ĐE SI, DIKTATURO?!“

Marko Vešović:

„Meni je Tito ubio oca informbirovca“

„Pamtim i da sam, kad sam odlazio kući, pred zgradom Skupštine vidio čovjeka koji je nosio veliku Titinu sliku. Meni je Tito ubio oca informbirovca, ali nisam zaboravio da sam ga od tog trenutka počeo malo drukčije gledati. Docnije, nije se jednom dešavalo, kad vidim šta radi demokratska ološ koja Titu naziva diktatorom, da javno kažem: “Ðe si, diktaturo, stope ti ljubim!“

Titova biblioteka proglašena kulturnim dobrom
IZVOR: B92

Muzej istorije Jugoslavije u svom fondu zbirki baštini i Biblioteku Josipa Broza Tita. Ona je nastala u periodu od 1940. do 1980. godine prikupljanjem knjiga koje je Tito lično posedovao, onih koje je dobijao na poklon, od autora dela, državnika, delegacija, i onih publikacija koje su nabavljane za potrebe predsednika.

[You must be registered and logged in to see this image.]
U biblioteci u Rezidenciji 1960.

Narodna biblioteka Srbije je 26.12.2013. donela odluku da se Bibliotečka celina Josipa Broza Tita proglasi za kulturno dobro od velikog značaja. Ovaj status stekla je zbog svoje kulturne, naučne i istorijske vrednosti. Brojna vredna dela i značajan neknjižni fond koji se nalazi u Biblioteci čine deo ne samo jugoslovenske, već i svetske baštine.

Ova bogata Biblioteka ima 11.162 naslova i oko 15.000 knjiga. Fond Biblioteke je tematski vrlo raznovrstan i obuhvata dela iz oblasti istorije, umetnosti, književnosti, beletristike, filozofije, religije, politike. Biblioteka poseduje i stare i retke knjige, enciklopedije, rečnike, leksikone itd.

[You must be registered and logged in to see this image.]
ex libris, autor Đorđe Andrejević Kun

Naročito su dragocene knjige sa posvetama i potpisima značajnih svetskih i domaćih ličnosti kao što su Vinston Čerčil, Džavaharlal Nehru, Indira Gandi, Seku Ture, Jaser Arafat, Milovan Đilas, Moša Pijade, Dobrica Ćosić i dr. U biblioteci se nalazi 1747 knjiga sa posvetom. Dragoceni su i primerci knjiga sa pratećim pismima, prilozima, pečatima vlasništva i sl. Neke od njih imaju Titov potpis, pečat vlasništva Biblioteka J.B.Tita u Užičkoj 15 i Biblioteka maršala J.B.Tita, a izvestan broj poseduje Ex libris koji je po Titovoj želji 1956. godine izradio Đorđe Andrejević Kun.

Poseban deo fonda čine knjige sa specijalnom tehničkom i umetničkom opremom, malog tiraža. Među njima su dela iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija čije su korice rađene u pozlaćenom reljefu sa likom šaha. Ovakvi primerci su dostavljeni samo nekolicini šefova država.

U biblioteci se čuvaju dela pisana na jezicima svih jugoslovenskih naroda. Brojna su i dela pisana na: bugarskom, ruskom, češkom, poljskom, engleskom, nemačkom, francuskom, španskom, portugalskom, danskom, norveškom, persijskom, arapskom, kineskom, japanskom, hindu, burmanskom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bibliteka Josipa Broza - Rezidencija u Užičkoj 15

Od starih i retkih izdanja mogu se istaći Knjiga gravira čuvenog tipografa Tomasena (Simon Thomassin) iz 1694. godine u kojoj je predstavljena dekoracija Versaja, Ruski slovar iz 1789, Danica ilirska iz 1842. (urednik Ljudevit Gaj), Druga čitanka za osnovne srpske škole iz 1869, dela Voltera objavljena 1877-1885, Starmali 1888/89- (urednik Jovan Jovanović Zmaj), celokupna dela Svetozara Markovića objavljena 1891-1912, Ustav Kraljevine Jugoslavije iz 1931.

Posebno mesto u biblioteci Josipa Broza zauzima marksistička literatura. Pored prvog izdanja Marksovog Kapitala iz 1867. godine tu se nalaze celokupna dela Marksa, Engelsa i Lenjina. U biblioteci je zastupljena i politička literatura: Blagoja Parovića, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Mihe Marinka, Milentija Popovića, Svetozara Vukmanovića i dr.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojna literatura zauzima takođe značajno mesto. Tu su, pored klasičnih dela iz vojnih nauka i knjige o NOB-u, razni vojni udžbenici i priručnici, tehnička vojna literatura, predratna vojna dela u izdanju Gece Kona, kao i posleratna izdanja.

U biblioteci Josipa Broza Tita, pored monografskih, su i periodične publikacije. Ukoričeni su kompleti časopisa Otadžbina, Rukovet, Lovac, Službeni list od 1954. do 1979, kao i 19 originalnih brojeva Borbe. Čuvaju se i reprinti izdanja radničkih listova: Proletera, Dimitrovca, Glasa javnosti, Slobodne Vojvodine, Dela i dr.

Biblioteka je, kao i ostala građa MIJ, dostupna je istraživačima iz različitih disciplina, zainteresovanim za širok spektar tema vezanih za život Josipa Broza Tita i istoriju Jugoslavije.

Životna priča – Josip Broz Tito: Moćni državnik i razvratni ljubavnik

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tri decenije nakon što je primio poslednju štafetu na Dan mladosti, Josip Broz Tito i dalje ostaje najintrigantnija ličnost s ovih prostora i državnik o kome se sve zna i ništa ne zna

Najistaknutija istorijska ličnost dvadesetog veka koja je obeležila živote svojih vršnjaka, ali i tek dolazećih potomaka nekadašnjih Jugoslovena, bio je maršal Josip Broz Tito. Oko njega ali, naravno, tek posle smrti 4. maja 1980. godine, isplele su se razne intrige, od toga da je na mesto jedne države došao zahvaljujući činjenici da je pripadao moćnom tajnom društvu masona, do toga da je on, u stvari, bio tajni agent ruske obaveštajne službe koji je samo nasledio dokumenta jednog nesrećnog mladića koji je početkom Drugog svetskog rata okončao svoj život negde u ruskim klisurama. Bilo kako bilo, Josip Broz je stvorio državu različitih naroda i veroispovesti koja je na sada već neverovatan način uticala na svetski poredak kakav je danas prisutan u savremenom svetu. Blagostanje koje je vladalo za njegova života, srušilo se poput kule od karata paralelno s njegovim poslednjim izdahom. Brojna pitanja iz Titovog doba i danas su nerešena, a kako vreme odmiče, njegova vladavina izgleda kao idiličan period stabilnosti, napretka i sigurnosti pa mnogi teoretičari taj period podvode pod biblijsko pripovedanje o potopu, iako je on sam, kao i komunizam, proterao Boga iz naroda jer je s njegovim dolaskom na čelo mlade FNRJ, a kasnije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, stigao novi Bog, što je on svakako i u svakom smislu bio. Nemilosrdan, diktatorski nastrojen, politički i diplomatski prefrigan, bio je nadasve voljen od strane skoro svakog pojedinca svog naroda i poštovan od one preostale manjine koja ga nije volela.

I skoro tri decenije nakon što je poslednji put primio omladinsku štafetu na Dan mladosti 25. maja, sve oko njega je nerazjašnjeno. Od činjenice kako je diplomatski napredovao: da li kao vrhunski talentovan političar ili preko brojnih postelja pažljivo biranih ćerki uticajnih ljudi, pa do toga kada je rođen i koliko dece je, zapravo, imao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako su o Titovim ljubavima i naslednicima objavljene čitave biblioteke, zvanično su kao supruge bile priznate samo četiri žene: Pelagija Belousova, Herta Hes, Davorjanka Paunović i Jovanka Budisavljević. Pelagija, Davorjanka i Herta su umrle, a Jovanka nedavno takođe. Navodno je iz osamnaest vanbračnih i bračnih veza imao šesnaestoro dece: petnaestoricu sinova i jednu ćerku, od kojih je priznao i bio u kontaktu samo sa dvojicom sinova - Žarkom kojeg mu je rodila supruga Pelagija i Aleksandrom-Mišom kojeg je dobio sa Hertom.

Josip Broz je na svet došao u malom selu Kumrovcu u Hrvatskom zagorju 5, 7, ili 25. maja 1892. kao sedmo od petnaestoro dece roditelja Marije i Frančeska Broza. Nesporazum oko datuma rođenja njegovi biografi objasnili su činjenicom da je Josip za vreme svog dugogodišnjeg revolucionarnog rada bio prisiljen da se služi lažnim dokumentima pa se zbog toga zagubila istina. Osnovnu školu pohađao je u Kumrovcu od 1900. do 1905, a po njenom završetku zbog teškog stanja u porodici, bio je primoran da neko vreme odloži svoj odlazak na zanat, pa je radio kod svog ujaka u Sloveniji. Nakon toga 1907. postao je šegrt mehaničarske radionice u Sisku, a tri godine kasnije preselio se u Zagreb gde se učlanjuje u Socijaldemokratsku stranku Hrvatske i Slavonije. Ipak, 1912. bez dinara u džepu, vozom sirom otišao je u Čankov, u Češku, gde je pronašao posao u jednoj fabrici, a ubrzo potom za vreme štrajka metalskih radnika upoznaje svoju prvu ljubav, biografima dobro poznatu Marusu Novakovu, srednjoškolku, ćerku doktora opšte medicine Franje Novakova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako bravar, Josip se devojci i njenom ocu predstavio kao diplomirani inženjer iz siromašne Hrvatske. Prema nekim tvrdnjama, obećao joj je brak, ali zbog preseljenja kod Marusine tetke u Plzen, do koga je došlo zbog njenih problema s bivšim verenikom i njegove afere s vremešnom buržujkom Klarom, morali su da odlože venčanje, ali bolje vreme za tu prigodu nikada nije došlo. Pred ulazom u zgradu firme u kojoj je kratko bio zaposlen i danas stoji natpis: U ovoj fabrici 1912. godine radio je Josip Broz Tito, maršal Jugoslavije. U Plzenu se zaposlio u Škodi i iznajmio sobu u hotelu u koju je dovodio svoje ljubavnice, dok je njegova trudna verenica Marusa boravila kod tetke i planirala venčanje na kojem se on nije pojavio. Njihov sin Leopold, rođen marta 1913. godine, živeo je i radio kao ekonomista u Pragu, ali nikada nije bio u kontaktu s ocem. Svoju tek oformljenu porodicu Tito je napustio zbog deceniju starije trgovkinje štofova Lizi Špuner, s kojom je pobegao za Beč. Počeo je s njom da posluje i pokazao se kao dobar trgovac, a novoj ljubavnici zarađivao je velike pare. Živeo je u Lizinoj kući i spavao s njenim služavkama dok je ona bila na poslovnim putovanjima. Međutim, i od nje je pobegao kada je ostala u drugom stanju. Liza je 1914. rodila sina Hansa koji je poginuo 1943. u borbama kod Kozare, gde je bio zajedno sa svojim ocem, ali braneći interese Nemaca.

Nakon ove propale veze, vratio se u Zagreb i otpočeo romansu s Terezom Štacner, bankarevom ćerkom, koju je upoznao u Beču. Kratkotrajnu romansu prekinuo je napad Austrougarske na Srbiju i Rusiju. Tito je postao redov 25. domobranskog puka kojim je komandovao blizak prijatelj Terezinog oca, pa je Broz imao povlašćen položaj. Zbog simulacije gluvoće, pošto je želeo da ga potpuno oslobode vojske, osuđen je na smrt, ali su ga, zahvaljujući uticajima Terezinog oca, ipak samo zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pustili su ga posle dvadesetak dana i poslali da se bori u Srbiju, a zatim i u Rusiju. Terezu više nije video, iako mu je rodila blizance Paula i Gabrijelu. Ćerka je umrla posle dva meseca, a sin je živeo u Parizu, gde je projektovao mostove. Nakon što je s pukom u borbi preživeo rusku zimu, Tito je dezertirao iz vojske. Posle dugog lutanja, došao je na imanje Mihaila Sedlovskog Baćuške u selu Korutov i zaposlio se kao pomoćni radnik koji je potkivao konje. Vrlo brzo je napredovao, ali je, nažalost, zaveo i gazdinu ženu Ljusu. Baćuška ih je uhvatio na delu, Tita je ranio hicem iz kubure, a Ljusu oterao iz kuće. Iste godine ona je rodila sina Kirila koga Tito nikada nije video. Kiril je kasnije postao veterinar, ali s ocem nikada nije stupio u kontakt. S druge strane, neki istoričari tvrde da je Broz ranjen tokom ratnih sukoba na Karpatima 25. maja 1915. i da je trinaest meseci proveo u bolnici, gde je vreme prekraćivao učenjem ruskog jezika i čitanjem ruske književnosti. Postoji i treće verovanje, naime, pojedini navodi iznose činjenicu da je Josip Broz poginuo na Karpatima i da je njegovo mesto zauzeo ruski kontraobaveštajac koji je kasnije postao predsednik države. Bilo kako bilo, ranjenog Kazanovu, u bolnici u obližnjem Svijažensku, lečila je Ira Gligorijevska, s kojom se venčao po izlasku iz bolnice, 17. jula 1915. godine, što je bio njegov prvi brak koji posle nije priznavao. Živeli su u iznajmljenom stanu, a on se zaposlio kao nadzornik tehnike u bolnici.

Ubrzo je upoznao Irinu prijateljicu, veterinarku Darju Andirelovu, ženu iz bogate moskovske porodice uglednih lekara. Nakon što su se rastali, Ira mu je 1915. rodila sina Serjožu koga nikada nije video, a majka je umrla na porođaju. Tada je već živeo na imanju veterinarke i vodio računa o poslovima u njenoj ergeli arapskih konja. Kada je ostala u drugom stanju, preselili su se u vilu njenih roditelja u Moskvu, ali romansa se, kao i sve dotad, rasprsla nakon njenog porođaja i dolaska sina Aleksandra na svet, koji je 1944. poginuo kao oficir Crvene armije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Međutim, Tito je već imao novu ljubav, Olju Kutinu, studentkinju ekonomije i ćerku velikog ruskog posrednika u trgovini krznom. S njom je proveo nekoliko meseci, a na zajedničkom zimovanju upoznao je Ninu Bažan iz Petrograda. S ljubavnog odmora razočarana Olja vratila se u Moskvu, a budući predsednik s novom devojkom u Petrograd. Njeni roditelji prihvatili su ga jer im je Nina objasnila da će se udati za njega. Da bi sapunica bila potpuna, Tito je Ninu varao s njenom rođenom sestrom Svetlanom. Zbog paralelnih veza i skoro istovremenih trudnoća sestara, Josip je nameravao da pobegne, ali igrom slučaja plan je osujetila vojska koja ga je uhapsila jer nije imao dokumenta pa su ga poslali u Sibir. Blizu Omska iskočio je iz voza i obreo se u ruskoj stepi. Ninu i Svetlanu više nije video. Nina mu je 1918. rodila sina Vladimira, budućeg lenjingradskog lekara, dok je Svetlana tvrdila da dete nije njegovo. U podnožju planine Han-Tengri gde žive Kirgizi naleteo je na pastire nomade, a nakon što se infiltrirao u porodicu najbogatijeg kirgiskog stočara Zalida Baldahura, osvojio je njegovu ćerku Zuhru. Naravno, ubrzo se oženio, što je bio njegov drugi nezvanični brak. Međutim, posle nekoliko meseci, jedne večeri iskrao se iz bračne postelje, a Zuhra mu je 1918. rodila zakonitog sina Kadija, koji je kao inženjer petrohemije živeo u Bakuu. U proleće iste godine Tito je zatražio je da bude primljen u Rusku komunističku partiju, a po povratku u Omsk postao je član jugoslovenske sekcije Ruske komunističke partije.

U to vreme, od milja zvani Joža zabavljao se s Pelagijom Belousovom Polkom, visokim funkcionerom među tamošnjim komunistima. Tih nekoliko meseci koliko je trajala veza s Polkom pre venčanja, zabeležena je samo jedna njegova aferica s profesorkom Anom Ivanovič. Ipak, s Pelagijom se venčao 19. juna 1919. pred matičarem, a svadbu su obavili u menzi. Iako je to bio Josipov treći brak, u njegovim biografijama Pelagija je navedena kao njegova prva zvanična supruga. Nedugo zatim revolucija je uzela maha i tada već tridesetogodišnji Broz malo se smirio s emotivnim izletima. Polka mu je rodila troje dece, prvi sin Hinko umro je osam dana nakon rođenja, a ćerkica Zlatica poživela je svega sedamnaest meseci. Neki navodi, međutim, govore da ona zapravo nije umrla i da živi u Beogradu kao penzionerka. Titov sin Žarko, rođen 1924. godine, svojevremeno oficir i narodni heroj, bio je prvo dete o kojem je Drug Stari s Pelagijom za života vodio računa.

Elem, godinu dana nakon Žarkovog rođenja, Broz se s porodicom vratio u Zagreb, ali je zbog propagande uskoro uhapšen i osuđen na sedam meseci zatvora. Nakon izlaska na slobodu, Tito ujedinjuje partiju koja je bila podeljena na različite frakcije, a 1928. organizovao je demonstracije, zbog čega je ponovo uhapšen i osuđen na pet godina robije. Početkom 1929. doveden je na izdržavanje kazne u Lepoglavu, gde se upoznao s Mošom Pijadom, koji je u to vreme bio stari i iskusni komunista. Njih dvojica su počeli da deluju zajedno na organizovanju partijskih jedinica, a iz tog perioda sačuvan je i jedan od dva Titova portreta koja je izradio poznati slikar Moša Pijade.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Po izlasku iz zatvora, smestio se kod biskupa Rozmana u Medvodama, gde je upoznao bečku studentkinju Vidu Kogej, s kojom je preko granice ilegalno došao u glavni grad Austrije. Ostavio ju je trudnu i otišao u Moskvu, a ona je završila na psihijatrijskom lečenju i ubrzo rodila sina Dimitrija, profesora muzike u Beču.