"Više valja zdravlje i snaga nego sve zlato svijeta i krepko tijelo više od golema posjeda."


"Ne prepuštaj se žalosti i ne kinji se mračnim mislima. Veselje srca život je čovjeku, i radost mu produljuje dane životne. Prevari svoje brige i utješi srce svoje, otjeraj od sebe žalost: jer je žalost pogubila mnoge, od nje nema koristi nikomu." Sir 30



Biblija

Ako budete cinili dobro, cinicete ga za sebe, ako budete cinili zlo, cinicete ga sebi. (Kur'an)

1.Sve ima svoje vrijeme. Svaka stvar ima svoje vrijeme pod nebom.

² Ima vrijeme kad se rađa, i vrijeme kad se umire; vrijeme kad se sadi, i vrijeme kad se čupa posađeno;

³ Vrijeme kad se ubija, i vrijeme kad se iscjeljuje; vrijeme kad se ruši, i vrijeme kad se gradi;

⁴ Vrijeme plaču i vrijeme smijehu; vrijeme tugovanju i vrijeme igranju;

⁵ Vrijeme kad se baca kamenje, i vrijeme kad se skuplja kamenje; vrijeme kad se grli, i vrijeme kad se rastaje;

⁶ Vrijeme kad se traži, i vrijeme kad se gubi; vrijeme kad se čuva, i vrijeme kad se zabacuje;

⁷ Vrijeme kad se dere, i vrijeme kad se sašiva; vrijeme kad se šuti, i vrijeme kad se govori;

⁸ Vrijeme kad se ljubi, i vrijeme kad se mrzi; vrijeme ratu, i vrijeme miru.

 Biblija

Priča kaze:
"Budi jako oprezan da ne rasplačeš ženu
jer Bog broji njene suze.
Žena je nastala od muškarčevog rebra,
a ne od njegovih stopala, da se po njoj gazi.
Ne od njegove glave, da se njome vlada,
nego od boka, da mu bude jednaka.
Ispod ruke, da bude zaštićena
i pokraj srca, da bude voljena."

Ovo je zapisano u Talmudu, knjizi gdje su vremenom sačuvane
sve izreke i propovijedi Rabina.

Priča kaze:
"Budi jako oprezan da ne rasplačeš ženu
jer Bog broji njene suze.
Žena je nastala od muškarčevog rebra,
a ne od njegovih stopala, da se po njoj gazi.
Ne od njegove glave, da se njome vlada,
nego od boka, da mu bude jednaka.
Ispod ruke, da bude zaštićena
i pokraj srca, da bude voljena."

Ovo je zapisano u Talmudu, knjizi gdje su vremenom sačuvane
sve izreke i propovijedi Rabina.

Није добро заборавити добро.Добро је сместа заборавити оно што није добро.

Ако будете чинили добро,чинићете га за себе,а ако будете чинили зло чинићете га себи.

Куран

Zen je dodir sa unutrašnjim odvijanjem života.

Zen je život koji zna da je vredan življenja.

Zen je ovaj trenutak govora kao vreme i kao večnost.

Zen je kad sve žive stvari na Zemlji širom otvore zenice i pogledaju me u oči.

Namaste.

Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nematati sebe samog vrhunac je nasilja. (Lao Ce)

Srce mi blista –
beskrajni zraci svetlosti;
sigurno i Mesec
misli da je to
njegova svetlost.

sveštenik Mjoe (1173-1232)

“Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”

Bhagavad-gita 8.16.

3. Sanjaya (koji prepričava ovaj razgovor Krishne i Arjune), nastavlja:
„Tako govoreći, veliki majstor Yoge, Hari je pokazao sinu Prithinom svoje najviše božansko obličje,
s mnogobrojnim ustima i očima, s mnogobrojnim čudnim izgledima, s mnogo
božanskog nakita, s raznovrsnim podignutim nebeskim oružjem, noseći na sebi
nebeske vence i odela, pomazan božanskim mirom, sva čudesa pokazujući,
beskrajni Bog, čija lica gledaju na sve strane. Ako bi se na nebu pokazao sjaj hiljadu
sunaca, taj sjaj bio bi sličan sjaju ovog moćnog Bića. Tamo je Arjuna sagledao u telu
ovog Boga nad bogovima ceo svemir, u njegovim mnogostrukim delovima.
Divljenjem ispunjen; s nakostrešenom kosom, on prikloni svoju glavu i s prekrštenim
rukama progovori...
4. Arjuna: „Ja vidim u tvome telu sve bogove i mnoštvo različitih stvorenja, vrhovnog
boga Brahmana kako sedi na lotosovom cvetu, sve mudrace i nebeske zmije. Tebe
vidim s mnogobrojnim rukama, telima, licima, očima, kako se prostiru na sve strane
u beskraj! Ne mogu sagledati ni tvoj početak, ni kraj, ni sredinu, o Svesilni Bože
raznooblični. Ja te vidim kako nosiš dijademu, disk i tijaru u prepunom sjaju, koji
blješte na sve strane i jedva razaznajem blješteći u krug kao vatra što gori i sunce,
neizmerni. Ti si za mene najviši, nepromenjivi koga treba poznati, ti si najviša riznica
ovog celog svemira, ti si nepromenjivi čuvar večnog zakona Dharme, ti si večni
Purusha (Kosmički Duh). Vidim da si bez početka, sredine i kraja, beskrajne snage, s
beskrajnim rukama, čije su oči Sunce i Mesec, s ustima kao užarena vatra koja svojim
zračenjem daje toplotu celom svemiru. Sav ovaj međuprostor neba i zemlje i sve četiri
strane sveta ispunjeni su tobom. Gledajući ovo tvoje strašno i čudno obličje sva tri
sveta se tresu, o Mahatmo! Ova vojska nebeskih sila prilazi Tebi; drugi sa
strahopoštovanjem odaju ti hvalu sklopljenih ruku. Slava Ti! – govori mnoštvo velikih
mudraca i savršenih i pevaju ti himne prepune hvale. Rudre, Aditye, Vasue, Sadye,
Viśve, obe Aśvini, Maruti, Ushmapi, Gandharve, Jakshe, Asuri i Siddhe gomilama
gledaju na Tebe s divljenjem. Gledajući Tvoje silno obličje s mnogobrojnim ustima i
očima, o Mahabaho, s mnogim rukama, nogama i telima i oštrim zubima čitavi
svetovi se tresu, a i ja sâm. Kada pogledam kako se prostireš do samih nebesa, plamen
i u raznim bojama, otvorenih usta i sjajnih velikih očiju, moj unutrašnji duh podrhtava
i nemam mira ni oslonca, o Vishnu.


Bhagavad-gita 11.3-4

Sanjaya nastavi: „Tako je govorio Arjuna Krishni, o Parantapa. „Ja neću ratovati.“
reče on Govindi pa ućuta. U očajanju on sede između obe vojske, o Bharata.
Krishna, smešeći se, reče mu: „Ti oplakuješ one koje ne treba oplakivati, mada tvoj
govor može biti razuman; pravi mudraci ne žale ni za živim ni za mrtvim. Ja sam
oduvek postojao, oduvek si ti sam postojao i svi ovi vladari i uvek ćemo u
budućnosti svi zajedno postojati. Kao što Stanovnik tela prolazi kroz detinjstvo,
zrelo doba i starost u ovom telu, tako isto on prelazi u druga tela. Mudrac se nikada
ne vara u tome. Samo dodiri čula, o Kuntin sine, stvaraju hladnoću i toplinu,
zadovoljstvo i bol, no oni dolaze i prolaze, nepostojani su: podnesi ih hrabro, o
Bharata! Zaista, onaj čovek, koga oni ne uznemiravaju, koji je jednak u zadovoljstvu
i bolu, pravi mudrac, sposoban je za besmrtnost, o Vođo ljudi. Nebiće ne može postati
biće, biće ne može biti nebiće; razliku između ova dva znaju oni koji vide istinu.
Znaj da je ono što prožima svemir nerazorivo; niko ne može uništiti ovo
nepromenjivo Biće. Prolazna su ovo tela, večito je ono što oživotvoruje telo; ono je
nepropadajuće, neizmerno, stoga se bori, o Bharata. Ko misli da neko može ubiti ili
da je neko ubijen, ne zna istinu: niko ne može ubiti, niti je iko ubijen! Ništa se ne
rađa i ništa ne umire, ništa nije u vremenu postalo, niti će u budućnosti postati! To
nerođeno, večito, stalno, prastaro, ne umire kada se telo ubije. Znajući da je ovo
nerazorivo, večno, nerođeno i nepromenjivo, o sine Prithin, kako i koga može čovek
ubiti ili biti ubijen? Kao što čovek ostavlja na stranu iznošena odela i oblači novo,
tako Stanovnik tela odbacuje iznošena tela i oblači se u nova.


Bhagavad-gita 2:3

Arjuna: „Hrishikeśo! Svet je s pravom pokrenut radošću i ljubavlju pri spomenu Tvog imena; Rakshasi beže na sve strane sveta iz straha i sve mnoštvo savršenih priklanjaju se Tebi. A zašto se ne bi klanjali Tebi, o Mahatmo, koji si prvi Tvorac, čak pre samog Brahmana? O beskrajni Vladaoče bogova, stanovište svemira? Ti si neuništivo Biće i Nebiće i Najviša Istina. Ti si prvi od bogova, iskonski Purusha, Ti si najviša riznica svemira, znalac i znan i najviše mesto; Tobom je sve ispunjeno, o beskrajni! Ti si Vetar; Yama, Agni, Mesec, Varuna, Prajapati i praotac sveta. I neka je slava Tebi hiljadu puta i opet neka Ti je slava! Neka ti je slava u prošlosti i u budućnosti, neka Ti je slava sa svake strane, o Svebiće! Bezgranična je tvoja moć i neizmerno tvoje junaštvo; Ti ispunjavaš sve, stoga si Svebiće. Ako sam štagod nepristojno izgovorio misleći da si mi prijatelj i slaveći Te kao Krishnu, Yadavu ili kao druga, ne znajući Tvoje veličanstvo iz nesmotrenosti ili iz ljubavi i ako sam ma kakvo delo učinio prema Tebi iz nepoštovanja, iz šale, bilo sâm bilo u prisustvu ljudi, ležeći; sedeći ili jedući - za sve ovo; ja molim za oproštaj, Tebe neizmernog. Ti si otac ovog sveta, pokretnog i nepokretnog, prečasni i najuvaženiji učitelj. Tebi nema ravnog; kako može biti veći od Tebe u trima svetovima, o Svesilni i Nenadmašni? Stoga padajući ničice pred Tobom, ja Te pokorno molim za milost, o Gospode; kao otac sa sinom, kao prijatelj s prijateljem, kao zaljubljeni s voljenom imaj milosti. Ja sam oduševljen da vidim ono što niko ranije nije video, no moje srce drhti od straha; pokaži mi isto tvoje ranije obličje, smiluj se, o Gospodaru bogova, kućo svemira. Voleo bih da te vidim u istom obliku (kao nekada), s dijademom, žez1om i diskom u ruci; uzmi na se isti oblik s četiri ruke, o Sveoblično Biće hiljaduruko!“


Bhagavad-gita 11:7

"Mi verujemo da tadicionalne dogmatske ili autoritarne religije koje stavljaju Otkrovenja, Boga i bogove, rituale ili Kredo iznad covekovih potreba i trpljenja cine losu uslugu ljudskom rodu."

{The Second Humanist Manifesto)

Nakon što je reducirao vidljivo na nevidljivo, mudrac treba da razmišlja o univerzumu kao o jednome s Brahmanom. Samo na taj način će postići večnu sreću sa umom punim svesnosti i blaženstva.

Aparokšanubhuti 142

Ti nisi telo, niti je telo tvoje; ti nisi činitelj niti uživalac. Ti si svesnost sâma, večni svedok i slobodan. Budi srećan.

Vezanost i mrskost su obeležja uma. Um nikad nije tvoj. Ti si inteligencija sâma, bez konflikata, nepromenjiva. Neka ti je sa srećom.

Ostvarujući Jastvo u svemu i sve u Jastvu, bez egoizma i osećaja za "moje", budi srećan.


Astavakra samhita gita 15:4-6

Sve je nestvarno.

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.

Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i okončanje patnje.

Rađanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, biti vezan za ono što se ne voli jeste patnja, rastanak od onog što se voli jeste patnja, ne dobiti ono što se želi jeste patnja.

Koren svih pojava jeste želja.

Patnja nastaje iz žudnje za zadovoljstvima, iz žudnje za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.


Sidarta Gotama (Buda)

Kako je to neobično što se osoba u neznanju, zadovoljna, miri sa idejom da je ona telo, dok shvata to telo kao nešto što joj pripada (i stoga je odvojeno od nje), čak poput osobe koja vidi lonac (a zna da je lonac odvojen od nje).

Ja sam uistinu Brahman, staložen, miran, te po prirodi apsolutno Postojanje, Znanje i Blaženstvo. Ja nisam telo, koje je ne-postojeće samo po sebi. Ovo mudraci zovu istinskim Znanjem.

Ja sam nepromjenjiv, bez oblika, neokaljan i nisam podložan raspadanju.

Ja nisam podložan ikakvoj bolesti, Ja sam iznad svakog shvatanja, bez ikakvih sam alternativa i sve-prostirući sam.


Aparokshanubhuti 1:23-26

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve jesu.

O monasi, postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti, čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.

Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne.

Um je preteča svih stvari, um ih stvara i njima upravlja; ko sa dobrim naumom govori i radi, prati ga sreća kao nerazdvojna sena.



Sidarta Gotama (Buda)

Čoveku praznoga želuca hrana je Bog. ”
— Mahatma Gandi

Ja sam put, istina i život. ”
— Isus

Bog nije ni jedne religije. ”
— Mahatma Gandi