Golden Gate




Svetski poznati i nadaleko čuveni viseći most – Golden Gate je otvoren 27. maja 1937. godine. Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Frenklin Ruzvelt je prekinuo sednicu svog kabineta da bi telegrafski iz Vašingtona dao znak za puštanje ovog mosta u rad. Golden Gate se nalazi u San Francisku, gradu koji je „izrastao“ iz Zlatne groznice. Ovaj grad je 1835. godine imao samo hiljadu stanovnika, da bi već 1847. godine više od 50.000 ljudi došlo u potrazi za zlatom. U narednih par godina, San Francisko od male ribarske varošice, postaje jedan od većih gradova na obali Amerike. Ovaj grad se prostire delom na kopnu, a delom na poluostrvima i ostrvima u okviru brežuljkastog zaliva. Sam grad ima oko 800.000 stanovnika, ali svakodnevno više od pola miliona ljudi iz obližnjih malih gradova u zalivu dolazi u San Francisko na posao. Najveći deo tih ljudi dolazi sa druge strane zaliva, tako da je bilo neophodno izgraditi most koji bi premostio okean i olakšao im dolazak.

Most je morao biti ogroman i jak, da bi izdržao silinu udara vetra i mora, pa je zahtevao ogromne investicije koje je trebalo učiniti ekonomičnim. „Golden Gate“ što znači Zlatna Vrata je naziv zaliva kod San Franciska. Naziv mu je dat po ugledu na carigradsku luku koja je nosila naziv Zlatni Rog.

Arhitekta koji je projektovao ovaj most je Džozef Berman Štraus, čovek koji je projektovao više od 400 mostova širom sveta i koji je važio za jednog od najboljih projektanata visećih mostova u svetu. Umro je samo godinu dana posle puštanja u rad svog najveličanstvenijeg rada u životu.. Most je dugačak 3 km. Podignut je iznad vode 67 metara, tako da ne predstavlja prepreku i za najveće prekookeanske brodove. Površina na kojoj se nalazi kolovoz visi na dvostrukim užadima napravljenim od velikog broja čeličnih žica. Ova užad su izuzetno otporna na sve udare vetra i mora. Njihov prečnik je 81 cm. Ona su vezana za ogromne stubove koji se izdižu do 230 metara iznad vode. Stubovi su u stanju da podnesu težinu od 55.000 tona.



Most ima 6 kolovoznih traka i 2 pešačke staze. Kretanje po mostu je pravo zadovoljstvo. On je napravljen tako da ne narušava lepotu tesnaca Zlatna Vrata. Sa svakog dela mosta prolaznik vidi obalu, more i grad, tako da se konstrukcija mosta gotovo i ne primećuje.

CN Tower




Nesumnjivo je da su televizija i nove tehnologije obeležile poslednje godine. Nekako uporedo sa tim je stalno ostvarivan san o novim, velelepnim i visokim gradjevinama. CN Tower u Torontu je objekat koji je sjedinio sva tri pomenuta fenomena. „Uzletanje“ Toronta, kroz visoke gradjevine je počelo šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od najvećih problema u telekomunikaciji su pravili izmešane frekvencije i signali televizija i radija. Mali predajnici su se mešali i jači su obarali slabije, gledaoci su gledali izmešane kanale, koji su se preklapali, tako da je u jednom trenutku nastala potpuna konfuzija.

Pod nadzorom Canadian National Railways-a, skraćeno CN, odlučeno je da se počne sa gradnjom tornja koji će rešiti nastale probleme. Planirano je da to bude ubedljivo najviša gradjevina u Torontu, koja će emitovati jak i čist signal televizijskih stanica. Dizajn i projekat tornja su radili stručnjaci iz svih delova sveta, a gradnju je trebalo da vrše kanadske kompanije. Inicijalna ideja je bila da se naprave tri uske kule koje će biti povezane „mostom“ pri vrhu. Ideja je evoluirala u novu po kojoj je trebalo da se izgradi jedan toranj visok 540 metara, u čijoj će osnovi biti tri ogromne gradjevinske strukture, popularno nazvane „nogama tornja“.

Radovi su počeli 1973. godine. Iskopano je više od 62.000 tona zemlje, da bi se napravio temelj dubok više od 15 metara. U sledećoj fazi su pravljene „noge tornja“, koje su trebale da nose toranj težak preko 130.000 tona! Zatim se gradilo telo tornja. Kada je ono završeno trebalo je uraditi zaoštrenu kupolu, u kojoj je planirano da se naprave diskoteke, restorani i dekovi za prijem i emitovanje signala. Napravljeni su liftovi i metalne stepenice, kojih ima čak 2579. Kasnije je uvedeno još liftova, jer su postojeći bili prebukirani posetiocima.

Od početka radova do kraja izgradnje proteklo je nešto više od četiri meseca. Radilo se 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Konačna visina je bila manja od planirane s početka i iznosila je oko 435 metara. Potpuno uredjenje tornja i njegov današnji oblik su kompletirani početkom 1975. godine. Ukupna cena izgradnje je bila oko 57 miliona dolara, što je veoma mala vrednost, kada se uporedi sa ostalim cenama sličnih gradjevina.

Velika pažnja je posvećena sigurnosti. Toranj može da izdrži udare vetra do 260 km/h, što predstavlja najekstremnije uslove na planeti. Obzirom da je toranj laka meta za gromove, napravljen je ogroman gromobran radi zaštite i kao rezultat toga, u toku godine je moguće videti prosečno 75 udara groma u vrh tornja. Vožnja liftom do vrha tornja traje oko 2 minuta, a pri povoljnim vremenskim uslovima, sa njegove najviše tačke, moguće je videti čak 100 kilometara daleko. Ovo moderno svetsko čudo je 2 puta više od Ajfelove kule i tri puta više od Vašingtonskih spomenika. Poseti ga oko 300.000 turista godišnje.




munirablog.

Metropol Parasol - Najveća drvena građevina




Španija je poznata po mnogim delima arhitekata, istoriji, kulinarstvu, strasti prema životu, umetnosti, muzici, po vrućim letnjim danima. Ove godine završena je građevina Metropol Parasol u Seville-i, te postala najveća drvena građevina na svetu. Još jedna atraktivna lokacija za turiste koji posećuju Španiju, a za lokalno stanovništvo nužan hlad u vrelim danima, mesto okupljanja za mlade, stare i porodice. Ova četverospratna građevina visoka je 28,5 m, zatvoreni prostor je površine od 5000 kvm, a totalna površina ove strukture je 12670 kvm. Gradnja je trajala 6 godina (2005-2011), a koštala je vrtoglavih 90 miliona evra. Ova atrakcija u svojoj ponudi ima raznovrsne teme: arheološki muzej, pijaca, barovi, restorani, kao i panoramne terase sa prelepim pogledom na okolne istorijske zgrade.

Da li ste znali da je noseću konstrukciju za Kipa slobode predložio i konstruisao francuski građevinar i konstruktor pariskog Ajfelovog tornja, Gistav Ajfel?




   Kip slobode predstavlja prijateljstvo i pomoć koju je Francuska dala američkim naseljenicima u njihovoj borbi za nezavisnost od Velike Britanije koja je počela 1776. godine. Kip stoji na ostrvcetu ispred Njujorka od 1886. godine. Danas postoji njegova umanjena verzija u Parizu kao napomena njegovog francuskog porekla.
   Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.

Pruska moć



Nova palata u parku Sansusi, u Potsdamu bilo je poslednje dvorsko zdanje, čiju je izgradnju zatražio Fridrih II. Dvorac je građen u periodu od 1763. do 1769. godine. Reč je o zdanju u rokoko stilu, koje je nakon sedmogodišnjeg rata, trebalo da demonstrira prusku moć. Fridrih Veliki je u ovom dvorcu retko boravio, u njemu nije živeo. U Novoj palati je uglavnom primao goste.

EMAM MOSQUE

POTALA PALACE

HAGIA SOPHIA

BURJ AL ARAB

BURJ KHALIFA

Palata Potala, Tibet




Smeštena visoko iznad svetog grada Lase, nekadašnjeg sedišta tibetanske vlade i zimske rezidencije Dalaj Lame, Palata Potala u Tibetu stilizovana je u stilu tradicionalnog budističkog hrama. Visoka 13 spratova, sa više hiljada soba, sada je državni muzej Kine i na listi je Uneskove svetske baštine. U izgradnju ove impozantne palate u 7. veku bilo je uključeno više od 7.000 radnika.

Sagrada Familia, Španija



Sagrada familija ili Sveta porodica, crkva koja se nalazi u Barseloni (Katalonija, Španija), sigurno je najneverovatnije zdanje na planeti. Ovo remek-delo ekscentričnog dizajnera Antonija Gaudija je rimokatolička bazilika sagrađena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar, da bi 1882. godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio Gaudi. U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja bila je 1,5 kilometar udaljena od Barselone.



Gaudi je na projektu radio 40 godina. Umro je 1926. godine, a na crkvi je nastavljen rad do današnjih dana. Po sadašnjim predviđanjima trebalo bi da bude završena do 2028. godine. Sagrada familija uvrštena je na Uneskovu listu svetske baštine.

Džamija Imam, Iran



Džamija Imam u Isfahanu u Iranu, na jednom od najvećih trgova na svetu, pravo je popločano čudo. Građena tokom perioda Safavid, predstavlja odličan primer islamske arhitekture u Iranu i smatra se jednim od remek-dela persijske arhitekture. Izgradnja je počela je 1611, a sjaj i lepotu duguje pločicama u sedam boja koje čine mozaik sa kaligrafskim natpisima.

Zimska palata, Rusija




Ermitaž, danas najveći umetnički i kulturno-istorijski muzej u Rusiji i jedan od najvećih u svetu, dragulj na obali reke Neve u Sankt Peterburgu, dizajnirao je Frančesko Bartolomeo Rasteli kao zimsku rezidenciju ruskih careva. Muzej, pored glavnog zdanja, Zimskog dvorca, čine šest zgrada u kojima je izoženo više od 60.000 eksponata.

Tvrđava vitezova




Sirija Krak de ševalje (Crac des Chevaliers) ili Tvrđavu vitezova stručnjaci smatraju najpoznatijom tvrđavom na svetu i školskim primerom takozvane „koncentrične tvrđave”. Bila je jedno od najznačajnijih krstaških utvrđenja i dugi niz godina sedište jovanovaca u Siriji (1144-1271). Danas se na arapskom naziva Kale al-Hisn. Tvrđava se nalazi pored grada Homs u Siriji u Homskom tesnacu. Smeštena je na vrhu kamenitog brda koje se uzdiže na oko 650 metara iznad jedinog puta koji povezuje Antiohiju sa Bejrutom, odnosno Mediteranskim morem.

Zamak Himedži, Japan


Himedži zamak je najbolje očuvan feudalni zamak u Japanu, koji datira iz 14. veka, mada je sadašnju formu stekao tek u 17. veku. Takođe je poznat i kao "Bela čaplja" zbog boje njegovih drvenih zidova, koji su prekriveni belim gipsom, da bi se zaštitili od vatre.
Najpoznatija atrakcija u ovom zamku je lavirint puteva i kapija koji vodi do glavne zgrade, sagrađen da zbuni i zadrži napadače, ali pošto zamak nikada nije bio napadnut ova odbrambena strategija nikada nije testirana. Himedži je najlepši, ali i najposećeniji, tokom prolećnog cvetanja trešanja.

Čand Baori



Listu predivnih građevina većinom čine spomenici u Indiji, a od njih se najviše ističe bunar Čand Baori, koji je pravo arhitektonsko čudo sa 3.500 stepenica i dubinom od 30 metara. Još neka čuda koja se mogu naći u Indiji su i hramovi Airavatesvara i oni u Kanadukatanu.

Još neke istočnoevropske znamenitosti su ubrojane, a jedna od njih je zgrada parlamenta u Bukureštu. Izgrađena je 1980. godine za vreme vladavine Nikolasa Čaušeskua. Jedna od reči koje prve padaju na pamet kada je u pitanju ova zgrada je veličanstvenost.



Zgrada parlamenta u Bukureštu

Mnoge građevina ostale su nepoznate zbog svojih mnogo poznatijih „blizanaca". Planinski grad Čokerikao (drugi Maču Piču), Bibi Ka Mabkara („siromašniji" Tadž Mahal) i „Veliki indijski zid“ u Kumbhalgarhu.



Čokerikao