Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:02 | |
| MADRIGAL
Prozirnija negoli kap vode Između prstiju povijuše Moja misao mostu hrli Pogledaj se Stvarnija si od tijela koje nastanjuješ Zagledana si u središte mog čela. Rodila si se da bi živjela na nekom otoku
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:03 | |
| PRIVLAČNOST
Komadom ugljena Razbijenom kredom I olovkom crvenom Crtati tvoje ime Ime tvojih usta Znak tvojih nogu Na ničijem zidu Na zabranjenima vratima Ispisati ime tvog tijela Sve dok oštrica moje britve Ne bude krvava I kamen ne krikne A zid počne disati poput grudi |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:03 | |
| DJEVOJČICA
Između predvečerja što se ne da I noći što se već javlja Postoji pogled djevojčice jedne.
Ostavlja teku i napisani rad, Sve njeno biće su oka dva. Na zidu se svjetlost gasi.
Je li je vidi, kao početak ili kraj? Reći će ona da ne vidi ništa. Proziran je beskraj.
Nitko ne zna što gledaše Djevojčica jedna. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:08 | |
| BDENJE
tvoje ime u mom imenu u tvome imenu moje ime jedno spram drugog jedno protiv drugoga jedno oko drugoga jedno u drugome bez imena. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:10 | |
| "CITANJE DZONA KEJDZA"
citan necitan (muzika bez taktova zvuci koji prolaze kroz okolnosti).
cujem ih u sebi kako prolaze spolja izvan sebe ih cujem kako prolaze sa mnom ja sam okolnost.
muzika: vidim iznutra ono sto vidim spolja vidim unutra ono sto vidim vani (ne mogu da cujem kako se cujem: disan). ja sam arhitektura zvukova trenutnih nad prostorom koji se osipa. (sve sa cime se susrecemo ima smisla). muzika izmislja tisinu, arhitektura izmislja prostor. tvornice vazduha. tisina je prostor muzike: neprostoran prostor: nema tisine osim u razumu. tisina je ideja. odredjena ideja muzike. muzika nije ideja: ona je pokret zvukovi koji hodaju tisinom (nijedan zvuk se ne boji tisine koja ce ga ugusiti).
tisina je muzika muzika nije tisina. nirvana je samsara samsara nije nirvana. znanje ne znaci znati: steci neznanje, znati nesto o znanju. nije isto cuti ovevecernje korake izmedju drveca i kuca kao videti iste veceri sada izmedju istog drveca i kuca posle citanja tisine: nirvana je samsara tisina je muzika (neka zivot pomuti razliku izmedju umetnosti i zivota). muzika nije tisina, nije izricanje ono sto kaze tisina, izricanje je ono sto ne kaze. tisina nema smisla smisao nema tisinu kad se ne cuje muzika se iskrada izmedju oboje (svako nesto je odjek nicega). u tisini moje sobe sum moga tela: necujan. jednog cu dana cuti njegove misli. zadrzalo se vece: ipak koraca. moje telo cuje telo moje zene (zvucni kabl). i odgovara mu: ovo se zove muzika. muzika je stvarna, tisina je ideja. dzon kejdz je japanac i nije ideja: sunce nad snegom. sunce i sneg nisu isto: sunce je sneg a sneg je sneg ili sunce nije sneg a sneg je sneg ili sunce nije sneg ni sneg nije sneg ili dzon kejdz nije amerikanac (sad su resene da sacuvaju slobodu slobodnog sveta na americki nacin). ili dzon kejdz je amerikanac (da bi sad postale samo jos jedan deo sveta ni vise ni manje).
sneg nije sunce muzika nije tisina sunce je sneg tisina je muzika (situacija mora biti da ili ne ne iuli - ili). (izmedju tisine i muzike umetnosti i zivota sunca i snega ima jedan covek taj covek je dzon kejdz (ne posvetiti se nicemu sto je izmedju). kaze jedna rec koja nije tisina: kroz godinu dana, od ponedeljka, cucete to. vece je postalo nevidljivo.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Octavio Paz Uto 4 Feb - 17:12 | |
| ZALJUBLJENI
Leže u travi mladić i devojka. Narandže jedu, poljupce menjaju, kao talasi menjaju penu.
Leže na obali mladić i devojka. Limune jedu, poljupce menjaju, kao oblaci menjaju dah.
Leže u zemlji mladić i devojka. Ne kažu ništa, niti se ljube, ćutanje menjaju između sebe. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Octavio Paz Sre 25 Mar - 21:35 | |
| ПОВРАТАК
На пола пута застадох. Окренух леђа времену и место да ходам по будућем – нико ме тамо не чека – вратих се да ходам по проходаном.
Напустих ред у којему сви од прапочетака ишчекују улазницу, кључ, пресуду, док разочарана нада чека да се отворе врата векова и да неко каже: нема више врата и нема векова.
Прокрстарио сам улице и тргове, сиве кипове у хладној зори и живи ветар међу мртвима. Након града поље, а након поља ноћ у пустињи: моје срце бејаше ноћ и бејаше пустиња.
После бејах камен на сунцу, камен у огледалу И одмах иза пустиње и рушевина море, а изнад мора црно небо, бескрајна плоча с излизаним словима: звезде ми ништа не открише.
Стигох на крај. Врата оборена и анђео без мача, поспан. Унутра, врт: ускомешано лишће, дисање готово живо камење, дремовност магнолија и гола светлост међу истетовираним деблима.
Вода с четири руке загрљена са зеленом и рујном ливадом. По средини, стабло и девојка, коса од птица и огња.
Голота ми није сметала: већ бејах као ваздух и вода. Под зеленом светлошћу стабла, уснуло у трави, бејаше дуго перо, остављено од ветра, бело.
Хтедох га пољубити, али глас воде изазва моју жеђ и тад ме њена прозирност позове да се проматрам. Видех како један лик дрхти у њеној дубини, једна свинута жеђ и једна разбита уста – о стари похлепниче, бесмислена ватро! Покрих своју нагост. Кренух полако.
Анђео се смешио. Дуну ветар и песак ме заслепи. Ветар и песак бејаху моје речи: не живимо; време наш живот живи. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Octavio Paz Sre 25 Mar - 21:35 | |
| ПИСАНО ЗЕЛЕНИМ МАСТИЛОМ
Зелено мастило ствара баште, шуме, ливаде, крошње где певају слова, речи које су стабла, реченице које су зелена сазвежђа.
Пусти да моје речи, о мила, сиђу и покрију те као киша лишћа снежно поље, као бршљан камене зидове, као мастило хартију.
Руке, струк, врат, груди, чело чисто као море, потиљак јесењске шуме, зубе који грицкају влат траве.
Зелене пеге, попут звезда, осипају твоје тело, као тело упупелог јаблана. Нека ти не сметају толики ситни и светли ожиљци: погледај небо како је зеленим звездама тетовирано Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 28 Mar - 13:11 | |
| JESEN
U plamenu, zapaljena jesen, gori katkada moje srce, cisto i samo. Vjetar ga budi, dodirne mu središte i onda ga objesi za svjetlost koja se smije ni za koga: kakva rasuta ljepota!
Tražim neke ruke, neku prisutnost, neko tijelo, ono što zidove razbija i radja opijene oblike, dodir, glas, okretaj, neko krilo samo, nebeske plodove gole svjetlosti. Tražim po sebi, unutra, kosti, netaknute violine, usne koje sanjaju usne, ruke koje sanjaju ptice...
I nešto neznano što kaže »nikada«, a pada s neba, od tebe, moj Bože i moj protivnice. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 28 Mar - 13:12 | |
| MONOLOG
Pod srušenim stubovima, između ništavila i sna kruže moji budni sati, slogovi tvoga imena.
Tvoja duga kosa riđana- odblesak leta- sa žestinom blagom treperi na plećima noći.
Uobičajena tama sna što izvire iz ruina i pravi te od ničega. Teške pletenice, zaborav, vlažna obala noći gde se širi, gde udara slepo more – mesečar. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Pet 3 Jul - 7:16 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Octavio Paz Lozano Sub 3 Sep - 18:48 | |
| Octavio Paz Lozano (31.3. 1914 – 19.4. 1998.) bio je meksički pisac, pjesnik i diplomat. Najpoznatiji je po tome što je godine 1990. dobio Nobelovu nagradu za književnost. Oktavio Paz je izvršio sintezu drevne poezije istoka i zapada sa novim kulturnim tendencijama u svom delu „Oganj naš nasušni“ (1989).
Bio je blizak pokretima marksizma, nadrealizma i egzistencijalizma. Pisao je o meksičkoj pesnikinji Huani de la Kruz, Klodu Leviju Štrausu i Marselu Dišanu. Poezija
* Luna silvestre(1933) * No pasaran!(1937) * Libertad bajo palabra (1949) * Piedra de sol(1957) * Salamandra(1962) * Ladera este(1969) * Pasado en claro(1975) * Arbol adentro(1987) * El fuego de cada dia (1989, lični izbor iz svoje poezije)
Eseji i intervjui
* El laberinto de la soledad (1950) * El arco y la lira (1956) * Las peras del olmo (1957) * Cuadrivio (1965) * Puertas al campo (1966) * Corriente alterna (1967) * Traducción, literatura y literalidad (1971) * El signo y el garabato (1973) * El mono gramatico (1974) * El ogro filantropico(1979) * In/Mediaciones (1979) * Sor Juana o Las trampas de la fe (1983, monografija o pesnikinji meksičkog baroka) * Pasion critica: Conversaciones con O.Paz (1983) * Hombres en su siglo (1984) * La otra voz: Poesia y fin del siglo (1990) * Convergencias (1991) * Itinerario(1993, autobiografija) * La llama doble. Amor y erotismo (1993) * Vislumbres de la India(1995) * Estrella de tres puntos. Andre Breton y el surrealismo(1996)
Sabrana dela
* Mexico en la obra de Octavio Paz. T.1-6. México : Fondo de Cultura Económica, 1990 * Obras completas. T.1-15. México: Letras Mexicanas, 1994—2003. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:48 | |
| POVRATAK
Na pola puta zastadoh. Okrenuh ledja vremenu i mjesto da hodam po buducem »nitko me tamo ne ceka« vratih se da hodam po prohodanom.
Napustih red u kojemu svi od pocetka pocetaka išcekuju ulaznicu, kljuc, presudu, dok razocarana nada ceka da se otvore vrata vjekova i da netko rekne: nema više vrata i nema vjekova.
Prokrstario sam ulice i trgove, sive kipove u hladnoj zori i živi vjetar medu mrtvima. Nakon grada polje, a nakon polja noæ u pustinji: moje srce bijaše noc i bijaše pustinja.
Poslije bijah kamen na suncu, kamen i zrcale I odmah iza pustinje i ruševina more, a iznad mora crno nebo, beskrajna ploca s izlizanim slovima: zvijezde mi ništa ne otkriše.
Stigoh na kraj. Vrata oborena i andjeo bez maca, pospan. Unutra, vrt: ispremiješano lišæe, disanje gotovo živa kamenja, dremovnost magnolija i gola svjetlost medju istetoviranim deblima.
Voda s cetiri ruke zagrljena sa zelenom i rujnom livadom. Po sredini, stablo i djevojka, kosa od ptica i ognja.
Golota me nije smetala: vec bijah kao zrak i voda. Pod zelenom svjetlošcu stabla, usnulo u travi, bijaše dugo pero, ostavljeno od vjetra, bijelo.
Htjedoh ga poljubiti, ali glas vode izazva moju žedj i tad me njena prozirnost pozove da se promatram. Vidjeh kako jedan lik drhti u njenoj dubini, jedna svinuta žedj i jedna razbita usta, - o stari pohlepnice, trsu, besmislena vatro! Pokrih svoju golotu. Krenuh polako.
Andjeo se smiješio. Dunu vjetar i pijesak me zaslijepi.
Vjetar i pijesak bijahu moje rijeci: ne živimo; vrijeme naš život živi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:48 | |
| OLUJA
U crnoj planini Bujica urla visokim glasom U tom casu Ti hodaš nad ponorima Po svom usnulom tijelu Vjetar se u tami bori s tvojim snom Guštara zelena i bijela Mladi hrast tisucljetni hrast Vjetar te rastace i kida i ruši Otvara ti misao i rasipa je Vrtlog tvoje oci Vrtlog tvoj pupak Vrtlog tvoja udubina Vjetar te cijedi poput grozda Oluja u tvom celu Oluja u tvom potiljku i tvom trbuhu Hladi te kao suha grana Vjetar U slabinama bujice tvoga sna Ruke zelene i noge crne Kroz grlo Kamena noci Privezanog za tvoje tijelo Usnule planine Bujica urla Medju tvojim bedrima Monolog kamena i vode Na obalama tvog cela Prolaziš kao pticja rijeka Šuma sagiba glavu Poput ranjena bika Šuma pada na koljena Pod krilom vjetra Svakog casa sve viša Bujica urla Svakog casa sve dublja Preko tvog usnula tijela Svakog casa sve više noc |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:49 | |
| JESEN
U plamenu, zapaljena jesen, gori katkada moje srce, cisto i samo. Vjetar ga budi, dodirne mu središte i onda ga objesi za svjetlost koja se smije ni za koga: kakva rasuta ljepota!
Tražim neke ruke, neku prisutnost, neko tijelo, ono što zidove razbija i radja opijene oblike, dodir, glas, okretaj, neko krilo samo, nebeske plodove gole svjetlosti. Tražim po sebi, unutra, kosti, netaknute violine, usne koje sanjaju usne, ruke koje sanjaju ptice...
I nešto neznano što kaže »nikada«, a pada s neba, od tebe, moj Bože i moj protivnice. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:49 | |
| Octavio Paz (1914-1998)
Meksicki pesnik, kriticar i dramaturg. Dobitnik Nobelove nagrade za literaturu 1990. Poceo pod uticajem nadrealizma, ali je s vremenom postajao sve dublji , zalazeci u pitanja ljudske egzistencije: prolaznost, podvojenost bica, otudjenost savremenog coveka. Vrlo je znacajan i kao pesnik i kao vrstan esejist. Dela: Zbirke pesama "Koren covekov; Izmedju kamena i cveta; Silovito doba; Potpun vetar . |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:49 | |
| ŽEDAN
Tražeci se, Poezijo, u tebi sam se tražio: razbita zvezda vode utopila se u mom bicu. Tražeci te, Poezijo, u sebi doživeh brodolom. Potom sam samo tebe tražio da bih od sebe pobegao: šikara odraza u kojoj se izgubih! Ali onda, nakon mnogih vrludanja, ponovno spazih sebe: isto lice potopljeno u istu golotu; iste vode ogledala u kojima ne smem piti; a na rubu ogledala isti mrtav od žedji. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:50 | |
| DVA TELA
Dva tela licem u lice, ponekad su dva vala, a noć je okean.
Dva tela, licem u lice, ponekad su dva kamena, a noć je pustinja.
Dva tela, licem u lice, ponekad su korenje u noći spleteno.
Dva tela, licem u lice, ponekad su noževi, a noć je munja.
Dva tela, licem u lice, dve su zvezde koje padaju u prazno nebo. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:50 | |
|
| DODIR
Moje ruke Otvaraju zastore tvoga bića Odjevaju te u drugu nagotu Otkrivaju tijela tvoga tijela Moje ruke Izmišljaju drugo tijelo tvoga tijela. |
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:51 | |
| JESEN
U plamenu, zapaljena jesen, gori katkada moje srce, čisto i samo. Vjetar ga budi, dodirne mu središte i onda ga objesi za svjetlost koja se smije ni za koga: kakva rasuta ljepota!
Tražim neke ruke, neku prisutnost, neko tijelo, ono što zidove razbija i rađa opijene oblike, dodir, glas, okretaj, neko krilo samo, nebeske plodove gole svjetlosti. Tražim po sebi, unutra, kosti, netaknute violine, usne koje sanjaju usne, ruke koje sanjaju ptice...
I nešto neznano što kaže »nikada«, a pada s neba, od tebe, moj Bože i moj protivniče. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:51 | |
|
| MONOLOG
Pod srušenim stubovima, između ništavila i sna kruže moji budni sati, slogovi tvoga imena.
Tvoja duga kosa riđana- odblesak leta- sa žestinom blagom treperi na plećima noći.
Uobičajena tama sna što izvire iz ruina i pravi te od ničega. Teške pletenice, zaborav, vlažna obala noći gde se širi, gde udara slepo more – mesečar. |
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:51 | |
| Mrda se i stopalima kovitla mulj. Unistiv protiv neunistivog. Ali ni to nije dovoljno objasnjenje. "Ni tamo, ni tu", Oktavio Paz |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Octavio Paz Sub 3 Sep - 18:52 | |
| ZAPISANO ZELENIM TINTOM
Zelena tinta stvara vrtove, šume, livade, krošnje gdje pjevaju slova, riječi koje su stabla, rečenice koje su zelena zviježđa.
Pusti da moje riječi,o bijela, siđu i pokriju te kao kiša lišća snježno polje, kao bršljan statuu, kao titnta stranicu.
Ruke,struk, vrat, grudi, čelo čisto kao more, potiljak jesenske šume, zube koji grickaju vlat trave.
Zelene pjege, poput zvijezda, osipaju tvoje tijelo, kao tijelo stabla u pupanju. Neka te ne smetaju toliki sitni i svijetli ožiljci: pogledaj nebo kako je zelenim zvijezdama tetovirano.
ESCRITO CON TINTO VERDE
La tinta verde crea jardines, selvas, prados, follajes donde cantan las letras, palabras que son árboles, frases que son verdes constelaciones.
Deja que mis palabras, oh blanca, desciendan y te cubran como una lluvia de hojas a un campo de nieve, como la yedra a la estatua, como la tinta a esta página.
Brazos, cintura, cuello, senos, la frente pura como el mar, la nuca de bosque en otoño, los dientes que muerden una brizna de yerba.
Tu cuerpo se constela de signos verdes como el cuerpo del árbol de renuevos. No te importe tanta pequeña cicatriz luminosa: mira al cielo y su verde tatuaje de estrellas.
Poslednji izmenio Dala dana Sub 3 Sep - 18:52, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Octavio Paz | |
| |
| | | |
Strana 2 od 4 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 526 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 526 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN