Godine 1487. astečki car Ahuicotl otvorio je veliki hram u Tenočtitlanu uz svečanost koja je trajala četiri dana, pri čemu je žrtvovano 80.000 ljudi.

U starom Egiptu sluge su bile prekrivane medom kako bi sačuvale faraona od muva.

Pre 19. veka životinjama se često sudilo na sudu.

Ukoliko bi samuraj izgubio bitku ili bio zarobljen, rasekao bi stomak mačem. Taj ritual se naziva sepuku ili harakiri. Žene su izvršavale sepuku zabadanjem noža u srce.

Ruski car i imperator Petar Veliki pogubio je ženinog ljubavnika a zatim ju je naterao da njegovu odsečenu glavu čuva u tegli sa alkoholom u svojoj sobi.

Evropljani su tokom 15. veka jeli leševe jer su verovali da će ih to izlečiti od bolesti.

U pobuni An Lušan u Kini 755. godine poginulo je oko 36 miliona ljudi i to je bio najsmrtonosniji sukob u istoriji civilizacije narednih 1.200 godina, sve dok ga nije premašio Drugi svetski rat.

Na početku Prvog svetskog rata Sjedinjene Američke Države imale su samo 18 pilota.

Kim Džong Il, vođa Severne Koreje od 1994. do svoje smrti 2011. godine, napisao je šest opera. Takođe, bio je veliki ljubitelj filmova: priča se da je posedovao preko 20.000 video-kaseta.

Engleska i Zanzibar su zaratili avgusta 1896. godine. Taj sukob je trajao samo 45 minuta i opisan je kao najkraći rat u dosadašnjoj pisanoj istoriji.

Većina britanskih tenkova je od perioda Drugog svetskog rata opremljena tako da u njima može da se napravi čaj.

Da je najveći malijski vladar Mansa Musa danas živ, njegovo bogatstvo bi iznosilo 400 milijardi dolara.

Političar Pedro Laskurain Paredes bio je 34. predsednik Meksika na samo 45 minuta.

Nekadašnji predsednik Iraka Sadam Husein dobio je na poklon ključeve grada Detroita.

Tokom poslednjih 3.500 godina, civilizacija je proživela samo dva veka u miru i slobodi.

Sedam od 10 najsmrtonosnijih ratova u istoriji vođeni su na području Kine.

Maje su žrtvovale ljude tako što bi im iz grudi vadili srce koje je još kucalo.

Kada bi neki od vladara drevnog Egipta preminuo, često bi bio sahranjen u grobnici sa svim svojim živim slugama.

Tokom Američkog građanskog rata stradalo je 2.5 odsto Amerikanaca.

Rimski car Marko Aurelije Komod Antonin Avgust okupio je jednom prilikom sve osobe sa invaliditetom u Rimu i naterao ih da se do smrti bore u Koloseumu.

Poljska vojska je tokom Drugog svetskog rata obučila jednog medveda da nosi kutije municije i još mnogo toga. Nakon njegove smrti 1963. godine u njegovu čast podignuti su spomenici u Edinburgu, Poljskoj i na još nekoliko mesta.

Zanimljivosti o dečaku kralju - Tutankamonu.

Britanski arheolog Hauard Karter koji je dve godine istraživao grobnicu kralja Tutankamona u Dolini kraljeva u Egiptu, konačno je 3. januara 1924. godine otkrio najveće blago ovog mesta - kameni sarkofag sa zlatnim kovčegom u kom se nalaze posmrtni ostaci dečaka kralja. Od tog momenta svet je naprosto poludeo za blagom koje se nalazilo u grobnici, kao i za drevnim Egiptom i ovim vladarom koji je vladao svega jednu deceniju, pre oko 3.300 godina. Pročitajte u nastavku neke od zanimljivosti koje se vezuju za najpoznatijeg egipatskog vladara.

Mali deo Tutankamona čuva se u i Liverpulu
Profesor anatomije R.G. Harison je 1968. godine podvrgao mumiju rendgenskom testiranju, nakon čega je uzeo delić faraonove kože i stavio ga u kovertu. Zatim ga je poklonio kolegi Robertu Konoliju, koji je razvio zanimljivu tehniku kako bi utvrdio koju je krvnu grupu Tutankamon imao - pročistio je mumijine ćelije i pomešao ih s ljudskom krvlju, čime je oživeo faraonovu krvnu grupu.


Ispostavilo se da je Tutankamon bio u krvnoj vezi s faraonom čija je mumija pronađena u blizini. Delovi uzorka koji je Konoli dobio od Harisona još uvek se nalaze u fioci njegovog radnog stola.

Ne postoji Tutankamonova kletva
Kada je Karter prvi put ušao u izgubljeni Tutankamonov grob u novembru 1922. godine, imao je podršku svog finansijera Džordža Herberta, bogatog aristokrate koji je bio zaljubljenik u egiptologiju. Četiri meseca kasnije, Herbert je preminuo od trovanja nakon što ga je ujeo zaraženi komarac, a novine su počele da pišu da je Englez pao kao žrtva takozvane mumijine kletve koja je navodno uklesana pored Tutankamonovog groba. Novinari su nakon toga pisali o smrti nekoliko posetilaca Doline kraljeva, ali se kasnije ispostavilo da je to izmišljotina.

Tutankamonova smrt je najverovatnije bila slučajna
Godinama se spekulisalo da je kralj izgubio život u devetnaestoj godini zahvaljujući udarcima u glavu koje mu je navodno zadao neki rival. Međutim, naučnici su dosta kasnije utvrdili da su oštećenja na lobanji nastala nakon smrti i to prilikom balsamovanja ili nakon što je Karterova posada pronašla telo. Jedna studija je 2005. godine pokazala da je dečak kralj slomio nogu i da se rana inficirala neposredno pre smrti, pa se veruje da je to pravi uzrok preranog odlaska ovog vladara. Postoji teorija i da je faraon bolovao od malarije, što je moglo da pogorša infekciju ili čak da bude i uzrok pada nakon kog je zadobio povredu.