Karakondžula. Biće koje dolazi iz mitologije Južnih Slovena. Kod nas, to je ime za staricu koja je ustvari demon unakaženog lica, a koja posebno uživa da hvata ljude noću. U žargonu, odnosi se takođe i na žene sa čupavom kosom, napadnom šminkom ili naglašenim svađalačkim raspoloženjem.

Neke stare reči iz srpskog jezika potiču još iz praslovenskog, pa su od jedne izvorne reči nastale mnoge druge, s različitim značenjima. Tako imamo reč - java, javno, javiti, pojaviti, najaviti... Značenja su mnogobrojna, a simbolika iza toga se, nažalost, izgubila. Danas kad kažemo "javiti", većina ljudi, verovatno, pomisli na telefonski poziv, što nema nikakve veze sa "javom", koje je stanje suprotno od sna, ili sa "najavom", što će neke od nas sigurno asocirati na popularnu igru, jamb.

Međutim, sve te reči potiču iz istog korena, odnosno, nekad davno, bile su jedna jedina reč.

Isti slučaj je i kod reči - pravo, ispravno, pravda, napraviti, popraviti, pravilo... Opet, značenja su mnogobrojna, simbolika šizofreno podeljena, a nekadašnja suština izgubljena. Ali, ne i za oštro oko.
STARI SLOVENI I SVET BOGOVA

Jezik je, u vreme kad je nastao, bio isto što i mit, pa proučavanjem mita možemo saznati mnogo o jeziku.

Stari Sloveni imali su živopisnu mitologiju, koja je nažalost, slabo očuvana. Oni su verovali da postoje tri sveta - donji, srednji i gornji. Donji svet zvao se Nav, srednji Jav, a gornji Prav. U Navu, koji je ekvivalent Hadu ili Tartaru u grčkoj mitologiji, žive duše umrlih, u Javu živimo mi ljudi, odnosno fizička bića, a u Pravu žive bogovi, kao što u grčkoj mitologiji žive na Olimpu.

Kako su jezik i mit nekada bili jedno, odatle je i izašla simbolika koja stoji iza reči koje i dalje koristimo. Tako "pojaviti" znači - učiniti vidljivim, nastati u Javu, ili ovom svetu, odnosno, manifestovati nešto. "Java" je reč čije je značenje najpribližnije prvobitnom, jer pravi razliku između opipljivog i manifestovanog, s jedne strane, i snova i senki iz drugih svetova, s druge strane. "Učiniti nešto javnim", znači izneti iz svog privatnog (unutrašnjeg) sveta na videlo, što su sve osobine srednjeg sveta zvanog Jav. Zbog toga sve reči koje potiču iz ovog korena imaju sličnu suštinu, a to je - osvetliti nešto, manifestovati, učiniti opipljivim, po-javiti.
Prav, gornji svet ili svet bogova, svet je po ugledu na koji su ljudi gradili društvo iz vremena plemenske zajednice. Odatle i imamo tako jaku društvenu notu koja prati sve reči koje potiču iz tog korena. "Ispravno" je ono što je po ugledu na svet bogova - Prav; "pravedno" je ako je onako kao što je i u svetu bogova; "napraviti" znači iz Prava spustiti, jer bogovi stvaraju, a mi samo "pravimo"; "pravilo" - nešto što se mora poštovati jer dolazi iz sveta bogova.

Mitske slike i izvorna simbolika koji stoje iza starih srpskih reči, predstavljaju pravo bogatstvo jezika koji je star hiljadama godina i pravo je čudo da posle toliko vremena, preko ovih reči, još uvek možemo da stupimo u kontakt s tim dalekim svetom. Šteta je što smo zaboravili svoje poreklo, a još veća šteta bi bila da zaboravimo i ovo malo što smo sačuvali.

(Aleksandar Ginić)

Zasto se kaze:
Bez dlake na jeziku

Prema navodima Milana Šipke u knjizi "Zašto se kaže?", frazeologizam "bez dlake na jeziku"
postoji i u nemačkom jeziku, s tom razlikom što tamo glasi "imati dlaku na jeziku". Oni često
koriste i izraz "imati dlaku na zubima". Zajednička okosnica je dakle - "dlaka", a kako je izraz
nastao? Evo pretpostavki:

U nekim našim krajevima postoji verovanje da onima koji lažu izraste dlaka na jeziku. Otud
majke obično govore deci: "Isplazi jezik da vidim, lažeš li"! To bi trebalo da znači da oni koji
ne lažu mogu da pokažu jezik, tačnije da govore otvoreno i oštro, bez ustručavanja.

Nemci, pak ovaj izraz dovode u vezu sa pričom o čoveku koji je hteo da se prikaže kao vukodlak,
pa je pokazivao žile, a verovatno i dlake na jeziku i zubima. Otud ono "imati" umesto "nemati"
dlake na jeziku/zubima.

tel.rs

Zasto se kaze:
Laže kao pas

Malo je onih koji barem jednom u životu nisu nekome u ljutnji poručili "da laže kao pas".
Prema jednoj pretpostavci, izraz dolazi od dosetke ili igre reči u engleskom jeziku.

Naime, kaže se "dog lies down (on ground) and person lies like a dog". Nema, dakle,
nikakve veze sa glagolom "lagati", a preuzeto je kao izraz u našem jeziku sa značenjem -
"pas leži koliko je dug i širok, a čovek isto tako laže".

Pored ovog, prihvatljivo je još jedno objašnjenje. Naime, pas obično laje bezveze. Istina je
da na selu pas laje i kad treba i kad ne treba. Drugim rečima, i onda kada kući domaćina
prilaze prijatelji i kada joj se približavaju - neprijatelji. Otud dolazi to da neko "laže kao pas",
koji očigledno voli da dezinformiše svog gazdu.

tel.rs

Da li znate zašto je Cezar rekao: "Kocka je bačena?"


Još pre Hrista, Cezar je sa svojom 11. legijom prešao reku Rubikon, čime su i on i njegovi
legionari po rimskom zakonu automatski osuđeni na smrt.

Uzrečica preći Rubikon i danas znači doneti neku rizičnu odluku nakon koje nema povratka.
Naime, Rubikon je bila reka od koje nijedan rimski vojskovođa nije smeo da povede vojsku.
Takav propis bio je namenjen zaštiti Rima od vojnih diktatora koji bi mogli da nametnu svoju
vlast zauzimajući grad svojim vojnim snagama.
Navodno je Cezar tada izjavio poznatu rečenicu: “Kocka je bačena” (lat. “Alea iacta est”),
upravo zbog toga jer više nije bilo povratka.
Interesantno je da tu rečenicu čak nije on prvi ni izgovorio, već je preuzeo od Menandera,
njegovog omiljenog pisca iz Grčke.
Međutim, Cezar je uspeo da pobedi u građanskom ratu, a kako je Senat pobegao iz Rima,
smrtna kazna nad njim i legionarima nije izvršena.

sd