Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 18:54 | |
| ''Kad dodješ u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodješ vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doćićeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao.
Kad dodješ u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kad odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dodješ u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dodješ Doćićeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dodje u tvoj život I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine Odnekud iz Ruskoga Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda.''
Matija Bećković ~ Kad dodješ u bilo koji grad |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 18:54 | |
| Kad sam je drugi put video rekao sam: "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu." Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama. Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat, Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost. Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu Tu ženu sa dve senke, Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime. Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom Koju sam davno sreo na ulici i pitao: "Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili Da nisam možda ispao iz vaše tašne?" Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike. Volim je više no što mogu da izdržim, Više od mojih raširenih ruku, Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila. Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama, Noći, za mene sve duža bačena izmedju nas, Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje. Moje su uši pune njenog karmina, Te providne te hladne uši to slatko u njima Kad se kao prozori zamagle od njenog daha. Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta. Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo, Još ne prestaje da me boli uvo Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama. U staklenu zoru palu u prašinu, Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao. Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha, Radnice popodne na tudjem balkonu, Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon, Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava. O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni, O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima. Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće I visoke prozore spuštam pred njene noge. Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju. Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi, Taj andjeo, isprljan suncem list vode, list vazduha, Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju. O sunce nadjeno medju otpacima... Zuje uporednici kao telegrafske žice, Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu, I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama Kao što mene njena obećanja održavaju u životu. O siroče u srcu što ti brišem suze Moja nesrećna ljubavi razmeno djubreta Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio. Kuća, ništavilo na svim prozorima, Sve je dignuto u vazduh. Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.
Matija Bećković ~ Kad sam je drugi put video |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 18:55 | |
| Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: "U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času". Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Kad bi ti otišla iz ovog grada ~ Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 18:56 | |
| Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto drugo Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom Ti si moja igra koja pocinje kamencicima Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio Ti si moj plemic koji je nekada ziveo na Kavkazu neki Vsvold Ti si mojih nekoliko godina od one noci Ti si moja zena – ponocni voz sa jednim putnikom Zelezara u kamenom dobu – tы моя русская земля Jedina zena koju menjam svakog dana I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo Ti si moja ljubav slavnih ljudi Ti si moja junacka ljubav kako sam vec rekao Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato Ti si moja, ipak Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena Ti si jedna zena koliko i svaka druga Ti si moja uprkos poznatim istinama To su bedni podaci kojima raspolazem To su sva dela moje izvitoperene ljubavi To sam sve mogao lepse reći ali nema razloga Ionako samo nagadjam i pretpostavljam Ti si moja bolest bolescu izlecena Ti si moje dete ti nista ne razumes I ja doslovno moram reci da te volim.
Ti si moja, ipak ~ Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:01 | |
| Između dva uporednika dok provirujem glavu između dve žiške u slepoočnicama u pauzama kad radnici piju čađavo mleko i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši između dva daleka poređenja Volim te Brodovi se ljuljaju kao poljupci i sloj vazduha se na lepe senke cepa u mašineriji noći moje je srce slično kompresoru naklonjeno svemu što nema veze sa mnom dok pokušavam nestati u poljupcu Volim te Rudnici kamene soli u mom srcu zora lomi suđe od porcelana kad si sa mnom znam da si na drugom mestu postaću prašina ako prašinu voliš ti koja me tuđim imenom zoveš Volim te Dolazi proleće i jednu pravu damu niko ne može zamisliti bez pudlice stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo svet me izgubi ali ti me dobi Volim te Što vide slepi ne vide zaljubljeni pokvareni anđele o sneže u avgustu moje ruke su ostale oko tebe kao obruč ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš odavno već svojim očima ne verujem Volim te Volim te ~ Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:04 | |
| Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilistima u rudnicima boksita Ubedjivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska
Gresile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama Gonjen tocilima krsima i gubom Do grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja Grom u lancima camio za brdima Molio sam za sluh fizickih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladica Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod laznim imenom leci svoj pepeo U mrcavi medju dvojnicima Dok muzika sneg u usi ubacuje Kleo sam se u obe ruke narocito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolasina Govorio istine na svim jezicima Zario i palio da ih poveruje Dok je cutala secao sam se Da si mi najkrupnije lazi verovala Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera Pavladoljska
Kulo crnog zara pod slepim ocima Zarazna zvezda sve i svasta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao Pricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bezao u gore Da te glasno zovem da niko ne cuje Bio sujeveran - pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nesto protiv Zedj za rakijom je slicna fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih zena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu Misleci na tebe Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje Ti ces me izdati Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko drzava tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska
Vera Pavladoljska ~Matija Becković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:05 | |
| ''Gledano iz ugla majmuna, mnoge naoko nelogične i glupe stvari izgledaju sasvim drukčije. Na primer: gledajući iz ugla majmuna, sasvim je prirodno živeti na drvetu! Po toj istoj majmunskoj logici, nema ničeg čudnog ni u svemu drugom što majmuni rade – a poznato je šta sve majmuni rade. Ako se za trenutak stavimo u ulogu majmuna, nama će mnoge neverovatne stvari postati bliske i razumljive. Tako ćemo drugim očima gledati, recimo na krađe, jer u majmunskom moralu ta kategorija ne postoji. Molimo vas, šta za jednog majmuna znači lepo ponašanje – to jedino može da znači ne ponašati se kao majmun, što je za majmune neprirodno, ako nije i nemoguće! Stavite se malo u kožu majmuna, pa vam ništa neće biti prirodnije i bliže nego da se češete, vrištite, cerekate i plazite jezik. Primer majmuna nas upozorava da stvarima ne prilazimo jednostrano i dogmatski. Majmunski pogled na svet nudi nam veliko olakšanje i rešenje za mnoge neuroze savremenog sveta. Ako je sve relativno, a jeste, onda nema manje ili više kompetentnih. Ako je istorija tačka gledišta, ugao gledanja, onda se ni ugao majmuna ne može ignorisati, sem na vlastitu štetu. Prema tome, kad god vam se desi da nešto ne razumete, ili da vam nešto smeta, pomislite šta bi u toj situaciji uradio i kako bi se postavio jedan majmun. Videćete da rešenje postoji, manje ili više majmunsko, ali je ipak rešenje. Ako i tu ne nađete zadovoljavajući odgovor, pokušajte da istu stvar vidite kako konj, miš ili slon. Sve su to ravnopravni i mogući pogledi na svet i život. Važno je objasniti stvari, a nije važno kako i iz kog ugla. Za mnoge probleme je jedino rešenje staviti se u položaj majmuna, i odatle uživati u harmoniji i logici istorije i sveta.'' Gledano iz ugla majmuna ~ Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:05 | |
| ...''Šta je sreća?
Sreća je dobiti nešto što vam ni po jednoj drugoj osnovi ne pripada.
Sreća je iznenađenje.
Sreća je nada.
Sreća je jedini izlaz.
Šta je za koga sreća?
Za nekog je nedostižna sreća kosa na glavi.
Za drugog muško dete.
Za čistača ulice-kiša.
Za vatrogasca-požar.
Za policajca-zločin.
Za zločinca-rat.
Za đaka-epidemija.
Za vojnika-pismo.
Za anonimuse-ime u novinama (makar u čitulji).
Za pešaka-bicikl.
Za biciklistu-moped.
Za lovca-pogodak.
Za goluba-promašaj.
Za centarfora-gol.
Za golmana-pored gola.
Sreće treba ili imati ili je tražiti...''
Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:11 | |
| Ako jednom staviš na gramofon moje srce, Matija Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao: “Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji, Da li je tamo već i mozak čovečanstva?” Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio, Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi, Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla žicom do tvojih usta I telefonska mreža se pretvarala u krvotok, Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu, Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu, Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene. Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio: “Ako eksplozija provetri utrobu zemlje Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete, Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani, Kao konstrukcije porušenih hangara, Kao kosturi konja na nekoj visoravni. ” Neka mi bude zabranjeno da te volim, Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe. Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu, Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću! Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma, Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona. Sve što je rečeno o budućnosti, Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo. Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove, Sve to ne bi bilo besmisleno. Ono što se govori tuđim ženama ja sam govorio tebi, Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom, Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi Zato što me voliš ja volim sve ostalo, I nikome ne zelim zlo. Moja ljubavi, digla si me toliko visoko Da i kad bih pao – do zemlje bi se naživeo! Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima, Da si muškarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe, Neka niče drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica, Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle, Nego kakve god i kolike god hoće, Neka se slonovi uvuku u mišje rupe! Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu, Neka najjači glasovi sruše sve plafone, Neka se nebesa otarase snega i kiše, Neka sve ostane čisto i slobodno, Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila, I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te više voli!
Za tebe govorim ~ Matija Bećković |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:20 | |
| Ponovo imam potrebu da ćutim Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima. Odlučio sam da govorim kao da će mi svaka reč biti poslednja Šta sam ja da bi pevao? Moj siromašni rečnik zamenjujem prirodom I gde god putujem nailazim na nju I njena smela poređenja. Priroda je izrazila moje namere na više načina Svojim biljem,svojim požarima I drugim čudesima čiji sam učenik. Ona je dala oblik ptici Smelije no što se usudio ijedan pesnik I ja se ispod njenih ptica potpisujem Ne dodajući im gotovo ništa. O mutna jelo izrasla iz moje mastionice, Priroda je puna mojih pogleda na svet Ja stoim iza njenih cvetova bez granica Ja poštujem jedino njene neumoljive zakone. U čitavoj prirodi nigde,osim na svoj život, Ne mogu da stavim tačku, Jer se sve javlja ponovo i ravnomerno sa godišnjim dobima.
Kad posle jeseni ne bi došla zima U šta bi smo onda verovali i čemu se nadali? Ponovo imam potrebu da ćutim Jer govorim sa željom da budem ućutkan. Vetar upada u sudsku pisarnicu i diže papire sa stolova
Ceo dan sam napolju kao da sam cvet, Napolju su šume, oblasti pod snegom, ovas i raž su napolju, Gradovi su na ulicama, ulice su na ulicama Svi kontinenti su napolju. Ja bih bio jedini grad koji sam unutra! O nebesa jedini naslove na mome grobu Bunim se protiv svega, jer nemam na šta da pristanem.
Šta sam ja da bih ćutao? Sve što sam rekao ponavljam još jedamput, Moje ćutanje je službi strašne istine. Sve što ima na svetu ima i u meni. Ne znam dali je noć ili sam sklopio oči: Moje slike sveta se menjaju dok putujem. Nisam ništa video prvi put sve sam prepoznao. Predeli koje otkrivam oni su koje sam sanjao. Šta će mi more.Imam ga u glavi I ja ih samo poredim i bratimim. Prizor koji gledam odavno postoji u mome sjećanju, Putevi što godinama zavijaju na istom uglu, Najređe biljke, jedini primeri, Nalaze se i u mom srcu, A sve što je u njemu Postoji i još negde u svetu ili se potuca. Ja putujem da bi svakoj stvari prineo drugu svojom dušom Da bi obe bile manje usamljene. Sedeći među drvećem govorim o svojoj prirodi, A kad bih razumeo pticu Rekao bih joj isti što i vama: Svemu pretpostvaljam prirodu, Ali svoju!
Ponovo imam potrebu da ćutim ~Matija Bećković
Poslednji izmenio lana dana Ned 21 Maj - 19:21, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Matija Bećković Ned 21 Maj - 19:21 | |
| Краду ми памћење, Скраћују ми прошлост, Отимају векове, Џамијају цркве, Арају азбуку, Чекићају гробове, Издиру темељ, Размећу колевку.
Куд да чергам с Високим Дечанима? Где да предигнем Пећаршију?
Узимају ми оно Што никоме нисам узео, Моје лавре и престонице, Не знам шта је моје, Ни где ми је граница, Народ ми је у најму и расејању, Пале ми тапије И затиру постојанство.
Зар да опет затрапим Свете Архангеле? Да ми помунаре поново Љевишу?
Очни живац су ми одавно растурили, Сад ми и бели штап отимају, Жртвено поље са крвавом травом Не смем да кажем да је моје. Не дају ми да уђем у кућу Кажу да сам је продао, Земљу коју сам од неба купио Неко им је обећао.
Ко им је обећао Тај их је слагао, Што им не обећа Оно што је његово? Зато јуришају на мене удружени Кивни што сам их познао.
Kосово поље ~ Матија Бећковић |
| | | Whisper Član
Poruka : 383
Godina : 38
Učlanjen : 07.12.2013
| Naslov: Re: Matija Bećković Sre 30 Avg - 20:52 | |
| "Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан." Матија Бећковић |
| | | Whisper Član
Poruka : 383
Godina : 38
Učlanjen : 07.12.2013
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 19 Sep - 20:32 | |
| "Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто га отимају? А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?" Матија Бећковић |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:13 | |
| Ako neka budala posustane, posumnja u budalaštine i ućuti, na njeno mesto stupa nova. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:13 | |
| Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:13 | |
| Mene ne zanim istina. Ja znam ko je u pravu. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:13 | |
| Bruka nikad ne ide na životinju, nego na čoveka. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:14 | |
| Naše se vreme razlikuje od svih drugih vremena, i zato nekima izgleda kao i da nemamo svoga vremena. Kao da živimo u međuvremenu. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:14 | |
| Danas medicina može od čoveka napraviti sve osim čoveka. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:14 | |
| Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenljiva sumorna boginja – pratilja našeg bića. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:14 | |
| Sva dostignuća moderne tehnike, kao i moderne medicine, učinila su život, a sigurno i smrt, težim i mučnijim. Samo „volja za smisao“ može da nas učini odgovornim i tada tek spremnim da pomognemo i sebi i društvu. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:15 | |
| Svaki čovek ima jednu ili više „slepih mrlja“ u sebi, i to upravo za one strane svoje ličnosti koje su bitne za ličnost, a koje on upravo ne želi da opazi i prihvati kao deo sebe. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:15 | |
| Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:15 | |
| U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće seobogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Matija Bećković Uto 4 Sep - 10:16 | |
| Šta sve još čoveku nedostaje, najbolje pokazuju obećanja. Narodima za koje se tvrdi da su slobodni – obećava se sloboda, onima za koje se mislilo da su siti – obećava se hleb. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Matija Bećković | |
| |
| | | |
Strana 4 od 5 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 442 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 442 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN