Imam samo jednu želju,
da me staviš u postelju.
Nježno grliš, ljubiš lice
od želje da pustim
suze radosnice.
Suze da brišeš
dodirom svakim,
nježno maziš 
rukama jakim.
Da drhtim, treperim
volim te i želim!

Ostale su strašne reči nerečene,
Samo tvoje oči, mirne kao tmina,
One su gledale i slušale mene;
Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.

Kakva himna srca, ta reč nerečena!
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Kad tišina zbori mesto nas, reč njena
Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.

Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,
Ima mir molitve u dubini duha:
Nikada se rečju laži ne pomuti,
Nit se glas poročni dirne našeg sluha.

Ideja u nemi kamen uvajana;
Vera sva u suzi što neće da kâpi;
Ta zakletva što je u neznan čas dâna;
I najviši zakon bola koji vapi.

[size=36]U srcu mom,svake noći[/size]
[size=36]Svjetlucaju tvoje oči,[/size]
[size=36]Oči crne,mile,drage[/size]
[size=36]Zaboravit`˛nemam snage,[/size]
[size=36]One poniru duboko,[/size]
[size=36]Pa se vinu,kao soko.[/size]
[size=36]One divno lice krase,[/size]
[size=36]Da ih srce voli…zna se[/size]
[size=36]Oči crne,lice drago…[/size]
[size=36]Najveće mom srcu blago,[/size]
[size=36]Oči crne,zvonki smijeh…[/size]
[size=36]Da je neznam kol`ki grijeh[/size]
[size=36]Mom su srcu radost,sreća,[/size]
[size=36]Srce topi se ko svijeća,[/size]
[size=36]Od nježnosti…od miline,[/size]
[size=36]Pa se vine u visine,[/size]
[size=36]Pa na izvoru se poji[/size]
[size=36]Gdje izvire ljubav,čežnja,[/size]
[size=36]Uz uzglavlje derta stoji[/size]
[size=36]Gdje je ljubav neizbježna[/size]
[size=36]I pogađa svom silinom,[/size]
[size=36]I okupa ga milinom[/size]
[size=36]Pa se srce hudo smije[/size]
[size=36]Jer ga ljubav silna grije,[/size]
[size=36]Oči tvoje sjaj mu daju,[/size]
[size=36]Da ih srce voli,znaju…[/size]
 
[size=36]Tvoje oči,drage,mile,[/size]
[size=36]U srcu se mome skrile…[/size]

Kažem, Volim te
Ti šutiš
Cijeli dan na mene se ljutiš
Od jutra pa do mraka...
Od veze pa do braka?
Ja mira imat necu.

Topla je hladnoca tvog tela i sjaj u oku, dok oke u daljinu gledaju.. Opija me svecanost trenutka dok disemo ujednaceno, dok kapi znoja kroz daljinu lete.. Tu si, u meni, dugo sakriven, ozivljen mislima koje te se sete..

Kraj tebe

Tiho kao lopov nocas cu doci,leci kraj tebe i sklopiti oci.

Usnama usne dodirnuti tvoje,uz tebe sanjati .

A kad svane dan zalit cu sto je to bio samo san
Volim te.

Volim te neopisivo

Ljubi me i mazi..neka grmi i sijeva.
budimo ja i ti kao Adam i Eva..

ti si divlja ruza, al te srce hoce.
.jer najsladje je uvijek zabranjeno voce...

volim te... neopisivooo

Bol i sunce

To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?

Žao mi je vas, o vi jadne zvezde,
Što tako divno i jasno sijate,
Nevoljenome svetleći brodaru,
Bez nagrade od boga a i ljudi,
Ne znate, bedne, šta reč ljubav znači,
Niti ste za njen osećaj saznale!
Bez prekida vas vode večni sati
Nebesima povorke vaše sjajne.
O, kakve li ste prevalile pute,
Dok srećan bejah u naručju drage,
Ne misleći na vas ni na vedru noć!

Johan Volfgang fon Gete

Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.

Ja se setan sećam dana
kad sam bio sasvim tvoj,
i rad prvih pupoljaka
zorom hito u vrt svoj,

I pred tvoje noge baco
puno cveća, čitav žbun,
a pred tvojim ljupkim licem
osećo se nade pun.

Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.

Johan Volfgang fon Gete

Izludi me kako dise,
jorgovanom sve mirise,
nece biti nikad vise
to sto nocas bi...

Dan se radja, jutro rudi
budite je nek mi sudi
kazu zorom gresni ljudi
odlaze u raj...