ОБОЖАВАМ ТЕ

Обожавам те као небо ноћу,
О посудо туге, ту твоју мирноћу

Љубим те све више што ми бежиш даље
Чак и када мислим да те тама шаље

Да би иронично размак повећала
Што га је до неба већ природа дала.

У дивљем налету насрћем и скачем
И к'о црв лешину не бих дао јачем!

И мени је мила у очају слепом,
Чак и та хладноћа што те чини лепом.


Бодлер

VOLIM TE ...

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Šuti.

Pusti me da ti kažem
ono što sam već trebala reći.

Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasniš samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili možda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Već sutra može biti kasno.
A nisam ti još rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, riječima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastrašeno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i površna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se čekaš li me.

Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekla:
najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve što si ti.

Tvoje oči pitajuće.
Tvoj smješak opraštajući.
Tvoj korak ohrabrujući.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najčešća.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinila sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi

NE ŽELIM

Ne želim noćas da me budite,
Da mi u snove dirate,
Jer ja znam šta cu sanjati,
Jer ja znam o čemu cu maštati...

Ne želim ni da mi smetate,
Ni da me ista pitate,
Samo me pustite,
Da sanjam i maštam o njoj...

Dopustite da uživam,
Moja duša opet o njoj sniva,
Moje srce opet se probudilo,
Da je bar u snovima imam...

...gorki...

Izgoren

Ne postojim više. Bijah jednom
i nestadoh u plamenu moje ljubavi.
Jedna ogromna vatra. Lagani pepeo
rasuo se u zraku i pao nježno
pred tvoje noge. Ne gazi ga,
u njemu još kuca moje srce.


Mohammed Hafis
Persija, XIV st.

Ostao sam sasvim sam da lezim na suncu
Ja zvao sam te da dodes iz snova i pruzis mi ruku
Ja molio sam da se napune moja mora i reke
U njima jos jednom da osetim novu ljubav da tece.


I pevam
Budi moja voda, ja sam sada vatra
Izgorecu.
Prolij se po meni, budi sve sto zelim
Ja zivecu.


Ostao sam sasvim sam da lezim na suncu
Ja zvao sam te da dodes iz snova i pruzis mi ruku
Ja znao sam da ces doci, doci i doneti kisu
Ja cekao sam kao suva zemlja kad ceka svoju vodu.

I pevam
Budi moja voda, ja sam sada vatra
Izgorecu.
I kazem
Prolij se po meni, budi sve sto zelim
Ja zivecu.



xxx

Ne znam više.
Zaista ne znam,
znam samo
da me je ranio
možda strelom,
možda pesmom.
Znam samo
da me ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi teče.
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Ž. Prever

Poželim,
da zalutam,
u tvoje pesme,
u tvoje stihove,
ili reči...

Poželim,
da te budim,
snenu poljubim,
tvoj prvi jutarnji osmeh,
uhvatim ja...

Kada se protegneš,
otvoriš prelepe okice,
prvog mene ugledaš,
i zagrliš...

Za Dobro Jutro...
Za Dobar Dan...
I Dobro Veče...

Da bih te volio

Da bih te volio, sudbini
predao sam svoje srce.
Više se nečeš moći osloboditi
više se neću moći osloboditi
od kobnosti te ljubavi!

Ne mislim na to, ne osečaš to
ja i ti smo već ti i ja
kao more i kao nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.

Huan Ramon Himenez

KAD JE SVE VOLIM

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se sviđa
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izađe iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…

Jovan Nikolić

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...


Boli.
Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.
A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.
Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi

Misliš da je teško voleti
Da ce te vetar odneti,
Ali sve što trebaš je ljubav
Kakva god ona bila,
Jer kada voliš, cak imaš i krila
Vetar te ne nosi,
Jer znaš ko si
Znaš da si neko
Ni zvezde ti nisu daleko
Zato otidji do njih,
Dodirni ih
U moje ime, onda se vrati
I zagrli me
Ne daj me nikom
Teraj ih rikom
Od svih me brani,
Jer idu bolji dani
Želim da živim
I nikog ne krivim
Za sve što ucinim
Bilo ono pogrešno ili tacno
Samo da nije mracno
Kao što je sada
Da bude novi život
Bez nedostižnih nada
Brani me cuvaj se
Kroz gužvu guraj se
Ucini to zbog mene
Dolij snage u vene
I kreni dalje
Zbog ljubavi, zbog nas
Dodaj gas
Tiho me ljubi
Nadu ne gubi
Jer bice nešto od nas
Samo nemoj lažnu
Nadu da mi ulivaš
Tako cu izgubiti poverenje
Od svih vas
Cuvaj me sad


NN

Ljubav

Kada mi telo zadrhti
I duša trne
Kada mi dah zastane
I ruka uzdrhti
Kada pogled sakrivam
U bledilu ruže
Valjda je to ljubav
Što se prikrada tiho
I na nepoznatom vidiku
Me prepoznaje
U zenici neba
I plamenom zagrljaju
Skrivam se
I tražim skrovište
Grešna i čežnjiva...

Dao bih

Dao bih za osmeh samo
Zemaljska blaga sva, svemire,
Da usnama dodirnem tamo
Gde njen osmeh izvire