Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mome dlanu
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Zvonimir Golob

Novi dan - Tanja Ristić

Ne gledaj s neba
U mene
Ni sa zemlje
Kao pred sobom
Stani preda mnom
Oslepi strah zbaci teret predrasuda

Ne gazim za tobom
Već s tobom
Kao ti sa mnom
Na putu
Odgovora

Dubina - Dragan Jovanović Danilov

Sve počinje dubinom,
tim postojanim naličjem sveta,
magnetom što odbija sunčevo zlato.

Već u ovom životu, dubina je
naše duše stvorila za sebe.

Jesmo duboka bića: skrivamo se
ispod kože, ispod maski, ispod
reči koje smo izgovorili,
ili prećutali.

Jezik je voda skupljena iza masivne
brane za elektranu – svakodnevno
ronim u toj vodi; kad vazduh postane
ređi, odatle odlazim, još više ranjen,
tamo gde već jesam.

Ako se zemlja zatrese, to zapravo
ja sanjam u bezdanu gde sam nemi očaj
sakrio od drugih i od sebe.

Moje je boravište u dubini, tamo gde
se bol može osetiti samo kroz jezik.
Iz tog tamnog rečnika u kome se
ne vidi ništa, osećam još jedino
toplinu tvog pogleda koji se
seli u govor.

"Duboka rana biva tajno biće,
a što je duša, što je duša tanka?
Taj sanak senke, il´ ta senka sanka?

(Tin Ujević, Vedrina)

Tebi kojeg volim ovu pjesmu pisem, jer svakog dana volim te sve vise..tebi kojeg volim ovu ljubav dajem i zbog toga nikad necu da se kajem...tebi kojeg volim ja sam dala srecu i bez tebe duso sretna biti necu...VOLIM TE

tebi kojeg volim ovu pjesmu pisem, jer svakog dana volim te sve vise..tebi kojeg volim ovu ljubav dajem i zbog toga nikad necu da se kajem...tebi kojeg volim ja sam dala srecu i bez tebe duso sretna biti necu...VOLIM TE

Ponovo ti govorim da volim te, po ko zna koji put ja ti priznajem da svaki ovaj tren sa tobom radost je, hvlala bogu sto mogu biti kraj tebe.


Upiši u srce ime moje, neka te vodi kroz snove tvoje, neka te čuva od svake boli, neka za tvoju sreću moli, i neka ti kaže da samo tebe voli.

Od utro do mrak vo mislive
na pocetokot nas se sekjavam
koga od son me razbudi
so pogledot dusa mi otvori.
Posakav mig da te imam
i vecno kraj mene da si ti
a koga ljubov mi podari
na dusa belig mi ostavi.
Angel si ti jas peam za tebe
angel si ti te cuvam vo sebe
angel si ti koj samo za mene
moze da zapre i vreme.
Patot po koj sega cekoram
so rozi e poslan i nema kraj
a koga jas ke te pregrnam
senkite dve ko edna se znaj.
A ljubovta obicna
ja smeni vo posebna
ti si mojot blagoslov
komu davam se vo zivotot moj.

Nauci me slusati govor dubina
na raspetim dlanovima dana
Nauci me brojiti otkucaje mira
na otkritim ocima vlastitih rana.
Reci mi tajnu za kojom ceznem,
otkrij mi iskre potrebne mojoj noci.
Razgrnut cu kapljice mraka;
makar i smrvljena , k tebi cu doci.
Zivot je tako malen bez tvog imena
na rubu negdje kad besmisao klija.
I zasto onda nakon sviju i nakon svega,
zasto onda pitanje dusu svija?

KIŠA U MOM SRCU

Jutros kao da se nebo spojilo sa zemljom,
lijevala je kiša čije su kapljice meni nosile
tvoje pozdrave.
I nije toliko nabujala rijeka
koliko su tekle moje suze.
Plava se izmaglica dizala negdje u daljini
i kao da je nagovijestila još više kiše
sivo se nebo prostrlo iznad nas
i kao da je usred dana nastao mrak.
Ti si stajala sva u bijelom, negdje na horizontu
čekajući da te primim za ruku
i odvedem te u zemlju vječitog sunca,
tamo gdje oblaka i kiša nema,
gdje cvatu tratinčice koje ne moči rosa.
Palim zadnju cigaretu danas
kako bih pojačao tu plavu izmaglicu
koja te drži daleko od mene,
a poziva me svakim tvojim dahom
koji ostavljaš na staklu
crtajući mala srca.
Tako si mi blizu, a tako daleko
kao vatra što se rasplamsa i grije te,
a onda se odjednom opet ugasi i hladno ti je.
Jutros se nebo spojilo sa zemljom
i vatra se ne može rasplamsati,
ali u srcu može ostati ona toplina
što nas grije kakva god nevera bila.

Volim tvoje ruke za igračke
to telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem ruke detinje
da ti objasnim šta ljubav znači,
a da ne ranim to malo zverinje;
usnu na kojoj se mrve kolači.

Ne znas, a sigurno nikada neces ni znati, 
koliko puta bih prodao sebe 
za jednu noc sa tobom... 
Mozda ces samo, ponekad, 
u svojim najludjim snovima, 
naslucivati da postoji neko 
ko te uzdize do samih Nebesa, 
ko te poredi sa najsjajnijim zvezdama, 
za koga si pocetak samog zivota...ko zeli da bude tvoj... 

Ne znas, mozda ne zelis da znas, 
da dan nije moj 
ako u oblacima ne pronadjem obrise tvog lica, 
ako me sunce ne greje 
na nacin za koji mislim da bi bio tvoj, 
ako mi srce bar jednom u toku dana ne zadrhti 
pri samoj pomisli na tvoje ime... 
eh, da li bi htela da znas...? 

Voleo bih da znas 
koliko topline ima u mom skromnom narucju, 
da te sakrijem u sebi 
kao sto suma krije kosutu svoju... 

Ne znas, a voleo bih da znas, 
koliko samo zelim da svi tvoji snovi 
za mene postanu moja sveta misao 
zbog koje cu rado trositi svoje dane, 
zbog koje cu reci da znam zasto sam rodjen 
i zasto postojim... 

Budi mi ona zbog koje ce ceo svet reci, 
vidi onoga sta sve nece raditi zbog jedne zene... 
i ne bi me zanimalo sta bi rekli 
...kad sve je zbog tebe.

Sakrij me.
U mirisu ljetne oluje
Bljesku munje i
Slutnji žudnje; 

Čuvaj me u snovima
Nanizanim u noćima
Krhkim od samoče. 

Sakrij me.
U sječanju na ukradene
Poljupce od kiše
U očekivanju svitanja. 

Sakrij me.
U prekršenim obečanjima
U uzdahu što se otima
Samotnim satima. 

Sakrij me.
U priču što ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj, 

Samo ljubav mi ne sakrivaj!

Srce moje misli večito
neku tužnu misao.
I ma šta sa mnom bilo:
budem li kome postala
žena verna,
ili dragana čija,
ili ma šta drugo;
ili budem uvek smerna
sanjalica ostala.
Bude li duša moja sveto sedište
jedne ljubavi;
ili srce moje bolno središte
svih nežnosti,
ti mene uvek voli:

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino boli.

I ma čega da se latim, plemenitog ili zlog: 
mognem li zbog drugih da patim,
ili budem neku sreću srca svog
tuzim bolom kupila;
budem li katkad praštala,
ili se budem uvek svetila,

znaj da sam grehove sve
već davno iskupila,
znaj da sam već davno
zbog svega ispaštala,
i uvek mi oprosti:

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino žalosti.