Ја волим малу жену таме,
која се каткад благо смеши,
и ако она пије, греши
и много чега лудог реши,
она је моја поноћ светла,
она се као сунце смеши.
Па кад скупљам свеће из ваза
и рушим бокале и гледам плаве
све главе мирне када мину
поред кафане... у свом вину
ја нађем мали оток душе,
а око мене жене таме
певају, пију, плачу, пуше.
О жене таме, све хаљине
ваше просте драже су и маме
много слађе него свиле
на којима су и цикламе
и руже и друге бурне шаре.
О жене, таме, за вашу младост
и за све ваше дане старе
ја дижем чашу пре сванућа!
Жене без круха и без кућа!
Жене без лежаја и без страха!
На ветру ви сте и на мразу...
На сунцу ви сте и у тами,
у огледалу и у зиду..