Galerija Madam

Galerija namenjena ženama umetnicama.Život galerije neformalno počinje u junu 1998. godine, postavljanjem prve izložbe u ,,Klubu 100" Đorđa Zojkića, kada je svoje radove prikazala Biljana Vilimon. Tek nakon izlaganja četvrte autorke u istom prostoru, Olje Ivanjicki, javila se ideja o stvaranju mesta na kojem će izlagati samo žene slikari, pa je tada i zvanično rođena galerija ,,Madam"Do danas je kroz izložbeni prostor prošlo 10.000 slika, a svaka od ukupno 300 autorki, ostavila je po jednu sliku u galeriji, pa tako ta kolekcija predstavlja najveću zbirku ženskog slikarstva Srbije.
U galerijskom prostoru povremeno se priređuju književne večeri, koncerti klasične muzike, predstave. Iako su u početku organizovane po dve izložbe dnevno, danas se otvara po jedna na svake dve nedelje.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako su veliki umetnici oslikali mapu Srbije


Feliks Kanic, Đorđe Krstić, Paja Jovanović, Ljuba Ivanović, Milan Konjović,
Sava Šumanović, Cuca Sokić... svojim stvaralaštvom načinili su svojevrsnu
umetničku mapu teritorije Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubica Cuca Sokić, Sremski Karlovci po kiši, 1952.

Na izložbi ”I ovaj kamen zemlje Srbije”, koja je otvorena povodom obeležavanja
Dana državnosti i traje do 26. aprila u Galeriji fresaka, predstavljeno je 38 dela
iz kolekcija Narodnog muzeja koja pružaju panoramu srpske teritorije u istorijskom
 periodu od 18. pa do osamdesetih godina 20. stoleća.
 
Reč je o slikama u ulju, akvarelima, crtežima i grafikama gde su svojim ličnim i
poetskim interpretiranjem predela, umetnici ostavljali svedočanstvo doživljaja
teritorije države.

- Umetnici različitih epoha i slikarskih pravaca doživljavali su ovu temu i reagovali
na motive, koji na drugačiji, specifičan način svedoče o državi. Koliko je ona bila
 prisutna u opusu određenih umentika, shodno njihovim ličnim interesovanjima i
afinitetima, i u kojoj meri je, sa druge strane, bila manje ili više vezana za istorijski
 terenutak i društveni okvir u kojem su dela nastala, samo su neki od aspekata koji
mogu da ukažu na raznolikost shvatanja relacije između teritorijalnosti i državnosti
u pomenutim hronološkim okvirima - kaže Evgenija Blanuša, autorka izložbe i kustos
Narodnog muzeja.

Blanuša podseća da se srpska likovna umetnost 19. veka razvijala u specifičnim
društvenim okvirima, u vreme kada je srpsko patrijarhalno društvo prolazilo kroz
različite preobražaje, a na putu evropeizacije usvajalo od Evrope građanske manire
 u svim njihovim aspektima.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Đorđe Krstić, Kula Nebojša, 1901-1902.

- U takim okolnostima stvarali su slikari školovani na Minhenskoj i Bečkoj akademiji
 - Đorđe Krstić, Uroš Predić i Paja Jovanović, umetnici dosledni realističkom izražavanju
 i objektivni posmatrači srpskog predela, koji se u radovima ovih umetnika često gotovo
 podudara sa objektivnošću fotografije. Pojava ovih autora označila je još jednu
 prekretnicu u našem slikarstvu - prihvatanje pejzaža kao samostalne slikarske teme
- dodaje sagovornica.

Zasluga pak za “ovekovečenje” teritorije Srbije u ovom periodu može se povezati i sa
 idejom Mihaila Valtrovića, tadašnjeg “čuvara“ Narodnog muzeja, da za privatnu zbirku
 kneza Milana slikanje istorijskih spomenika, pejzaža i prizora iz narodnog života u
novooslobođenim srpskim krajevima poveri Đorđu Krstiću.

- I upravo se u Krstićevim delima sa ovim putovanja najbolje otkrivaju temelji novog
shvatanja umetnosti, čije su osnovne karakteristike ispoljene u osećanju za lepotu
 slikarske materije, naglašenoj vrednosti boje i novoj ulozi svetlosti - objašnjava
Blanuša.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sava Sumanovic, motiv iz Sida, 1940.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kosta Milicevic, Dunavsko pristaniste, 1908.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Milan Konjovic, Zito, 1936.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Feliks Kanic, 1860.

S.Sulovic
blic.rs

Narodni muzej -

Zbirka strane umetnosti

Kustos: Jelena Dergenc

[You must be registered and logged in to see this image.]

Antonio Kanaleto, Kanal Grande sa crkvom Santa Marija dela Salute

[You must be registered and logged in to see this image.]
Tintoreto Jakopo Robusti, Bogorodica s detetom i ktitorom

[You must be registered and logged in to see this image.]

Andre Deren, Predeo sa maslinama

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mark Sagal, Seljak i krava

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moris Utrilo, Kabare "Lapin Agile II Montmatre" , 1930

Neobični muzeji Srbije

Puška kremenjača, rimske šibice, najstariji srpski jo-jo, korpe za pčele i komplet koji spasava rudarima život - samo su neki od eksponata koji se mogu videti u najzanimljivijim muzejima Srbije.

IZVOR: NOVOSTI

1. Muzej šibica

Sremski Karlovci

U ovom muzeju se nalazi 25.000 kutija palidrvaca! Novosadska slikarka Jovana Popović Benišek je nasledila šibice koje su pripadale glumici Jasni Novak, pa je ovo blago izložila javnosti. Ovde se nalaze šibice iz Japana, Rima, Švedske, ali i naše, od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do danas.

INFO: Ulica Mitropolita Stratimirovića 72, radi od 10 do 18 časova, osim ponedeljkom.

2. Muzej oružja

Kragujevac

Puška kremenjača "sis" može se videti u Muzeju "Stara topolivnica", koji pripada fabrici "Zastava oružje". Zgrada je sama po sebi muzej, jer pripada stilu industrijske arhitekture 19. veka. Stalna postavka prati istoriju kragujevačke vojne fabrike, od osnivanja 1853. do sedamdesetih godina 20. veka, kojoj je priključena i izložba modernijeg naoružanja. Muzej poseduje značajne raritete kao što je čuvena puška "Mauser-Milovanović M 1880" ("kokinka").

INFO: Trg topolivaca 4, [You must be registered and logged in to see this link.]

3. Dečji muzej (Muzej igračaka)

Beograd

Najstarije igračke su pravljene od materijala nađenih u prirodi, kao što su kamenje, štapići i glina.

Mališani u starom Egiptu igrali su se lutkama koje su imale perike i pokretne udove napravljene od kamena, keramike i drveta.

U antičkoj Grčkoj i u starom Rimu deca su se igrala lutkama napravljenim od voska ili terakote, sa štapićima, lukovima i strelama, i jo-joom.

U zbirci se nalaze igračke iz perioda od kraja 19. veka do sedamdesetih godina 20. veka.

INFO: Ulica Skender-begova 51, otvoren od 10 do 20 časova, osim ponedeljkom, [You must be registered and logged in to see this link.]

4. Muzej pčelarstva

Sremski Karlovci

Porodica Živanović iz Sremskih Karlovaca se dva veka bavi proizvodnjom meda.

Dugu tradicija pčelarstva na našim prostorima započeo je profesor Jovan Živanović u drugoj polovini 19. veka. Njegovi potomci nastavili su da razvijaju plemeniti zanat, a čitavu tradiciju pretočili su u porodični muzej.

INFO: Ulica mitropolita Stratimirovića, otvoren svakodnevno, [You must be registered and logged in to see this link.]

5. Muzej ugljarstva

Senjski rudnik

Senjski rudnik, osnovan 1853. godine, najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji i predstavlja najstariju očuvanu industrijsku oblast.

Senjski rudnik kao rudarski kompleks zanimljiva je mešavina žive istorije i savremenog rudarstva.

U sastavu rudarskog kompleksa nalazi se i danas aktivno rudarsko okno jame "Senjski rudnik" izgrađeno 1898. godine.

INFO: od Beograda udaljen 150 kilometara, kod Despotovca, [You must be registered and logged in to see this link.]

izvor: novosti

Narodni muzej Kragujevac

XXvek, slikarstvo i skulptura


Virtuelna tura


[You must be registered and logged in to see this image.]

Но­во от­кри­ва­ње кра­гу­је­вач­ког сли­кар­ства


Изложбa у Га­ле­ри­ји На­род­ног му­зе­ја у Кра­гу­јев­цу пред­ста­вља пре­сек град­ске ли­ков­не
 сце­не 20. ве­ка.


[You must be registered and logged in to see this image.]



Кра­гу­је­вац – На­род­ни му­зеј у Кра­гу­јев­цу опет пру­жа при­ли­ку да се у овом гра­ду оку­пе и умет­ни­ци и њи­хо­ви по­што­ва­о­ци из це­ле Ср­би­је, а има раз­ло­га да го­сти Кра­гу­јев­ца бу­ду и ства­ра­о­ци из обли­жњих зе­ма­ља, за­пра­во сви они ко­ји би да се упо­зна­ју са умет­нич­ким ства­ра­ла­штвом у пр­вој пре­сто­ни­ци мо­дер­не Ср­би­је то­ком ми­ну­лог сто­ле­ћа.
Из­ло­жба „Zo­om in – кра­гу­је­вач­ки умет­ни­ци у збир­ка­ма На­род­ног му­зе­ја Кра­гу­је­вац“, ко­ја је отво­ре­на кра­јем про­шле сед­ми­це, пред­ста­вља пре­сек град­ске ли­ков­не сце­не 20. ве­ка. Ово сво­је­вр­сно уве­ћа­ње, до­стој­но на­ци­о­нал­не умет­нич­ке оп­ти­ке, ко­је пле­ни из­бо­ром ра­до­ва и по­став­ком у Га­ле­ри­ји На­род­ног му­зе­ја у Кра­гу­јев­цу, при­ре­ди­ла је исто­ри­чар­ка умет­но­сти, му­зеј­ска са­вет­ни­ца Та­тја­на Ми­ло­са­вље­вић.
– За се­дам де­це­ни­ја по­сто­ја­ња На­род­ног му­зе­ја у Кра­гу­јев­цу, ко­ји је осно­ван 1949, у му­зеј­ске збир­ке Оде­ље­ња за исто­ри­ју умет­но­сти при­ја­вље­но је и об­ра­ђе­но 150 де­ла 54 кра­гу­је­вач­ка умет­ни­ка. Њи­хо­во ства­ра­ла­штво, ко­је об­у­хва­та све умет­нич­ке ди­сци­пли­не, ски­ци­ра­но је у ка­та­ло­гу, а на из­ло­жби су пред­ста­вље­ни ра­до­ви 33 умет­ни­ка. Не­ки су ро­ђе­ни и оста­ли да жи­ве у Кра­гу­јев­цу, не­ки су оти­шли из гра­да, а не­ки су се до­се­ли­ли у Кра­гу­је­вац где се ба­ве умет­нич­ким и пе­да­го­шким ра­дом – об­ја­шња­ва аутор­ка из­ло­жбе „Zo­om in“.
Још од осни­ва­ња На­род­ног му­зе­ја у Кра­гу­јев­цу, Оде­ље­ње за исто­ри­ју умет­но­сти ра­ди и на по­себ­ној об­ра­ди За­ви­чај­не збир­ке у ко­јој се на­ла­зе де­ла број­них кра­гу­је­вач­ких ли­ков­них ства­ра­ла­ца. Спи­сак је ду­га­чак, а ме­ђу име­ни­ма су Јев­та Аздеј­ко­вић, Ми­ли­ца Ан­то­ни­је­вић, Оља Ива­њиц­ки, Ни­ко­ла Ко­ка Јан­ко­вић, Бо­јан Ота­ше­вић и мно­ги дру­ги. Та­тја­на Ми­ло­са­вље­вић, шеф Оде­ље­ња за исто­ри­ју умет­но­сти од 2012, на­по­ми­ње да у Кра­гу­јев­цу има и вр­сних умет­ни­ка чи­ја се де­ла не на­ла­зе у збир­ка­ма На­род­ног му­зе­ја.
– Же­ља нам је да овом из­ло­жбом и пра­те­ћем пу­бли­ка­ци­јом афир­ми­ше­мо умет­ност ов­да­шњих умет­ни­ка ко­ју чу­ва На­род­ни му­зеј у Кра­гу­јев­цу, али и да ани­ми­ра­мо и под­се­ти­мо све умет­ни­ке ко­ји ов­де жи­ве и ра­де да је Оде­ље­ње за исто­ри­ју умет­но­сти пра­во ме­сто за њи­хо­ва де­ла. На тај на­чин ће бу­ду­ћим ис­тра­жи­ва­чи­ма да­ти при­ли­ку да исто­ри­ју ли­ков­ног жи­во­та Кра­гу­јев­ца раз­у­ме­ју и ту­ма­че на пра­ви на­чин, она­ко ка­ко сви и за­слу­жу­ју – по­ру­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.
Из­ло­жба тра­је до пр­вог де­цем­бра.


politika.rs

Posle 15 godina svečano otvoren Narodni muzej u Beogradu

Narodni muzej Srbije otvoren je večeras u Beogradu posle 15 godina rekonstrukcije, a otvaranju su prisustvovale brojne zvanice iz sveta kulture, državni zvaničnici...

[You must be registered and logged in to see this image.]

NARODNI muzej Srbije konačno vraćamo svim našim građanima. Muzeji su veoma važni za svaki narod jer spajaju prošlost i sadašnjost, pretke i potomke. Mladima pružaju pogled u ono što je bilo i daju inspiraciju za ono što može biti, što oni mogu stvoriti, istakla je večeras predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, otvarajući, posle petnaest godina obnovljeno zdanje na Trgu republike, novu-staru adresu najveće riznice pamćenja našeg naroda.
- Danas je veliki dan za kulturu Srbije. Simbolično, na Vidovdan, otvaramo muzej koji je srž naše kulturne tradicije - naglasila je Brnabićeva, dodajući da je tačno pre godinu dana u Skupštini Srbije obećala da će Vlada ponovo otvoriti Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. - Dve najznačajnije ustanove kulture u Srbiji bile su zatvorene i zapuštene, bile su simbol vremena u kom je kultura u potpunosti bila marginalizovana, ali i političara koji su muzeje zatvarali, a kulturu zapostavljali. To je sada iza nas. I današnji događaj je pokazatelj timskog rada predsednika Srbije i Vlade Srbije, naše međusobne podrške, snage i nepokolebljivosti. Znak naše borbe da podignemo Srbiju, svakoga dana, korak po korak, fabriku po fabriku, muzej po muzej i grad po po grad.

Predsednica Vlade rekla je i da će vraćanjem kulture u fokus, Srbija ponovo postati centar umetničkog sveta.

- Jedino ako jedni druge podržavamo, možemo da se pokažemo i sebi i svetu ko smo - autentična kreativna i misleća nacija - zaključila je Ana Brnabić, obraćajući se u atrijumu visokim državnom zvaničnicima, diplomatskom koru, najuglednijim kulturnim i javnim radnicima. Potom je dečji hor zapevao "Bože pravde", a na Trgu republike projekcijama na fasadi zgrade koju su projektovali Nikola Nestorović i Andra Nikolić, započeo je multimedijalni spektakl.

Već od osam sati, plavim tepihom postavljenim ispred muzeja, počeli su da pristižu ugledni gosti. Gotvo ceo Beograd u predvečerje se zaplavio - i zgrada Narodnog pozorišta, Palata Albanija, Etnografski, ali i svi ostali muzeji. Uz zvuke Vivaldija pristizale su zvanice svečano obučene uz obavezni plavi detalj. A tajnu plave boje na otvaranju otkrila je direktorka Bojana Borić Brešković, koja je sačekala i pozdravila svakog gosta.

- Plava boja je noseća zbog slike "Devojka u plavom" Đure Jakšića, koja je simbol novog vizuelnog identiteta koji je muzej dobio ponovnim otvaranjem - rekla je Borić Brešković, a tokom ceremonije gostima se u pratnji slavnog baletskog igrača Sergeja Polunjina, svetskog promotera novog života našeg muzeja, poklonila lično "devojka u plavom". - Narodni muzej je od osnivanja delio sudbinu srpskog naroda, a dan kada je obnovljen najznačajniji kulturni spomenik u našoj zemlji, događa se jednom u životu.

Breškovićeva je podsetila da su tokom poslednje četiri godine na zgradi na Trgu republike, koja je i sama kulturni spomenik, obnovljeni fasada, celokupna infrastruktura i sve što je potrebno da 11.000 kvadratnih metara postane najznačajniji muzej jedne zemlje. Posebno se zahvalila predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i resornom ministarstvu i istakla da bez zajedničkog napora svih koji su učestvovali u ovom velikom projektu, Narodni muzej ne bi bio otvoren.

- Večerašnji svečani trenutak treba da bude simboličan početak male renesanse našeg kulturnog razvoja - poručio je ministar kulture Vladan Vukosavljević. - Kultura je naša hrana i naš život, a to su naši preci dobro znali i svojim delima dokazali.

Ministar je podsetio na osnivača i sve upravnike Narodnog muzeja, od Sterije, preko Đure Daničića, Janka Šafarika, Mihaila Valtrovića, Miloja Vasića, do Milana Kašanina i Lazara Trifunovića.

- Njihove duše će ponovo pronaći mir, i to će biti znak da je u metafizičkom univerzumu zvanom srpska kultura ponovo zavladala osnovna harmonija - nastavio je ministar. - U ovom drugom, realnijem, fizičkom svetu, biće to znak da je završen ključni događaj srpske kulture u poslednje dve decenije, i da Narodni muzej kreće u novi život.

Vukosavljević je istakao da je u poslednjih 15 godina naše društvo pokazalo dvoličnu janusovsku prirodu, a možda najslikovitije na primeru Narodnog muzeja.

- Od večeras Narodni muzej treba da bude svetionik i putokaz u burama ovog i budućih vremena - zaključio je ministar Vladan Vukosavljević.


I GOSTI U PLAVOM

MEĐU predstavnicima verskih zajednica i diplomatskog kora, bila je i specijalna gošća iz Egipta Sabah Abdel Razek Sedik Kasem, direktorka čuvenog muzeja u Kairu. Otvaranju su prisustvovali predsednik SANU Vladimir Kostić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, ministarke pravde, evropskih integracija i građevinarstva, Nela Kuburović, Jadranka Joksimović i Zorana Mihajlović, kao i ministri unutrašnjih poslova, rada i energetike, Nebojša Stefanović, Zoran Đorđević i Aleksandar Antić.

Bili su tu i direktor Narodnog pozorišta Dejan Savić, direktor Narodne biblioteke Laslo Blašković, direktorke muzeja Dušica Bojić (Istorijskog), Neda Knežević (MJ), Tijana Čolak Antić (Etnografskog).


Večernje novosti