[You must be registered and logged in to see this image.]

Stevan-Steva Todorović, Smrt Hajduk Veljka, 1860.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Uroš Predić, Vesela braća, 1887.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vlaho Bukovac, Kraljica Natalija Obrenović, 1882.

Renoviran Muzej 25. maj
Autor: MONDO/Tanjug

Izložbeni prostor otvoren, pod i rasveta sređeni, večeras izložba poklona koje je dobijao Tito.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug/Tanja Valič

Izložba "Carski darovi" na kojoj će biti predstavljen ekskluzivni izbor poklona koje je Josip Broz Tito dobio od članova vladarskih porodica biće otvorena večeras u renoviranom izložbenom prostoru Muzeja 25. maj.
Umesto pregrađenih prostorija, izložbeni prostor sada je jedinstven, sa otkrivenim prozorima, novom rasvetom i sređenim mermernim podom.

"Ove godine smo se potrudili da sredimo izložbeni prostor i to smo uspeli zahvaljujući sredstvima Ministarstva finansija, Odseka za turizam, gde smo se prijavili na konkurs", rekla je Tanjugu vršilac dužnosti direktora Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević.

On je navela da su u Muzeju 25. maj, jednom od tri objekta u kompleksu MIJ-a, sklonili gipsane ploče postavljene 2003. godine, otvorili prozor i vidik, postavili trakaste zavese i novu rasvetu, sredili mermer i omogućili pristup grejnim telima i ventilaciji, a u to je uloženo između pet i šest miliona dinara.

"Ovaj muzej, kao i svi muzeji u Beogradu, ima problem sa kapitalnim investicijama, višedecenijskim neodržavanjem", primetila je Knežević i dodala da ove godine rade projekat zatečenog stanja grejanja i ventilacije kako bi sledeće to bilo sanirano.

Da bi se sanirali ventilacija i grejanje u sva tri objekta potrebno je, prema rečima Knežević, 64 miliona dinara.

"Velike investicije su potrebne i za rekonstrukciju fasade Muzeja 25. maj koja se krnji, opada i predstavlja opasnost za zaposlene i posetioce, kao i za zamenu prozora. Staklenih površina ima mnogo tako da su cifre kod nas uvek velike pošto objekat ima preko 2.000 kvadrata", objasnila je ona.

Direktorka je istakla da ne očekuju novac samo od Ministarstva kulture i informisanja, već se trude da apliciraju kod svih mogućih fondova.

"Za rekonstrukciju fasade i promenu prozora planiramo da konkurišemo u američkoj ambasadi, kod takozvanog Ambasadorovog fonda, a za uvođenje i saniranje grejanja kod japanske ambasade. Snalazimo se kako bi trebalo da rade muzeji danas - cigla po cigla. Bitno je da uradimo svu projektnu dokumentaciju da bismo mogli da se obratimo fondovima", rekla je Knežević.

U planu je osavremenjivanje postavki u Starom muzeju, gde je postavka poklona, i Kući cveća u kojoj su izložene štafete.

"Menjaćemo postavku u Starom muzeju i predviđeno je osavremenjivanje postavke u Kući cveća, ali to ćemo moći možda tek u drugoj polivini sledeće godine. Sve u Kući cveća, koja je memorijalno mesto, radimo u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograda. Za svaku intervenciju je potrebno dobiti uslove i od toga zavisi dinamika i brzina", objasnila je ona.

Knežević kaže da postoje ideje kako bi trebalo osavremeniti pomenute postavke, ali da one treba da prođu mišljenje Stručnog saveta i novog Upravnog odbora muzeja.

Prema njenim rečima, u Kući cveća treba obezbediti dodatne informacije o Josipu Brozu Titu koje posetioci traže, pa će akcenat biti na stručnim i audio vođenjima.

Muzej istorije Jugoslavije čuva više od 200.000 predmeta, a najveći broj su pokloni koje je Tito dobijao tokom svoje vladavine.

Od januara do juna ove godine muzej je posetilo 42.000 ljudi, čime je prema rečima Knežević, druga najposećenija destinacija u Beogradu, posle Kalemegdana.

Zavirite u Titovu kolekciju carskih darova
IZVOR: B92


Izložba "Carski darovi" koja je 20. jula otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije posetiocima pruža jedinstven uvid svet poklona. Ali ne onih poklona koje svakodnevno razmenjujemo, već onih koji su razmenjivali najveći državni zvaničnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

"Političari i državnici retko su bili u prilici da daju i primaju poklone. Tito je u tome bio izuzetak", navela je v.d. direktora Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević. Nova izložba tog muzeja otvorena 21. jula pokazuje deo raskošnih darova koji su iz vladarskih pozicija pristizali u tadašnju SFRJ kao poklon Josipu Brozu Titu.

Posetioci izložbe tako imaju jedinstvenu priliku da na jednom mestu pogledaju darove iz vredne kolekcije, od kojih neki predstavljaju istorijski važne predmete, dok neki dočaravaju daleke zemlje iz kojih dolaze.

A od ministra – klima

Otvarajući izložbu u zgradi muzeja tokom vrele subotnje večeri, ministar Petković odustao je od "govora koji su pripremili neki mladi ljudi iz ministarstva", i kratko pozdravio prisutne. Iskoristio je i priliku da predstavnicima muzeja do sledeće izložbe obezbedi i jedan poklon u svoje ime – klima uređaj.

Izložbu je otvorio ministar kulture i informisanja Bratislav Petković koji je podsetio prisutne na ugled koji je SFRJ uživala nekada u svetu, tvrdeći kako Srbija taj ugled, uprkos zbivanjima poslednjih godina, i dalje održava.

"Pored velikog truda poslednjih decenija da urušimo svoj ugled, uverio sam se da smo i dalje veoma cenjeni u zemljama Trećeg sveta. Ovaj muzej je deo naše mladosti, mi smo tada lepo živeli i imali ugled", rekao je Petković.

Kustosi izložbe su Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović, dok je za dizajn postavke zadužena Mina Milovančević.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Momo Cvijović (Foto: Tanjug / Tanja Valič)

U periodu od 1941. do 1980. godine Tito se susreo sa više od 350 šefova država, zabeleženo je oko 170 poseta, a po pozivu boravio je u 73 zemlje.

Najraniji poklon koji je Josip Broz Tito dobio iz jedne kraljevske kuće ujedno je i najstariji primerak izložen ovom prilikom u muzeju. U pitanju je antički korintski šlem, koji datira sa kraja VII – početka VI veka pre naše ere. Tito je ovaj dar dobio od kralja Grčke Pavla I, a oko bronzanog šlema postoji i niz zagonetki jer uprkos tome što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen je u znatno manjim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu svrhu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

Pokloni u poklonu

Ekskluzivan izbor poklona članova vladarskih porodica Josipu Brozu Titu izložen je u zgradi koja je i sama poklon. Nju je Grad Beograd poklonio doživotnom predsedniku SFRJ za njegov 70. rođendan.

Kustos Momo Cvijović kao najzanimljiviji poklon izdvojio je ukaz Kira Velikog, takozvani Kirov cilindar, koji se smatra prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima.

"Original se čuva u Britanskom muzeju, a na svetu postoji samo još jedna replika koja se nalazi na drugom spratu u zgradi Ujedinjenih nacija. Ovaj predmet pronađen je u zidinama Vavilona, ispisan je klinastim pismom i u njemu se pominju verske tolerancije, slobodan izbor profesije, ukidanje ropstva", kazao je Cvijović.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

Tu je i glava Bude - dar avganistanskog kralja Mohabeda Zahira, figura kamile od srebra - poklon jordanskog kralja Huseina, maketa carskih dvokolica koju je poklonio princ Kambožde Norodom Sihanuk, maketa prestola Selasija, kutija norveškog kralja Olafa Petog, zlatna kutija sa brilijantima od marokanskog vladara Hasana Drugog, ris od porcelana - dar danske kraljice Margarete Druge i princa Henriha, kutija za nakit koja datira sa kraja 19. i početka 20. veka - poklon japanskog princa Akihita i princeze Mičiko...

Cvijović navodi kako su predstavnici različitih zemalja imali različite zahteve kada je u pitanju ceremonija "primopredaje". Tako su američki zvaničnici uvek zahtevali da se poklon uruči u što privatnijoj atmosferi, daleko od očiju javnosti, jer su i njihovi pokloni bili takve prirode. S druge strane, Kinezi su voleli da od celog događaja naprave mali spektakl o kom bi se dugo pričalo.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

Zanimljivo je da je britanska Kraljica Elizabeta bila posebno zabrinuta za svoj poklon, desetak papagaja, da je imenovala posebnog ambasadora koji je nadgledao izgradnju kaveza i put papagaja u SFRJ. Nakon što je poklon uručen, od Tita je tražena dozvola da se o tom događaju objavi kratka vest u britanskoj štampi, jer je procenjeno da bi se taj gest veoma dopao Britancima, navodi Cvijović.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Pravila igre" nalagala su da se na svaki poklon mora dostojanstveno odgovoriti, ali kako kaže Cvijović, Tito je ipak bio "štediša" kada su pokloni u pitanju i veoma je vodio računa o tome šta poklanja. Među njegovim najčešćim poklonima bile su slike i skulpture, radovi tada poznatih državnih umetnika, dok je za istorijski važna umetnička delia Tito želeo da ostanu u zemlji. Tako je na primer zabeleženo,tvrdi Cvijović, da je Tito poklonio samo dve slike Paje Jovanovića, jednu

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

Cvijović je skrenuo pažnju na poklone koji se ne mogu videti na izložbi - one koji su opravdano odsustni kao što su vile u Marakešu i Adis Abebi i 12 parova papagaja od engleske kraljice Elizabete Druge, i na one koje još nisu pronašli, kao što je žardinjera od muranskog stakla koju je poklonio holandski princ Bernard.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Tanjug / Tanja Valič

Izložba će biti otvorena od 21. jula do 25. avgusta svakoga dana osim ponedeljka od 10 do 20 časova, a dva puta sedmične biće organizovana stručna vođenja.

Šid: Izgradnja novog zdanja galerije Sava Šumanović


Galerija čuva 417 Šumanovićevih slika u neodgovarajućem depou.
Akademici Jeftić i Mitrović nedavno „premerili“ prostor za novu galeriju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

GALERIJA „Sava Šumanović“ u Šidu godinama privlači pažnju publike inventivnim postavkama dela jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Smeštena u neposrednoj blizini porodične kuće tragično stradalog umetnika, galerija je jedinstveno mesto gde se, u nevelikom prostoru može sagledati izuzetno stvaralaštvo našeg čuvenog Parižanina. Ali, da li je ovaj izlagački prostor dovoljan i adekvatan značaju njegovog dela?

Galerija čuva 417 Šumanovićevih slika u neodgovarajućem depou. Novi, čija je izgradnja započeta pre četiri godine nije završen. Planove je poremetilo i vraćanje crkvene imovine predviđene za ovaj spomenički kompleks, pa su sad nužne izmene nekad usvojenog plana. Pored depoa, ni postojeći galerijski izložbeni prostor od 600 kvadratnih metara ne odgovara savremenim muzeološkim uslovima: zimi je problem grejanje, leti hlađenje.

Akademik kompozitor Ivan Jeftić koji je godinama opsednut idejom da se na bolji način Šumanovićevo slikarstvo predstavi javnosti, zajedno sa arhitektom Branislavom Mitrovićem predlaže novo rešenje: gradnju novog izložbenog prostora.

- Postojeći poveći slobodni deo placa koji se nalazi uz novi depo, bio bi idealan za izgradnju novog zdanja, galerije, a postojeću bi samo trebalo osavremeniti - kaže akademik Jeftić za „Novosti“. - U taj novi „kompleks“ bi se ulazilo iz bočne ulice, skoro sasvim nasuprot spomen-kuće Save Šumanovića za čiju rekonstrukciju i obnovu je ove godine odobren novac.

U želji da vidi novu galeriju Jeftić je nedavno sa akademikom Mitrovićem kome se ideja svidela, „premerio“ ovaj prostor.

- Za sada je sve na nivou ideje o novoj galeriji, ali nećemo odustati od preduzimanja niza akcija koje bi konačno dovele do projektovanja i realizacije!

Po rečima direktorke galerije Vesne Burojević, sadašnjih 600 kvadratnih metara izložbenog prostora ne samo da nije adekvatno, već nije ni dovoljno za predstavljanje Šumanovićevih dela. Povećanje izložbenog prostora omogućilo bi savremeniju izlagačku koncepciju, gde bi, pored ostalog, bilo mesta i za stalnu postavku i tematske izložbe. Naime, Šumanovićevo delo uvek nudi nove načine čitanja, što je svojom dosadašnjom aktivnošću potvrdila galerija, kao i njeni gosti, istoričari umetnosti u koje spada i Jerko Denegri sa svojim novim čitanjem „Šidijanki“.

Obnova i dogradnja, ovog važnog kulturnog punkta Srbije značile bi i veću dostupnost Šumanovićevog dela najširoj publici, što i jeste cilj galerije.


novosti.rs

Izložba u Narodnom muzeju posle deset godina


Muzej otvara postavka posvećena obeležavanju 900 godina
od rođenja Stefana Nemanje, u obnovljenom prostoru na prvom
spratu Narodnog muzeja. Obnova Muzeja teći će po fazama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

OBNOVLjENI izložbeni prostor na prvom spratu Narodnog muzeja, posle deset godina ponovo će primiti publiku. Za svečano otvaranje jednog dela našeg najznačajnijeg muzeja predviđena je izložba posvećena jubileju devet vekova od rođenja Stefana Nemanje, a u okviru nje biće izloženo originalno Miroslavljevo jevanđelje!

- U godini kada se obeležava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, odlučili smo da priredimo izložbu koja svedoči o kontinuitetu hrišćanstva na ovim prostorima - kaže Bojana Borić Brešković, v. d. direktora Narodnog muzeja. - Smatrali smo da je obeležavanje 900 godina od rođenja Stefana Nemanje ostalo u senci drugih događaja, a Narodni muzej je najpozvanija institucija da to ispravi. Izabrali smo ovaj značajni datum u srpskoj istoriji da otvorimo izložbeni prostor na prvom spratu. Do sada su naše izložbe bile vezane samo za atrijum.

Najznačajniji i jedan od najraskošnijih spomenika slovenske pismenosti biće izložen početkom oktobra, u specijalno opremljenoj sobi, gde se i čuvao do pre deset godina.

- Ono nije dostupno preko cele godine, može se videti samo u jednom danu. I za to kratko vreme potrebno je odobrenje Ministarstva kulture i Narodne biblioteke Srbije, koja je zadužena za zaštitu stare i retke knjige.


U PUNOM KAPACITETU

NEDAVNO je imenovan Upravni odbor Narodnog muzeja, kojem predsedava Darko Tanasković, dok su ostali članovi: Nikola Kusovac, Milovan Vitezović, dr Ivana Popović, Olivera Marković, Ljubica Miljković i Nenad Radojčić. Konstitutivna sednica biće održana sledeće nedelje. - Svi članovi novog UO jedinstveni su u stavu da je potrebno da se Muzej u punom kapacitetu što pre otvori za publiku. Uverena sam da ćemo to i ostvariti - kaže direktorka Narodnog muzeja.
Narodni muzej prvi sprat obnavlja zahvaljujući donatorima i sredstvima koje je obezbedilo Ministarstvo kulture.



- Zahvalni smo svima koji su omogućili da se osposobi prostor na prvom spratu. Zahvaljujući donatorima, štampaćemo i prateću publikaciju. Naša ideja je bila da, dok traje sanacija, pravimo ugovor o donatorstvu sa onima koji su zainteresovani za reklamu. Tu reklamu bismo postavili na skeli, što u svetu nije neuobičajeno za institucije kulture, kada su njihove zgrade u rekonstrukciji ili sanaciji.

Naša sagovornica ističe da sa „Mašino-projektom“ intenzivno rade na sanacionom programu. Već je sasvim izvesna obnova Muzeja po fazama. Radovi bi mogli da počnu, ali se čeka promena ugovora između Ministarstva kulture i „Mašino-projekta“, jer se aktuelni odnosi na rekonstrukciju, a ne sanaciju zgrade.

- Krajem 2011. „Mašino-projekt“ je prestao da radi na razradi idejnog rešenja projekta rekonstrukcije arhitekte Vladimira Lojanice, zbog toga što je postavljen uslov da se prethodno dodatno ispita statika zgrade. To bi uslovilo nužno iseljavanje kulturnih dobara, što je veliki problem i pokazalo se nemogućim. Dogovoreno je da profesor dr Dragan Buđevac, koji je u ekspertskom timu za rekonstrukciju Narodnog muzeja bio zadužen za pitanja statike, predloži neke mogućnosti da se bez iseljavanja eksponata obezbedi dovoljan stepen istraživanja. Ali do današnjeg dana nismo dobili taj izveštaj. On je neophodan da bismo Ministarstvu kulture predložili određena rešenja.

Mada su mnogi predlagali da se, dok se zgrada sanira, nastavi sa izradom projekta po zamisli arhitekte Lojanice, što bi omogućilo i pristup evropskim fondovima, to se po svemu sudeći neće dogoditi.

- Čak su i u „Mašino-projektu“ predlagali da nastave sa izradom projekta rekonstrukcije, a da doniraju sanacioni program. Međutim, u Ministarstvu kulture to nisu prihvatili. Smatrali su da su potrebna dodatna sredstva za dobijanje raznih saglasnosti, pa to u ovom trenutku nije svrsishodno.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Miroslavljevo jevanđelje


A da li će i ovu jesen i zimu Narodni muzej dočekati sa krovom koji prokišnjava, Bojana Borić odgovara:

- Krov može biti brzo saniran. Projekat je gotov, samo nam treba saglasnost Ministarstva kulture. Naš plan, a i želja jeste da zajedno sa krovom obnovimo i veliku salu na drugom spratu. Planiramo da 10. maja za dan Muzeja tu priredimo izložbu dela iz našeg fundusa koja se odnose na Prvi svetski rat, jer je to državni projekat za 2014.

ŠLOMOVIĆEVA ZBIRKA VLASNIŠTVO SRBIJE

POVODOM u medijima ponovo aktuelizovane priče da tri naslednice francuskog kolekcionara Ambroza Volara tuže Srbiju, tvrdeći da Narodni muzej u Beogradu od 1949. godine ilegalno drži dela iz poznate zbirke Eriha Šlomovića, a da ona pripadaju njima, Bojana Borić kaže da sve zaposlene u muzeju iznenađuju takvi napisi:

- Pre nešto više od godinu dana pokrenut je spor i ništa se u međuvremenu nije značajno dogodilo. Spor vodi Republičko javno pravobranilaštvo, vrlo su operativni i sigurna sam da bi nas odmah obavestili da je stigao bilo kakav novi zahtev.

Naša sagovornica ističe da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i da se o njima muzej stara na visokoprofesionalan način.

- Zbirka Eriha Šlomovića, koja je delom formirana od radova koji potiču iz kolekcije Ambroaza Volara, a delom njegovim ličnim angažovanjem, sadrži 360 slika, crteža i grafika. Od kako je predata Narodnom muzeju na staranje, dostupna je javnosti. Dela iz zbirke bila su izlagana na stalnoj postavci i u okviru brojnih tematskih izložbi, predstavljana je u okviru raznovrsnih publikacija, naučno-popularnih filmova i drugih medija. Zbirka je uvek bila javna i njeno poreklo je uvek bilo jasno i isticano. Dela se čuvaju po najvišim svetskim standardima, uz stalan konzervatorsko-restauratorski nadzor. Dostupnošću zbirke, čuvanjem, predstavljanjem i promocijom dela pokazali smo da nema govora o ilegalnom posedu zbirke.


novosti.rs
2.09.2013.

Narodni muzej - Otvorena izložba o Stefanu Nemanji



U Narodnom muzeju u Beogradu, u obnovljenom prostoru galerije na prvom spratu,
večeras je otvorena izložba "Zaveti i poruke. Stefan Nemanja - devet vekova",
povodom 900 godina od rodjenja rodonačelnika loze Nemanjića.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Otvorena izložba o Stefanu Nemanji


b92.net

“Šta smo mi bez Narodnog muzeja?”



U Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu 13. februara otvorena je izložba "Umetnost
 i ideja državnosti", u okviru obeležavanja nacionalnog praznika Sretenje -
 Dan državnosti Srbije.


[You must be registered and logged in to see this image.]



Izložbu autorke Evgenije Blanuše na kojoj su prikazana umetnička dela koja
se posredno ali na stvaralački autentičan način odnose na 'srpsku revoluciju"
koja je započela na Sretenje 1804.godine, na događaje presudne za stvaranje
srpske države, otvorio je ministar kulture Ivan Tasovac.

Tasovac je ocenio da je samo jedan od mnogih srpskih ustanaka dobio naziv
"srpska revolucija" jer je osim svog Karađorđa, imao svoga Vuka i Dositeja,
Njegoša i Filipa Višnjića, i ispreka svog mitropolita Stratimirovića, Branka,
Mušickog, svog Dimitrija Davidovića.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Srpski kulturni uzlet i narasla žeđ za prosvetom tog vremena, koji su trajali kroz

ceo 19. vek, uobličili su ideju srpske države. Koliko je moderna srpska država
nastala na kuburi i džebani ustanika, toliko je izrasla i iz pera pomenutih velikana",
ocenio je ministar.

On je istakao da danas Sretenje i podvig naših kulturnih i ostalih predaka
obeležavamo u zatvorenom Narodnom muzeju, što nas stavlja daleko ispod
dostojnosti naših predaka.

"Jer, ako bi oni bez svog kulturnog preporoda bili samo ustanici i hajduci,

a ne rodonačelnici obnovljene srpske države, onda je vredno da se svako
od nas zapita - a šta smo onda mi danas bez Narodnog muzeja", rekao
je Tasovac.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Uz poziv posetiocima da uživaju u izložbi "Umetnost i ideja državnosti" u delima srpskih
 slikarskih velikana 19. veka, od Dimitrija Avramovića i Uroša Kneževića, preko
Anastasa Jovanovića i Steve Todorovića do Paje Jovanovića i drugih, ministar je
 pozvao da sami sebi postavimo pitanje: šta je to što nam danas ne dozvoljava da
stanemo u senku ovih velikana.

“Završetak radova na Narodnom muzeju i njegovo otvaranje za građane najmanje
je što dugujemo i njima i sebi”, smatra Tasovac.

Prema rečima v.d. direktora nacionalnog muzeja Bojane Borić Brešković umetnička
 dela prikazana su na izložbi kao istorijska svedočanstva sudbinskih zbivanja iz onog
 vremena, proistekla na najprirodniji način, rasterećena neposrednog uticaja političkih
 inicijativa, inspirisana romantičarskim nadahnućem i snažnim osećanjem nacionalnog
 identiteta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Celokupna istorija naše države ima svoju liniju kontuniteta koju umetnost i umetnička
 dela mogu da izraze često bolje i ubedljivije nego što to čini njena istorija. Ova izložba
doprinosi osnovanom shvatanju da su država i njena kultura nerazdvojno povezane i da
 nema bolje državne propagande od onoga što govori njena umetnost", ocenila je Brešković.

Na izložbi su izloženi portreti protagonista oslobođenja i stvaranja nezavisne države,
najzaslužnijih boraca, vojnih starešina i stratega kao što su Karađorđe i Miloš Obrenović.

Tu su i portreti ličnosti koje su doprinele kao diplomate, tvorci državnih institucija,
 funkcioneri i idejne vođe, a to su Ilija Garašanin, Stojan Simić, Avram Petronijević,
 Aleksa Simić.

Izloženi su i portreti ličnosti zaslužnih za razvoj srpske kulture i prosvete -
 Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Lukijana Mušickog.

Masonski eksponati izloženi su u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Pravi masonski hram, masonske kecelje, oprema koja se koristi pri inicijaciji slobodnih zidara, samo su neki od originalnih eksponata prikazanih u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Izvor: MONDO - Goran Sivački

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kragujevac: Elitni dom skulpture


Kiša, ali ni aktuelna, kvalitetna događanja na likovnoj sceni, minule nedelje nisu zaobišli
 Kragujevac. Izložba Željke Momirov i Đorđa Arnauta u Narodnom muzeju, a u Domu
 omladine rok plakati Gorana Dimića

[You must be registered and logged in to see this image.]

POD provalom oblaka, pre nekoliko dana, u Galeriji kragujevačkog Narodnog muzeja otvorena je izložba Željke Momirov i Đorđa Arnauta. Publika će tokom leta moći da razgleda sasvim osobene portreta i simboličke skulpture Arnauta i, u drugoj izložbenoj sali - apstraktno vajarsko delo Momirove. Za oboje beogradskih umetnika ovo je prvi javni nastup posle nedavnog boravka u Ferari, gde su na poziv ovog grada učestvovali sa svojim instalacijom na velikoj međunarodnoj izložbi kojom se slavi svetac zaštitnik Ferare - Sv. Đorđe.


Iste večeri, pedesetak metara dalje, u Domu omladine, Goran Dimić, koji živi i radi u Budimpešti, predstavio je svoje plakate za rok- grupe, svojevrsni uvod u kragujevački "Arsenal fest", a na kome, pored ostalih, gostuju Vlatko Stefanovski, Džiboni... U Domu omladine, pred Dimićevim plakatima su se već zagrevali mladi muzičari, ali omladine nije nedostajalo ni u Narodnom muzeju. Zapravo, neupućenom, kao pravo iznenađenje može delovati sasvim specifična "kragujevačka vajarska" priča. Utisak je da Željka Momirov i Đorđe Arnaut ovde izlažu upravo po "nalogu sa višeg mesta". A ono je i bukvalno iznad sala u kojima su njihova dela. Reč je o stalnoj postavci Muzeja, kolekciji srpskih i jugoslovenskih umetnika 20. veka. U njoj su, ako je reč o skulpturi, ne samo vrhunska imena već i vrhunska dela Olge Jevrić, Koste Angeli Radovanija, Milije Nešića, Matije Vukovića, Branka Ružića, Tome Rosandića, Slavoljuba Caje Radojčića...
Nezamislivo bi bilo da u tom "buketu" nisu i skulpture Kragujevčanina i akademika, dugogodišnjeg profesora na beogradskom FLU Nikole Koke Jankovića. Da li je on koji je davao i prve časove vajarstva mladoj Olji Ivanjicki, tada Kragujevčanki, čija su rana dela tekođe deo kolekcije - da li je on taj koji je grad "inficirao" ljubavlju prema skulpturi, ostaje nejasno.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ali, viši kustos Muzeja pod čijom ingerencijom je skulptura, Tatjana Milosavljević ističe da je formiranje zbirke skulpture počelo 1951. Tada je stiglo prvo delo - "Vodonoša" Pavla Perića. Otvarajući izložbu Momirove i Arnauta ona je u njihovom delu, kako je rekla, prepoznala tu nit autentičnosti koja i kolekciji skulptura kragujevačkog Muzeja daje jedinstven dignitet. I, odista, da je Muzej savremene umetnosti u Beogradu kojim slučajem već rekonstruisan, kako je pre sedam godina bilo planirano - jedino tu bi publika mogla da vidi remek-dela kakva se nalaze u Kragujevcu.
Prolom oblaka smenjuje jak vetar, vernisaž se završava. Publika trči niz muzejski park u mrak, na svirku u Dom omladine, kafanu...


SARADNjA I PREPORUKE


Značaj gostovanja beogradskih umetnika u Kragujevcu, međutim, Tatjana Milosavljević ne vidi samo u visokom dometu njihovih radova.
- Reč je ne samo o dva umetnika, već i o dokazanim pedagozima, koji dobro poznaju savremenu scenu i uvek su spremni na saradnju. Ne libe se da preporuče svoje kolege i skrenu pažnju na mlade stvaraoce koji tek dolaze na likovnu scenu. Mi u Kragujevcu imamo poverenje u njihove stavove i rado se konsultujemo sa njima - ističe naša sagovornica.

novosti.rs

Muzeji u Beogradu

[You must be registered and logged in to see this image.]


U ukupnom broju muzeja na teritoriji grada Beograda, kojih ima zaista puno i koji su rasprostranjeni i izgrađeni u različitim periodima i u različitim delovima grada, važno je napomenuti da se u zavisnosti od specijalnosti kojom se bave i vrste eksponata koje izlažu, mogu izdvojiti različite forme i vrste tih muzeja.

U skladu sa tom tvrdnjom, izdvojićemo sledeće vrste muzeja:

- Umetnički muzeji, to su muzeji koji izlažu i čuvaju umetničke eksponate i među njima, ističu se: Muzej primenjene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Muzej Zepter i Narodni muzej.

- Kulturno – istorijski muzeji, to su muzeji koji izlažu i čuvaju eksponate koji imaju veoma bitan kulturni i istorijski značaj, kako na području samog grada Beograda, tako i na području države. Među ovom vrstom muzeja, izdvajaju se: Istorijski muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Etnografski muzej, Vojni muzej, Muzej srpske pravoslavne crkve, Muzej banjičkog logora, Muzej beogradske tvrđave i mnogi drugi kulturno – istorijski muzeji.

- Memorijalni muzeji, to su muzeji koji izlažu i čuvaju predmete odnosno eksponate koji predstavljaju direktne podsetnike i čuvare uspomena na život i dela velikih srpskih i beogradskih stvaralaca i ljudi koji su na različite načine iza sebe ostavili trag. Najpoznatiji memorijalni muzeji na teritoriji Beograda su: Spomen muzej Ive Andrića, Muzej Paje Jovanovića, Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića i mnogi drugi.

- Tehnički i prirodno – istorijski muzeji, to su muzeji koji izlažu i čuvaju eksponate koji imaju karakter tehničkih predmeta koji su proizvedeni i koristili su se u prošlosti ili eksponate koji imaju prirodno poreklo i prirodnjački značaj. Neki od tih muzeja su: Prirodnjački muzej, Muzej vazduhoplovstva, zatim Muzej nauke i tehnike, Muzej automobila i mnogi drugi.

GALERIJA TAJNA U VELIKOJ MOŠTANICI




Vaskrsenje srpske naive

Daleko od gradske vreve, na mestu gde tramvaji ne prolaze, gde se buka motora ne čuje, izložene su slike najboljih srskih slikara naive. Pre nego što prag prekoračite, malo se i čudite. Jer, sve što na slikama vidite, pred samom kućom zatičete




Kroz snežnu mećavu promiče žena. Pored sebe, držeći za ruke, vodi dva dečaka. Dva đaka, dva pešaka. Nešto dalje, ispred oronule zgrade, starica iznosi seno i polaže ovcama. U blizini je i zaleđeno jezero. Oko njega šeta grupa seljaka. I taman kada se oči priviknu na idilični zimski pejzaž, slika se menja. Već na sledećem koraku pred vama je kasno proleće. Nabujala trava i mladi kosci. Skromno obučeni, jakih pleća i ruku, složno obaraju otkose. Iznad njih, u daljini, devojka prikuplja klasje žita. Slika je boje zlata, baš kao što je i samo leto. A onda ponovo jesen i rana zima.


Sačuvane uspomene

Ove nestvarne slike iz seoskog života srpskih seljaka nisu izmišljene. Naslikane su rukom najboljih slikara Srpske naive. Njih, preko pedeset, potrudilo se da od zaborava otrgnu svaki detalj života i običaja nekadašnjih radenika. Njihovu radost, bol, sreću i nadu. Kičica umetnika naslikala, a Milka Mihailović ih prikupila i na jednom mestu ostavila. I javnosti izložila.



Galerija Tajna je prvi i verovatno jedini izložbeni prostor u zemlji, u kome se može pogledati sve najbolje što je iznedrio ovaj slikarski pravac. Ali se ne izdvaja samo po tome. Dok uživate u seoskim pejzažima, tu negde, blizu vas, čuje se i lavež pasa, mjaukanje mačke, kukurikanje pevca. Ni ovo nije vaša fikcija. Jednostavno, galerija je otvorena daleko od gradske vreve, na mestu gde tramvaji ne prolaze, gde se buka motora ne čuje. U mestu gde se galerije dosad nisu otvarale – u Velikoj Moštanici, dvadesetak kilometara od Beograda.


Ovaj pionirski pokušaj da se kultura i umetnost izmesti iz gradskih centara, u mesto gde se inspiracija za umetničko delo upravo i javlja, privukao je i našu pažnju. Došli smo nenajavljeni i ostali zatečeni. Pre nego što smo preko praga i zakoračili, motive sa slika smo prepoznali. Lepo uređeno seosko dvorište sa bunarom, pušnicom, ozidanom furunom... I debeli hlad razgranatog oraha, šljiva i breza. Kuća prizemna, bela, prostrana i svetla. Dočekuju nas kako se u srpskom selu gost vazda primao – širokim osmehom i dobrodošlicom. A tada je, valjda, i priči lako da poteče.

Naša domaćica, Milka Mihailović je žena neiscrpne energije. Zna šta hoće i, što je važnije, ume to da ostvari. Prva je u Beogradu otvorila privatni vrtić u kojem se, između ostalog, i Božija reč čuje. Sa osmehom se priseća administrativnih prepreka da se deca bogosloviji uče. Istrajala je i problem rešila kao i većina Srba, kada glupavi propis valja zaobići. Rad sa decom je njeno osnovno zanimanje. Godinama je radila u našim školama u zemlji i inostranstvu. Mnogo toga videla, pametne ljude upoznala i veliko iskustvo stekla. I mnogo toga u životu primenila.


Kod nas zanemarena, u svetu poštovana

Slikarstvo je njena druga ljubav. Slučajno ili ne, i muž joj je slikar. I to ne bilo kakav. Dragan Mihailović, slikar naivac, jedan od najpoštovanijih slikara u Parizu. Malo je delova sveta u kojima nije izlagao. Uz njega je, valjda, i zavolela ovaj vatromet boja, nestvarni kolorit koji će brže prihvati srce nego razum.
– U svetu je škola Srpske naive izuzetno cenjena i poštovana – kaže Dragan. – Uz francusku školu je možda i najbolja na svetu, bez obzira na to da li je reč o jagodinskoj, oparićkoj, levačkoj ili školi urbane naive. U našoj galeriji lokalnih podela nema. Zastupljene su sve škole.

Naivno slikarstvo u svetu doživljava ekspanziju. Kod nas, nažalost, malo šta uspeva. Možda i zato što sami sečemo korene, zatiremo tradiciju, stidimo se folklora. Rado prihvatamo svaku novotariju, a zatim, ko guske kroz maglu, lutamo i zaboravljamo ko smo, šta smo i odakle smo. I gde ćemo stići.
Galerija Tajna nije obično mesto. Pred svakom od 150 slika, koliko ih trenutno ima, ćete zastati, razmisliti i možda se davnih predaka setiti. Istih onih ljudi, koji su nam život dali i drugim vrednostima učili. A kada izložene slike pogledate i kući krenete, verujemo da će vam se dogoditi isto što i nama. Putovaćete duže, noga na gasu će se smiriti, i svet oko sebe ćete drugim očima videti. Iskustvo koje, svakako, vredi doživeti.


Gde se nalazi

Do Velike Moštanice se stiže iz dva pravca. Ako putujete iz Beograda, prođete kroz Lipovačku šumu i na njenom izlasku, kod Meljaka, skrenite desno. Bliže je ako dolazite Novim obrenovačkim putem. Putujete do Ostružnice, a zatim skrećete levo. Galerija se nalazi na glavnom putu kroz selo, u blizini crkve. Koga god da pitate, lako će vam objasniti. Za galeriju su ovde svi čuli.

Prodajna izložba

Osim utisaka, iz Velike Moštanice ćete, možda, poneti i sliku. Izložba je prodajna, a izabrane motive možete dobiti po ceni od dvesta pa do nekoliko hiljada evra. Pri kupovini ćete, verujemo, imati problem šta odabrati. Jer, svaka od izloženih slika je priča za sebe, jedinstvena i neponovljiva. Upravo ono što se u današnjem „silikonskom“ svetu, sve više vrednuje i ceni.


casopishorizont

Velikani iz depoa

S. P.  
Novu postavku u Zrenjaninskom muzeju čine i do sada neizlagane slike. Zbirka Likovne
umetnosti među najvrednijima u Vojvodini, sa 1.500 predmeta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

NARODNI muzej u Zrenjaninu je obnovio svoju postavku sa umetničkim delima nastalim u
20. veku. Publika sada može u tri prostorije da vidi 41 eksponat od kojih neke prvi put, jer
 su do ove prilike čuvani u depou. Svi predmeti su stručno restaurirali konzervatori i tehničke
 službe Narodnog muzeja Zrenjanin. Urađeno je i novo, vizuelno rešenje enterijera, uklonjeno
 prirodno svetlo u cilju zaštite izloženih predmeta. Uvedene su dvojezične legende velikog i
 malog formata uz svaki eksponat.

Autor nove postavke je Olivera Skoko, kustos-istoričar umetnosti, koja i rukovodi Likovnom
 zbirkom, a u projektu je učestvovao stručni tim Narodnog muzeja Zrenjanin uz angažovanje
spoljnih saradnika.
U izmenjenom ambijentu mogu da se vide "osvežena" dela nastala u 20. veku koja se sa
ponosom čuvaju u Narodnom muzeju Zrenjanin. Među njima su čuveni "Veseli Banaćani"
Stevana Aleksića, portreti kralja Petra i kralja Aleksandra Karađorđevića koje je naslikao
 Uroš Predić, portret Sofije Sojke Jovanović, jedino delo Paje Jovanovića koje čuva
zrenjaninski Muzej. Tu su i aktovi i portreti darovitog i pomalo zaboravljenog minhenskog
 studenta Aleksandra Sekulića, koji se mogu videti jedino na stalnoj postavci Narodnog
 muzeja Zrenjanin. Među izloženi radovima Vase Pomorišca je i onaj za koji je ovaj slikar
 svojevremeno dobio srebrnu medalju Pariskog salona. Rađanju moderne umetnosti u
 Zrenjaninu, doprineli su takozvani velikobečkerečki impresionisti. Oni su predstavljeni
sa nekoliko radova i to upravo uz velikane naše moderne Savu Šumanovića, Jovana
 Bijelića, Ivana Radovića i Zoru Petrovic.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbirka Likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin po značaju predstavlja jednu od najvrednijih
 zbirki u Vojvodini. Ona ima oko 1.500 predmeta i svojevrsni je presek svega onoga što se na
 umetničkom planu zbivalo u Vojvodini i šire, sa posebnim akcentom na srednji Banat u periodu
 od 18. veka do sredine 20. veka. Najvredniji deo tog likovnog opusa nalazi se na stalnoj postavci.
Njenom rekonstrukcijom dobio se sadržajan prostor, koncipiran tako da odgovori muzeološkim
 principima i zavičajnom karakteru, težeći ka savremenim vizuelnim tendencijama.

novosti.rs

Rani radovi Veličkovića u galeriji "Rima"

Nakon septembra posvećenog Đorđu Ivačkoviću i oktobra rezervisanog za
Milanu Blanuši, novembar u kragujevačkoj Galeriji "Rima" biće u znaku
Vladimira Veličkovića.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Rad Vladimira Veličkovića iz stvaralačkog perioda 1955-1965.

U subotu, 1. novembra, u 19 časova svečano će biti otvorena izložba Veličkovićevih
 crteža iz njegovog ranog stvaralačkog perioda 1955-1965. Na otvaranju će govoriti
 profesor emeritus Irina Subotić, a za ovu priliku Veličković će doputovati iz Pariza.
 


Posetioci izložbe moći će da vide prepoznatljive Veličkovićeve motive iz pedesetih
 i s početka šezdesetih godina, od skamenjenih muškaraca i žena izbezumljenih pogleda,
 preko "mračnih" životinja poput slepog miša i guštera, zatim primera iz tematskih celina
 "rasporenih cvetova" i "strašila", pa do vešto crtački artikulisane "Glave" koja najavljuje
 seriju "Oratora" u Veličkovićevom slikarstvu.
 
Pored kataloga, Galerija "Rima" je povodom ove izložbe štampala i ekskluzivnu monografiju
 posvećenu prvoj deceniji Veličkovićevog crtačkog opusa. Blizu 150 reprodukcija crteža,
 slika i dokumentarnih fotografija, uz prevod teksta francuskog kritičara Alana Žufroa, daje
 celovitu predstavu o periodu kada je umetnik pronalazio svoju autentičnu ikonografiju,
prolazio kroz transformacije svog stvaralačkog rukopisa i postizao svoje prve velike
profesionalne uspehe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Podsetimo da je ova faza u Veličkovićevoj biografiji omeđena studijama arhitekture u
 Beogradu (diplomirao 1960), boravkom u zagrebačkoj majstorskoj radionici Krsta
Hegedušića (1962-1963), prvim izložbama (samostalno izlaže 1963) i uspehom postignutim
 na Bijenalu u Parizu (1965) kada je dobio stipendiju za boravak i usavršavanje u glavnom
gradu Francuske. Već od 1966. Veličković se preselio u Pariz gde je ostao da živi i stvara
 do danas.
 
Izuzetno dragocena za razumevanje razvojne linije kojom je Veličković došao do
prepoznatljive estetike koja će ga proslaviti najpre u Parizu a potom i čitavom svetu,
postavka crteža u Galeriji "Rima" zajedno sa izložebenim katalogom i obimnom monografijom
 predstavlja pravi kuriozitet za sve ljubitelje i istraživače Veličkovićevog stvaralaštva.
 
blic.rs