ИЗЛОЖБЕ-СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ

ДВАДЕСЕТИ ВЕК-сликарство и скулптура из збирке Народног музеја Крагујевац


[You must be registered and logged in to see this image.]

Петар Добровић, КМЕТ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ, 1933.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Сава Шумановић, ЛЕТО У ШИДУ, 1939.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Михаило Петров, ЈОВАНУ БИЈЕЛИЋУ У ПОЧАСТ, 1964.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Мило Милуновић, ПЕЈЗАЖ, 1935.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Стојан Ћелић, ЦРВЕНА ПОВРШИНА, 1973

ИЗЛОЖБЕ-СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ

ДВАДЕСЕТИ ВЕК-сликарство и скулптура из збирке Народног музеја Крагујевац


[You must be registered and logged in to see this image.]

Франц Ротар, ЈЕЗГРО, бронза, позлата


[You must be registered and logged in to see this image.]

Бранко Ружић, ТАХИЈЕВ СТУБ, II-ОБЕШЕНИ, 1974, дрво


[You must be registered and logged in to see this image.]

Никола Кока Јанковић, ДЕЧАК, 1950, бронза

Spomen park Kragujevački oktobar

Spomen-muzej 21. oktobar


На улазу у Меморијални парк изграђена је зграда Спомен-музеја 21. октобар, аутора архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић. Музеј је отворен 15. фебруара 1976. године. Задатак музеја је да истражује, прикупља, чува и кроз различите форме презентује грађу о овом трагичном догађају, као и да трајно негује успомену на своје невино стрељане суграђане. Иако је зграда музеја у функционалном смислу музеј, она својом формом представља својеврсни монументални споменик са пуно симболике. Црвена цигла асоцира на проливену крв, 33 куле различитих или истих висина симболично повезује у јединствену целину 30 гробница у Шумарицама и 3 гробнице у околним селима. Музеј нема прозора што симболично дочарава безизлазност ситуације у којој су се нашли ови људи, брутално осуђени на смрт. Основа музеја, односно његов темељ, урађена је у облику крста, хришћанског симбола страдања.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Музеј има два нивоа. Доњи ниво представља арт простор који је намењен различитим уметничким или документарним изложбама, промоцијама, књижевним вечерима, филмским пројекцијама и другим уметничким садржајима. У делу доњег нивоа стално је изложен циклус слика Петра Лубарде Крагујевац 1941, које је овај велики уметник тестаментом оставио Спомен-парку, односно Спомен-музеју 21. октобар. На горњем нивоу налази се стална музејска поставка под називом Крагујевачка трагедија 1941. Аутори сталне поставке су историчари Станиша Бркић, Ненад Ђорђевић, мр Милан Кољанин, академски сликар мр Игор Степанчић и академски сликар- графичар Ирена Пауновић.




[You must be registered and logged in to see this image.]



tekst spomenpark.com
foto skyscrapercity.com


ПЕТАР ЛУБАРДА "КРАГУЈЕВАЦ 1941"


[You must be registered and logged in to see this image.]


Петар Лубарда је рођен је 27. јула 1907. године у Љуботињу, Црна Гора. Уметничку школу у Београду уписује 1925. године. Од 1926. до 1932. године борави у Паризу и краће време студира на Académie des Beaux-Arts. Враћа се у Београд и остаје до 1938. године, када поново одлази у Париз и борави до 1940. године. У међуратном периоду излагао, поред Париза, у Риму, Београду и Хагу. Рат проводи у заробљеништву у Немачкој. Од 1947. до 1950. године борави на Цетињу, а од 1950. године до своје смрти живи и ради у Београду. У мају 1951. године приређује самосталну изложбу у галерији УЛУС-а која је била прекретница у целокупној послертаној уметности код нас.

Добио је низ награда и признања: I награда на Интернационалној изложби у Хагу, Grand prix на I интернационалниј изложби у Паризу, Grand prix на Бијеналу у Сао Паоулу, I награда на III бијеналу у Токију, годишња Гугенхајмова награда, награда Уметничког удружења ''Рабиндранат Тагора'', Калкута, Хердерова награда. Био је редовни члан САНУ и ванредни члан ЈАЗУ. Умро је 13. фебруара 1974. године у Београду. Петар Лубарда је циклус слика ''Крагујевац 1941'' поклонио Спомен-парку 1969. године и оставио својеручно писан тестамент у коме је нагласио да слике никада не напуштају Крагујевац.


[You must be registered and logged in to see this image.]


д 1976. године, када је Музеј отворен, постао је део његове сталне поставке.Збирка се састоји од 27 слика различитих димензија, од малог формата 35х28cm до монументалног 140х230cm, рађене разноврсним техникама: темпера, уље, акрлик, казеин и ауто-лак и комбиноване технике. Настале су између 1966. и 1968. године и представљају асоцијативно и апстрактно виђење трагичног стрељања у Крагујевцу, подигнутог на ниво универзалног размишљања о драми живота у трагичној повезаности са разарањем и смрћу.

По оценама наших еминентних теоретичара уметности, представља једно од Лубардиних најбољих дела, а свакако најбоље остварење последњег периода његовог стваралаштва.

( spomenpark.com )

Muzej grada Beograda - Muzej Ive Andica


Иво Андрић (Травник, 1892 – Београд, 1975) један је од најзначајнијих писаца са југословенских простора. Рођен је у Травнику, одрастао у Вишеграду, школе похађао у Сарајеву, Загребу, Бечу, Кракову, тамновао у аустроугарским затворима као припадник организације Млада Босна. Године 1919. постаје грађанин Београда и ступа у дипломатску службу, у којој остаје све до избијања Другог светског рата. У међувремену, 1924. године, докторирао је на Универзитету у Грацу, са темом из области филозофских наука. Аутор је неколико значајних романа, више дела приповедачке прозе и лирско-филозофске поезије, есеја и критика. Године 1961. добија Нобелову награду за књижевност. Своје најзначајније романе (На Дрини ћуприја, Госпођица и Травничка хроника) написао је у Београду, током окупације 1941 – 1945. Спомен-музеј Иве Андрића отворен је 1976, у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац, са супругом Милицом Бабић, живео од 1958. године. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. У преосталом адаптираном простору отворена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво лауреата Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања.
+ У 2011. години обележава се јубилеј поводом 50 година од Андрићеве Нобелове награде.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Улазни хол , делимично сачуваног аутентичног изгледа, с отвореном полицом
за књиге и украсним предметима примењене уметности.



[You must be registered and logged in to see this image.]

ОРИГИНАЛНИ ЕНТЕРИЈЕР САЛОНА АНДРИЋЕВОГ СТАНА
Комади стилског намештаја, гравире Београда из 17. века, слике Миленка Шербана,
Пеђе Милосављевића и Мила Милуновића и антикварни предмети примењене уметности,
очували су атмосферу која пресликава Андрићев отмен и повучен живот са супругом
Милицом Бабић.


[You must be registered and logged in to see this image.]

ОРИГИНАЛНИ ЕНТЕРИЈЕР РАДНЕ СОБЕ ИВЕ АНДРИЋА
Део личне библиотеке, у којој се издвајају Гетеова Сабрана дела на немачком и Балзакова
на француском. Андрић је поседовао и колекцију слика, цртежа и графика великана
југословенске уметности, као и антикварне предмете примењене уметности, који још
носе печат његовог приватног живота.


[You must be registered and logged in to see this image.]

СТАЛНА ПОСТАВКА СПОМЕН-МУЗЕЈА ИВЕ АНДРИЋА
Стална музејска поставка. У седамнаест хронолошких целина представљен је Андрићев
животни пут и књижевни успон, крунисан Нобеловом наградом 1961. године.



[You must be registered and logged in to see this image.]

НОБЕЛОВА МЕДАЉА ИВЕ АНДРИЋА
злато, гравирање
∅: 6,5 цм
На аверсу је угравиран текст на латинском: „A. Alfr. Nobel Nat. MDCCCXXXIII Ob. MDCCCXCVI“.
На реверсу је стих из Вергилијеве Енеиде, на латинском: „Inventas Vitam Iuvat Excoluisse
Per Artes Acad Suec. Ivo Andrić MCMLXI“ (Како је слатко видети људски живот оплемењен проналасцима).


[You must be registered and logged in to see this image.]

АНДРИЋЕВА НОБЕЛОВА ДИПЛОМА
пергамент, дрво, кожа
златотиск, каширање, пресвлачење
37x27 цм
Диплома је састављена из два дела, и садржи образложење Нобеловог
комитета о додели награде Иви Андрићу, 10. децембра 1961.



[You must be registered and logged in to see this image.]

АНДРИЋ ИСПРЕД ВИШЕГРАДСКЕ ЋУПРИЈЕ
фотографија Алија Акшамија
Вишеград, 24. април 1963.
10,5 x 14,9 цм



МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Андрићев венац 8
011 3238 397

РАДНО ВРЕМЕ МУЗЕЈА

Понедељак X
Уторак 10 - 17
Среда 10 - 17
Четвртак 12 - 20
Петак 10 - 17
Субота 10 - 17
Недеља 10 - 14

( mgb.org.rs )

Muzej grada Beograda - Muzej Jovana Cvijica


[You must be registered and logged in to see this image.]

Професор Јован Цвијић (Лозница, 1865 – Београд, 1927) један је од највећих српских научника,
утицајан интелектуалац и велики национални радник Краљевине Србије почетком XX века. Као
стипендиста српске владе, завршио је студије географије у Бечу, где је и докторирао 1892,
са темом Феномен карста. По повратку у Београд, 1893, основао је Географски завод, а 1910.
Српско географско друштво. Године 1905. изабран је за професора Велике школе, а 1907. постао
је први ректор Београдског универзитета. Члан је САНУ од 1900, а њен председник од 1921. године.
Био је и члан најзначајнијих европских академија наука. Мeмoриjaлни музej Joвaнa Цвиjићa основан
je 1965. године, а за публику је отворен 1968, у породичној кући изграђеној на Копитаревој градини
у Београду 1905. године.



[You must be registered and logged in to see this image.]

КУЋА ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Породична кућа Ј. Цвијића изграђена је 1905. у првобитном налету урбанизације града. Својим
скромним спољашњим решењем представник је еклектицизма и класицистичке стилске варијанте
примењене у бројним примерима архитектуре тог периода. Градитељ куће је Сретен Стојановић
(1874-1957), грађевинар, који је своје дело изводио по нацртима и жељама самог Цвијића.
Кућа је 1963. стављена под заштиту као споменик културе од посебног значаја за Републику Србију.



[You must be registered and logged in to see this image.]

СОБА ЦВИЈИЋЕВЕ СУПРУГЕ ЉУБИЦЕ
Сви делови намештаја, израђени у стилу сецесије, пресвучени су везом и тканицама из богате
Цвијићеве колекције предмета фолклорног стила.



[You must be registered and logged in to see this image.]

УЛАЗНИ ХОЛ ЦВИЈИЋЕВЕ КУЋЕ
Дубоко разумевање и познавање традиционалне културе, архитектуре и народног духа Балкана својствено
Јовану Цвијићу, подударало се са избором идејног решења целокупног ентеријера, који је 1908. израдио
фирентински ђак, Драгутин Инкиостри Медењак (1860-1942). Израженог алегоријског карактера у
сликарству и снажног интереса за фолклор у области примењене уметности, Инкиостри је доласком
у Београд остварио неколико значајних уметничких дела (Народно позориште, Коларчева сала, сала
Народне банке, Министарство просвете и многи приватни ентеријери). Зачетник је националног стила
у новој декоративној српској уметности. Површине зидова у Цвијићевом дому је осликао у al seco
техници, а орнаменте и пластику изводио је из мотива флоре, фауне и веза који имају порекло у
орнаментима Србије, Македоније и Далмације. Исти се понављају и у Инкиостријевом дизајнирању
сваког комада намештаја, каљавих пећи и лустера.



[You must be registered and logged in to see this image.]

САЛОН У ЦВИЈИЋЕВОМ ДОМУ
Постојећи аутентични амбијент представља најочуванију уметничку целину ентеријера и зидне декорације
у Београду, који прате владајући стил сецесије с почетка епохе, с наглашеним елементима српске
националне примењене уметности. Намештај је изграђен у уметничко-столарској радионици
Светозара Влајковића 1908, по идеји и нацртима сликара Драгутина Инкиострија Медењака.



[You must be registered and logged in to see this image.]

ВРТ ЦВИЈИЋЕВЕ КУЋЕ
У фрагментарно сачуваном амбијенту Копитареве градине, сада више од века старог културно-историјског
језгра у центру града, Цвијићева кућа са баштом, која се издваја лепотом и ретким биљним врстама,
joш увек одражава дух времена с почетка двадесетог века. У врту је постављена биста научника
Јована Цвијића, рад Владете Петрића, 1965.



[You must be registered and logged in to see this image.]

ЈОВАН ЦВИЈИЋ СА СУПРУГОМ ЉУБИЦОМ, БРАТИСЛАВА 1923.
Цвијићева супруга Љубица и њени потомци из породице Крстић су после његове смрти бринули
о научниковој заоставштини, која се данас чува и обрађује у Музеју.



[You must be registered and logged in to see this image.]

МЕДАЉЕ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Медаља Универзитета у Паризу 1924, сребро, пречник 66мм.
Златна медаља Краљевског
географског друштва Лондон 1920, злато, пречник 62мм.
Златна медаља Америчког
географског друштва Њујорк 1924, злато, 310гр, пречник 70 мм.



[You must be registered and logged in to see this image.]

БЕЛЕЖНИЦА И АНЕРОИД ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Скицен-блокови са екскурзија из Цвијићеве радне документације били су основни извор података
његовом тиму картографа. Анероид је инструмент за мерење надморске висине.




[You must be registered and logged in to see this image.]

СТАЛНА ПОСТАВКА МЕМОРИЈАЛНОГ МУЗЈЕА ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Живот и научно дело Јована Цвијића.



[You must be registered and logged in to see this image.]

ЦВИЈИЋЕВА КАРТА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Аутор Јован Цвијић, Београд 1911. Треће издање књижаре Геце Кона,
у размери 1: 750 000, 55/52 цм.




[You must be registered and logged in to see this image.]

ЦВИЈИЋ НА ТЕРЕНУ
Јован Цвијић је провео 42 године на теренским истраживањима по Балканском полуострву,
Малој Азији, јужним Карпатима, Италији, јужној Француској, Аустрији, Скандинавији,
утемељујући више научних дисциплина - геоморфологију, лимнологију, антропогеографију,
етнологију. Тако настају његове научне тезе о крашким појавама; открића постојања ледених
трагова на планинама Балкана, на Рили; утврђивање планинских система на Балканском
полуострву; абразиона теорија Панонског басена која поставља проблем генезе Ђердапске
клисуре и образовања Босфора и Дарданела.


[You must be registered and logged in to see this image.]

ПРВИ ПРОФЕСОРИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА 1905.
Цвијић је био уважен, утицајан и ангажован научник у Србији почетком прошлог века. Изабран је
за првог ректора Универзитета у Београду 1907. године и допринео је оснивању нових пет факултета:
Медицинског, Пољопривредног и Технолошког у Београду, Филозофског у Скопљу и Правног
у Суботици. На фотографији: Драгутин Павловић, Милован Радовановић, Љуба Јовановић (стоје);
Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић - Мика Алас (седе).



МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Јелене Ћетковић 5
011 3223 126

( mgb.org.rs )

Музеј Српске Православне Цркве


ОСНИВАЊЕ И ПОЧЕЦИ

Први помен о Црквеном музеју налазимо у архивским документима, још половином XIX века. Српски патријарх Јосиф Рајачић је 1851. године, на епископској конференцији у Бечу, тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле, оглушујући се на овај захтев, који је поновљен и 1870. године.

На подручју Кнежевине Србије прве кораке на сакупљању црквено-уметничких драгоцености предузео је 1856. године Петар Јовановић, архиепископ београдски и митрополит српски. Овај архијереј апеловао је на београдско свештенство да сакупљају "српска живописна дела" како би се отворио "Српски музеум". Од прикупљених икона и уметничких слика, отворена је 1858. године у просторијама Београдске митрополије, уметничка галерија, тзв. "Художествена хранилница". После десет година (1868), ова збирка пренета је у београдски Народни музеј.

Акцију на сакупљању црквених драгоцености наставио је и митрополит српски Михаило, наследник митрополита Петра, с тим што су црквено-уметнички предмети, посебно рукописне и старе штампане богослужбене књиге што су узете из српских цркава и манастира, депоноване у Народну библиотеку, а метални и текстилни литургијски предмети у Народни музеј.

Архиепископ београдски и митрополит Србије, Инокентије, предложио је 1899. године Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума "из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије, чије се слике могу наћи, те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије".

Идеја о поновном оснивању Музеја СПЦ оживела је непосредно после националног уједињења. Лазар Мирковић, професор Универзитета, поднео је 1922. године представку Светом архијерејском синоду у којој је образложио потребу за оснивањем централног Музеја Српске православне цркве. На основу те представке, Свети архијерејски синод је одлучио да се приступи прикупљању података о црквено-уметничким предметима који се налазе у српским црквама и манастирима. Следеће године (1923), Синод је поступио по Саборском решењу и затражио попис свих значајних цркава и црквених здања, као и црквено-уметничких драгоцености.

Године 1927, Свети архијерејски сабор је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку. После десет година, крајем 1936. године, на иницијативу Патријарха Варнаве, питање оснивања централног Музеја СПЦ и других црквено-просветних институција постаје актуелно. Да би се реализовала ова замисао, позван је из Скопља др Радослав Грујић, професор Универзитета, коме је стављено у задатак да изврши све потребне припреме за формирање Музеја Српске православне цркве.

Почетком 1937. године, склопљен је уговор између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице у Београду, на педесет година, за смештај Музеја. По доласку у Београд, проф. Радослав Грујић приступио је прикупљању материјала за музејску збирку и евидентирању црквено-уметничких предмета у земљи и иностранству. Протојереји Лазар Мирковић и Радослав Грујић обишли су 1937. године, уз материјалну помоћ Српске православне цркве, Румунију и Мађарску и регистровали најзначајније српске споменике и остале уметничке вредности у тим земљама. Почетком 1940. године, набављене су витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке Музеја предвиђено је за месец октобар 1940. године. Новонастале предратне прилике омеле су остваривање ове замисли, и јуна месеца исте године све особље Црквеног музеја разрешено је својих дужности. Ово је кратко трајало, јер је већ 1942. године др Радослав Грујић поново постављен за управника Музеја и на том положају је остао све до 1948. године када га је наследио проф. Светозар Ст. Душанић (управник Музеја од 1948. до 1990).

Министарство финансија Србије је, на захтев Министарства просвете Србије, донело маја 1946. године, одлуку о раскидању уговора са Српском Православном Црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године, извршена је примопредаја Конака, а потом и пренос сачуваних музејских предмета у зграду Патријаршије.

Пре тога, почетком 1946. године, др Радослав Грујић предложио је највишим црквеним властима да затраже од државних власти да се у Београд пренесе све културно-историјско благо Српске цркве које је у току Другог светског рата однесено из цркава и манастира СПЦ са подручја НДХ. Овај предлог др Радослава Грујића прихватио је Свети архијерејски синод и уједно га умолио да сачини елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета. Убрзо је и формирана Комисија коју су сачињавали представници црквених и државних власти, а која је требало да идентификује све драгоцености које су у току Другог светског рата, у четрдесет вагона, пренете у Загреб.

Наредбом Министарства просвете, од октобра месеца 1945. године, све то уметничко благо требало је да се врати Српској цркви. Међутим, у току рада Комисије издато је накнадно наређење од стране Комитета за културу и уметност при влади ФНР Југославије "да се Српској Православној Цркви имају предати само културно-историјски и други предмети Српске Православне Цркве, манастира итд, који су однесени са територије НР Србије и њених области (Војводина), а сада се налазе похрањени у Загребу. Предмети са територије НР Хрватске и даље остају на истом подручју".

Црквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца 1946. године, у једанаест вагона, у Београд. Целине које су припадале појединим манастирима и црквама – као иконостаси – враћене су, где је то било могуће, на своја првобитна места (у цркве које за време рата нису страдале), а остали предмети депоновани су у посебне просторије Патријаршије.

Да би се омогућило излагање експоната, извршена је адаптација просторија у згради Патријаршије, а предмети предвиђени за излагање прошли су кроз руке рестауратора и конзерватора. Не мањи простор прилагођен је за депо где су смештени остали, неизложени предмети.


Коначно, Музеј Српске православне цркве у Београду отворио је 14. јуна 1954. године српски Патријарх Викентије.

Патријарх Викентије је посебно нагласио да су "у тешкој и мукотрпној српској прошлости нестали градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га чували и сачували кроз векове српски монаси и свештеници" (...) "Иако су многе драгоцености уништене у честим ратовима – рекао је Патријарх Викентије – ми се можемо поносити овим што је до данас сачувано". Патријарх се, такође, осврнуо на историјску подударност – сто педесету годишњицу Првог српског устанка, и изразио жељу да музејски експонати послуже свима који се баве изучавањем наше народне и црквене прошлости.

ПОСТАВКА МУЗЕЈА


Поставка Музеја СПЦ условљена је, како расположивим простором, тако и карактером уметничког и историјског материјала. Основни фонд Музеја чине: иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.

Карактер материјала, као и историјска и уметничка вредност музејских експоната, условили су образовање одређених музејских целина. Тако је формирана целина са металним литургијским предметима из једне епохе, затим целина коју чине рукописне богослужбене књиге из XVI века, где се могу уочити одређени стилскоуметнички утицаји времена и поднебља, а засебна целина посвећена је одређеним историјским догађајима или личностима - драгоцености везане за личност кнеза Лазара. Потом следи историјска целина са изложеним експонатима који сведоче о животу и правима Срба на територији Хабзбуршке монархије. У неколико витрина налази се један број сакрално-уметничких предмета, груписаних у целине. То су антиминси, вотивни предмети, одежде, српска графика, панагије... Једну скупину представља збирка икона из различитих периода, са разним иконописачким представама. Упоредну целину чине иконе српских и руских зографа из истог времена где се могу уочити иконосликарске сличности и националне специфичности у ликовном изразу.

Посебна витрина посвећена је црквено-уметничким предметима руске провенијенције. Засебан простор у поставци говори о делима народног стваралаштва, а једна витрина је попуњена знацима архијерејског достојанства.

Издвојене су и прве српске штампане књиге: Октоих (Осмогласник) – прва српска инкунабула штампана 1493/94. године (изложено је фототипско издање Октоиха), и прва штампана књига у Београду – Београдско Четворојеванђеље из 1552. године.

Поједини предмети, због свог значаја а и димензија, засебно су изложени, и то: Плаштаница краља Милутина (XIII-XIV век) и дарохранилница, урађена као макета манастира Раванице, из 1705. године.

У свих пет просторија изложени су портрети српских патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости. Портрети су уметничка дела наших најпознатијих сликара Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крачуна, Павела Ђурковића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Својеврсну галерију представљају и портрети изложени у свечаним салонима српског патријарха, као и изложени портрети у Ризници Српске православне цркве у Сремским Карловцима. Један број портрета српских архијереја и историјских личности налази се у Галерији Матице српске у Новом Саду, затим у Меморијалном музеју Христофора Жефаровића у манастиру Бођанима као и у Ризници фрушкогорских манастира – у манастиру Гргетегу.


У Патријаршији - седишту Српске православне цркве у Београду, налазе се Библиотека и Музеј, у којима су смештени предмети од изузетног културно - историјског значаја за Србију. Зграда Патријаршије представља монументално здање четвртасте основе са 365 прозора, по један за сваки дан у години. Изграђена је 1935. године на иницијативу патријарха Варнаве, а према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског. У приземљу зграде је смештена Библиотека, на првом спрату је Музеј, а на другом су службене просторије и станови епископа. На истом спрату, на углу зграде који гледа на Саборну цркву, налази се кабинет и резиденција патријарха. Сала за састанке Синода је преко пута капеле Светог Симеона, а на десном зиду сале налази се оригинал слике чувеног српског сликара Паје Јовановића „Сеоба Србаља“. У приземљу здања, налази се Библиотека, која чува књиге изузетне вредности, прави раритете. Фонд Библиотеке обухвата око 200 хиљада књига из области теологије, историје и хуманистичких наука, уз велики број монографија и часописа. Осим књига на српском, црквенословенском и рускословенском, ту су и књиге на латинском, грчком, руском, немачком, румунском и мађарском језику. Најстарији рукопис је „Шишатовачки апостол“, написан крајем 13. века у околини Пећи, а касније чуван у манастиру Шишатовац на Фрушкој Гори. У Библиотеци се чува и прва српска штампана књига - Октоих са Цетиња из 1494. године. Затим, ту се може видети и књига „Наук хришћански“ фрањеваца Матије Дивковића, штампана ћириличним писмом 1698. године у Венецији. Посебано је занимљив приручник за прављење вина из 1804. године „Савршени виноделац“ архимандрита Прокопија Болића. Поред Библиотеке, у приземљу зграде налазе се и штампарија, уредништво листа „Православље“ и информативни центар.

На првом спрату је Музеј у коме се налази на десетине хиљада експоната из периода од 14. до 20. века. Ту су смештене иконе, реликвије, дуборези, одежде, средњовековне повеље, рукописи, печати и остали важни предмети, који сведоче о историји православља и српског народа. У Музеју се могу видети плаштаница краља Милутина, огртач кнеза Лазара, митра везена бисером - дар цељске грофице Катарине Бранковић, чаша руског цара Ивана Грозног и грб српске цркве из времена Арсенија ИИИ Јовановића Шакабенте. Највећи део фонда Библиотеке и Музеја потиче из Митрополије у Сремским Карловцима. Током Другог светског рата, велики број књига и предмета су усташке власти, које су тада боравиле на тим просторима, пренеле у Загреб. После ослобођења враћени су у Србију и смештени у здање Петријаршије, али је у међувремену део музејских предмета изгубљен. Библиотека у данашњем облику постоји од 1945. године, док је Музеј отворен 1954. године.


СЛУЖАБНИК (ЛИТУРГИЈАР), 1519, листова 104, штампаwе започето у Венецији и довршено у Горажду.
Примјерак из Музеја Српске православне цркве

[You must be registered and logged in to see this image.]
ПСАЛТИР С ПОСЛЕДОВАWЕМ 1521, листова 352, примјерак из Музеја Српске православне цркве

[You must be registered and logged in to see this image.]
ТРЕБНИК (МОЛИТВЕНИК), 1523. листова 296,
примјерак из Музеја Српске православне црквe

Železnički muzej je osnovan kao deo nekadašnjeg Ministarstva železnica Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Prvastalna postavka jeotvorena 30. aprila 1953. godine, pod nazivom „Kroz istoriju Jugoslovenskih železnica“. Osim stalne postavke, u muzeju se nalaze i biblioteka, arhiv i galerija za izložbe.

Rad muzeja se obavlja kroz:

muzejsko-konzervatorsko odeljenje
arhivsko-dokumentarno odeljenje
bibliotekarsko odeljenje

Kao cilj rada ovih službi, muzej se može pohvaliti velikim brojem eksponata u koje ulaze i najrazličitije knjige, kao i velikim fondom arhivske građe. U muzeju se nalaze i zanimljivi makete, minijature i modeli.

Železnički muzej poseduje oko 40.000 predmeta podeljenih u četiri osnovne zbirke:

tehnička zbirka
istorijska zbirka
umetnička zbirka
zbirka primenjenih umetnosti

Muzej poseduje i galeriju za izložbe, koja je površine 190m². U njoj se mogu organizovati izložbe, promocije knjiga, razne vrste predstava i stručnih predavanja.


Muzej poseduje 40.000 predmeta, arhiv muzeja čuva istorijsku građu i tehničku dokumentaciju u dužini od 134,35 metara, nekoliko hiljada originalnih fotografija i negativa, zbirke geografskih i železničkih mapa i plakata, a stručna biblioteka ima preko 8.500 naslova i 1.235 jedinica periodike.

Музеј аутомобила, збирка Братислава Петковића, најмлађи је у низу техничких музеја у Србији. Оснивачи Музеја су Скупштина града Београда и Братислав Петковић, колекционар из Београда, власник збирке историјски значајних аутомобила и архивске грађе о развоју аутомобилизма у нас.

Седиште Музеја је у згради која је под називом Модерна гаража проглашена за културно добро и представља карактеристичан споменик техничке културе времена у коме је настао. Изграђена је 1929. године као прва јавна гаража у центру града, по плановима руског архитекте Валерија Сташевског.У њој су били смештени и аутомобили учесника прве београдске међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке, одржане 3. септембра 1939.

Претварањем Модерне гараже у Музеј аутомобила задовољeно је једно од основних начела заштите културних споменика: споменик употребити само за сврхе блиске првобитној намени. На тај начин настала је идеална целина која има своје културно-техничке поруке и историјску вредност. У збирци се налазе стари и ретки аутомобили, који су историјско сведочанство и имају посебан значај за упознавање примене научних достигнућа, развоја и техничког напретка аутомобилизма код нас и у свету. Збирка садржи педесет возила, од којих је најстарији Маро Гардон из 1897. године. Предмет заштите су и направе, уређаји, научна и стручна литература, возачке дозволе, први саобраћајни прописи и закони, регистарске таблице, алати, филмски и фотографски записи, уметничка дела и дела примењене уметности, који доприносе изучавању историје аутомобилизма.

У жељи да буде више од колекције историјских аутомобила, јер аутомобил је проналазак који у себи садржи све изуме човечанства - од оних најранијих, као што су ватра или точак, до најсавршенијих, који садрже микропроцесоре - Музеј организује снимање образовних емисија и филмова, предавања, сценске догађаје и друге пригодне облике културно-образовне делатности у циљу популаризације историје аутомобилизма. Постао је место окупљања легенди аутомобилизма, љубитеља и колекционара музејских аутомобила. Комуникација с публиком остварује се и камерном позоришном представом "Гран при", која је саздана на строго документарној грађи, а говори о чувеној Гран При трци одржаној 3. септембра 1939. године на стази око Калемегдана.

Ради унапређења своје делатности Музеј сарађује са институцијама науке и образовања. Музеј обезбеђује услове за рад Друштва пријатеља и сарадника Музеја и пружа подршку оснивању огранака ван свог седишта. Такође, пружа стручну помоћ сопственицима и корисницима музејских аутомобила и даје упутства за њихово чување и одржавање.

Братислав Петковић, директор

Музеј Аутомобила Београд - Збирка Братислава Петковића

izložba
Beogradski auto-vremeplov


Otvaranje izložbe: 2. jul 2002.
Nosioci projekta: Istorijski arhiv Beograda i Muzej automobila

Automobil je u međuratnom Beogradu bio jedan od simbola modernizacije, napretka i kretanja ka evropskim i svetskim uzorima. To je period značajnog industrijskog progresa, kulturnog uzdizanja i ekonomskog jačanja novog sloja bankara, trgovaca, zanatlija i sitnih industrijalaca. Stasala je tehnička elita koja je umela da sagleda perspektive razvoja društva, privredne potrebe i zahteve vremena i da postavi temelje razvoja automobilizma u Beogradu. Otvorena su mnoga predstavništva vodećih svetskih proizvođača automobila, trgovine auto-delovima, radionice za opravku i održavanje automobila. Izgrađene su moderne garaže koje su po svojoj opremljenosti sledile najviše evropske standarde... (iz publikacije Automobil u Beogradu 1918-1941)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej nauke i tehnike u Beogradu, specifičan po tome što su njegov fond prikupili sami kustosi, najčešće putem poklona, predstavlja od 14. maja izložbu koja je svojevrsni uvod u buduću stalnu postavku, na osnovu fonda prikupljanog proteklih 20 godina.

Izložba je izbor/izvod iz koncepta stalne postavke koji su uradili kustosi MNT-a u okviru projekta rekonstrukcije i dogradnje tog muzeja, pa u tom smislu predstavlja njegov potencijal u pripremi buduće stalne postavke.

Prema navodima MNT-a, izložba “2. krug" predstavlja drugi korak na putu ka realizaciji buduće stalne postavke u novom prostoru.

Postavljena je na prostoru površine 2.500 kvadratnih metara, od kojih se na 1.600 kvadrata nalazi više od 400 predmeta iz 25 zbirki, raspoređenih u četiri celine: točak-mašina-motor, komunikacija, čovek i tehnika i mera i broj.

Takođe, postavka obuhvata otvoreni depo MNT-a na 900 kvadratnih metara sa više od 300 eksponata, gde posetioci mogu da osete duh prošlih vremena u rekonstruisanom ambijentu stare štamparije i gradskog stanovanja u Srbiji pre elektrifikacije.

Postavka je obogaćena i dokumentima, fotografijama, audio i video materijalom iz muzejskog fonda.

Dizajner enterijera i autor postavke je Marko Jovanović, dipl.ing, a otvoriće je ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.

MNT je osnovan odlukom Srpske akademije nauka i umetnosti, na predlog profesora i akademika Aleksandra Despića, koji je bio i prvi upravnik i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora tog muzeja.

Cilj MNT-a je zaštita naučno-tehničke baštine na teritoriji Srbije. Osim prikupljanja, istraživanja i zaštite tehničkih kulturnih dobara, zadatak MNT-a je i njihovo predstavljanje javnosti u cilju podizanja naučno-tehničke kulture, kao i popularizacija nauke i savremenih naučnih dostignuća.

Za razliku od ostalih republičkih i matičnih muzeja u Srbiji, MNT pri osnivanju 1989. godine nije dobio inicijalnu zbirku oko koje bi se formirao fond, zbog čega su ga stvarali sami kustosi.

Kustosi su tokom godina istražili: laboratorije univerziteta Srbije, privatne kolekcije, fabrike i animirali javnost preko medija, a ličnim kontaktima motivisali vlasnike da učine poklone Muzeju.

U celoj akciji formiranja fonda do danas, a i u buduće, bitnu ulogu ima lična motivacija zaposlenih koja je bila i ostaje glavni instrument sprovođenja razvojne politike MNT-a, koji poseduje više od 5.000 predmeta, klasifikovanih u muzejske zbirke.

Krajem 2005. godine, Muzeju nauke i tehnike je, odlukom Vlade Srbije, dodeljena zgrada prve javne termocentrale na Dorćolu, pa je rešavanjem pitanja smeštaja, bila neophodna i rekonstrukcija tog objekta.

Autor projekta rekonstrukcije i dogradnje MNT-a je profesor i akademik Boris Podreka.

Sajt MNT-a je muzejnt.rs


(SEEcult.org)

Stalna postavka “Medicina u Srbiji kroz vekove” Muzeja nauke i tehnike – odeljenja Muzej Srpskog lekarskog društva u Džordža Vašingtona 19.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej srpske medicine Srpskog lekarskog društva osnovan je 1955. godine. Tako je nastavljena tradicija prikupljanja i čuvanja
medicinskih predmeta u Srpskom lekarskom društvu koja datira od 1872. godine. Od 2007. godine Muzej srpskog lekarskog društva je u sastavu Muzeja nauke i tehnike.

Izložba “Medicina u Srbiji kroz vekove” obuhvata vremenski period od kasnog paleolita do današnjih dana. Predmetima iz zbirki “Paleopatologije” i “Rimskih medicinskih instrumentima” koji svedoče o postojanju bolesti i načinima lečenja, predstavljeni su periodi na ovom prostoru pre naseljavanja Srba. Najstariji eksponat na izložbi je lakatna kost Kromanjonca sa lečenim prelomom, čiju je starost odredio prof. dr Srboljub Živanović radiokarbonskom metodom datiranja (7.000 godina). Predstavljeni su visoki dometi srednjovekovne srpske medicine čiji je začetnik sveti Sava ali i narodni načini lečenja.

Dokumentima, fotografijama, medicinskim instrumentima, aparatima i priborom, prikazan je razvojni put zdravstva i medicine u obnovljenoj Srbiji koji obuhvata formiranje lekarskog kadra i dolazak u Srbiju prvih naših doktora medicine, kao i osnivanje prvih zdravstvenih ustanova – bolnica, karantina, apoteka…

Naglašen je značaj Srpskog lekarskog društva koje je osnovano 1872. godine inicijativom dr Vladana Đorđevića. Društvo je do osnivanja prvog Medicinskog fakulteta bilo jedino mesto stručnog usavršavanja lekara u Srbiji i njegov rad je predstavljen prvim medicinskim publikacijama, fotografijama, doktorskim diplomama i ličnim predmetima članova.

Izložbom su obuhvaćena velika medicinska otkrića 19. veka – anestezija, antisepsa i asepsa, H-zraci i njihovo uvođenje u medicinsku praksu kod nas. O zdravstvenom prosvećivanju i razvoju ustanova preventivne medicine, osnivanju beogradskog Medicinskog fakulteta i Ministarstva zdravlja, koji su obeležili prve decenije 20. veka, svedoče publikacije, dokumenta, skripta sa predavanjima, medicinski uređaji i aparati lekara i prvih profesora Fakulteta – Milana Jovanovića Batuta, Nika Miljanića, Aleksandra Kostića, Đorđa Nešića…

Svoje mesto na izložbi našli su instrumenti i aparati koji se danas ne koriste, kao što su brizgalica za direktnu transfuziju krvi, aparat za veštački pneumotoraks, instrumenti za embriotomiju, ali i originalni instrumenti izrađeni po idejama naših lekara. Posebno je važan instrument za embriotransfer – aspirator blastociste, patent dr Petra Radovića, koji je prvi u svetu došao na ideju transplantacije ljudskog embriona.

U okviru posebne celine prikazan je razvoj vojnosanitetske službe i njen rad tokom ratova u 19. i 20. veku.


(danubeogradu.rs)

Prvu muzejsku zbirku osnovao je Bora Jovanović, profesor istorije fizičke kulture i košarke 1947. godine na Državnom institutu za fiskulturu (DIF) - današnjem Gradskom centru za fizičku kulturu. Od nje je nastala današnja zbirka i broji oko 70.000 eksponata, među kojima se nalaze medalje, dresovi, pehari, plakete, knjige, arhivska građa i drugi predmeti iz istorije sporta na našim prostorima.

Ova prva muzejska zbirka godine 1979. preneta je u nove prostorije Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (nekada fizičke kulture). Iz nje izrasta Muzej fizičke kulture, pa potom Muzej sporta i otvara se prva stalna postavka za posetioce sa devet zbirki. Muzej je radio sve do 2000. godine, nakon čega je prostor poplavljen, a postavka sklonjena u depo fakulteta.

Godine 2008. Olimpijski komitet Srbije i Fakultet SFVosnivaju Fond za razvoj i promociju kulturno istorijskih dobara iz oblasti sporta i olimpizma i stvoren je organizacioni oblik za zastupanje i funcionisanje Muzeja sporta i olimpizma.

Vlada republike Srbije je 2007. godine muzeju dodelila prostor u Beton hali u Karađorđevoj 2-4, čije će renoviranje biti završeno u novembru 2010. kada će svečano biti otvoren Olimpijski muzej sa stalnom postavkom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje

Izložbeni prostor u Beton hali predstaviće jedinstvenu riznicu ogromne sportsko-kulturne baštine svih onih koji su sportu doprinosili decenijama unazad, koji su njegov nerazdvojni deo danas, koji to žele jednog dana da postanu. Biće to tačka kontakta za sve one koje povezuju osnovne vrednosti olimpijskog pokreta kao što su: kultura, umetnost, obrazovanje, fer-plej, briga o okolini, izuzetnost sportskog rezultata, važnost uključenja žena u sport, za sportiste naše zemlje i sve zainteresovane građane.

Prva muzejska zbirka osnovana je 1947. godine na starom Difu- današnjem Gradskom centru za fizičku kulturu, prvom prostoru u Srbiji namenski projektovanom za telesno obrazovanje, kasnije Državnom institutu za fiskulturu. Ovu prvu zbirku od koje je nastala današnja koja broji više od 70. 000 eksponata osnovao je profesor Bora Jovanović, profesor istorije fizičke kulture i košarke.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sokolska uniforma

Olimpijska baština uvećava se vremenom. Olimpijskom komitetu svoje medalje sa Olimpijskih igara darovali su atletičari Ivan Gubijan i Franjo Mihalić, rvač Branko Martinović, a legate Milan Ercegan, Ante Lambaša i mnogi drugi. Sačuvana je i bronzana medalja sa Prvih olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896, nepoznatog donatora. Među predmetima u ovoj zbirci su i replike medalja sa Igara u Minhenu, Seulu i Moskvi, olimpijske baklje, značke, medalje, ordenje, marame, pehari, statute i statuete, plakete, a među najupečatljivijim predmetima su bob dvojac sa kočnicama iz 1920. godine, legat porodice Mozer, smučke sa vezovima i gojzerice koje su se koristile između dva svetska rata.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Olimpijske medalje

U periodu od 2005. godine učinjeno je mnogo na promociji eksponata Muzeja sporta i Olimpijskog muzeja u javnosti. Godine 2008. Olimpijski komitet Srbije i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja osnivaju Fond za razvoj i promociju kulturno istorijskih dobara iz oblasti sporta i olimpizma sa osnovnom namenom da istražuje prezentuje i koristi kulturna dobra koja su u vlasništvu osnivača Fonda radi edukacije o idejama i ciljevima olimpizma i sporta u celini. Fond sporta i olimpizma zadužen je za adaptaciju prostora u Beton hali i programske aktivnosti Muzeja sporta i olimpizma.

oks.org.rs

NARODNI MUZEJ - BEOGRAD


ZBIRKA CRTEŽA I GRAFIKA STRANIH AUTORA

Zbirka crteža i grafika stranih autora pokriva hronološki raspon od 16. do 21. veka. Koncepcijski je podeljena na nacionalne škole, među kojima su najzastuljenije francuska, nemačka, holandska, flamanska i italijanska (Žak Kalo, Albreht Direr, Rembrant, Luka van Lajden, Jan Sadeler, Henrik Golcijus, Đovani-Batista Piranezi). U zbirci se čuva i kolekcija japanskih drvoreza ukio stila iz 18. i 19. Veka, autora kao što su Ajsen (Najlepša dama Edoa), Hirošige (iz ciklusa Sto čuvenih pogleda na Edo, 1857/1917), kao i Kunisada i Tojokuni sa portetima čuvenih glumaca.
Najveću dragocenost Zbirke čine crteži evropskih umetnika koji su stvarali u periodu od realizma do klasične avanagarde. Među studijama i skicama po značaju se izdvajaju radovi Kamija Koroa (Pašnjak kraj močvare), Edgara Degaa (iz ciklusa na temu balerina i žena pri toaleti), Vinsenta Van Goga (Pisac za stolom), Pjera-Ogista Renoara (iz cilkusa Gitaristi), Anrija de Tuluz-Lotreka (Portret Ivet Gilber), Ogista Rodena (Ženski akt) i Pabla Pikasa (Žene u enterijeru, Konjanik).
Posebnu grupu predstavljaju crteži kao autonomne kompozicije, koji su ujedno i vrhunski dometi u okviru pojedinačnih autorskih opusa, poput ostvarenja Odilona Redona (Himera, Pogled, Profil), Anrija Matisa (Glava devojke), ali isto tako i radovi avangardnih umetnika El Lisickog (Kompozicija), Lasla Moholji-Nađa (Rampa, Arhitektura u staklu).

Kustos: mr Dragana Kovačić, muzejski savetnik



[You must be registered and logged in to see this image.]

Vincent van GOGH (1853-1890),
Pisac za stolom, 1882-1883.
olovka, tuš perom, mastilo na hartiji,
32 x 22,5 cm,


[You must be registered and logged in to see this image.]

Paul GAUGUIN (1848-1903),
Radosti Bretanje, 1889.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pablo PICASSO (1881-1973),
Žene u enterijeru, 1926.
tuš perom na hartiji, 29,2 x 38 cm.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Camille PISSARRO (1830-1903),
Pijaca u Pontoazu, oko 1880.
ugljen, olovka na hartiji, 38,5 x 25,5 cm.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Odilon REDON (1840-1916),
Himera, ugljen na hartiji,
63,5 x 48 cm.


narodnimuzej.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]

Edgar DEGAS (1834-1917),
Balerina u trikou, oko 1890.
crni krejon na hartiji, 60 x 45,5 cm.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Pierre-Auguste RENOIR (1841-1919),
Koko piše, 1905.
ugljen na hartiji, 45x56,4 cm.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Amedeo MODIGLIANI (1884 – 1920),
Ženski akt, oko 1917.
olovka na papiru, kaširano na karton,
43,8 x 27 cm.

[You must be registered and logged in to see this image.]


HIROSHIGE Utagawa (1797-1858),
Nihon most i Edo most, 1857/1917.
Iz serije “Stotinu čuvenih pogleda na Edo” (1856-1858/1917)
Oban tateje, 37 x 25 cm.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jan van de VELDE II (1593 – 1641) / Derit Vilem de HORST (1612 – 1652),
Tvrđava pored reke, 1628.
Bakropis, bakrorez,
l.:33,1 h 41,2 pl.:19,8 h 28,8 pr.:19 h 28,4 cm

Koje mi blago imamao,
a nije dostupno javnosti
zbog nemarnosti drzave!

[You must be registered and logged in to see this image.]


SADAHIDE Gjokuran (1807-1873),
Gejša Hanaogi Oban tateje,
37 x 26,5 cm.

NARODNI MUZEJ

ZBIRKA STRANE UMETNOSTI

Zbirku strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu čini 1.100 slikarskih
i skulptorskih dela, uglavnom evropskih umetnika, u hronološkom rasponu
od 14. do 20. veka. Od prvih akvizicija do danas, ova zbirka imala je ulogu
da podstakne razumevanje drugih kultura, ali i pozicionira Srbiju u kulturni,
društveni i politički prostor Evrope i sveta. Jezgro zbirke čini poklon slovačkog
slikara Bertolda Lipaja, iz 1891. godine, kada je Narodni muzej dobio 70
radova italijanskih, venecijanskih umetnika. Najzastupljeniji i najznačajniji
segment zbirke čine celine italijanske, francuske, flamanske, holandske,
ruske i austrijske umetnosti.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Iber Rober, Stepenište Palate Farneze u Kapraroli, 1768. -69.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Мос Кислинг, Девојка у црној блузи,1928.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Андре Дерен, Предео са маслинама, око 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mark Sagal, Seljak i krava, 1926. - 27.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Морис Утриљо, Кабаре Lapin Agile II Montmatre , 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Роберт Делоне, Тркачи, 1924.