Vasko Popa

Gost

28

Pod očnim kapcima
Spavaju ti ljubičice

Pretvaram se sav u sunce
Nad tvojim ružnim snom

Otvaraš mi širom
Sve prozore na čelu

Berem za tebe bele
Lokvanje iz moje krvi

Daješ zeleno lišće
Mome stablu od pepela

Gost

29

Ovo su ti usne
Koje vraćam
Tvome vratu

Ovo mi je mesečina
Koju skidam
Sa ramena tvojih

Izgubili smo se
U nepreglednim šumama
Našega sastanka

U dlanovima mojim
Zalaze i sviću
Jabučice tvoje

U grlu tvome
Pale se i gase
Zvezde moje plahe

Pronašli smo se
Na zlatnoj visoravni
Daleko u nama

Gost

30

Sa tela sumrak svlačim
Dan mi je našao lice
Vetar kosu razveselio

Pogled mi začuđen lista
Senka iz sunca niče
Svet na pragu srca stoji

Opet obroncima plavim
U glas ti bistri silazim
Po našu čarobnu lampu

Gost

ZEV NAD ZEVOVIMA

Bio jednom jedan zev
Ni pod nepcima ni pod šeširom
Ni u ustima ni u čemu

Bio je veći od svega
Veći od svoje veličine

S vremena na vreme
Tama bi mu tupa tama očajna
Od očaja tu i tamo blesnula
Mislio bi čovek zvezde

Bio jednom jedan zev
Dosadan ko svaki zev
I još izgleda traje

Gost

Zev slobodnih usta

Nad vidikom gladi
Pod slepom mrljom sitosti

Mesečarski zev
Usred zubate plime
I sanjive oseke

Prezrivi porculanski zev

U zlatnom krugu dosade
Strpljivo očekuje
Neminovni kovitlac

Gost

Neko se sakrije od nekoga
Sakrije mu se pod jezik
Ovaj ga traži pod zemljom
Sakrije mu se na čelo
Ovaj ga traži na nebu
Sakrije mu se u zaborav
Ovaj ga traži u travi
Traži ga traži
Gde ga sve ne traži
I tražeći njega izgubi sebe

Gost

ПОЗНАНСТВО
Не заводи ме модри своде

Не играм
Ти си свод жедних непаца
Над мојом главом

Трако пространства
Не обавијај ми се око ногу
Не заноси ме
Ти си будан језик
Седмокраки језик
Под мојим стопалима
Не идем

Дисање моје безазлено
Дисање моје задихано
Не опијај ме
Слутим дах зверке
Не играм

Чујем познати псећи удар
Удар зуба о зубе
Осећам мрак чељусти
Који ми очи отвара
Видим

Видим не сањам

Поезија векова: Васко Попа: ПОЗНАНСТВО

Gost

Нестварно снажна песма очајника:

Напоље из мога зазиданог бескраја

Из звезданог кола око мога срца

Из мога залогаја сунца

Напоље из смешног мора моје крви

Из моје плиме из моје осеке

Напоље из мог ћутања на сувом

Напоље рекао сам напоље

Напоље из моје живе провалије

Из голог очинског стабла у мени

Напоље докле ћу викати напоље

Напоље из моје главе што се распрскава

Напоље само напоље

Gost

Zazmuri se na jedno oko
Zaviri se u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera, da nema lopova
Da nema kukavicjih jaja

Zazmuri se na drugo oko
Cucne se pa se skoci
Skoci se visoko, visoko, visoko
Do na vrh samog sebe

Odatle se padne svom tezinom
Danima se pada duboko, duboko, duboko
Na dno svog ponora

Ko se ne razbije u paramparcad
Ko ostane citav i citav ustane
Taj igra

"Pre igre", Vasko Popa

Gost

JURKE

Jedni odgrizu drugima ruku ili nogu ili bilo sta

Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju

Drugi se razjure na sve strane
njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju

Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu

Igra se nastavlja živo

Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega

Gost

NIŠTARIJA

Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene

Gost

PEPELA

Jedni su noći drugi zvezde

Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći

Opet svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noć poslednja bude i zvezda i noć
Sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra

Gost

SMRT SUNČEVOG OCA

Na tri koraka od vrha neba
Od lipe u večnome cvetu
Staro je sunce zastalo

Pocrvenelo pozelenelo
Okrenulo se oko sebe triput
I vratilo svome ishodu

(Na naše oči da ne umre)

Kažu da ima sina sunčevića
Dok se okat i za nas ne rodi
Naučićemo mrak ovaj da sija

Gost

Ružokradice

Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu...

Gost

Oca pravoga nisi imala

Majka ti nije bila kod kuce
Kada si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skaceš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš

Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi

Gost

Uspravna zemlja

Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate

Boje sviću
Na ivici zaborava

Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim

Boje zru
Na lakoj grani vremena

Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate

Boje gore
Mladošću u mojoj krvi

Gost

Kosovo polje

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Psenicu selicu
Dva ukrstena sunceva zraka
Slazu je u krstine

Kos naglas cita
Tajna slova rasuta po polju

Bozuri stasali do neba
Sluze cetiri crna vetra
Sjedinjena krvlju bojovnika

Polje kao nijedno
Nad njim nebo
Pod njim nebo...

Gost

Padni mi samo na pamet

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu

Izadji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je medju nama došlo

Gost

Čas iz pesništva

Sedimo na beloj klupi
Ispod Lenauovog poprsja

Ljubimo se
I onako uzgred govorimo
O stihovima

Govorimo o stihovima
I onako se uzgred ljubimo

Pesnik gleda nekud kroz nas
Kroz belu klupu
Kroz šljunak na stazi

I tako lepo ćuti
Lepim bakarnim usnama

U Gradskoj bašti u Vršcu
Ja polako učim
Šta je u pesmi glavna stvar.

Gost

PONOĆNO SUNCE
Iz golemog crnog jajeta
Izleglo nam se neko sunce

Sijalo nam je na rebrima
Otvorilo je nebo širom
U grudima našim sirotim

Zahodilo nije uopšte
Ali ni ishodilo nije

Pozlatilo je u nama sve
Ozelenilo nije ništa
Oko nas oko toga zlata

U nadgrobni nam se kamen
Na živom srcu pretvorilo

Gost

VISOKI PUT

Digni tu svoju nožurdu
Na misao si nam stao

ne mogu kroz vas korake
na rukama da pronesem

Skloni se misao će ti
Ujesti zvezde s tabana

Ne mogu da žrtvujem put
Kroz vaše me glave vodi

Gost

ZVEZDE IZBEGLICE

Pogledale ste se zvezde
Krišom da nebo ne vidi
Mislile ste dobro

Razumele se naopako

Osvanule ste hladne
Daleko od ognjišta
Daleko od kapija neba

Pogledajte mene zvezde
Krišom da zemlja ne vidi
Dajte mi znakove tajne
Daću vam višnjev štap

I putanju jednu moju boru
I vodilju jednu trepavicu
Kući da vas vrate

Gost

Idem...
Od jedne ruke do druge.....
Gde si...?
Zagrlio bih te....
Grlim tvoju odsutnost...
Poljubio bih ti glas...
Čujem smeh daljina....
Usne mi lice rastrgle...
Iz presahlih dlanova
blistava mi se pojavi....
Hteo bih da te vidim, pa, oči zaklapam....
Idem....
Od jedne slepoočnice do druge....
Gde si....?

Gost

Zev nad zevovima
Bio jednom jedan zev
Ni pod nepcima ni pod šeširom
Ni u ustima ni u čemu
Bio je veći od svega
Veći od svoje veličine
S vremena na vreme
Tama bi mu tupa tama očajna
Od očaja tu i tamo blesnula
Mislio bi čovek zvezde
Bio jednom jedan zev
Dosadan ko svaki zev
I još izgleda traje

Gost

Zvezdoznančeva smrt
Morao je kažu da umre
Zvezde su mu bile bliže
Nego sami ljudi
Pojeli ga kažu mravi
Uobrazio je da zvezde
Rađaju mrave a mravi zvezde
Pa je kuću mravima napunio
Došle mu glave kažu
Njegove nebeske pokvarenice
I smešne su glasine o bodežu
Sa ostacima ljudskih prstiju
Našao se prosto van sveta kažu
Pošao je da nađe suncokret
U kome se stiču putevi
Svakog srca i svake zvezde
Morao je kažu da umre

» Vasko Lipovac
» Zatvaranje OI: Krem britanskog popa
» Gde se krije blago popa Martina?