Vasko Popa

Gost

Напоље из мога зазиданог бескраја
Из звезданог кола око мога срца
Из мога залогаја сунца

Напоље из смешног мора моје крви
Из моје плиме из моје осеке
Напоље из мог ћутања на сувом

Напоље рекао сам напоље

Напоље из моје живе провалије
Из голог очинског стабла у мени

Напоље докле ћу викати напоље

Напоље из моје главе што се распрскава
Напоље само напоље

Gost

Idem...
Od jedne ruke do druge...
Gde si...?
Zagrlio bih te...
Grlim tvoju odsutnost...
Poljubio bih ti glas...
Čujem smeh daljina...
Usne mi lice rastrgle...
Iz presahlih dlanova
blistava mi se pojavi...
Hteo bih da te vidim, pa, oči zaklapam...
Idem...
Od jedne slepoočnice do druge...
Gde si...?

Gost

KLINA

Jedan bude klin drugi kleshta
Ostali su majstori

Kleshta dohvate klin za glavu
Zubina ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obichno mu samo glavu otkinu
Teshko je izvaditi iz patosa klin

Majstori onda kazhu
ne valjaju kleshta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor

Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi kleshta
Ostali su majstori

Gost

Oca pravoga nisi imala

Majka ti nije bila kod kuce
Kada si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skaceš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš

Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi

Gost

Predeli

“U osmehu”
U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova

Plavooke daljine

Savile se u klupče

Podne mirno sazreva

U samom srcu ponoći

Gromovi pitomi zuje

Na vlatima tišine

Gost

Празна соба стане да режи

Увучем се у своју кожу

Таваница стане да скичи

Хитнем јој једну кост

Углови стану да кевћу

И њима хитнем по једну кост

Под стане да завија

Хитнем и њему једну кост

Један зид стане да лаје

И њему хитнем једну кост

И други и трећи и четврти зид

Стане да лаје

Хитнем сваком по једну кост

Празна соба стане да урла

И сам празан

Без иједне кости

У стоструки се одјек

Урлика претварам

И одјекујем одјекујем

Одјекујем

Gost

POZNANSTVO

Ne zavodi me modri svode
Ne igram
Ti si svod žednih nepaca
Nad mojom glavom

Trako prostranstva
Ne obavijaj mi se oko nogu
Ne zanosi me
Ti si budan jezik
Sedmokraki jezik
Pod mojim stopalima
Ne idem

Disanje moje bezazleno
Disanje moje zadihano
Ne opijaj me
Slutim dah zverke
Ne igram

Čujem poznati pseći udar
Udar zuba o zube
Osećam mrak čeljusti
Koji mi oči otvara
Vidim

Vidim ne sanjam.

Gost

RAZGOVOR

Zašto se propinješ
I obale nežne napuštaš
Zašto krvi moja

Kuda da te pustim
Na sunce

Ti misliš poljubac sunca
Ti pojma o tome nemaš
Ponornice moja

Boliš me
Odnosiš mi drvlje i kamenje
Šta ti je vrteško moja

Razvalićeš mi beskrajni krug
Koji još dozidali nismo
Crveni zmaju moj

Teci samo dalje
Da stopala te ne raznesu
Što dalje možeš teci krvi moja

Gost

Predeli

U JAUKU

Visoko je suknuo plamen
Iz provalije u mesu

Pod zemljom
Nemoćni lepet krila
I slepo grebanje šapa

Na zemlji ništa

Pod oblacima
Nejake lampice škrga
I nemušto zapomaganje algi

Gost

U OSMEHU

U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak

Talasi sanjare
U šipražju plamenova

Plavooke daljine
Savile se u klupče

Podne mirno sazreva
U samom srcu ponoći

Gromovi pitomi zuje
Na vlatima tišine

Gost

KONJ

Obično
Osam nogu ima

Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvavio
Hteo je
Da pregrize tu stabljiku kukuruza
Davno je to bilo

U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
u krug
Jer drum kraja nema
A celu zemlju treba
Za sobom vući

Gost

MASLAČAK

Na ivici pločnika
Na kraju sveta
Žuto oko samoće

Slepa stopala
Sabijaju mu vrat
U kameni trbuh

Podzemni laktovi
Teraju mu korenje
U crnicu neba

Dignuta pseća noga
Ruga mu se
Prekuvanim pljuskom

Obraduje ga jedino
Beskućni pogled šetača
Koji mu u krunici
Prenoći

I tako
Dogoreva pikavac
Na donjoj usni nemoći
Na kraju sveta

Gost

PUZAVICA

Najnežnija kći
Zelenog podzemnog sunca
Pobegla bi
Iz bele brade zida
Uspravila se nasred trga
U svoj svojoj lepoti
Zmijskom svojom igrom
Vihore zanela
Ali joj plećati vazduh
Ruke ne pruža

Gost

MAHOVINA

Žuti san odsutnosti
Sa naivnih crepova
Čeka

Čeka da se spusti
Na sklopljene očne kapke zemlje
Na ugašena lica kuća
Na smirene ruke drveća

Čeka neprimetno
Da na obudovljeni nameštaj pod sobom
Pažljivo navuče
Navlaku žutu

Gost

Daleko u nama

1

Dižemo ruke
Ulica se u nebo penje
Obaramo poglede
Krovovi u zemlju silaze

Iz svakog bola
Koji ne spominjemo
Po jedan kesten izraste
I ostaje tajanstven za nama

Iz svake nade
Koju gajimo
Po jedna zvezda nikne
I odmiče nedostižna pred nama

Čuješ li metak
Koji nam oko glave obleće
Čuješ li metak
Koji nam poljubac vreba

Gost

2

Evo to je to nepozvano
Strano prisustvo evo ga

Jeza je na pučini čaja u šolji
Rđa što se hvata
Na rubovima našega smeha
Zmija sklupčana u dnu ogledala

Da li ću moći da te sklonim
Iz tvoga lica u moje

Evo ga treća je senka
U našoj izmišljenoj šetnji
Neočekivani ponor
Između naših reči
Kopita što tutnje
Pod svodovima naših nepaca

Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova

Gost

6

Bdiš mi u bori između veđa
Čekaš da se razdani
Na mome licu

Voštana noć
Tek je dogorela
Do nokata praskozorja

Crne opeke
Već su popločale
Ceo nebeski svod

Gost

9

Otrovni zeleni
Časovi marširaju
Preko našeg čela

Putujemo iz tela
Ćutanjem koje vuku
Pogledi naši ludi

Između očnih kapaka
Stežem ti nagi pogled
Bol u njemu da zdrobim

Gost

13

Ruše se stubovi koji nebo drže

Klupa sa nama polako
U prazno propada

Zar da dovek čamimo
U kamenom ćutanju

Kroz oči kroz čelo
Reči će nam proklijati

Razbežali se dani

Zar da dovek čekamo sunce
Da nam se kroz rebra zažuti

Slušamo kako nam srca
U grlu mrtvih stubova lupaju

Istrčali smo iz grudi

Gost

14

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Gost

15

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
Na jug se ne sele

Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

Gost

17

U moru bih spavao
U zenice ti ronim

Na pločniku bih cvetao
U hodu ti leje crtam

Na nebu bih se budio
U smehu tvom ležaj spremam

Igrao bih nevidljiv
U srce ti se zatvaram

Tišini bih te oteo
U pesmu te oblačim

Gost

22

Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena

Gledam te
Ti me ne vidiš
Između nas je slepo sunce

Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut

Zoveš me
Ja te ne čujem
Između nas je gluhi vazduh

Po izlozima
Usne moje traže
Tvoj osmeh

Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen

Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš
Praznina te je zagrlila

Po trgovima
Suza tvoja traži
Moje oči

Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim danom tvojim sastane

Samo u snu
Istim predelima hodamo

Gost

23

Bez tvojih pogleda reka sam
Koju su napustile obale

Vetar me za ruku vodi
Tvoje ruke odsekao je suton
Bele ulice preda mnom beže

I prsti se klone moga čela
Na kome se svet zapalio

Reči su mi u travu zarasle
Tišina ti je raznela glas
Stvari mi siva leđa okreću

Po tami moga tela
Opaka svetlost šestari

Gost

24

Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam

Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si

» Vasko Lipovac
» Zatvaranje OI: Krem britanskog popa
» Gde se krije blago popa Martina?