|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:47 | |
| PONT DU CARROUSEL Možda je slepi čovek s mosta tog, siv kao međaš bezimenih nekih carstava, predmet stalni oko kog optiče kolo sazvežđa dalekih, središte tiho njihovo. Jer svud okolo njega huji život lud. Pravednik on je čija mirna bdenja bezbrojnih krivih staza seku splet. On: tamni ulaz u podzemni svet sred površnoga jednog pokolenja. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:47 | |
| DETINJSTVO Protiče školsko dugo strahovanje, i sporo dan pun tmulih stvari tone. 0, samovanje, o, teško bitisanje... A kad iziđeš: sve ulice zvone, vodoskok pršti, laste nebom rone, i sve do kraja vasione izrasta svet kroz uzdrhtalo granje. — 0, ići malen kroz to talasanje i nemati ni sličnosti ni spone s ljudima koji tvog se puta klone — : 0, čudno doba kad sve u čežnju tone, o, samovanje. I sve u svoje upijati zene: ljude i žene; ljude, ljude, žene i decu što se, daleka, šarene i neslična su i tuđa su sva; i onde kuću, i katkad nekog psa... I osećati kako čas užas tka, a čas se dušom poverenje prene — : 0, besmislena tugo, stravo, snu od pene, o, dubino bez dna. I dugim mukliin igrama se dati u bašti kojom gasne zlatni prah, i na odrasle katkad natrčati hvatajuć loptu, omamljen i plah, a kad se mrak sa sviju strana sjati ka domu svome kruto koračati, vođen za ruku i tajeći dah — : 0, sve je dalje, sve teže da se shvati taj tučni strah. I satima uz golem ribnjak žuti klečati s malim čunom ko u snu, i diviti se drugim razasutim lepšim čamcima koji kruže tu, i posmatrati kako struja muti tvoj malen lik što tone prema dnu — 0, davni dane, gde tvoji mutni puti trnu i mru? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:47 | |
| PANTER (Jardin des plantes, Pariz) Njegove oči muti i sputava rešetki tamnih stalni mimolet. Tisuću rešetaka poigrava i okončava sobom njegov svet. Povitljiv korak njegov, pun čvrstine, liči, dok uskog kruga meri luk, na igru snage okolo sredine u kojoj vlada silne volje muk. Tek ponekad se zastor s oka skloni nečujno — Tada uđe neki lik, kroz napregnuti mir udova roni — i mre u srcu kao dalek krik. (B. Živojinović) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:48 | |
| VRTEŠKA (Jardin du Luxembourg) S krovom i senkom njegovom se vrti čopor šarenih konja što se gone trenutak jedan, svi iz zemlje one koja toliko okleva pre smrti. Nekih u kola upregnutih ima, al' je u sviju izraz srčan sav. Jedan je crven namrgođen lav i katkad jedan beli slon sa njima. Čak i jelena jednog eno — pravom jelenu šumskom sličan je po svemu, samo što nosi sedlo, i na njemu jednu malenu devojku u plavom. Za njom, odeven u belo odelo, jaše na lavu dečačić, u stravi, dok zube lav pokazuje i ždrelo. I katkada se beli slon pojavi. Promiču vedre devojke nekamo, već nepristale skoro igri toj; usred ludoga leta one svoj podižu pogled, nekuda, ovamo — I katkada se beli slon pojavi. I sve to ide, okončanju žuri, vrti se, kruži, a bez cilja svog. Poneki pramen, crven, zelen, suri, jedva započet profil lica kog. — I katkad osmeh, ovamo obraćen, blažen i bleštav i uludo straćen sred zadihanog slepog kola tog... (B. Živojinović) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:48 | |
| RIMSKI VODOSKOK (Borgeze) Dve školjke jedna nad drugom, ničući iz mermernoga staroga okvira, i gornjom vodom tiho otičući ka vodi koja dole s puno mira presreće njeno šaptanje, i tajno pokazuje joj, ko šaka, pod tminom i zelenilom kako nebo sjajno ko neznan predmet treperi dubinom; ona se širi, nenačeta tugom, po lepom svome sudu, krug za krugom, i ponekad se spušta, ko da sniva, niz mahovinu k trećoj površini, čije postupno treperenje čini da joj se školjka osmehom preliva. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:48 | |
| LJUBAVNA PESMA Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari i daljine? Ah, rado bih je sklonio na koje zaboravljeno mesto usred tmine, u neki izgubljeni kut, u kom neće je tvoje njihati dubine. Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje ko gudalo nas neko spaja, koje iz dveju struna jedan mami glas. Na kom smo instrumentu? Ko nas satka? 1 koji ovo svirač drži nas? 0, pesmo slatka. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:48 | |
| GAZELA (Gazella Dorcas) Sazvučje dveju reči što se stiču izbrane — nikad dosegnuti neće slik što kroz tebe, opčinjena, kreće. Lišće i lira iz tvog čela niču, i sve u tebi u pesme se toči ljubavne, koje, od latica tiše i mekše, škrope onoga što više ne čita i što sklapa oči da tebe gleda: uzvijenu, sličnu streli što čeka s okidanjem skoka, sve dok vrat drži glavu nepomičnu u slušanju: ko kad se naglo prene kupačica sred šume posrebrene, s jezerorn gorskim u dnu plahog oka. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:49 | |
| JABUČAR (Borgeby-Gard) 0 smiraju, kada sunce pada, dođi, gledaj na zeleno tle. Ne čmi l' se ko da smo to sve davno brali, čuvali, da sada iz sećanja i iz osećanja, novih nada, zapretane sreće, s puno tamnih unutarnjih tkanja, sve to razastremo pod drveće Direrovom nalik, što u svom najedralom rodu s teških grana nosi teret bezbroj radnih dana, kušajući može li da tom što sve mere pređe snage da da još raste, poklanja i deli, kad se voljno, jedan život celi, raste, ćuti i cilj jedan zna. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:49 | |
| USPAVANKA Kada izgubim te ja, da li ćeš bez mene moći da spiš: bez lipe što u noći šumori vrh tvoga sna? Bez mojih reči što se roje, gotovo kao trepavice, na tvoje grudi, na tvoje lice, i na celo telo tvoje? Bez mene, da te najzad tu ostavim s tobom sasvim samu, ko vrt kroz čiju struji tamu miris plodova koji zru? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 7 Maj - 10:49 | |
| ARHAJSKI TORZO APOLONOV Ne znamo glave lik mu veličanstven, nit' cvet zenica. Ali mu se zari torzo ko polijelej u kom stari pogled se, samo uvrnut, tajanstven, još čuva. Ne bi mogao inače da te zaseni pregib grudi tih, nit' prevojem bedara da se stače put začetne sredine osmeh tih; bezlično-mrtva to bi bila stena ispod providnih slapova ramena, i ne bi kao krzno sjala tako, niti bi mogo kroz nju da se lije sjaj ko od zvezda: jer tu mesto svako gleda te. Moraš živeti drukčije. |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pet 29 Jun - 13:08 | |
| Ostavljen na planinama srcaGle, u daljini sićušno, gle: poslednje naselje reči, a još više, ali i on majušan, poslednji zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga? Ostavljen na planinama srca. Kamen pod rukama. Jest, tu cveta ponešto; iz neme litice cveta raspevan korov koji ni o čem ne zna. Ali onaj ko zna? Ah, onaj što poče da zna, pa sad ćuti, ostavljen na planinama srca. Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti, kreće poneka bezbedna životinja s planine, ide, zastaje. I velika zaštićena ptica kruži oko čistog protivljenja vrhova. Ali nezaštićen, ovde na planini srca. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Sub 21 Jul - 12:06 | |
| Strelac „Промену ишти. О, нек те пламен одушевљава у ком ти измиче нешто што блиста док се мења; зачетник дух, ком све се земаљско потчињава, највише воли тела у тачки преобраћења.“ Рајнер Марија Рилке Сонети Орфеју (други део, бр.12), превео: Бранимир Живојиновић |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:24 | |
| ŠPANSKA TRILOGIJA (odlomak)
Od onog oblaka, gle: oblaka što tako divlje prekriva sad zvezdu do maločas još sjajnu - (i od mene), od onih brežuljaka, koje sada ogrću noć i vetar - (i od mene), od one reke u dolini, koja procepljenoga nebeskog proplanka odblesak svetli hvata - (i od mene); od mene i od svega toga, bože, jedan jedini da načiniš predmet: od mene i od osećanja stada kad, zatvoreno u tor, svojim dahom prima u sebe golemo i tamno gubljenje sveta - od mene i od svake svetiljke usred mraka mnogih kuća, bože: da jedan predmet načiniš; od tuđinaca, jer ja ne znam, bože, nijednog, i od mene, i od mene da jedan isti predmet načiniš; od onih koji spavaju, od stranih ljudi u domu stranačkom, što važno kašlju u svojim posteljama, i od pospane dece na grudima tuđim, od mnogih bića nejasnih, i opet od mene, ni od čega drugog osim mene i svega onoga što ja ne poznajem, da predmet načiniš, o bože bože bože, jedan predmet zemaljsko-svetski kao meteor, koji u svojoj težini sažima jedino leta zbir, i nije težak ni od čega drugog osim od prispeća.
(B. Živojinović) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:24 | |
| Iz „Soneta posvećenih Orfeju“
Trinaesti sonet II dela
Prednjači svakom rastanku, kao da je za tobom k'o tek minula zima. Jer među zimama beskrajna jedna ima, te srce može samo prezimljujući da traje.
Budi večito mrtav u Euridici -, toni natrag u odnos čist, sa pesmom hvalospevnom. Ovde, međ prolaznima, u carstvu kratkodnevnom, ti budi zvonka čaša, koja se lomi dok zvoni.
Budi – znajući stalno za uslov nepostojanja, za beskonačni razlog dubokog svog treptanja, te da jednom zauvek ispuniš drhtaj svoj.
Zalihi prirode štedre – i onoj što čeka na miru, i onoj utrošenoj -, svem neizrecivom zbiru kličući pribroj i sebe, pa tad uništi broj.
(Prevod – B. Živojinović) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:24 | |
| PREOKRET Put od prisnosti do veličine vodi kroz žrtvu (Kasner)
Dugo je on sve to mučno prisvajao gledanjem. Zvezde na kolena padahu ophrvane njegovim pogledom. Ili bi gledao klečeći, a miris bi njegove usrdnosti kao blagi umor padao na kakvo božansko biće, koje bi mu se onda osmehnulo, u snu.
Kule je tako gledao da su trnule od straha: opet ih uvis zidajući, najednom. Ali često bi predeo, otežao od dana, pokojem strujao u njegovo tiho opažanje, uveče.
Životinje su smireno stupale u otvoreni pogled, pasući, a zasužnjeni su lavovi zurili unutra kao u nepojamnu slobodu; ptice su proletale kroz njegovu duševnost. Cveće se ogledalo u njemu, krupno, kao u deci.
A kad se rašču da ima jedan što gleda, to dirnu i bića koja su manje i nepouzdanije vidljiva, dirnu žene.
Otkada gleda? Otkada već, lišavajući se u duši, preklinjući sa dna pogleda?
Kada bi on, koji večito čeka, sedeo u tuđini; a rasejano okrenuta soba u prenoćištu mrgodno bila oko njega, i u izbegavanom ogledalu ponovo soba, i kasnije , sa postelje mućiteljke ponovo: tad bi se u vazduhu većalo, neshvatljivo većalo o njegovom osetljivom srcu, o njegovom srcu što kroz bolno zasuto telo ipak oseća, većalo bi se i presudilo: da on ljubavi nema. (I bilo bi mu uskraćeno ma koje novo posvećivanje.)
Jer vidiš li, gledanju ima granica, i sve sagledaniji svet ište da raste u ljubavi. Završeno je delo očiju, vrši sad delo srca na slikama u sebi zarobljenim. Jer ti si ih savladao; ali sada ih ne znaš. Pogledaj, unutarnji čoveče, svoju unutarnju devojku, nju, izvojštenu iz hiljadu priroda, ovo tek izvojšteno samo, a dosad još nevoljeno stvorenje.
(B.Živojinović) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:25 | |
| ***
I duh i strast su nama neophodni: da jedno drugom oplođuju, to je zadatak onih što su izabrani da u toj raspri čist postignu sklad; budni i vični, oni prepoznaju znamenja, ruka njihova je laka, prekaljeno je oružje u njih.
Ni zvuk najtiši ne sme im promaći, moraju znati da vide i onaj ugao prema kome ih uputi kazaljke jedva uočljivi hod, moraju očnim kapkom uzvraćati lagani lepet leptirovih krila i osećati šta oseća cvet.
Krhki su oni k'o i druga bića, a moraju u isti mah da budu dorasli snazi najvećoj (inače izbranje ne bi ni palo na njih!). Gde drugi cvile, njihova je dužnost da kažu ritam udaraca i da iskuse kamen na dnu bića svog.
K'o trajni pastir moraju da stoje; on iz daleka izgledati može tužan, al' što se više približavaš osećaš jače koliko on bdi. K'o zvezda hod za njega, tako njima sve mora biti poznato i blisko što ćutke raste i kruži kroz noć.
Oni i u snu stražare: od snova i postojanja, od plača i smeha smisao tka se... I kada ih skoli te ophrvani klonu prema tlu, i kad pred smrću i životom kleknu,- u pravom uglu njihovog kolena tad novu meru zadobija svet.
(B.Živojinović)
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:25 | |
| PJESMA KIPA
Tko je taj, koji me ljubi toliko, da za moj će život svoj život ugasit? Ako se tko iz ljubavi same u moru utopi za me, u život iz kamena mene će spasit.
Ja žudim, da tijelom poteče mi krv, jer kamen je samo kamen. ja čekam i čeznem u hladnoj samoći. Zar ne može nitko smjelosti smoći, da život mi vrati i plamen?
A kad mi tko život jedanputa vrati, što zamamno sja se i zlati, - ---------------------------------------- onda ću plakat, plakat ću sama, što nisam više kip od kama. Jer šta će mi krv, što vri poput vina, kad ne mogu dozvat iz morskih dubina svog ljubljenog, jedinog moga.
(Cesarić) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:25 | |
| JA to očitavam iz tvoje Riječi, iz povijesti pokretanja tvojih ruku što obrubljuju postanja omeđujuć ih, premudre i vrele. Živjeti glasno, tiho mrijeti vele tvoje riječi, a Bitak, to si ponavljao. Pred prvom se smrću ipak uboj priječi Pa se rez kroz tvoje obline zrele i krik jedan javljao glasove raznoseći, koji pucahu sabrani da kažu tebe, sabrani da nose tebe, sveg ponora most -
A otad što mucahu raskomadanost je tvog starog imena.
(A.Stamać)
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:25 | |
| SONETI ORFEJU
XIX
I svijet se brzo mijenja ko oblaka lik, svakog je dovršenja to Prastaro baštinik.
Od mijene i tijeka dalje, slobodnije i šire, Pra-pjesma tvoja traje, o Bože lire.
Nisu spoznate pečali, ljubav još naučena nije, i još se pod koprenom krije
što nas u smrti odalečuje. Samo nadzemna pjesma, ali slavi i posvećuje.
(T. i A. Stamać)
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Okt - 15:26 | |
| SONETI ORFEJU
(1922) napisani kao nadgrobni spomenik Weri Ouckama Knoop
V
Ne dižite spomenik. Dajte ruži da svakog ljeta njemu u milost cvati. Jer to je Orfej. Prijetvorba mu kruži ovim, onim. Ne treba nastojati
oko drugih imena. Kad se god pjeva, vazda je to Orfej. Dođe i vrati se. Nije li puno ako i za par dneva nadživi katkad ružine latice.
Da to shvatite, kako li on gine! Prem s nestajanja i sam ćuti muku. Netom mu riječ se nad ovdašnjost vine,
već biva gdje vi ne pratite riječi. Rešetka lire ne tišti mu ruku. Pa osluškuje, onkraj prohodeći.
(Prevod T. i A. Stamać)
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Pon 15 Apr - 8:13 | |
| Rajner Marija Rilke – svet očima velikog nemačkog pesnika Rajner Marija Rilke, veliki nemački pesnik, rođen 1875. godine u Pragu, peva o smrti i umiranju, o bolu i patnji, o svemu što je čovekovo a čoveku nije strano. Izuzetan pesnik, novoromantičar, iz svoje ogromne prepiske ostavio je za sobom svoju slavna „Pisma mladom pesniku“ – koja upućuju mladog pesnika šta da čini, kako da se održi i učvrsti, kako da gleda pravo u oči užasu. Njegovo pesništvo može da se podeli na tri faze: subjektivna, objektivna i subjektivno – objektivna faza. Pesnik kog interesuje ljudska čulnost, razum, emocionalnost. Veliki značaj daje umetnosti, odnosno, povezanosti umetnosti i poezije. Od kakvog je značaja umetnost za naše postojanje, i šta je poesis? Rilke piše o smrti, sopstvenoj smrti, ne bezličnoj. Smatra da život i smrt rastu zajedno. Smrt raste u nama, uvek smo dovoljno odrasli da umremo. Istovremeno sa životom raste i smrt. Pesnik koji je obeležio 20. vek, koji je smatrao da su stihovi iskustva, a pesma postojanje. Pesnikova etička poruka, čista i opravdana, glasi: „Voleti je dobro; to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušavanje i ispit, rad za koji je svako drugo delanje samo priprema.“ Iz odgovara koje Rilke daje Francu Ksaveru Kapusu, možemo sagledati svet očima velikog nemačkog pesnika. O umetničkom delu: „Ničim se jedno umetničko delo ne može manje dosegnuti nego kritičkim rečima: pri tom uvek dolazi do više ili manje srećnih nesporazuma. Sve stvari nisu tako shvatljive i izrecive kako bi najčešće hteli da nas ubede; većina događaja ne može se iskazati, oni se odigravaju u prostoru u koji nikad nijedna reč nije stupila, a ponajmanje se mogu iskazati umetnička dela, tajanstvena bića čiji život traje uz naš život koji prolazi.“ „Postoji samo jedno jedino sredstvo. Udubite se u sebe. Istražite razlog koji vas goni na pisanje; ispitajte da li je on raširio svoje korenje po najskrivenijoj dubini vačeg srca, priznajte samom sebi da li biste morali umreti kad bi vam pisanje bilo uskraćeno.“ O umetniku: „Nositi u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod – to je sve. Pustiti da se svaki utisak i svaki začetak osećanja dovrši sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, i sa dubokom skrušenošću i strpljenjem sačekati čas rođenja jedne nove svetlosti: jedino to znači umetnički živeti, u poimanju kao i stvaranju.“ O roditeljima i odrastanju: „Jer oni koji su vam bliski, daleki su – velite vi – a to pokazuje da krug oko vas počinje da se širi. I ako je vaša blizina daleka, onda je vaša daljina već pod zvezdama i veoma velika; radujte se svom rastenju i razvoju, u koji ne možete nikog da povedete sa sobom, i budite dobri prema onima koji zaopstaju, oi budite sigurni i spokojni pred njima, i ne mučite ih svojim sumnjama i ne plašite ih svojim pouzdanjem ili svojom radošću, koje oni ne bi mogli da shvate. Trašite neku jednostavnu i odanu zajednicu sa njima, koja neće morati neminovno da se izmeni ako vi sami budete postali drukčiji; volite u njima život u tuđem obliku i budite trpeljivi prema ljudima koji stare i plaše se samoće, u koju vi imate poverenja. Izbegavajte da onoj drami koja je vazda napeta između roditelja i dece dodajete nove sukobe; ona istroši mnogo detinju snagu i iscrpe ljubav roditelja, koja deluje i zagreva i kada ne shvata.“ O osamljenosti: „Povući se u sebe i satima nikog ne sresti, – to moramo umeti postići. Biti osamljen, kao što smo bili osamljeni u detinjstvu kada su se odrasli kretali oko nas, zaokuplkjeni stvarima koje su izgledale važne i velike zato što su odrasli činili utisak tolike zaposlenosti, i zato što od sveg njihovog delanja ništa nismo shvatili. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.“ O ljubavi: „I voleti je dobro: jer ljubaj je teška. Voleti kaoo čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje samo priprema. Zato mladi ljudi koji su u svemu početnici, još ne umeju voleti: oni to moraju da nauče. Celim bićem, svim silama, usredsređeni oko svog samotnog, uznemirenog srca čiji udarci streme uvis, moraju naučiti da vole. Voleti pre svega, ne predstavlja uopšte ono što se zove nestajati, predavati se i spajati sa drugim bićem (jer šta bi bilo spajanje neprečišćenog i nezavršenog, još nesređenog?); to je uzvišen povod za pojedinca da sazreva, da u sebi nešto postane, da postane jedan svet, svet za sebe drugom za ljubav, to je velik, neskoram zahtev koji mu se postavlja, nešto što da odabira i opredeljuje za daleka dostignuća.“ O svetu: „Svoj život moramo zamišljati I pirmati široko, koliko god možemo; sve, pa I nečuveno, mora u njemu da bude moguće. To je u osnovi jedina hrabrost koja se od nas traži: biti hrabar za najneobičnije, najčudnije što nas može zadesiti na našem životnom putu. Nemamo razloge da gajimo nepoverenje prema našem svetu, jer taj svet nije protiv nas. Ako u njemu ima užasa, to je naš užas, ako ima ponora, ti ponori pripadaju nama, ako ima opasnosti, onda mormao pokušati da ih zavolimo.” O životu: „Puštajte da vam život ide svojim tokom. Verujte mi: život je u pravu, u svakom slučaju.” piše: Dajana |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Ned 2 Jun - 17:33 | |
| ..svet očima velikog nemačkog pesnikaRajner Marija Rilke, veliki nemački pesnik, rođen 1875. godine u Pragu, peva o smrti i umiranju, o bolu i patnji, o svemu što je čovekovo a čoveku nije strano. Izuzetan pesnik, novoromantičar, iz svoje ogromne prepiske ostavio je za sobom svoju slavna „Pisma mladom pesniku“ – koja upućuju mladog pesnika šta da čini, kako da se održi i učvrsti, kako da gleda pravo u oči užasu. Njegovo pesništvo može da se podeli na tri faze: subjektivna, objektivna i subjektivno – objektivna faza. Pesnik kog interesuje ljudska čulnost, razum, emocionalnost. Veliki značaj daje umetnosti, odnosno, povezanosti umetnosti i poezije. Od kakvog je značaja umetnost za naše postojanje, i šta je poesis? Rilke piše o smrti, sopstvenoj smrti, ne bezličnoj. Smatra da život i smrt rastu zajedno. Smrt raste u nama, uvek smo dovoljno odrasli da umremo. Istovremeno sa životom raste i smrt. Pesnik koji je obeležio 20. vek, koji je smatrao da su stihovi iskustva, a pesma postojanje. Pesnikova etička poruka, čista i opravdana, glasi: „Voleti je dobro; to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušavanje i ispit, rad za koji je svako drugo delanje samo priprema.“ Iz odgovara koje Rilke daje Francu Ksaveru Kapusu, možemo sagledati svet očima velikog nemačkog pesnika. O umetničkom delu: „Ničim se jedno umetničko delo ne može manje dosegnuti nego kritičkim rečima: pri tom uvek dolazi do više ili manje srećnih nesporazuma. Sve stvari nisu tako shvatljive i izrecive kako bi najčešće hteli da nas ubede; većina događaja ne može se iskazati, oni se odigravaju u prostoru u koji nikad nijedna reč nije stupila, a ponajmanje se mogu iskazati umetnička dela, tajanstvena bića čiji život traje uz naš život koji prolazi.“ „Postoji samo jedno jedino sredstvo. Udubite se u sebe. Istražite razlog koji vas goni na pisanje; ispitajte da li je on raširio svoje korenje po najskrivenijoj dubini vačeg srca, priznajte samom sebi da li biste morali umreti kad bi vam pisanje bilo uskraćeno.“ O umetniku: „Nositi u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod – to je sve. Pustiti da se svaki utisak i svaki začetak osećanja dovrši sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, i sa dubokom skrušenošću i strpljenjem sačekati čas rođenja jedne nove svetlosti: jedino to znači umetnički živeti, u poimanju kao i stvaranju.“ O roditeljima i odrastanju: „Jer oni koji su vam bliski, daleki su – velite vi – a to pokazuje da krug oko vas počinje da se širi. I ako je vaša blizina daleka, onda je vaša daljina već pod zvezdama i veoma velika; radujte se svom rastenju i razvoju, u koji ne možete nikog da povedete sa sobom, i budite dobri prema onima koji zaopstaju, oi budite sigurni i spokojni pred njima, i ne mučite ih svojim sumnjama i ne plašite ih svojim pouzdanjem ili svojom radošću, koje oni ne bi mogli da shvate. Trašite neku jednostavnu i odanu zajednicu sa njima, koja neće morati neminovno da se izmeni ako vi sami budete postali drukčiji; volite u njima život u tuđem obliku i budite trpeljivi prema ljudima koji stare i plaše se samoće, u koju vi imate poverenja. Izbegavajte da onoj drami koja je vazda napeta između roditelja i dece dodajete nove sukobe; ona istroši mnogo detinju snagu i iscrpe ljubav roditelja, koja deluje i zagreva i kada ne shvata.“ O osamljenosti: „Povući se u sebe i satima nikog ne sresti, – to moramo umeti postići. Biti osamljen, kao što smo bili osamljeni u detinjstvu kada su se odrasli kretali oko nas, zaokuplkjeni stvarima koje su izgledale važne i velike zato što su odrasli činili utisak tolike zaposlenosti, i zato što od sveg njihovog delanja ništa nismo shvatili. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.“ O ljubavi: „I voleti je dobro: jer ljubaj je teška. Voleti kaoo čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje samo priprema. Zato mladi ljudi koji su u svemu početnici, još ne umeju voleti: oni to moraju da nauče. Celim bićem, svim silama, usredsređeni oko svog samotnog, uznemirenog srca čiji udarci streme uvis, moraju naučiti da vole. Voleti pre svega, ne predstavlja uopšte ono što se zove nestajati, predavati se i spajati sa drugim bićem (jer šta bi bilo spajanje neprečišćenog i nezavršenog, još nesređenog?); to je uzvišen povod za pojedinca da sazreva, da u sebi nešto postane, da postane jedan svet, svet za sebe drugom za ljubav, to je velik, neskoram zahtev koji mu se postavlja, nešto što da odabira i opredeljuje za daleka dostignuća.“ O svetu: „Svoj život moramo zamišljati I pirmati široko, koliko god možemo; sve, pa I nečuveno, mora u njemu da bude moguće. To je u osnovi jedina hrabrost koja se od nas traži: biti hrabar za najneobičnije, najčudnije što nas može zadesiti na našem životnom putu. Nemamo razloge da gajimo nepoverenje prema našem svetu, jer taj svet nije protiv nas. Ako u njemu ima užasa, to je naš užas, ako ima ponora, ti ponori pripadaju nama, ako ima opasnosti, onda mormao pokušati da ih zavolimo.” O životu: „Puštajte da vam život ide svojim tokom. Verujte mi: život je u pravu, u svakom slučaju.” Piše; Dajana (kultura) |
| | | Maza Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Čet 6 Jun - 23:27 | |
| Početak Ljubavi
O, osmeh, prvi osmeh, osmeh naš. Kako to beše isto: udisati miris rascvalih lipa, slušati tišinu parka – pa tada najednom podići oči, pogledom se sresti i čuditi se sve do osmeha.
U tom osmehu beše uspomena na jednog zeca što je do malopre skakutao po travi; to detinjstvo osmeha beše – već ga ozbiljnije kosnu kretanje labuda, koga smo videli potom kako na dva dela večeri neme ribnjak polovi.
A krošnje – svojim rubovima prema čistom, slobodnom, već sasvim budućem noćnom nebu, ocrtaše rub osmehu ovom prema ushićenoj budućnosti na licu. |
| | | Maza Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Čet 6 Jun - 23:28 | |
| Liši Me Vida
Liši me vida: gledaću tvoj lik, zapuši uši moje: slušaću te, onemi me: al' zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomi mi ruke: hvataću te srcem; zaustaviš li srce meni, sam - moj mozak tad će kucati i bdeti; a ako mi i mozga ugasiš plam - na krvi svojoj ja ću te poneti. |
| | | Maza Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke Čet 6 Jun - 23:29 | |
| Ljubavna Pesma
Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine? Ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto usred tmine, u neki strani, tuđi kutak, u kom neće je tvoje njihati dubine.
Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje kao gudalo nas neko spaja, koje iz dveju struna jedan mami glas. Na kom smo instrumentu? Ko nas satka? I koji ovo svirač drži nas? O, pesmo slatka. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Rajner Marija Rilke | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 4 od 5 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 652 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 652 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN