Nagrade i priznanja

Nagrade za "Razbijeni krčag" u Rijeci


Stručni žiri 22. Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci, u sastavu rediteljka Tatjana
 Mandić Rigonat, glumica Sandra Lončarić Tankosić i reditelj Robert Raponja (predsjednik Žirija)
dodelio je Nagradu "Veljko Maričić" za glavnu mušku ulogu Nebojši Glogovcu za ulogu sudije
 Adama u predstavi "Razbijeni krčag" u režiji Igora Vuka Torbice i produkciji Jugoslovenskog
 dramskog pozorišta.



Glogovac nagradu ravnopravno deli sa Horatijem Malaeleom za ulogu Profesora u predstavi
"Instrukcija" (režija Horatio Malaele, Nacionalni teatar „I. L. Caragiale“ iz Bukurešta).

Nagradu "Veljko Maričić" za najbolju epizodnu ulogu ravnopravno su podelili Ljubomir Bandović
za ulogu pisara u predstavi "Razbijeni krčag" i Katarina Žutić za ulogu Erne u predstavi "Kazimir
i Karolina" (režija Snežana Trišić, Atelje 212), dok su Nagradu za najboljeg mladog glumca/glumicu
 podelili Jovana Gavrilović za ulogu Eve u predstavi "Razbijeni krčag" i Dado Ćosić za ulogu Jana
u predstavi "Mobitel" (režija Krešimir Dolenčić, Kazalište Moruzgva iz Zagreba). Igor Vuk Torbica
dobio je pohvalu žirija kao mlada rediteljska nada za predstavu "Razbijeni krčag" Hajnriha fon Klajsta.

U narednom periodu predstava "Razbijeni krčag" učestvovaće na Danima satire u Zagrebu, Festivalu
 Grad teatar u Budvi (otvara Festival), kazalištu Ulysses na Brionima, Festivalu Mediteranskog teatra
 Purgatorije u Tivtu i Borštikovim susretima u Mariboru.

b92.net

Davidu Albahariju nagrada "Isidora Sekulić"



Književna nagrada "Isidora Sekulić" za 2014. pripala je Davidu Albahariju
za "Životinjsko carstvo".



Nagrada uz Plaketu i Povelju podrazumeva i novčani iznos od 300.000 dinara i biće
svečano uručena u Skupštini grada, a termin i datum će biti naknadno saopšteni,
navodi se u saopštenju Opštine Savski venac.

Za nagradu "Isidora Sekulić“ koju još od 1967. dodeljuju istoimeni Književni fond
i Opština Savski venac, za dela nastala u prethodnoj godini u nekom od književnih
žanrova u kojima je stvarala Isidora Sekulić, ovoga puta je stigao 51 predlog.
Od predloženih naslova, žiri je u uži izbor uvrstio devet knjiga, a u najužem izboru
pored Albaharija bila su dela Gordane Đerić "Pisci i pitanja - Antropološki eseji"
(Klio, 2014) i dr Jelene Pilipović "Locus amoris" (Filološki fakultet i Naučna knjiga).
Nakon detaljnog razmatranja prošlogodišnje produkcije savremenih srpskih pisaca
u pripovedačkom, romanesknom, esejističkom i putopisnom žanru, koje je negovala
i Isidora Sekulić, žiri je većinskim brojem glasova, doneo odluku da nagrada pripadne
Davidu Albahariju za delo "Životinjsko carstvo“ (Čarobna knjiga, Novi Sad, 2014.).
Žiri je radio u sastavu Branko Kukić, predsednik, Biljana Dojčinović i Alen Bešić,
članovi.

blic.rs

Otu Horvatu sutra dodeljuju nagradu "Biljana Jovanović"

Dobitniku nagrade "Biljana Jovanović" Otu Horvatu za roman "Sabo je stao"
nagrada će svečano biti uručena sutra u podne u Srpskom književnom društvu (SKD).



Nagrada se sastoji od plakete i novčanog iznosa koji dodeljuje Srpsko književno društvo
 u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja.
 


O dobitniku književne nagrade "Biljana Jovanović", za najbolje književno ostvarenje
 objavljeno u 2014. godini odlučivao je žiri u sastavu Tamara Krstić (predsednik),
Srđan Srdić i Bojan Vasić.
 
Roman "Sabo je stao"“, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, dobio je dva glasa,
 dok je Srdić glasao za roman "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija.
 
U obrazloženju nagrade žiri je istakao da je Horvat posle sedam objavljenih knjiga
 pesama objavio roman koji je uspeo da zadrži ono najbolje iz njegovog pesničkog
izraza.
 
Pesnik Horvat je motiv "mrtve drage" preoblikovao u autentičnu, zgusnutu, nelinearnu,
 fragmentarnu prozu sećanja u kojoj se narativne perpsektive jednog izgubljenog i
raspuklog ja približavaju pesničkom subjektu onoga koji doživljava i onoga koji posmatra
 svoj život sa strane. To je roman bola, patnje i tišine ispisan nad zvukom da "nje" više
nema.
Horvat preispituje i identitet i slobodu pisca da u novom veku, poput Biljane Jovanović
u prošlom, postavi dušu "kao jedinicu svega" stešnjenu, izgubljenu, zarobljenu, zapitanu
 nad porodičnim i društvenim odnosima, nad istorijom i stvarnošću sveta, ocenio je žiri.

blic.rs

Damjan Kovačević pobednik konkursa Niške art fondacije


Mladi beogradski umetnik Damjan Kovačević (32) osvojio je prvu nagradu,
odnosno 10.000 evra na konkursu Niške art fondacije (NAF).


Druga i treća nagrada pripale su takođe Beograđanima Ivanu Šuletić i Ivani Milev.
Neda Arnerić, članica žirija rekla je da su sve odluke o nagrađenima donesene
jednoglasno, ali da je “ žiri imao puno posla jer je bilo dosta odličnih radova”.
 


- Ovo je treći put da učestvujem na konkursu, i evo, treća sreća. Ne znam nisam
mnogo razmišljao o nagradama, ali kad su me danas pozvali i rekli da obavezno da
dođem na otvaranje izložbe u Niš, nekako sam bio siguran da ću dobiti baš prvu
nagradu- kroz smeh priča nagrađeni umetnik.



Kovačević dodaje da mu nagrada prija i da je dokaz da je vredno ono što radi,
ali “ da će mu novac koji dobio svakako pomoći da lakše i bolje stvara”.

Ivani Milev (25), dobitnica treće nagrade, osim materijalnog dela od 3.000 evra,
ovo priznanje daje podstrek da je prepoznata vrednost njenih umetničkih dela.
 
- Za mladog umetnika mnogo je važno kad dobije ovakvo priznanje jer to znači
puno za afirmaciju. Teško je probiti se na umetničkoj sceni, zato su ovakvi
konkursi prava stvar- kaže dobitnica.




Večeras je u Galeriji “Srbija“ otvorena izložba dela 58 autora konkursa
” Mladost 2015”.Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je više od 500
 mladih umetnika koji su poslali preko 1.500 radova.

Neda Arnerić je član žirija od samog osnivanja NAF-a, ali je naglasila da
 joj je ove godine izuzetno teško jer više nema Laleta Đurića.

Mrđan Bajić, član žirija, poručio je da i ubuduće treba da se čuva i gaji
ova velika energija NAF-a jer je malo konkursa koji na ovakav način pomažu
 mladim umetnicima. Pre devet godina njujorški slikar Radovan Lale Đurić,
 poreklom iz Niša, osnovao je Nišku art fondaciju uz pomoć fabrike duvana
 “Filip Moris”.
 
Đurić je osnovao nacionalni konkurs “Mladost” na kojem mogu da se prijave
mladi umetnici iz Srbije stari do 35 godina. Prva nagrada iznosi 10, druga pet
 I treća tri hiljade evra, što su najveće nagrade za likovne umetnike u ovom
 delu Evrope
Izložba će moći će da se vidi do 12. juna, u vremenu od 13. do 20 časova.
U Beograd se seli 18. juna Galeriju „Kuća legata“.
 
Konkurs za likovnu kritiku
Kristina Ristić, članica žirija, pozvala je mlade autore koji se bave likovnom
 kritikom da do jula pošalju svoje viđenje ovogodišnje izložbe najboljih radova
 sa konkursa “ Mladost 2015”.

blic.rs

Davidu Albahariju uručena nagrada "Isidora Sekulić"

U svečanoj sali Skupštine grada danas je Davidu Albahariju uručena nagrada "Isidora Sekulić" za roman "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, 2014) koju dodeljuje Fond Isidora Sekulić i Opština Savski venac.


Albahariju je predsednik Fonda, književnik Ratko Adamović uručo povelju, dok je novčani iznos primio od predsednika Opštine Dušana Dimčića.

Primajući priznanje, Albahari je održao kratku besedu naslovljenu "Pisci, čitaoci i nomadi" u kojoj je konstatovao da nagrade nazvane po autorima navode pisca - dobitnika da se upita šta ga čini sličnim tom autoru a šta, pak, različitim od nejga.

"Ocena do koje dodje može naravno da bude samo odraz pogrešnih uverenja nagradjenog, ali može isto tako da ga navede da tog autora, pa samim tim i samog sebe vidi u sasvim drugačijem svetlu", rekao je Albahari.

Prema njegovim rečima, Isidora Sekulić je, smatraju znalci, stvarala mimo utvrdjenih tokova u srpskoj književnosti.

Ako je to tačno onda je dovoljno da me načini srećnim što je moje delo nagradjeno nagradom koja nosi njeno ime, kazao je laureat i dodao da je oduvek verovao da pisac, da bi stvorio novo, treba u stvari da razara staro, odnosno da je književnost koja počiva iza nas jedno veliko igralište kojem treba stalno iznalziti novi oblik, odbijajući pritom da prihvatimo ideju da je bilo šta ili bilo ko neka vrsta nedodirljivih idola pred kojima treba da nam zastane dah, rekao je on.

Citirajući Isidoru Sekulić "da je čovek nomad po svom srcu, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji Božjoj koja ga je stavila izmedju ogromnih prostranstava neba i zemlje" Albahari je kazao da smo svi mi nomadi pogotovo pisci koji u nomadstvu traže novo nadahnuće.

Okupljene poštovaoce Albaharijevog dela, novinare i članove žirija (predsednik Branko Kukić, članovi: prof.dr. Biljana Dojčinović i Alen Bešić) pozdravio je predsednik Opštine Savski venac izrazivši zadovoljstvo što je velika književnica izabrala baš ovu opštinu da neguje uspomenu na nju.

Predsednik Fonda je saopštio da je skulptura Isidore Sekulić završena i očekuje da će u vrlo skoroj budućnosti dobiti svoje mesto na nekom javnom prostoru opštine u kojoj je živela.

Umesto odsutnog predsednika žirija, obrazloženje odluke pročitao je Alen Bešić. On je rekao da je na konkurs stigla 51 knjiga a da je u uži izbor uvršteno devet, dok je u najužem izboru ostalo pored nagrađenog dela, zbirka eseja Gordane Đerić "Pisci i pitanja - antropološkiu eseji" i knjiga dr. Jelene Pilipović "Locus Amoris".

Žiri je odluku doneo većinom glasova i u obrazloženju je istakao da se kratki roman "Životinjsko carstvo" izdvojio visokim spisateljskim profesionalizmom u svakom pogledu.

"Ispisan rukom izgradjenog pisca, ovaj roman zasnovan je na toposu 'pronadjenog rukopisa' i najvećim delom ispripovedan glasom sveznajućeg ili dramatizovanog naratora poznatog pod nadimkom Tigar, koji spada u red tipično albaharijevskih paradoksalnih pripovedača", naveo je žiri.

"Odličan dijagnostičar ideološko-sociološke klime datog istorijskog trenutka i naše svakodnevice, Albahari, izbegava svaku vrstu dociranja jasnog ideloškog ili političkog opredeljenja iako je interpretirajuća svest koja odlikuje priču nesumnjivo angažovana, ali u smislu humanističkog istraživanja ljudske prirode, etičkih imperativa što se nenametljivo ostvarjuje kroz grotesku, svojevrsni galgenhumor, lirske pasaže, i parodiju", stoji u obrazloženju odluke.


B92

Јовану Зивлаку награда „Васко Попа”



Награду „Васко Попа”, која је основана 1995. године, добио је Јован Зивлак (1947), за књигу „Под облацима” (Изабране и нове песме 1979–2014), коју је објавила издавачка кућа „Адреса” из Новог Сада. Жири је радио у саставу: Милован Витезовић (председник), Душко Новаковић и Драган Јовановић Данилов. У најужем избору биле су и књиге Злате Коцић „Бело пуле”, Ибрахима Хаџића „Дуге сенке кратких песама”, Радивоја Шајтинца „Псећа суза” и Ненада Шапоње „Постоји ли додир твоје душе?”.
У поезији Јована Зивлака, рекао је Драган Јовановић Данилов, који је прочитао образложење жирија, нема револуционарних промена преко ноћи. Нема код овог песника авантуристичких радикалности, нити лексичке раскоши и богатства, већ пре поштовања једне усредсређене симболичке и језичке економије која одлично познаје моћ речи. Зивлакове песме прожима јединствена опсесивна метафизика. Још од својих првих збирки песама објављених код угледних издавача – „Просвете” и Нолита – Зивлак је фиксирао све битне елементе свог поетског писма. Од тада, он их поступно надограђује, да би у својим најновијим књигама доспео у близину приповедне и путописне наративне песме у којој се спајају и измирују простори дубоко личне халуцинације и предели жуђених градова. Простор острва, чију езотерију овај песник дубоко осећа и лична сабраност и самонадзор.
Заговарајући говор из сићушности и маргине, која одоздо посматра свет, из књиге у књигу, додаје Д. Ј. Данилов, Зивлак је брусио оштрину посматрања стварности. А посматрање је за песника најфинији облик размишљања. Све се ово јасно очитује управо у награђеној књизи. Ова књига, на најлепши начин, потврђује Зивлаково апартно место у нашем савременом песништву, као и чињеницу да је овај песник, есејиста и издавач велике духовне надахнутости, написао неке важне песме трајне вредности у српском језику.
Награда, која се састоји из повеље и новчаног износа (дародавци су Фондација „Хемофарм”, Скупштина општине Вршац и Агенција „Ђорђевић”), биће уручена Јовану Зивлаку у Вршцу, 29. јуна, на рођендан Васка Попе.
 
З. Р.
објављено: 10.06.2015
politika.rs

Đogu i Maloviću uručene nagrade nagrade "Branko Ćopić"


U Salonu Srpske akademije nauka i umetnosti uručene su nagrade “Branko Ćopić”
Nikoli Maloviću za roman “Jedro nade” i pesniku Gojku Đogu za knjigu “Grana od oblaka”.



Nikola Malović jedan od laureata nagrade "Branko Ćopić"

Nagradu koju dodeljuje Upravni odbor Zadužbine Branka Ćopića koji radi u sastavu: akademici Svetozar Koljević (predsednik), Milosav Tešić, Matija Bećković, Dušan Kovačević i Nada Milošević Djordjević doneo je jednoglasnu odluku da ova dva književnika dobiju priznanja u dvema kategorijama po kojima se Chopić proslavio - poeziji i fikciji.
 
Koljević je u ime Zadužbine obrazložio odluku u kojoj je naveo da je Malovićev roman u izdanju Lagune istovremeno istorijski, savremeni, utopijski i ljubavni roman o prošlosti Perasta i o savremenom, elektronski i politički obesmišljenom svetu, o kršenju medunarodnog prava na Balkanu na pragu velikog svetskog rata u kome će UN baciti prvu nuklearnu bombu.
 
Prema rečima UO, “umetnički svet ovog dela ozaren je ljubavnim zanosom, duboko utemeljenim u prirodnim lepotama Bokokotorskog zaliva, zanosom koji ostavlja tračak svetlosti - jedro nade - u mogućnost ličnog života”.
 
Odluku da za najznačajnije pesničko ostvarenje u protekloj godini proglase Đogovu “Granu od oblaka” u izdanju Orfeusa iz Novog Sada, obrazložili su ocenom da u zbirci odzvanjaju glasovi celokupnog Đogovog stvaralaštva u znaku njegovog dramatičnog doživljavanja lične sudbine, kao ogledala surovih naličja jednog vremena, uz odjeke i prizvuke raznolikih srpskih pesničkih tradicija od usmene književnosti do Laze Kostića, Momčila Nastasijevića i Vaska Pope.

............

Ostali deo teksta procitajte

OVDE

blic.rs

Seki Sablić nagrada "Pavle Vuisić"

Žiri navodi da je Sablić svojom specifičnom glumačkom nijansom, neponovljivim
šarmom i sugestivnošću likova koje je tumačila, sasvim zasluženo ušla u red laureata.





BEOGRAD - Žiri za dodelu nagrade "Pavle Vuisić" doneo je jednoglasnu odluku da ta prestižna
nagrada Udruženja filmskih glumaca Srbije pripadne dramskoj umetnici Jelisaveti Seki Sablić.

Žiri, koji čine prethodni dobitnici Mihailo Janketić, Petar Božović i Marko Nikolić, u obrazloženju
 navodi da je Sablić svojom specifičnom glumačkom nijansom, neponovljivim šarmom i sugestivnošću
 likova koje je tumačila na filmu i televiziji, u više nego bogatoj karijeri, sasvim zasluženo ušla u
red laureata nagrade koja nosi ime velikana srpske kinematografije.
Nagrada "Pavle Vuisić" definiše se kao nagrada za životno delo umetniku, za izuzetan doprinos
 umetnosti glume na filmu i TV, navodi se u odluci žirija.
Priznanje će biti uručeno na otvaranju jubilarnog 50. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg
igranog filma u Nišu, 22. avgusta, u Niškoj tvrđavi.  
Žiri, koji čine prethodni dobitnici Mihailo Janketić, Petar Božović i Marko Nikolić, u obrazloženju
navodi da je Sablić svojom specifičnom glumačkom nijansom, neponovljivim šarmom i sugestivnošću
 likova koje je tumačila na filmu i televiziji, u više nego bogatoj karijeri, sasvim zasluženo ušla u red
 laureata nagrade koja nosi ime velikana srpske kinematografije.
Nagrada "Pavle Vuisić" definiše se kao nagrada za životno delo umetniku, za izuzetan doprinos umetnosti
 glume na filmu i TV, navodi se u odluci žirija.
Priznanje će biti uručeno na otvaranju jubilarnog 50. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog
 filma u Nišu, 22. avgusta, u Niškoj tvrđavi.

novosti.rs

Nagrada njujorškog festivala za film "Crna Zorica" Video

Dugometražni igrani film "Crna Zorica'' reditelja Radoslava Pavkovića i Hristine
Hadžiharalabus proglašen je za najbolji strani film na nedavno završnom Chain
NYC filmskom festivalu u Njujorku.



Festival je održan od 3. do 17. avgusta i imao svoje treće izdanje ove godine.
 
Dva meseca ranije film "Crna Zorica"“ dobio je dve glavne nagrade na festivalu
Hoboken, takodje u Njujorku, a prikazan je ukupno na 30 festivala širom sveta,
podsećaju autori.


VIDEO> Trejler za film "Crna Zorica"








blic.rs

“Enklavi” pobeda, Arsenu aplauz, Đuzi srce


Projekcijom filmova "Gorčilo" i "Bez stepenika" i uručenjem nagrada, zavrsen je 39. Festival
filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a pobedničku plaketu uz novčanu nagradu od 100.000
dinara dobio je Goran Radovanović za film "Enklava".



Drugu nagradu dobio je scenarista filma "Travelator" Dušan Milić, saopšteno je iz Kabineta predsednika
 opštine Vrnjačka Banja.

Žiri je dodelio dve treće nagrade - scenaristkinji filma "Amanet" Sari Radojković i Dimitriju Vojnovu i
Danilu Bećkoviću za scenario ostvarenja "Mali Budo".

Ekipa filma "Mali Budo" odlučila je da novčani deo nagrade (25.000 dinara) pokloni Ugostiteljsko-
turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji, da se od tog novca finansiraju ekskurzije učenika, koji su lošijeg
materijalnog stanja.

Žiri grada domaćina nagradio je glumca Nikolu Rakočevića, zlatnikom sa likom cara Konstantina, za
izuzetan doprinos festivalu.

Poslednje veče 39. Festivala filmskog scenarija ostaće upamćeno po aplauzu koji je vrnjačka publika,
 na poziv konferansijea, uputila preminulom Arsenu Dediću, kao i po tome što je ekipa filma "Bez stepenika",
 u kome je svoju poslednju filmsku ulogu odigrao legendarni Vlastimir Đuza Stoiljković, ka nebu "pustila"
 srce upućeno upravo njemu, što je izazvalo i aplauz, ali i suze prepunog Amfiteatra.

Veliko interesovanje publike izazvali su filmovi "Mali Budo" i "Enklava", čiji autori nisu mogli da sakriju
zadovoljstvo nakon aplauza na otvorenoj sceni vrnjačkog Amfitatra.

Ovogodišnju manifestaciju obeležili su rekordan broj filmova u zvaničnoj konkurenciji (čak 16) i rekordna
poseta vrnjačkom amfiteatru, na kome se skoro svake festivalske večeri tražilo mesto više.

Prema procenama organizatora iz Kulturnog centra Vrnjačka Banja, više od 6.000 ljudi je pratilo projekcije,
a svečanom zatvaranju prisustvovalo je 1.500 ljubitelja domaćeg filma.


b92.net

Nagrada "Tomislav Pinter" u Zadru za Mikija Manojlovića

Slavni srpski glumac Predrag Miki Manojlović dobio je nagradu festivala u Zadru "Tomislav Pinter"
za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.






Slavni srpski glumac Predrag Miki Manojlović dobio je nagradu festivala u Zadru "Tomislav Pinter"
za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Priznanje koje nosi ime po velikom snimatelju uručeno mu je na svečanom otvaranju 6. Avantura
film festivala proteklog vikenda, pišu hrvatski mediji.
Direktor festivala, reditelj Sergej Stanojkovski zahvalio je na podršci ovoj manifestaciji koja je
 značajna za Zadar, a Manojlović je sa posebnim emocijama primio priznanje.
On je svojevremeno sarađivao sa značajnim hrvatskim i jugoslovenskim umetnikom Pinterom
(1926-2008). Upravo je Pinter snimao kultni film reditelja Rajka Grlića "Samo jednom se ljubi"
(1981.), u kojem je Manojlović ostvario maestralnu ulogu.
"Radi se o čoveku koji je kroz svoju kameru video više od drugih", rekao je Manojlović.
Govoreći o suštini filma, primetio je da "vi sami možete biti vrlo dobri, ali u pitanju je nešto
mnogo više, a to je celina i smisao toga što radite".
"To je Pinter imao i zbog toga je on bio zaista stvaratelj, a ne samo veliki snimatelj fantastičnih
slika. Pinter spada u par kreativnih ljudi koje sam u životu sreo i koji su mi dozvolili da dođem
do njih i podstakli me da dalje razmišljam i radim na način na koji radim i dalje. On je neko ko
je video sve oko sebe i vrlo brzo ulazio u smisao pojedinca i grupe. Zato mi ova nagrada puno
znači", izjavio je Manojlović.

novosti.rs

Priznanje Rakočeviću

Na Međunarodnom festivalu u Oldenburgu Nikola Rakočević je dobio je nagradu
za najbolju mušku ulogu, koju je ostvario u filmu "Travelator".






NA upravo završenom Međunarodnom festivalu u Oldenburgu, u Nemačkoj, naš glumac
Nikola Rakočević dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu, koju je ostvario u filmu
"Travelator" Dušana Milića.

Nagrada Seymour Cassel pripala je Rakočeviću za, kako se kaže u obrazloženju žirija
"izuzetan glumački izraz koji je dostigao igrajući lik Slovenca, tinejdžera koji kao srpski
izbeglica živi u baraci sa bolesnom majkom, i koji beg od sivila i beznađa traži u
virtuelnom svetu".

novosti.rs

Karikaturisti Dušanu Petričiću nagrada za etiku i hrabrost





Dobitnik novinarske nagrade "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost za 2015. godinu je ilustrator
 i karikaturista Dušan Petričić.
"Dušan Petričić je simbol kreativne i angažovane vertikale naše duhovnosti, od Dositeja Obradovića,
 Jovana Sterije Popovića, Radoja Domanovića, Branislava Nušića... do Stanislava Vinavera, Duška
 Radovića, Danila Kiša... Ako je Dunav, uz koga je odrastao i još uvek raste Dušan Petričić,
svojevrsno sećanje na more, onda je Petričićev stvaralački opus sećanje na najvrednije stranice
 naše kulture i umetnosti", navodi se u saopštenju NUNS-a.
Novinar Radio Beograda 202 Filip Mladenović dobitnik je posebne zahvalnice za afirmaciju etike
i hrabrosti u srpskom novinarstvu i za doprinos očuvanju nagrade "Dušan Bogavac" tokom proteklih
 25 godina.
Ove godine u užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" bili su novinarke Tamara Grujić i Dragana
 Sotirovski, novinari Stevan Dojčinović i Dragoljub Petrović, kao i Centar za istraživačko novinarstvo.
U žiriju su bili Danica Vučenić, Branka Bogavac, Predrag Blagojević i Vukašin Obradović.
Ceremonija dodele novinarske nagrade "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost održaće se 29. oktobra
 u Beogradu.

n1info.com

Vuku Ršumoviću nagrada "Mirko Kovač"




Uoči predstojećeg Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu u ustanovi kulture “Parobrod” u petak
 uveče su otvoreni “Dani Mirka Kovača”.
Kroz tribine i projekcije video zapisa iz života i rada Kovača publika će, i sutra, imati priliku da
 debatuje o delima slavnog pisca. Ova kulturna manifestacija otvorena je dodelom nagrade za
 najbolji scenario za film "Ničije dete". Plaketa "Mirko Kovač" pripala je scenaristi i reditelju Vuku
 Ršumoviću.
"On je pre svega bio fantastičan pisac, a za mene posebno značajno što je bio i fantastičan filmski
scenarista. Jedan njegov film "Mali vojnici" su neki kritičari već doveli u vezu sa "Ničijim detetom"
što meni posebno imponuje i ovo je neki poseban osećaj jer odjednom kao da ste ušli u jedan krug
odabranih ljudi koji nekako imaju drugačiji sistem vrednosti i potpuno drugačije gledaju na ovo
 podneblje na naše gluposti, nacionalizme i mržnje." rekao je Ršumović za N1.

Inače, publika će u okviru "Dana Mirka Kovača u Beogradu" u subotu moći od 16h da pogleda film
’’Lisice’’ Krsta Papića, od 17.30 h film ’’Mali vojnici’’ Bate Čengića.
Završnica ’’Prvih beogradskih dana Mirka Kovača’’ je u 19 h u centralnom holu Parobroda, književnom
 tribinom: ’’Nacionalizmi danas kao književna činjenica’’ na kojoj učestvuju: Laszlo Vegel, književnik
iz Novog Sada, Filip David književnik iz Beograda, Igor Štiks, književnik i naučni saradnik u Edinburgu,
 Teofil Pančić, esejista iz Novog Sada i Zemuna, Gordana Draganić Nonin, urednica u časopisu
 ’’Nova misao’’ iz Novog Sada, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.



n1info.com

MILJENKU JERGOVIĆU URUČENA NJEGOŠEVA NAGRADA

'On je jedan od najznačajnijih i medijski najprepoznatljivijih
 pripovjedača na ovim prostorima'



Crnogorski predsjednik Filip Vujanović svečano je uručio u petak navečer u Cetinju prestižnu
Njegoševu nagradu hrvatskom književniku Miljenku Jergoviću za roman Rod objavljen 2013. u
 Zagrebu.
"Jergović je jedan od najznačajnijih pripovjedača i medijski najprepoznatljivijih autora na širem
 južnoslavenskom prostoru", izjavio je Vujanović prilikom dodjele nagrade.
Kako je kazao, Jergović u nagrađenom romanu Rod, svjedočanstvu o vremenu i sudbinama,
stvara autentičan pogled na južnoslavenski dvadeseti vijek.

"Pitanje nacionalnih, jezičnih i kulturnih identiteta u središtu je njegovih književnih opservacija.
 Kroz svoju i sudbinu vlastite obitelji, on govori o političkim previranjima na Balkanu i u Europi
 od početka dvadesetog stoljeća do danas", rekao je Vujanović dodavši da je pisac nepristrani
 svjedok osobnih i kolektivnih sudbina.
Jergović je dobio Njegoševu nagradu u konkurenciji 17 književnika iz Hrvatske, Bosne i Herecegovine,
Makedonije, Bugarske, Srbije, Slovenije i Crne Gore, a u užem izboru bili su djela Davida Albaharija
 i Dimitra Baševskog.
Po ocjeni međunarodnog žirija, Jergović je jedan od najčitanijih i medijski najreprezentativnijih pisaca,
"prisutan na ovim prostorima, bitan za naše kulture i duhovnosti, za ključna pitanja kulturnih i
nacionalnih i jezičnih identiteta, za pojam rod, za pojam drugi i naš alter ego, za južnoslavenske
 dramatične sukobe sudbine i tragedije".

jutarnji.hr

Dejan Aleksić dobitnik regionalne nagrade
 "Mali princ"TUZLA





Regionalna nagrada za najbolju dečju knjigu objavljenu u četiri države (BiH, Srbija, Hrvatska, Crna Gora)
 u 2014. dodeljena je Dejanu Aleksiću iz Srbije za knjigu "Cipela na kraju sveta" i posthumno Nadi Mihelčić
 iz Hrvatske za knjigu "Edbin".
Ova nagrada je dodeljena na 12. susretima dečijih pisaca "Vezeni most" koji su završeni 6. novembra
 u Tuzli.



Za najbolju dečju knjigu objavljenu 2014. godine u regionu nominovano je osam knjiga iz Crne Gore,
Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. O najboljoj knjizi odlučivao je žiri u sastavu - dr Svetlana
 Kalezić Radonjić (Crna Gora), dr Marina Gabelica (Hrvatska), dr Zoran Opačić (Srbija), dr Ibrahim
 Kajan (Bosna i Hercegovina) i prof. Azra Softić (predsednica društva Mali princ), saopštila je Izdavačka
 kuća "Kreativni centar".
Nagrađeni romani dobili su po 21 bod, dok se roman "Tajna nemuštog jezika" autorke Ivane Nešić,
sa 15 bodova, našao na drugom mestu.
Projekat "Vezeni most" afirmiše dečju literaturu u Bosni i Hercegovini, podstiče kulturno povezivanje
 u regiji i razvoj kreativnih sposobnosti mladih.
U okviru projekta organizuju se druženja dece sa piscima u osnovnim školama, a različitim aktivnostima
 razvija se navika čitanja

rtv.rs

Nagrada za "Moje nagrade"

Slobodanu Beštiću priznanje "Raša Plaović". U konkurenciji za ovo priznanje bili su
 i Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Sergej Trifunović...



NAGRADA za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim scenama u ovoj sezoni,
 koja nosi ime Raše Plaovića, a dodeljuje je naš nacionalni teatar pripala je Slobodanu
Beštiću za ulogu Tomasa Bernharda u predstavi "Moje nagrade" u režiji Maje Pelević.

Jednoglasnu odluku doneo je žiri kojim je predsedavao Raško T. Jovanović, a članovi su bili
Molina Udovički Fotez, Slavenko Saletović, Slavko Milanović i Boban Jevtić. U konkurenciji
 za ovo priznanje bili su i Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Sergej Trifunović, Branko
 Vidaković i Jovo Maksić. Nagrada "Raša Plaović" biće uručena u nedelju, 22. novembra,
na svečanosti na Velikoj sceni povodom 147. rođendana Narodnog pozorišta u Beogradu.

novosti.rs

Igoru Marojeviću nagrada "Karolj Sirmai" za "Beograđanke"

Igoru Marojeviću za zbirku "Beograđanke", u izdanju "Lagune", pripala je nagrada
"Karolj Sirmai" za 2015. godinu, koju dodeljuju opštine Temerin i Vrbas za najbolju
knjigu kratkih priča.



Igor Marojević, laureat nagrade koja se dodeljuje na 125. godišnjicu rođenja
mađarskog književnika Karolja Sirmaija

Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu: esejista, književni teoretičar, kritičar
i istoričar Janjoš Banjai i književnici Ivan Negrišorac i Franja Petrinović.

Marojeviću je pripala 40. nagrada "Karolj Sirmai" koja se dodeljuje na 125.
godišnjicu rođenja mađarskog književnika čije ime nosi.



Nagrada se dodeljuje svake parne godine mađarskom, a neparne srpskom piscu,
tako da su "Beograđanke", po mišljenju žirija, najbolja zbirka kratke proze u
srpskoj književnosti u poslednje dve godine, navedeno je u saopštenju "Lagune".
 
Među dosadašnjim dobitnicima ovog priznanja su, između ostalih, Judita Šalgo,
Aleksandar Tišma (dvostruki laureat), Ildiko Lovaš i Janoš Herceg.

Nagrada "Karolj Sirmai" biće uručena Igoru Marojeviću 11. decembra u svečanoj
sali Gimnazije "Žarko Zrenjanin" u Vrbasu.



Izdavačka kuća "Laguna" objavila je knjigu "Beograđanke" 2014. i do danas
 je štampana u šest izdanja

blic.rs

Nada Šargin prva dobitnica nagrade "Ružica Sokić"

Mlada, ali već afirmisana glumica Nada Šargin prva je dobitnica nagrade "Ružica Sokić"
koju je ustanovila Fondacija koja nosi ime naše proslavljene glumice.






BEOGRAD - Mlada, ali već afirmisana glumica Nada Šargin prva je dobitnica nagrade "Ružica Sokić"
 koju je ustanovila Fondacija koja nosi ime naše proslavljene glumice.
Nagradu su, u ime Fondacije osnovane prošle godine na prvi godišnjicu smrti Ružice Sokić
(1934-1913) laureatkinji uručili predsednica Upravnog odbora Fondacije Vesna Stanić i suprug
 Ružice Sokić Miroslav Lukić.
Kako je objasnila Vesna Stanić , inače, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dugogodišnja
 prijateljica Sokićeve, članovi Fondacije su odlučili da se obrate desetorici uglednih ličnosti iz sveta
 teatra i filma da predlože umetnike ili studente pozorišne, filmske i drugih srodnih umetnosti za
nagradu za ulogu ostvarenu u sezoni 2014-2015.
Najviše ih je preložilo Nadu Šargin za ulogu Zore Šišarke u Popovićevoj drami "Bela kafa" koju je
 maetralno u svojoj karijeri igrala Ružica Sokić.
Zadatak da obrazloži odluku preuzeo je na sebe režiser Nebojša Bradić. On je naveo da je Nada
 Šargin nagrađena za ulogu u predstavi koju je režirao Milan Nešković na sceni beogradskog Narodnog
 pozorišta. "Ulogu Zore Šišarke je maštovitim razigravanjem vrlo jezgrovito donela Nada Šargin. Uspela
 je da nametne lik koji je na okosnici uobičajenog tumačenja istorijskog vremena , ali i stila same predstave
 "Bela kafa".
Ne menjajući stil i žanr igre kako se promeni situacija u Popovićdevoj drami, sve smešne i tragične detalje
 prikazala je u raskošnom stilu samironije, sa puno nezadrživog šarma koji je krasio igru Ružice Sokić"
konstatovao je Bradić.
Fondacija je ovom prilikom uručila i zahvalnice onim prijateljima i poštovaocima Ružice Sokić koji svojim
 prilozima pomažu Fondaciji njenog imena , koja razvija osnovna načela ljudske solidarnosti , humanosti
 i plemenitosti.
Odlomke iz knjige "Moja gluma" u izdanju "Lagune", nastale na osnovu odabira citata iz intervjua Ružice
 Sokić čitale su dve mlade glumice Jelisaveta Karadžić i Snežana Jeremić.

novosti.rs

Velikić dobio "Zlatni suncokret"

Draganu Velikiću za roman "Islednik" pripala je ovogodišnja nagrada "Zlatni suncokret"
 koja se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje objavljeno u toku prethodne godine.



Nagrada, koju dodeljuje kompanija "Vital" iz Vrbasa, podrazumeva diplomu i novčani
iznos, a laureatu će biti svečano uručena 24. decembra u Beogradu.
U obrazloženju odluke žirija se, između ostalog, kaže da Dragan Velikić u romanu
"Islednik" izlaže "anatomiju duše koja se bori protiv bolesti zaborava tako što, kroz
igru sećanja i dokumenta, isleđuje vlastitu putanju u javnom i privatnom životu,
pokazujući još jednom da složenost egzistencije ne nalazi iskupljenje u jednostavnosti
pisanja".
Nagrada, poznatija i kao Vitalova nagrada, dodeljuje se za najbolje književno
ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije,
književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljene u toku prethodne godine.
Prvi put nagrada je dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među
dobitnicima su Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić,
Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Slobodan Vladušić, Mileta Prodanović i Uglješa
Šajtinac.

blic.rs

Nagrade UFUS

A. P. | 20. decembar 2015. 23:08
Udruženje filmskih umetnika Srbije objavilo je laureate tradicionalnih nagrada koje dodeljuje svake godine

Uručena nagrada "Lazar Trifunović"

 

Svi mi koji smo bili studenti Lazara Trifunovića i kasnije se na različite načine bavili strukom, zapravo smo apostoli jedne izuzetne i jedinstvene ličnosti srpske kulturne istorije - istakla je Danijela Purešević, dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za kritičko promišljanje savremene vizuelne i likovne umetnosti u 2015.



Danijela Purešević, istoričarka umetnosti, likovna kritičarka i urednica Redakcije za kulturu RTS-a, zahvalnost je iskazala u elektronskom formatu, a nagradu je u njeno ime primila koleginica Jasmina Vrbavac na svečanosti koja je juče održana u Kulturnom centru Beograda.
Ovo je prvi put da je prestižna nagrada, koja se dodeljuje već 24 godine, otišla u ruke nekome za rad na televiziji, i to za autorsku emisiju Art zona “Lev Manovič: Jezik novih medija” i kritike izrečene u „Kulturnom dnevniku“ – „Muzeji - Finalno odbrojavanje“ i „Muzej savremene umetnosti - prolazno vreme“.
Njen istraživački  pristup temi, kroz preplitanje sa televizijskim medijem, dovodi do vreoma smelih rezultata, do pravih autorskih zaključaka saopštenih kompetentno i uz puno uvažavanje suštine određenog narativa. Svi segmenti njenog rada, i urednički i onaj likovno kritičarski, obeleženi su pečatom ličnog stava u kojem nema mesta eventualnoj ravnodušnosti pred akterima i pojavama na našj umetničkoj sceni, navodi se u obrazloženju žirija koji je radio u sastavu: Nela Tonković, direktorka Savremene galerije u Subotici (predsednica), Radonja Leposavić, urednik Radio Beograda 2, i Ljiljana Ćinkul, urednica Galerije Grafički kolektiv u Beogradu.
Danijela Purešević je autorka brojnih tekstova iz moderne i savremene umetnosti, selektorka više prezentacija jugoslovenske video umetnosti na uglednim festivalima video stvaralaštva u inostranstvu, autor i scenarista više stotina emisija, a na RTS radi već četvrt veka.



Priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu priređenu u 2015. dodeljeno je juče Ani Panić, višoj kustoskinji Muzeja istorije Jugoslavije, za projekat “Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji“.
U obrazloženju odluke se konstatuje da “nagrađeni projekat pripada istoriji sećanja, a reinterpretiran je na originalan, zanimljiv, multidisciplinaran i dinamičan način u saradnji sa više uglednih institucija i timom stručnjaka različitog stručnog profila sa prostora bivše Jugoslavije”.
Panićeva je zahvalila kolegama iz svih bivših jugoslovenskih republika koji su joj pomogli oko organizovanja izložbe da bi ona bila izbalansirana slika zajedničke države i istakla da je najviše veseli to što izložba nastavlja da živi.
Nagrađena izložba je trenutno na gostovanju u Sarajevu, a potom će biti predstavljena i u Puli, Zagrabu, Subotici...
Žiri za ovo priznanje radio je u sastavu: Gordana Stanišić, savetnica Narodnog muzeja u Beogradu, Snežana Stamenković, urednica Radio Beograda 2, i Sanja Mladenov Kojić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

blic.rs

N1 najbolji informativni sajt u Srbiji



Stručni žiri redakcije časopisa PC Press proglasio je N1 najboljim sajtom u 2015. godini u kategoriji Vesti i informacije.
U tradicionalnom, 19. izboru najboljih sajtova u Srbiji, PC Press je u užem izboru i konkurenciji sa četiri renomirana sajta – B92, RTS, Beta i Južne vesti – odlučio da priznanje pripadne sajtu rs.n1info.com.
Urednik sajta Nikola Stojić smatra da je reč o značajnom priznanju imajući u vidu da N1 postoji tek nešto više od godinu dana.
"Ali istovremeno je i potvrda, s obzirom da je nagrada u kategoriji Vesti a N1 jeste news kanal i portal, da mala ali dobro odabrana web ekipa odlično radi svoj posao. Svi koji gledaju N1 televiziju i čitaju naš portal znaju da je reč o integrisanoj redakciji i stoga moram da pomenem zasluge koleginica i kolega iz televizijskog sektora zbog velikog udela u pogledu informacija koje čitaoci mogu pronaći na našem sajtu", rekao je Stojić.



Izvor: N1
Spisak svih dobitnika nagrada možete pogledati na sajtu PC Pressa

Milisav Savić dobitnik


nagrade Meša Selimović

Prof. dr Milisav Savić je dobitnik književne nagrade "Meša Selimović" za
roman "La sans pareille" (Agora) kao najbolje delo napisano na srpskomm
jeziku u 2015 godini.



Laureat kome će nagrada biti uručena tokom marta rekao je novinarima da je "lep osećaj osvojenim nagradama koje nose zvučna imena naše književnosti - Stefan Prvovenčani, Vuk, Andrić, Laza Kostić, Gligorije Božović, Veljko Petrović, Dušan Vasiljev, Ljubomir P. Nenadović - pridodati i nagradu velikog Mehmeda Meše Selimovića".

Savić je poručio "kolegama, koji su sa svojim dobrim knjigama iz ovogodišnje produkcije mogli, baš kao i on, da se okite ovom nagradom, da ne posustaju, nagrade ih neće mimoići".

Zatim je sa puno finih detalja opisao svoj prvi susret sa Mešom Selimovićem s kime je napravio intervju za NIN uoči izlaska iz štampe romana "Tvrđava", a zatim jos dva razgovora za "Mladost" i "Književnu reč".

"Bio je to sagovornik od kojeg je mladi pisac i novinar imao šta naučiti. I ne samo on", konstatovao je Savić.
"U nagrađenom romanu", dodao je Savić, "jasno sam stavio do znanja da sam svom junaku dao ime po Hasanu iz 'Derviša i smrti'. Drugom prilikom ću detaljnije objasniti zašto sam to uradio. Znam jedino da lepšeg imena nisam mogao izabrati", kazao je laureat i dodao da se zahvaljuje svim kritičarima, i onim koji su glasali i onima koji nisu glasali za njega.

"Jer, nagrada 'Meša Selimović' pokazuje da je naša kritika živa. Što u ovom vremenu, kada se knjige sve manje čitaju i kada se o njima sve manje piše, uopšte nije malo", istakao je Savić.

Kako je saopštio novinar Dragan Bogutović na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini Veliki žiri "Večernjih novosti" u kome je učestovalo 49 književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara okupio se 28. put i još jednom potvrdio da je nagrada "Meša Selimović” specifična i jedinstvena ne samo kod nas, nego i u regionu.

"Draž žiriranja", premna rečima Bogutovića, koji je nagradu osnovao sa Ognjenom Lakićevićem, "pretvara se u pravi kulturni ritual, jer se izbor najboljih dela obavlja javno, pred najširom čitalačkom publikom, što ostavlja minimalnu mogućnost eventualnog lobiranja za pojedine pisce. Pogotovu, što
izabrani kritičari pripadaju veoma različitim generacijama, od najmlađe do najstarije i, što je posebno važno, zagovornici su različitih književnih poetika. Istovremeno", kazao je Bogutović.

Prerma njegovim rečima, članovi žirija dolaze iz različitih sredina i gradova: Beograda, Novog Sada, Niša, Smedereva, Kruševca, Kragujevca, Mladenovca, Banjaluke, Bijeljine, Novog Pazara, Zrenjanina, Sombora, Kosovske Mitrovice, Svrljiga, Vršca, Jagodine i Mokrina.

Pristigli glasovi do 1. februara svakodnevno se objavljuju na strnicama "Večernjih novosti" od 5. februara a završeno je danas i pobednik je dobijen zbrajanjem glasova.

"Kritičari su ovoga puta predložili 118 knjiga, a "Mešinu" nagradu ubedljivo je - sa 17 glasova dobio Savić", rekao je Bogutović.

Pored pobednika, najviše glasova su dobile sledeće knjige

"Republika Chopić" Vuleta Žurića (Službeni glasnik) - 10 glasova, "Pogled s trema" Petar Cvetković (Tanesi) - osam, koliko je dobio još i "Starac i pesme" Slobodana Zubanovića (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani").

Na četvrtom mestu sa sedam glasova našao se Tomislav Marinković sa knjigom "Nevidljiva mesta" (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani"). Peto mesto je dobilo delo Petra Pijanovića (KOV) "Rasprava o Gatalici" sa šest glasova.

Na šestom mestu sa po pet glasova su "Priče sa Marsa" Srđana V. Tešina (Arhipelag), "Zlatno doba" Zvonka Karanovića (LOM) "Pastir i kamen sa sedam očiju".

Selimira Radulovića (Prometej), "Dositejev krug" Perside Lazarević di Đakomo (Zadužbina Dositej Obradović) i "Neprekidno detinjstvo" Valentine Hamović (Zmajeve dečje igre).

b92.net

Raša Popov dobitnik nagrade

 za životno delo



Žiri za dodelu nagrade "Dositej Obradović" za životno delo doneo je odluku da se ona za 2015. godinu dodeli književniku, publicisti, glumcu i dugogodišnjem televizijskom novinaru Raši Popovu.
Pedagoški učinak stvaralačkog i medijskog dela i delovanja Popova na Dositejevom tragu duhovnog oplemenjivanja mladih naraštaja na ukupnom srpskom duhovnom prostoru, uključujući staru i novu dijasporu, čini ga dostojnim Dositejeve nagrade za životno delo, stoji u obrazloženju.
Nagrada, koja se sastoji od plakete sa likom Dositeja Obradovića, povelje i novčanog iznosa, biće uručena 21. februara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

rsn1.info