Nagrade i priznanja

Катарини Јовановић уручен француски
Орден реда уметности





Амбасадор Француске у Београду Франсоа-Гзавије Денио уручио је синоћ
сопрану Катарини Јовановић Орден реда уметности и књижевности у
рангу витеза.

Угледна српска уметница, која важи за један од најлепших и најекспресивнијих
гласова на оперским и концертним подијумима Европе, изразила је захвалност
због почасти која јој је указана.

Она је објаснила да је везана за Француску не само сопственим радом, већ
и због тога што су њене прадедове који су прешли Албанију спасили
француски бродови.

Церемонији уручења Ордена претходио је реситал Јовановићеве и
француског пијанисте Доминика Планкада, који су извели „Везендорф песме”
Рихарда Вагнера. Посебну част Јовановићевој исказали су европски диригент
Кристијан Мандеал и виолиниста Немања Радуловић, који су допутовали
у Београд из Букурешта и Париза због уручења ордена.


politika.rs

Dodeljene Vukove nagrade

Jubilarnu 50. Vukovu nagradu dobili su pisci Radomir Andrić, Kosta Dimitrijević,
 Grozdana Komadinić i Mošo Odalović, slikari Momčilo Antonović, Vladan
Radovanović, dramski umetnik Sonja Jauković, protojerej stavrofor Sava B. Jović,
 violinista mr Dragutin Bogosavljević i istoričar Salih Selimović.





JUBILARNU 50. Vukovu nagradu, koju dodeljuje KPZ Srbije za naročite rezultate
ostvarene na širenju kulture, obrazovanja i nauke, za ovu godinu dobili su pisci
Radomir Andrić, Kosta Dimitrijević, Grozdana Komadinić i Mošo Odalović, slikari

Momčilo Antonović, Vladan Radovanović, dramski umetnik Sonja Jauković,
protojerej stavrofor Sava B. Jović, violinista mr Dragutin Bogosavljević i istoričar

Salih Selimović.



Urucenje Vukove nagrade

Izuzetne Vukove nagrade dobili su Karlovačka gimnazija i pisci Laza Lazić i Laza Čurčić.
O ovim priznanjima odlučivao je žiri u sastavu Svetislav Božić (predsednik), Milovan
 Vitezović, Žarko Dimić, Bora Dugić, Rada Đuričin, Dragan Mraović, Ljubivoje Ršumović,
 dr Darko Tanasković i Radovan Mića Trnavac. 


novosti.rs

Glavna nagrada za “Krugove” u Belgiji

Fim “Krugovi” Srđana Golubovića donitnik je glavne nagrade 13. Briselskog

festivala mediteranskog filma, saopšteno je večeras u glavnom gradu Belgije.








Film, čija je tema suočavanje sa prošlošću, je dobitnik Velike nagrade žirija, što je
i najveće priznanje koje se na ovom festivalu dodeljuje.

Film je zasnovan na priči o Srđanu Aleksiću, srpskom vojniku koji je tokom ratnih
devedesetih spasao život muslimanu u Trebinju, da bi na kraju izgubio život od
strane „svojih“.

Prema rečima reditelja, film se bavi posledicama jednog herojskog čina i prati
sudbine ljudi koji su bili svedoci ili učesnici tog događaja. "Krugovi" su savremena
priča koja prati paralelne događaje u Beogradu, Nemačkoj i Trebinju.

Scenario su napisali Srđan Koljević i Melina Pota Koljević.

Uloge igraju Aleksandar Berček, Leon Lučev, Nebojša Glogovac, Hristina Popović,
Nikola Rakočević, Boris Isaković, Vuk Kostić.

b92.net

"Zlatni ćuran" Radi Đuričin


Pozorišna, televizijska i filmska glumica Rada Đuričin dobitnik je najvišeg priznanja
43. Pozorišnog festivala najboljih komediografskih ostvaren Srbije "Dani komedije"
u Jagodini "zlatnog ćurana" za životno delo.






JAGODINA - Pozorišna, televizijska i filmska glumica Rada Đuričin dobitnik je najvišeg
priznanja 43. Pozorišnog festivala najboljih komediografskih ostvaren Srbije
"Dani komedije" u Jagodini "zlatnog ćurana" za životno delo.


Ovu odluku doneo je danas Upravni odbor (UO) festivala, a nagrada će biti uručena na
 "Danima komedije", koji se po tradiciji održavaju od 20. do 27. marta naredne godine.
Đuričin je diplomirala 1958. godine na Fakultetu dramskih umetnosti i 1961. godine na
Filozofskom fakultetu u Beogradu srpski jezik i književnost. Debitovala je glavnom
 ulogom u predstavi "Dnevnik Ane Frank" 1958. godine u Narodnom pozorištu Beograd.
Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Na "Danima komedije" statuetu ćuran za glumu dobila je 1975. godine za ulogu Glafire
 u predstavi "Vuci i ovce" Nikolaja Ostrovskog, režija Evgenij Simonov (gost iz ŠSR) u
izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, potsetio je na konferenciji za novinare
predsednik UO "Dana komedije" Dobrica Milićević.
"Zlatni ćuran" se sastoji od statuete ćuran, plakete i novčanog iznosa. nagrada je
 ustanovljena 2001. godine i dosada su je dobili: glumci: Miodrag Petrović - Čkalja,
Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Ljubomir Ubavkić - Pendula, Nikola Simić, Olivera
Marković, Bora Todorović, Vlastimr Đuza Stojiljković, Petar Kralj, Milena Dravić,
 Jelisaveta Seka Sabljić.
Režiser Dejan Mijač (odbio da primi) pisci i pozorišni kritičari: Muharem Pervić i
 Milosav Buca Mirković.



novosti.rs

Trijumf srpskih filmova na festivalu u Alžiru

Dokumentarac “Cinema Komunisto” Mile Turajlić i “Krugovi” Srdana Golubovića osvojili
 su nagrade za najbolji dokumentarni odnosno igrani film na upravo završenom 4.
Međunarodnom filmskom festivalu u Alžiru – FICA.





Četvrto izdanje festivala, koji je trajao od 19. do 26. decembra, bilo je posvećeno
 angažovanom filmu. Ideja festivala bila je da se u Alžiru stvori mesto za dijalog i
 susret talentovanih filmskih stvaralaca iz celog sveta, koji svojim autorskim pečatom
 daju doprinos angažovom filmu.
 


Ministarka kulture Alžira Khalida Toumi istakla je da srpski filmovi dominiraju među
 laureatima ovogodišnjeg festivala, budući da su u obe glavne kategoriji nagrađeni
filmovi iz Srbije.
 
Rediteljka filma “Cinema Komunisto” Mila Turajlić imala je čast da prisustvuje festivalu
 i ceremoniji dodele nagrada.
 
Tokom svog boravka, gostovala je u programu alžirske televizije kao i u nekoliko radio
emisija, gde je podsetila alžirsku publiku na bliske veze između alžirskog i jugoslovenskog
 filma, uključivši i činjenicu da su se prvi alžirski sineasti školovali u Beogradu i to upravo
u Avala Filmu.
 
Sa alžirskom kinotekom dogovorena je i turneja filma “Cinema Komunisto” u četrnaesto lokalnih
 kinoteka širom Alžira u 2014. godini, a alžirskoj premijeri filma, prisustvovali su i predstavnici
 Ambasade Srbije u Alžiru.


blic.rs

Nagrada Politikinog Zabavnika za "Čarnu i Nesvet"

Nagradu "Politikinog Zabavnika" za najbolju dečju knjigu napisanu u 2013.
dobio je Uglješa Šajtinac za roman "Čarna i Nesvet", saopštio je danas žiri.






Roman "Čarna i Nesvet" Uglješe Šajtinca u izdanju "Pčelice" iz Čačka 35. je po
redu dobitnik nagrade "Politikinog Zabavnika" za najbolje književno delo za
 mlade objavljeno u 2013. godini.

Žiri u sastavu: Ivana Vujić (predsednik), Velja Pavlović, Aleksandar Nikolić
 i Petar Milatović odluku je doneo većinom glasova.

U najužem izboru našle su se i knjige: "Zelenbabini darovi" Ivane Nešić
 (Krteativni centar), "Tajne veštine Marte Smart" Uroša Petrovića (Laguna),
 "Velike ljubavi malih životinja" Blagoja Rogača ( Efekt print), "Mesi i ja" Borivoja Petkovića
 ( Društvo za afirmaciju kulture Presing) i "Traže se pametni detektivi za otkrivanje istorije"
 Roberta Takariča ( Eduka).

U obrazloženju odluke žirija se, pored ostalog, kaže da je to "jednostavna, dobro vođena priča
 koja kroz realistične likove budi arhetipska pitanja, priča o ljubavi i dobroti čak i između
 prirodno neprijateljskih vrsta. Ovo je velika mala knjiga koja ima i takozvanu treću dimenziju
 i umnogome je nalik ozbiljnom Andersonu...".

Nagrada (plaketa i novčani iznos) biće dodeljena 25. januara, na Dan "Politike". Uglješa Šajtinac
 (1971) je poznat kao dramski pisac i najpoznatiji je po drami "Hadersfild" koja je i ekranizovana,
 a 2012. je dobio Vitalovu nagradu "Suncokret" za roman "Sasvim skromni darovi".

Rođen u Zrenjaninu, predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Novom Sadu i ovo mu je druga
 knjiga za decu.

Prva je bila "Vetruškina ledina". Drugi roman, koji je sada nagrađen, objavila je izdavačka kuća
 iz Čačka "Pčelica" koja se specijalizovala za dečje knjige.

b92.net

Politikina nagrada za najbolju izložbu Čedomiru Vasiću


BEOGRAD. Čedomir Vasić(1948) je 71. dobitnik "Politikine" nagrade "Vladislav Ribnikar"
 za najbolju izložbu održanu u 2013. godini. Slikar, dugogodišnji profesor Fakulteta likovnih
 umetnosti u Beogradu, rektor Univerziteta umetnosti (2004 – 2009), nagrađen je za
 izložbu "San" održanu u Galeriji "Srbija" u Nišu u oktobru prošle godine.



O nagradi je odlučio žiri u sastavu: istoričari umetnosti Katarina Mitrović, Jelena Krivokapić, Radonja Leposavić (predsednik), Jovan Despotović i urednik "Kulturnog dodatka" "Politike" Vesna Roganović. Prilikom donošenja finalne odluke, žiri se opredeljivao između izložbe Čedomira Vasića "San" i izložbe Uroša Đurića "Strategije ekscesa" u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Odluka je doneta većinom glasova, tri prema dva.

U obrazloženju nagrade između ostalog se kaže: "Izložbom 'San' Čedomir Vasić se na svoj prepoznatljiv način, oslanjajući se na široko humanističko znanje i bogatu riznicu istorije umetnosti, autentično i polemički osvrnuo na fenomen obeležavanja Milanskog edikta. Dekonstruišući dominirajuću kulturu sećanja i upotrebu simbola, umetnik se ovom izložbom bavio istraživanjem različitih aspekata političkog spektakla i procesom unutrašnjeg preobražaja individue."

Ambijentalnu izložbu "San", upriličenu povodom 1.700 godina od Milanskog edikta, činile su tri celine pod nazivom "Konstantinov san", "U ovom znaku" i "Ruka". Izložba se odvijala u prostoru od 300 kvadrata.

Čedomir Vasić je diplomirao i magistrirao na slikarskom odseku Akademije za likovne umetnosti u Beogradu. Kao stipendista Fulbrajtovog programa boravio je na usavršavanju na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu gde je studirao video i kompjutersku umetnost. Pokrenuo je slikanje murala u Beogradu i ostvario veći broj dela na javnim mestima. Objavljuje stručne i teorijske radove iz oblasti likovnih umetnosti. Bio je član Upravnog odbora ELIA (Evropske mreže visokih umetničkih škola i instituta). Dobitnik je Nagrade 20. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, Nagrade publike i Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu viteza, koje dodeljuje Ministarstvo za kulturu i komunikacije Republike Francuske.

artmagazin.info

Violinista Nemanja Radulović dobitnk najznačajnije
 muzičke nagrade u Francuskoj


Naš Nemanja Radulović proglašen je za najboljeg solo izvođača na godišnjoj dodeli
nagrada klasične muzike u Francuskoj. Ova prestižna titula dodeljuje se 21 godinu
zaredom i smatra se najvećim priznanjem u svetu klasike.




Sopran Džuli Fuš i violinista Nemanja Radulović u ponedeljak su proglašeni
za najbolje u dve najprestižnije kategorije - operska pevačica i solo
instrumentalista.

Radulovićev trijumf, i pored brilijantne karijere, francuski mediji su opisali
kao veliko iznenađenje, jer je uspeo da preotme pobedu omiljenom pijanisti
Francuza Adamu Laloumu.

Inače, Nemanja Radulović će pored već rasprodatog večerašnjeg koncerta
u Kolarčevoj zadužbini imati i još jedan nastup 6. februara.
 
Na dva koncerta u Kolarčevoj zadužbini Radulović će predstaviti svoj najnoviji
CD koji je snimio za Dojče gramofon, kompilaciju dela Nikola Paganinija. Kompakt
disk je snimio sa RAI orkestrom iz Italije i japanskim dirigentom Eiđi Oue,
pijanistkinjom Lore Pavrkan i svojim ansamblom Đavolji triler.
Na beogradskom koncertu muziku sa CD izvešće sa Simfonijskim orkestrom Radio
televizije Srbije i dirigentom Bojanom Suđićem.
 
Radulović, umetnik koji puni najveće svetske sale, čije ime se sa uvažavanjem
izgovara na svetskoj muzičkoj sceni, po rečima dirigenta Suđića jedini je srpski
umetnik koji postoji na svetskoj muzičkoj karti.


blic.rs

"Desimir Tošić" za Ivačkovića i Petrovića



Nagrada "Desimir Tošić" za najbolju knjigu objavljenu 2013. godine pripala je Ivanu
Ivačkoviću za knjigu "Kako smo propevali", dok je nagradu za najbolju kolumnu
dobio novinar dnevnog lista "Danas" Dragoljub Petrović, saopštio je "Službeni glasnik".






Odluku o dobitnicima nagrade, koju je ustanovla ta izdavačka kuća, žiri je doneo danas tajnim glasanjem. U užem izboru, pored nagrađene knjige, bila je knjiga "Zvezde supermarket kulture" Maje Vukadinović. Kako su objasnili članovi žirija, obe knjige su dokaz da se može pisati ozbiljno, ali da to bude dostupno širokoj publici.

Predsednik žirija Dušan Pavlović rekao je da nagrađena knjiga nije samo istorija rokenrola, već i istorija društva koje je tada postojalo u Jugoslaviji.

"Knjiga pokazuje interakciju između muzike i društvenih okolnosti u kojima je nastala", kazao je Pavlović.

Dobitnik nagrade Ivan Ivačković rekao je na dodeli da je ova nagrada veliki podsticaj za dalji rad i da je uložio velike emocije u pisanje svoje knjige.

"Namera mi je bila da ispričam priču o zemlji koje više nema, da ispričam njenu istoriju, ali kroz njenu muziku. Ova knjiga je inventar uspomena moje generacije. Nestankom naše zemlje postali smo beskućnici, a ovo je dnevnik nas beskućnika", kazao je Ivačković.

U najuži izbor za nagradu za seriju kolumni, osim Petrovića, ušao je i Cvijetin Milivojević. Član žirija Petar Lazić rekao je da su ovo dva autora koja dokazuju da se kolumna može pisati "glavom, a ne pljuvačnim žlezdama".

"Drago mi je da nagrada nosi ime Desimira Tošića i još mi je draže što nagrada dolazi od jedne državne ustanove, imajući u vidu da i Cvijetin i ja dosta kritikujemo aktuelnu vladu i to čini ovu nagradu još dražom", kazao je Petrović.

Na dodeli nagrada predstavljena je i knjiga prošlogodišnjeg dobitnika nagrade za najbolju kolumnu Slaviše Orlovića "Taoci politike", koja predstavlja zbirku njegovih tekstova objavljenih od 2003. do 2013. godine. Orlović je kazao da su njegove kolumne svedočanstva o vremenu, a da su mu teme nametali sami događaji oko njega.

Nagrada "Desimir Tošić" afirmiše osnovne humanističke i demokratske principe. To priznanje "Službeni glasnik" dodeljuje od 2008. godine.

b92.net

Mira Banjac dobitnica nagrade "Žanka Stokić"

| Tanjug


Glumica Mira Banjac dobitnica je nagrade "Žanka Stokić" koju dodeljuje Narodno pozorište
iz Beograda, Kompanija "Novosti" i Grad Požarevac.





Odluku je doneo žiri čiji je počasni predsednik Mira Stupica, a u kome su i Ratko
 Dmitrović, glavni urednik i generalni direktor "Novosti", Dejan Savić, v.d. upravnika
 Narodnog pozorišta, Ljiljana Stjepanović, prošlogodišnja dobitnica, i Slavenko
 Saletović, reditelj.

Priznanje se sastoji od plakete koju daruje nacionalni teatar, rada akademskog
 slikara Geroslava Zarića, statue Žanka Stokić, koja je dar grada Požarevca,
a rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića, i novčanog iznosa koji
poklanjaju "Večernje novosti".

Ovo visoko priznanje uručuje se svake godine glumici čija je ličnost obeležila
pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom
glumačkog izraza.

Dosadašnje dobitnice nagrade "Žanka Stokić" su Svetlana Bojković, Milena
Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić,
Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević
i Ljiljana Stjepanović.

Nagrada će biti uručena na svečanosti na Velikoj sceni Narodnog pozorišta
u Beogradu, u subotu 22. marta, sa početkom u 12 časova.


b92.net

Ani Ristović "Disova nagrada"


Ovogodišnja dobitnica ’’Disove nagrade’’ je pesnikinja Ana Ristović.



Odluka je donesena jednoglasno, uz obrazloženje da je Ristovićeva "uspostavila
neobične i tanane veze sa disovskim nasleđem u srpskoj književnosti".

U žiriju za dodelu "Disove nagrade" za 2014. godinu bili su profesori univerziteta
u Nišu, Novom Sadu i Beogradu Stojan Đorđić, Bojana Stojanović Pantović i
Aleksandar Jerkov.
 
U užem izboru za "Disovu nagradu", koja se dodeljuje za trajan doprinos
srpskom pesništvu i zaokružen pesnički opus, bili su: Tanja Kragujević,
Nina Živančević, Ana Ristović, Stevan Tontić, Jovan Zivlak, Saša Radojčić,
Nenad Šaponja i Dragan Bošković.


blic.rs



REKVIJEM ZA SLASTI


Moj dan je kugla sladoleda
istopljena na prvom pragu autobusa
kojim se voze mobilni telefoni:
u prazno zvoni Vivaldijeva zima.

Tvoja noć je kornet
u kome umesto kugle od vanile
drema đule i pod njim sklupčan
lanac na vulkanu bez dima.

Slovenački filozof kaže da
kraj veka nameće loš diktat užitka
i smeši se sa ekrana koji potom emituje
prilog o masakru na tajlandskoj plaži.

Leto je u jeku,
krivica nas neopazno sustiže
kao i kazna

i nijedna ostavljena kriška
i nijedna neispijena kap
i nijedna odvojena postelja
nisu dovoljni za ono što traži

život, kakav živeti treba:
u fragmentima, nanizanim
po principu pojedinačne pravičnosti
i sveopšte zasluge.

Ana Ristovic


OČAJNA RAZGLEDNICA


Na mene neće nalepiti markicu,
neće me poslati poštom.
Air mail otpada sa mene
kao moguće inostranstvo sa pasoša
koji putuje
samo u božju mater.

Jer ne nudim pejzaž
ni uokviren zalazak sunca
ni veštačke ruže u očekivanoj v(l)azi.

Prikazujem malo, gotovo ništa.
I nudim samo
predugačak, isuviše komplikovan,
i zahtevan tekst
na poleđini

razglednice, koju niko
ne bi stavio u svoj džep.

Jer toliko reči nositi sa sobom
isto je što i nositi kamenje
od koga se ne gradi ni kuća
ni nečiji spomenik.

Vreme upotrebe
svešće me bar
na dobru reciklažu.



Ana Ristović je rođena 5. aprila 1972. godine u Beogradu. Diplomirala komparativnu
književnost na Filološkom faklutetu u Beogradu. Do sada je objavila četiri zbirke poezije:
Snovidna voda (1994) za koju je dobila nagradu Branko Radičević za najbolji pjesnički
prvijenac, Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999) za koju je dobila
nagradu Branko Miljković i nagradu sajma knjiga u Igalu, i Život na razglednici (2003).
Njena poezija je prevođena na engleski, njemački, slovački, makedonski, slovenski,
poljski, bugarski, švedski i finski jezik.
Svojom poezijom, prisutna je i u nekoliko antologija i zbornika.
Pored poezije piše i eseje, književnu kritiku i prevodi sa slovenskog jezika.
Urednica je višejezične revije za kulture Balcanis.

Od 1998. godine živi na prostorima Ljubljane i Beograda.

knjigomat.com

Petru Božoviću "Zlatni beočug" za životno delo

Najviše godišnje priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, "Izvanredni zlatni
beočug za životno delo", ove godine je pripalo glumcu Petru Božoviću, kompozitoru
i teoretičaru muzike, akademiku Dejanu Despiću i koreografu baleta Vladimiru Logunovu.





Kako je saopštila Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, nagradu "Izvanredni zlatni
 beočug" dobiće Prvo beogradsko pevačko društvo.
Među dobitnicima "Zlatnog beočuga" su emisija TV Studio B "Agape", reditelj Miroslav
 Mika Aleksić, muzički umetnik Mihailo Blam, novinar Ljiljana Bogdanović, Galerija RTS,
 dramaturg Aleksandar Đaja, dramski pisac Jelica Zupanc, muzički umetik Biljana Krstić,
slikar Miroslav Lazović, Ansambl "Legende", glumac Milorad Mandić, dirigent Dejan Savić.
 
Izvršni odbor Kulturno–prosvetne zajednice Beograda dodelio je Posebno priznanje,
 "Povelju", ambasadoru Indonezije u Beogradu Semuelu Samsonu, za izuzuzetan doprinos
 kulturnoj i turističkoj saradnji Srbije i Indonezije.
 
Dobitnik posebnog priznanja je i ambasador Japana Masafumi Kuroki, za izuzuzetan doprinos
kulturnoj saradnji Srbije i Japana i pomoć kulturi Srbije.
Dobitnik Godišnje nagrade za doprinos radu Kulturno–prosvetne zajednice Beograda je i
televizijski stvaralac Dragan Kolarević, dodaje se u saopštenju.
 
Nagrade za trajni doprinos kulturi Beograda "Zlatni beočug" za 2013. godinu biće svečano
 uručene 12. aprila u Narodnom pozorištu.

blic.rs

Prva nagrada za flautistkinju Anu Kaličanin u Sofiji



Ana Kaličanin, student flaute na Fakultetu muzičke umetnosti, Univerziteta
umetnosti u Beogradu pobednica je takmičenja u Sofiji, a dobitnica je i novčane
nagrade. Ana Kaličanin student je Master studija flaute u klasi profesora
Ljubiše Jovanovića.



U period od 24. - 30. marta 2014. godine održano je X Međunarodno takmičenje
pod nazivom "Mladi virtuozi" (Young virtuosos) u okviru Evropske zajednice
takmičenja za mlade (EMCY). Takmičenje je organizovano u tri discipline:
klavir, klarinet i flauta u četiri starosne grupe.

“Takmičenje za najstariju kategoriju flaute, do 24.godine, u kojoj sam ja pobednik,
 odvijalo se u tri etape. U prvoj etapi izvela sam dela: Sonatu za solo flautu u a-molu
 K. Ph. E. Baha, i Paganinijev Kapris broj 11. u adaptaciji za solo flautu. U drugoj etapi
 svirala sam Sonatu "Undine" za flautu i klavir, kompozitora Reineke, kompozitorke
Ivana Stefnović delo "Za Irenu", za solo flautu i P. C. Taffenell - Fantazija "über der
 Freischüty". I u poslednjoj etapi odsvirala sam čuvenov Mozartov Koncert za flautu
 u G-duru, KV. 313. – rekla je Ana Kaličanin.

Internacionalni žiri su činili profesori Andras Adorjan(Mađarska), Georgi Spasov(Bugarska),
 Ljubiša Jovanovic(Srbija), Barbara Gisler-Haase(Austria) i Hyunim Yoon(Korea).
 
Prolećni koncert simfonijskog orkestra FMU


U četvrtak 10. aprila 2014. sa početkom u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve Zadužbine
 biće održan tradicionalni Prolećni koncert Simfonijskog orkestra Fakulteta muzičke
umetnosti iz Beograda. Dirigent je maestro prof. Bojan Suđić, a solista je student
Vuk Božilović (klavir). Program: Šopenov klavirski koncert br. 1. u e-molu, Modest
 Musorgski "Slike sa izložbe", u aranžmanu Morisa Ravela.

Karte za ovaj koncert se mogu kupiti na blagajni Kolarca po ceni od 300 dinara.




blic.rs

Miri Banjac "Zlatna sova"



Na upravo završenom filmskom festivalu u Brazilu, žiri je za najbolju glumicu
proglasio Miru Banjac, za ulogu u filmu "Mamaroš".





NA upravo završenom filmskom festivalu u Brazilu, u jednom od najvećih letovališta
Južne Amerike, Balneario Kamboriju, međunarodni žiri je za najbolju glumicu festivala
proglasio našu Miru Banjac, za ulogu u filmu "Mamaroš". Njoj je pripalo priznanje
"Zlatna sova", a nagrada sa istim imenom pripala je i samom filmu, koji je dobio
najviše glasova publike.

Obe nagrade uručene su Momčilu Mrdakoviću, scenaristi i režiseru filma, koji je

prisustvovao festivalu.


novosti.rs

Francuski vitez iz Niša


Izvor: Tanjug


Goran Maksimović, istoričar književnosti, književni ktritičar, antologičar, nedavno je
dobio i titulu Viteza akademske palme, koju dodeljuje francuska vlada za "izuzetan
doprinos promovisanju francuske kulture u svetu".





Maksimović, inače dekan Filozofskog fakulteta u Nišu, kaže da je ovo priznanje
koje mu je uručio francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, logičan
sled događaja njegovog angažmana poslednjih desetak godina.

Od kada je došao na mesto dekana zalagao se za otvaranje studijske grupe
za francuski jezik u Nišu, što je i realizovano uz pomoć francuske ambasade.

"Taj projekat podrazumevao je otvaranje bilingvalnih odeljenja sa francuskim
jezikom u Srbiji i čitavom regionu, kao i saradnju univerziteta u Nišu sa
univerzitetima u Francuskoj", rekao je Tanjugu Maksimnović.

Orden Viteza akademske palme ustanovio je Napoleon Bonaparta početkom

19. veka, a od 1866. godine dodeljuuje se i zaslužnim stranim državljanima
za univerzitetsku, kulturnu i naučnu saradnju francuske i drugih zemalja.

Ovu nagradu je svojevremeno dobio i književnik Danilo Kiš. Maksimović
po obrazovanju i profesionalnom opredeljenju nije romanista, ali kaže da je
upoznao francusku, kao uređenu zemlju a francuze kao veliki narod, sa
ogromnom kulturom i samopoštovanjem.

"Imaju dobro organizovane univerzitete i mogli bi da nam budu uzor u svakom
segmentu života", rekao je Maksimović.

Na pitanje kako živi jedan francuski vitez u Nišu Maksimović odgovara da se
njegov život nije promenio kada je dobio ovaj prestižni orden i zvanje.

"Bavim se poslom na univerzitetu, živim normalan privatni život kao i svi građan
i sa ovih prostora. Ne smatram da je ovo zvanje nešto što bi trebalo da menja
moj privatni život i profesionalnu orijentaciju".

Sebe, kako kaže, ne smatra strogim profesorom, jer strogoća nije pravi način
za izgrađivanje profesorskog autoriteta kod studenata.

b92.net

Nagrada festivala "Dani Sarajeva" Biljani Srbljanović

Izvor: Tanjug


Nagrada festivala “Dani Sarajeva u Beogradu” uručena je danas u podne u Ustanovi
kulture Parobrod petom po redu dobitniku, dramaturgu Biljani Srbljanović. "Za nas

je od posebnog značaja sve ono lično u tom aktivizmu i zato ovom nagradom

izražavamo posebnu zahvalnost i divimo se njenoj hrabrosti."








Nagradu namenjenu ljudima i institucijama koji doprinose uspostavljanju trajne i miroljubive komunikacije i saradnje Beograda i Sarajeva, Organizacioni odbor festivala "Dani Sarajeva u Beogradu“ u prethodne četiri godine dodelio je Borki Pavićević, Branku Cvejiću i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Mirjani Karanović i Nataši Kandić.

Pročitajte celo obrazloženje organizacionog odbora "Dana Sarajeva" za dodelu ovogodišnje nagrade:

"Hrabrim, posvećenim i znalačkim pristupom ključnim temama koje se tiču Beograda i Sarajeva, kao i oštrim i beskompromisnim javnim radom i imenovanjem onih koji ugrožavaju ljudska prava, bez obzira na posledice po njenu ličnu bezbednost ili profesionalnu karijeru, Biljana Srbljanović je svetla tačka naše javne scene.

Festival „Dani Sarajeva“ peti put po redu dodeljuje svoju nagradu Biljani Srbljanović za celokupni angažman, ali posebno za dramu Mali mi je ovaj grob koja ima izuzetan značaj. Preispitujući ulogu pripadnika Mlade Bosne iz današnjeg vremena, Biljana Srbljanović imenuje crnorukaše kao tu mračnu i nevidljivu silu koja onemogućava napredak i razvoj kvalitetnijih odnosa u regionu.

Međutim, ovde se ne radi samo o stavu, već i o želji da se sadašnjim generacijama stvori jasan prostor u kome osnovne ljudske vrednosti i beskompromisna borba za njih, uprkos ceni, imaju smisla. Upravo taj smisao ponekad nedostaje onima koji povezuju Beograd i Sarajevo, često nam se čini da gradimo mostove koje nevidljive sile ruše.



Imenovanje tih sila važan je i značajan postupak za generacije koje dolaze. Jedna od najznačajnijih dramaturškinja sa ovih prostora svojim delovanjem podstiče stvaranje kulture odgovornosti i slobode.

Komad Mali mi je ovaj grob izvodi se na redovnom repertoaru Bitef teatra, Hartefakta i Kamernog teatra 55 i autorka njegovim stvaranjem nije težila slavi i jefitnoj popularnosti već suštinskom preispitivanju pozicije generacija mladih ljudi koji su spremni da menjaju našu stvarnost.

Bez obzira na sve poteškoće, festival „Dani Sarajeva“ godinama je imao njenu podršku čak i u vremenima kada saradnja između dva grada nije bila opšte prihvaćena. Biljana Srbljanović stajala je u prvim redovima braneći pravo mladih ljudi i generacija koje dolaze na drugačiju budućnost. Za nas je od posebnog značaja sve ono lično u tom aktivizmu i zato ovom nagradom izražavamo posebnu zahvalnost i divimo se njenoj hrabrosti."

Kulturna manifestacija "Dani Sarajeva" održava se osmi put pod sloganom "Sarajevo na nogama!" od 13. juna do danas. Festival je otvoren izložbom dokumentarnih fotografija na kojima su prikazani nedavni protesti u Sarajevu ispred nekadašnjeg Ruskog cara u Knez Mihailovoj.

U UK Parobrod beogradska publika ovog vikenda imala je priliku da vidi još jednu dokumentarnu zbirku fotografija "People of Sarajevo", projekat koji poput već poznatih Fejsbuk strana "Beograđani" i "Humans of New York", prati trend prikazivanja gradjana grada iz kojeg dolazi.

Svakodnevno, na Fejsbuk strani "People of Sarajevo" autorka Imrana Kapetanović objavljuje po jednu fotografiju i kratku priču, anegdotu ili crticu iz života Sarajki i Sarajlija.




Kraj festivala obeležiće predstava "Helverova noć" koja se večeras dva puta igra na maloj sceni Ateljea 212, u 18 i 21 sat. Glumački duo Mirjana Karanović i Ermin Bravo izvešće predstavu "Helverovu noć" dramaturškinje Ljubice Ostojić čija se radnja odvija u tridesetim godinama prošlog veka u Nemačkoj.

Duo ove godine slavi deset godina od postavljanja predstave na scenu beogradskog Ateljea 212 i sarajevskog Kamernog Teatra 55.Predstava je i dalje aktuelna jer, kako kaže Ostojić, fašizam nije tek mučna pripovest daleke prošlosti, on je hronična boljka savremenosti. Predstava je i simbolički važna jer je bila prva posleratna saradnja u oblasti kulture izmedju Sarajeva i Beograda i preteča manifestacije "Dani Sarajeva".

Festival "Dani Sarajeva" organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava od 2007. godine kao podsetnik na opsadu Sarajeva, najdužu opsadu jednog grada u modernoj istoriji ratovanja (1992-1996).


b92.net

Nagrada Mileni Dravić za 55 godina rada

U Kulturnom centru Trebinju danas počinje 2. Festival mediteranskog i evropskog
filma, na kojem će do 10. avgusta biti prikazana 23 filma u više programskih celina.






Na svečanom otvaranju biće uručena nagrada za izuzetan doprinos evromediteranskoj kinematografiji ovogodišnjoj dobitnici Mileni Dravić, u čiju čast će biti priređena retrospektiva sa izborom od sedam ostvarenja iz njene bogate karijere.

Ciklus "Mediteranski film" obuhvata francusku produkciju "Kolin" Efrena Konstantineskoa, "Svećenikovu đecu" hrvatskog reditelja Vinka Brešana, špansku komediju "Velika španska familija" Danijela Sančeza Arevala, srpsko-grčku koprodukciju "Mesto zvano dom" autorke Marije Duze, kao i srpski film sniman u Crnoj Gori "Mamula" Milana Todorovića.

U "Mamuli" igra slavni italijanski glumac Franko Nero, pa su organizatori kao omaž u program uvrstili još dva njegova filma - noviju špansku produkciju "Ismael" Marsela Pinjera i film iz doba Jugoslavije "Banović Strahinja" u režiji Vatroslava Mimice.

U programu "Evropski film" biće prikazani ruski "Jarik" koji zajedno potpisuju Aleksandar Laslo i Sesil Henri, koprodukcija Luksemburga i Austrije "Groznica" Elfija Mikeša, "Kafka, Vutra i Manijak" Kurta Palma (Austrija), "Halimin put" Arsena Antona Ostojića (Bosna i Hercegovina), "Zatvoren krug" Rišarda Bugajskog (Poljska) i "Dva čađava dana" Bena Pikeringa (Engleska).

Na festivalu učestvuju i film "Dobro jutro, komšija" Željka Kasapa (Srbija) i kratkometražna "Marijina epizoda" autorke Sanje Živković (koprodukcija Srbija/Kanada).

Retrospektiva Milene Dravić, koja obeležava 55 godina umetničkog rada, počinje njenim prvim filmom, snimanim 1959. upravo u Trebinju - "Vrata ostaju otvorena" u režiji Františeka Čapa.

Slede filmovi "Devojka" Puriše Đorđevića, "Hasanaginica" Miodraga Popovića, "Ljubavni život Budimira Trajkovića" u režiji Dejana Karaklajića, "Nije lako s muškarcima" Mihaila Vukobratovića, "Bumerang" Dragana Marinkovića i "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.

Biće prikazan i dokumentarni film o Mileni Dravić u režiji Zdravka Randića.

b92.net

Oliveru Frljiću nagrada za borbu protiv poricanja genocida

Zagrebački pozorišni reditelj Oliver Frljić ovogodišnji je dobitnik Međunarodne nagrade za
borbu protiv poricanja genocida koju dodeljuje Udruženje Prijedorčanki "Izvor", saopštilo
je u utorak to udruženje.



"Frljićeva umetnost kao malj razbija opšteprihvaćene narative o svetosti 'naše borbe'
 ili bilo čije borbe, u bilo čije ime, bilo gde u kojoj su legitimna meta dvanaestogodišnje
 devojčice poput Aleksandre Zec", navodi se u obrazloženju odluke.

Dodaje se da je Frljić "personifikacija umetnika koji je svestan gde živi i s kakvim se
 problemima suočava društvo u kojem živi".
 
"Najvažniji razlog koji je postavio Frljića kao neizbežnog laureata, leži u njegovom
 pristupu, njegovoj angažovanosti i promišljanju pitanja kojima se bave svi koji iskreno
 i predano rade na istini i odgovornosti za zločine pčinjene na ovim prostorima",
 piše u obrazloženju odluke.


blic.rs

Bajac dobitnik kineske književne nagrade

01. septembar 2014. 12:39 | Komentara: 0
Pisac i izdavač Vladislav Bajac dobio je kinesku državnu nagradu koja se
dodeljuje stranim prevodiocima, piscima i izdavačima za doprinos u promociji
kineske kulture.



Pisac i izdavač Vladislav Bajac, direktor i glavni udernik izdavačke kuće "Geopoetika"
dobitnik je kineske državne nagrade koja se od 2005. dodeljuje stranim prevodiocima,
piscima i izdavačima za doprinos u promociji kineske kulture.
Ceremonija dodele nagrada "The Special Book Award of China" održana je 26. avgusta
u Svekineskom narodnom kongresu u Pekingu i veče pred otvaranje Međunarodnog
sajma knjiga u Pekingu.
Kako je saopšteno iz "Geopoetike", ove godine uručeno je deset nagrada i to
predstavnicima SAD, Francuske, Indije, Italije, Japana, Meksika, Srbije, Turske
i Velike Britanije.
Nagrade je uručila zamenica premijera i član Politbiroa Centralnog komiteta
KP Kine gđa Liu Jandung.
Ceremoniji je prisustvovao veliki broj kineskih zvaničnika, predstavnika
Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete, Državne administracije za štampu,
izdavaštvo, film, radio i televiziju, Vlade Pekinga, asocijacija pisaca i izdavača
i diplomatskog kora, a među njima i predstavnici Ambasade Srbije u Kini.


novosti.rs

Nagrada Mikiju Manojloviću na festivalu u Albaniji

Slavni srpski glumac Miki Manojlović dobio je nagradu "Silver plate of Durres city",
koja mu je uručena večeras na 7. međunarodnom filmskom festivalu u Draču.




Slavni srpski glumac Miki Manojlović dobio je nagradu "Silver plate of Durres city",
koja mu je uručena večeras na 7. međunarodnom filmskom festivalu u Draču.
Ranijih godina ovo priznanje dobili su istaknuti italijanski reditelj Paolo Sorentino
i čuvena glumica Klaudija Kardinale.
"Manojlović je zvezda koju publika u Albaniji voli i obožava ne samo u filmovima
Emira Kusturice, nego i u drugim popularnim srpskim ostvarenjima. Njegovo
prisustvo na festivalu označava dijalog između naše dve zemlje. Umetnika je
sa počastima primio gradonačelnik Drača Vangjush Dako", saopštili su organizatori
festivala.
Kako se dodaje, njegove uloge na velikom platnu i bravurozna gluma istaknuti
su u programu retrospektive, koji je održan u njegovu čast.
Izbor od četiri filma (među kojima "Besa" Srđana Karanovića i "Podzemlje" Kusturice),
izazvao je veliko interesovanje publike. U razgovorima sa Manojlovićem posle
projekcija gledaoci su bili radoznali da saznaju detalje o njegovom načinu glume
i posebno o saradnji "sa najslavnijim rediteljem iz Beograda Kusturicom".
"Na pitanje o njegovoj ulozi Albanca sa Kosova Azema u filmu "Besa", rekao je
da svako ko poštuje besu kao etičku vrednost jeste ljudsko biće za poštovanje
i da je zato rado prihvatio tu ulogu", navodi se u saopštenju.
"Ovom posetom on doprinosi gradnji mostova dijaloga i komunikacije između naše
dve zemlje", zaključuju organizatori festivala.
Manojlović je u kratkoj izjavi Tanjugu podsetio da su ga i ranije zvali u Drač, ali
da su ga druge obaveze sprečavale da prisustvuje festivalu.
"Drago mi je da sam sada mogao da dođem. Svi su veoma ljubazni i ovo je zaista
jedno lepo iskustvo", rekao je on.

novosti.rs

Gran pri "Mira Trailović" Bitefa za Olivera Frljića


Izvor: Tanjug


Gran pri "Mira Trailović" na 48. Bitefu dobio je reditelj Oliver Frljić za predstavu
"Aleksandra Zec", u produkciji HKD teatra iz Rijeke i Međunarodnog festivala
malih scena iz Rijeke, saopštio je sinoć žiri na kraju festivala u Bitef teatru.






Specijalna nagrada žirija pripala je predstavi "A, gde je revolucija stoko?"
autora Boruta Šeparovića u izvodjenju trupe "Montažstroj" iz Zagreba. Obe
odluke donete su većinom glasova.

Neobično je to što su obojica ista priznanja dobili i prošle godine - Frljić
Gran pri za predstavu "Zoran Djindjić" Ateljea 212, a Šeparović

Specijalnu nagradu za projekat "55 +" trupe "Montažstroj". Oduka o
Gran priju Bitefa se ne obrazlaže.

Šeparovićeva predstava je nagradjena kao "izuzetna refleksija o poziciji
umetnika u savremenom društvu sprovedena kroz ponovno promišljanje i
inscenaciju njegovog već postojećeg a kontroverznog materijala".

Predsednica žirija bila je rediteljka iz Izraela Lila Deker-Avneri, a članovi
scenografkinja i kostimografkinja iz Švedske Ula Kasius, pozorišni kritičar
iz Poljske Vitold Mrožek i iz Srbije reditljka Ana Tomović i dramaturg Periša
Perišić.

-- Pročitajte i Oliver Frljić: Svaki rat je izgubljen --

"Politikina" nagrada za najbolju režiju na 48. Bitefu pripala je Andrašu Urbanu
za predstavu "Neoplanta", nastalu prema romanu Lasla Vegela, u izvodjenju
ansambla Ujvideki sinhaz (Novosadsko pozorište).

Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Dejan Mijač, Tanja Mandić Rigonat,
Vesna Roganović, Borka Trebješanin i Ana Tasić.
Oni su ocenili da je reditelj "verodostojno preneo rasni literarni vegelovski
svet na scenu, propušten kroz urbanovski stroj snažnog razotkrivanja raznih
anomalija u društveno-političkim odnosima, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
Novog Sada".

-- Oliver Frljić: Srbija i Hrvatska su sestre bliznakinje --

"Pojedinačnih likova, individualnih glasova u ovoj predstavi skoro da nema,
glumci i glumice igraju kao da su delovi jednog, militarizovanog tela. Oni
nastupaju vojnički disciplinovano, grčeći se u savremenoj istoriji nasilja.
Fragmentarno i silovito se na sceni predstavlja cirkularna istorija osvajanja
i oslobadjanja Novog Sada, unakrsni udari laži i praznih obećanja njegovih
osvajača, začinjeni prepoznatljivim Urbanovim vizuelno i koreografski moćnim
rešenjima", obrazložio je žiri "Politike".

Selektorka 48. Bitefa Anja Suša saopštila je rezultate glasanja publike.
Na prvom mestu je "Neoplanta" sa prosečnom ocenom 4,65. Slede "Poludela
lokomotiva" (iz Slovenije) - 4,63 i "Grobnica za Borisa Davidoviča" (srpsko-
regionalna koprodukcija) - 4,46.

Na ovogodišnjem Bitefu je od 20. septembra u glavnoj selekciji izvedeno 13
predstava iz Nemačke, Litvanije, Poljske, Švajcarske, regiona i Srbije.

b92.net

Nagrada EU za književnost Uglješi Šajtincu


Izvor: Beta | B92 Arhipelag


Srpski pisac Uglješa Šajtinac jedan je od 13 dobitnika Nagrade EU za književnost za
2014. koja se dodeljuje najperspektivnijim mladim piscima u Evropi, objavljeno je

danas na Frankfurtskom sajmu knjiga.






Kako je saopštila Evropska komisija, među dobitnicima je i Ognjen Spahić iz Crne Gore, Ben Bluši iz Albanije, Milen Ruskov iz Bugarske, Jan Nemec iz Češke, Makis Citas iz Grčke, Odni Eir sa Islanda, Janis Jonevs iz Letonije, Armin Ohri iz Lihtenštajna, Pjer J. Mejlak sa Malte, Marent de Mor iz Holandije, Birgil Oguz iz Turske i Evi Vajld iz Ujedinjenog kraljevstva.

"Ova nagrada je posvećena najboljim mladim i perspektivnim autorima u Evropi, bez obzira na zemlju iz koje dolaze ili jezik kojim govore. Cilj ove nagrade je da istakne najbolje što evropska moderna književnost može da ponudi, te da podstakne prekograničnu prodaju i promoviše prevodjenje, objavljivanje i čitanje književnosti drugih zemalja", rekla je komesarka EU za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliju.

-- Pročitajte i Uglješa Šajtinac: Sasvim skromni darovi --

"Evropska nagrada za književnost zatekla me je dobrano udaljenog od njenog povoda. Mislio sam, naivno, da je već sve što je imalo da se desi sa romanom Sasvim skromnim darovi davno prošlo. Ali mi je drago da me ta knjiga i dalje iznenađuje i da je stalno na putu do čitalaca. Na to što sada sledi ljubazno sam informisan od dobitnice iste nagrade od pre nekoliko leta Jelene Lengold. Mogući prevodi, kokteli i prijemi. Dobro za knjigu, lepo za književnost. Neka se spremi sledeći dobitnik ove nagrade iz naše književnosti jer reč je o više od dvadeset zemalja koje će prisustvom nagrađenih pisaca biti u fokusu ove nagrade. Hvala onima koji su predlagali i birali. Drago mi je da sam imao priliku da putujem na Sajam knjiga u Frankfurt na proglašenje Evropske nagrade za književnost," rekao je Uglješa Šajtinac u ekskluzivnoj izjavi, odmah posle svečanog proglašenja dobitnika Evropske nagrade za književnost, koju je medijima prosledio posredstvom svog izdavača Arhipelaga.



Dramski pisac, pripovedač i romansijer Uglješa Šajtinac rođen je 1971. u Zrenjaninu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1999. u Beogradu. Napisao je romane "Čuda prirode" (1993), "Nada stanuje na kraju grada" (2002) i "Sasvim skromni darovi" (2011), za koji je dobio Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine i Nagradu "Bora Stanković". Najpoznatije drame su mu "Hadersfild" (2005) po kojem je snimljen i istoimeni film (2007), "Rekviziter" (1999), "Banat" (2007) i "Lepet mojih plućnih krila" (2009). Arhipelag, ekskluzivni izdavač knjiga Uglješe Šajtinca, upravo je objavio novu knjigu priča ovog autora Banatorijum.

Svaki nagrađeni dobiće 5.000 evra, a njegova dela biće dodatno promovisana u medjunarodnim okvirima, dodaje se u saopštenju u kojem se ohrabruju i izdavači dela nagrađenih pisaca da konkurišu za grantove EU za prevod, "da bi se pobedničke knjige prevele na druge jezike i probile se na nova tržišta".

Od ustanovljenja nagrade 2009. EU je obezbedila sredstva za prevodjenje knjiga 56 od 59 pobednika, čija su dela prevedena na 20 evropskih jezika, ističe Evropska komisija. Jelena Lengold ovu prestižnu nagradu dobila je 2011. godine

Ovogodišnjim dobitnicima nagrade će biti uručene 18. novembra u Briselu.

b92.net

Leni Kovačević "Zlatna značka"

Pop džez pevačica i kompozitor, Lena Kovačević, dobitnica je ovogodišnjeg
priznanja za doprinos u kulturi, "Zlatne značke".



BEOGRAD - Pop džez pevačica i kompozitor, Lena Kovačević, dobitnica je ovogodišnjeg
priznanja za doprinos u kulturi, "Zlatne značke", saopšteno je danas.

Priznanje će biti uručeno na svečanosti 23. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Nagradu "Zlatna značka" od 1981. godine dodeljuje Kulturno prosvetna zajednica Srbije
za "doprinos razvijanju kulturnih delatnosti", a priznanje su podržali Kancelarija za
saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstvo kulture i informisanja
Republike Srbije.

novosti.rs