Nagrade i priznanja

Srđanu Dragojeviću nagrada za životno delo

Reditelj Srđan Dragojević dobitnik je nagrade za životno delo, a dramski pisac
i scenarista Radoslav Lale Pavlović titule Vitez od Čarapanije, odlučio je danas
Savet 21. Međunarodnog festivala humora i satire "Zlatna kaciga" u Kruševcu.




KRUŠEVAC - Reditelj Srđan Dragojević dobitnik je nagrade za životno delo, a
dramski pisac i scenarista Radoslav Lale Pavlović titule Vitez od Čarapanije,
odlučio je danas Savet 21. Međunarodnog festivala humora i satire "Zlatna kaciga"
u Kruševcu.

U obrazloženju Saveta, koje je pročitao direktor Kulturnog centra Kruševac Miroslav
Smiljković podseća se da je Dragojević, kao mlad reditelj snimio tinejdzersku
komediju "Mi nismo anđeli", a posle toga i ratnu dramu po tekstu Vanje Bulića,
"Lepa sela, lepo gore".

Navedeno je i da izdao tri zbirke pesama, a za jednu od njih "Knjiga akcione poezije"
je dobio i nagradu "Branko Radičević" 1986. godine.

Dramskog pisca i scenaristu Radoslava Laleta Pavlovića, takođe je po mišljenju Saveta,
preporučila biografija.

"Kroz njegov rad vidi se da veruje u sebe, u svoj talenat, uverenja, u pozorište, u narod
kome pripada srcem i dušom" - istakao je direktor Kulturnog centra i podsetio da je
Pavlović autor više pozorišnih komada - "Savremenik", "Šovinistička farsa", "Mala"...

Nagrade i priznanja 21. Festivala "Zlatna kaciga", koji pod pokroviteljstvom Ministarstva
kulture organizuje Kulturni centar Kruševac, biće uručene 1. aprila na završnoj večeri
Festivala.

U Kulturnom centru ističu da je "Zlatna kaciga" postala najznačajniji srpski Međunarodni
festival humora i satire i jedan od prestižnih evropskih festivala na kome je samo ove
godine učestvovalo 417 autora iz 40 zemalja.

novosto.rs

Puriši Đordjeviću nagrada Treptalo iz Trogira



Reditelj Puriša Đorđević ovogodišnji je dobitnik nagrade “Treptalo iz Trogira - regionalna nagrada za medije Ranko Munitić” koju dodeljuje Centar za medije Ranko Munitić.

Kako je saopšteno iz Centra, regionalni žiri u sastavu Janko Baljak (Beograd), Veljko Krulčić (Zagreb), Nedeljko Dragić (Zagreb/Minhen), Igor Galo (Pula) i Zorica Jevremović Munitić (Beograd) doneli su jednoglasnu odluku da nagrada za 2013. godinu pripadne Đorđeviću.


Za ogroman doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji kratkometražnog i dugometražnog filma, Puriša Đorđević je svojom poetikom, senzibilnošću i empatijom za likove i situacije koje je predstavljao, utemeljio senzualni i humani pristup telu na filmu.


Kao retko ko među našim filmskim rediteljima našao je meru za humor, angažman i formu, pričajući uvek stare priče na svoj način, navodi se u obrazloženju žirija.


Đorđević je režirao 22 igrana filma i preko stotinak dokumentarnih i kratko igranih ostvarenja. Napisao je deset knjiga, dramu “Crna ruka”, i ispisao nebrojene tekstove za novine i časopise. Režirao i za televiziju, napravio nekoliko filmskih biografija o stranim i domaćim umetnicima.


Nagrada će Đorđeviću biti uručena 3. aprila na dan rođenja Ranka Munitića u prostorijama Centra.

Blic.

Желимиру Жилнику Награда за животно дело Кратког метра



БЕОГРАД –Овогодишњи добитник Награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма је Желимир Жилник, један од најугледнијих и најнаграђиванијих домаћих аутора, познат у свету по свом уметничком и друштвеном ангажману.

У част добитника биће приказан његов филм „Пирика на филму” (2013), најавио је организатор „Кратког метра”.

Желимир Жилник (71) аутор је бројних играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним филмским фестивалима.

Од самог почетка професионалног рада на филму, окренут је савременим темама, које укључују критику друштвених, економских и политичких прилика - „Журнал о омладини на селу, зими” (1967), „Пионири малени, ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава” (1968), „Незапослени људи” (1968), „Липањска гибања” (1968), „Црни филм”, „Устанак у Јаску” и други.

Студентске демонстрације и велики потрес 1968. године, после окупације Чехословачке, тема су и Жилниковог првог играног филма „Рани радови” (1969), награђеног Златним медведом на Берлинском филмском фестивалу, као и са четири награде у Пули.

Након проблема са цензуром у Југославији, те заустављања рада на наредном играном филму „Слобода или стрип” (1972) у продукцији „Неопланта филма”, Жилник средину седамдесетих година проводи у Немачкој, радећи независне филмове - седам документараца и играни филм „Рај” (1976), који су међу првима третирали тему гастарбајтера у тој држави.

По повратку у земљу режира серију добро примљених телевизијских филмова и доку-драма, за Телевизију Београд и ТВ Нови Сад: „Болест и оздрављење Буде Бракуса” (1980), „Вера и Ержика” (1981), „Драгољуб и Богдан” (1982), „Прво тромесечје Павла Хромиша” (1983), „Станимир силази у град” (1984), „Београде, добро јутро” (1986), серију „Вруће плате” (1987), „Бруклин Гусиње” (1988), „Стара машина” (1989), „Црно и бело” (1990).

У сарадњи телевизије и филмских радних заједница настаје и неколико играних филмова осамдесетих: „Друга генерација” (1983), „Лијепе жене пролазе кроз град” (1985) и „Тако се калио челик” (1988) - који у фокусу имају наговештај политичких и социјалних промена, као и надолазећих тензија у земљи.

Током деведесетих, у независним филмским и медијским продукцијама реализује низ играних и документарних филмова на тему катаклизме на Балкану - „Тито по други пут међу Србима” (1994), „Марбле Аш” (1995), „До јаја” (1997), „Куд плови овај брод” (1998).
Слом система вредности у пост-транзицијским земљама централне и источне Европе, проблеми избеглиштва и миграција у новонасталим околностима проширене Европе, оквир су тематског циклуса започетог филмовима „Тврђава Европа” (2000), „Кенеди се враћа кући” (2003), „Где је Кенеди био две године?” (2005), „Европа преко плота” (2005), „Дунавска сапунска опера” (2006), „Кенеди се жени” (2007), „Стара школа капитализма” (2009) и „Једна жена -један век” (2011).

Поменути филмови су показани на преко 250 међународних фестивала и филмских манифестација, а 2010. Жилнуку је додељена награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић”, као и награда Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић”.

Уз континуирани рад на филмској продукцији, Жилник се од 1997. године бави и педагошким радом. Ментор је и извршни продуцент низа међународних филмских радионица за студенте из региона југоисточне Европе, а од 2006. године је ангажован као гостујући предавач на неколико иностраних филмских школа (Холандија, Велика Британија, САД, Мађарска, Словенија).

Танјуг

politika.rs

Глумици Љиљани Стјепановић награда „Жанка Стокић”




БЕОГРАД – Глумици Љиљани Стјепановић у Народном позоришту уручена је награда за стваралачку зрелост и богатство уметничког израза „Жанка Стокић”.

Првакиња Позоришта на Теразијама Љиљана Стјепановић 11. је добитница признања „Жанка Стокић” које додељују Народно позориште у Београду, дневни лист „Вечерње новости” и град Пожаревац.

Љиљана Стјепановић рекла је након уручења награде да сада проживљава свој најлепши сан, јер у рукама има статуету Жанке Стокић.

„За мене су глумци као светионици, оно светло које понекад упозорава, штити и даје наду. Жанка је наш светионик. Она је у срцима свих глумаца”, казала је Стјепановић.

Љиљана Стјепановић је навела да се за глуму прича да је краткотрајна, али да она за њу представља најлепшу и најплеменитију уметност.

„Глумци дају своје биће и ако су мудри од ликова које играју могу да узму и по неку особину”, рекла је Љиљана Стјепановић.

Глумица се захвалила жирију који јој је доделио награду, а највише Позоришту на Теразијама у којем је провела више од три деценије.

Театролог Драгана Бошковић рекла је да је Љиљана Стјепановић на сцени увек особа чији лик тумачи.



„Њен квалитет је њена дискреција. Њене песме говоре о њој још више од њених улога. Желим да она остане краљица смеха”, казала је Бошковић.

Глумац Радош Бајић рекао је да је награда уручена Љиљани Стјепановић у славу уметности, талента, дара, дисциплине и животне борбе.

„Честитам свима на пажљивом избору и томе што су знали да одаберу коме ће дати ту штафету филмске и глумачке уметности”, рекао је Бајић.

Награда „Жанка Стокић” сваке године уручује се глумици која је стваралачком зрелошћу, богатством стваралачког израза и својим уметничким остварењем обележила позоришни и филмски живот Србије.

Одлуку овогодишњем добитнику признања донео је 22. фебруара жири у коме су били Мира Ступица, Манојло Вукотић, Дејан Савић, Љиљана Благојевић и Славенко Салетовић.

Љиљана Благојевић рекла је да је глумица Љиљана Стјепановић „свој раскошни и никад окрзнут глумачки набој несебично даривала колегама и свим осталим сарадницима”.

„Отуда и позиви редитеља да игра у више од стотину позоришних премијера, да тумачи више од 50 телевизијских и филмских улога, отуда и све оне многобројне награде на фестивалима у земљи и иностранству”, рекла је Благојевић.

Признање се састоји од плакете коју је осмислио сликар Герослав Зарић, статуете Жанке Стокић у изради вајара Миливоја Богосављевића и новчаног износа.
Награду „Жанка Стокић” раније су добиле и глумице Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић, Мирјана Карановић.

Бета
објављено: 23.03.2013.
politika.rs

Vagoni kao pokretne bašte


Nemanja Vuković, dobitnik nagrade “Novosti” za najbolji studentski arhitektonski rad,
govori o budućim projektima. Uz ovo priznanje imam veće šanse da se zaposlim nego
ostale moje kolege - kaže Nemanja.



MEĐU 63 studentska rada prispela na autorski konkurs za arhitekturu Kompanije “Novosti”
izdvojio se, po oceni stručnog žirija, projekat Nemanje Vukovića. Dvadesetpetogodišnji student
završne godine mastera na arhitekturi, rođen u Banjaluci, projektovao je poslovni objekat sa
restoranom u prizemlju na uglu Takovske i Ulice Draže Pavlovića.
Ovo je prvi studentski konkurs na kome sam nešto dobio - kaže Nemanja u razgovoru za “Novosti”.

Jedino strukovno priznanje koje ima je prva nagrada za uređenje trga u Trsteniku, a dobio ga je
kao član tima na čelu sa profesorkom Aleksandrom Đukić.

- Nisam očekivao nagradu “Novosti”. Nisam se nadao zato što je po obimu objekat nešto manji
od ostalih. Ipak, pošto je projekat bio završen, odlučio sam da se oprobam.

* Kako ste odabrali da radite projekat za tu lokaciju?

- Imao sam zadatu temu, a forma zgrade je nastala tokom konsultacija sa profesorkom Lidijom Đokić.
Projekat sam radio skoro tri meseca. Zgrada je nastala kao odgovor na samu lokaciju, to jest
urbanističke i arhitektonske karakteristike neposrednog okruženja. Zakošene ivice otvaraju
vizure i navode korisnike Ulice Draže Pavlovića ka zelenilu i ambijentu Botaničke bašte. Želeo
sam da ostavim otvorenu slobodnu površinu za okupljanje.

* Kako ste došli do efektnog likovnog rešenja za fasadu?

- Dvostruka fasada mnogo utiče na likovni izraz. Ti paneli umanjuju negativna dejstva od ulice, smanjuju
buku i omogućavaju neometan rad u poslovnom delu, a ujedno vertikalni pomični paneli doprinose
dinamici forme same zgrade.

* Očekujete li da će nagrađeni projekat biti izveden?

- Ne verujem. Ta lokacija je atraktivna. Sad se tu nalazi ruinirana prizemna zgrada i verovatno će se tu
nešto graditi, ali ne po ovom projektu. Realizacija sistema duplih fasada je prilično skupa, a zgrada
nema ni mnogo kvadrata, što je potpuno ekonomski neisplativo. Investitor bi sa više etaža dobio
mnogo više kvadrata.




* Budući da ste pri kraju studija, očekujeti li da će vam nagrada “Novosti”
otvoriti vrata nekog projektnog biroa?

- Nagrada znači dosta. Za početak, upisaću je u svoju radnu biografiju, kao nagradu koja može
da me preporuči. Nas mlade arhitekte samo mogu da razlikuju na osnovu radnog iskustva,
nagrada i konkursa na kojima smo učestvovali. Biću pre onih studenata koji nisu osvojili nagrade.

* Kriza je uticala da se sve manje gradi. Ima li perspektive za mladog arhitektu
koji tek počinje karijeru?

- Ima perspektive, ali se vrata arhitektonskih biroa za nas teško otvaraju. Ako ove godine diplomira
250 studenata, arhitektonskim biroima sigurno neće biti potrebno toliko projektanata. Sa ovom
nagradom verovatno imam veće šanse da se zaposlim nego ostale kolege.

* Planirate li da po završetku studija ostanete u Beogradu ili se vraćate u
Banjaluku?

- Probaću da se zaposlim ovde, ako ne uspem, vratiću se kući.

* Inostranstvo?

- I o tome sam razmišljao. Međutim, niko neće da primi studenta bez iskustva, a i da bi aplicirao za posao
u inostranstvu jedan od uslova je da otputuješ u tu zemlju i uživo pregovaraš sa poslodavcem.

* Koji biste posao voleli da dobijete?

- Beograd ima dosta atraktivnih lokacija. Tema mog diplomskog rada je jedno područje na Dorćolu.
Iza Dunavskog keja nalazi se jedan zapušten pojas sa železničkom infrastrukturom koja se ne koristi.
To je jedna od lokacija kojoj bi dobro došla neka intervencija.

* Šta vi predlažete?

- Moja početna ideja je da se iskoristi železnička infrastruktura. Vagoni bi bili pokretne bašte za
stanovnike okružujućih blokova, a mogli bi da se, na primer, iskoriste stari tramvaji i da se pretvore
u kafe-barove. Reciklaža je uvek finansijski isplativa. Ne bi bilo loše da se tu sagradi i neka nova
zgrada. Ti hibridni objekti najlakše zažive, a potencijali lokacije su takvi da ona može da se koristi
24 sata.


novosti.rs

Dodeljene nagrade "Zlatni beočug"

Izvanredni Zlatni beočug za životno delo, koji dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica
Beograda, za 2012. godinu dobili su glumac Aleksandar Berček, književnik-publicista
Kosta Dimitrijević i operski umetnik Milka Stojanović.



Izvanredni Zlatni beočug dodeljen je Narodnoj biblioteci Srbije i Društvu za srpski jezik
i književnost, saopštila je Kulturno-prosvetna zajednica Beograd. Zlatni beočug dobili
su baletski umetnik Milica Bjelić, muzički umetnik prof. dr Dragutin Bogosavljević,
dramaturg, teatrolog i pozorišni kriičar prof. Dragana Bošković, književnik Radoslav
Vojvodić, profesor filologije prof. dr Aleksandra Vraneš, novinar i publicista Milorad
Vučelić. Istim priznanjem nagrađeni su i operski umetnik Oliver Njego, slikar i vajar
mr Leposava Milošević Sibinović, istoričar Ljiljana Čubrić, predstava "Kir Janja"
Narodnog pozorišta u Beogradu i Pozorište "Slavija".



Jednoglasnu odluku o laureatima priznanja za trajni doprinos kulturi Beograda, doneo
je žiri u sastavu: prof. dr Darko Tanasković (predsednik), Jadranka Jovanović, prof.
Zvonko Petković, Srba Ignjatović, Ljiljana Blagojević, Živorad Ajdačić, Dragan Kolarević,
Tatjana Peternek-Aleksić, Miloš Matijaš, Bora Dugić, Dragan Babić, prof. Dragan Mraović,
Vera Vlajić, prof. dr Raško Jovanović, prof. Momčilo Antonović, Radovan Trnavac Mića
i Miroslav Mogorović.

Na predlog žirija, Izvršni odbor Kulturno-prosvetne zajednice Beograda dodelio je posebno
priznanje - Povelju ambasadoru Repulike Belorusije u Beogradu Vladimiru Čuševu za
izuzuzetan doprinos razvoju srpske kulture u Srbiji i Belorusiji.

Povelje su pripale i vlasniku izdavačke kuće "SESOP Edizioni - Corato" Đuzepeu Pjacentu
za doprinos srpskoj kulturi, posbno srpskoj književnosti u Italiji, i umetniku, kulturnom
meceni i privredniku Slobodanu Petroviću za doprinos i pomoć manifestacijama i akcijama
Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.

Izvršni odbor doneo je odluku kojom se Godišnja nagrada Kulturno-prosvetne zajednice
Beograda dodeljuje zameniku generalnog sekretara te zajednice Minji Zdravković.

Priznanja će biti uručena 11. aprila na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

b92.net

Trijumf srpskog hora u Njujorku

Akademski hor “Collegium musicum” iz Srbije nedavno se vratio sa turneje po SAD,
gde je osvojio je vrlo značajno priznanje – zlatnu plaketu Internacionalnog horskog
festivala u Njujorku.


Sa jednog od američkih nastupa

Dirigentica hora „Collegium musicum“ Dragana Jovanović, po povratku sa turneje po Sjedninjenim
Američkim državama izjavila je da su američki organizatori posebnu čast Srbiji ukazali time što
su odredili da hor nastupi u jednoj od najreprezentativnijih svetskih dvorana, sali Isak Štern u
Karnegi holu.

Uz “Collegium musicum” tom prilikom takmičili su se i horovi iz SAD, Portorika i Češke.

“Svojim jedinstvenim repertoarom koji obuhvata neka od najznačajnijih ostvarenja sprskog horskog
stvaralaštva, hor je očarao prisutnu publiku i žiri festivala, pa smo doživeli nezaboravne ovacije i
pozive na bis. Osim toga, nastupili smo i u katedrali Sent Pol, kao i u srpskoj pravoslavnoj crkvi
Sv. Sava " u Njujorku, kazala je Jovanović koja je horom dirigovala uz umetničku direktorku i
dirigenticu Darinku Matić Marović.
Koncertna turneja obuhvatila je i dva nastupa u Bostonu – na Harvard univerzitetu, gde je studentima
dirigovanja održano predavanje „Interpretacija srpske pravoslavne muzike“, i crkvi Sv. Save.

“Moram da spomenem da su američki studenti, a naročito srpska zajednica u Bostonu na čelu
sa ocem Aleksandrom Vlajković, odnosno ocem Đokanom Majstorovićem u Njujorku, učinili
sve kako bi se devojke osećale što prijatnije”, dodala je Jovanović. Ona je posebno zahvalila
porodici Milice i Donalda Porgozelskog koji su pomogli horu tokom boravka u SAD.

“ Generalna konzulka Republike Srbije u Njujorku, gospođa Mirjana Živković, svim srcem pomogla
je realizaciju ove turneje i na taj način pridružila se podršci koju smo dobili od Ministarstva kulture
i informisanja, Ministarstva prosvete, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, opštine Savski
venac i drugim donatorima”, zaključila je Jovanović.

Hor „Collegium musicum“ od svog osnivanja 1971. godine do danas, na najvišem umetničkom nivou
reprezentovao je srpsku kulturu, osvajajući najviša priznanja i nagrade na takmičenjima i festivalima
u svetu.

Ansambl je za 41 godinu postojanja održao više od 3000 koncerata i gostovao u četrdesetak zemalja
Nastupi u okviru ovogodišnje prolećne turneja u Bostonu i Njujorku prvi su nastupi hora u SAD.


b92.net
13.04.2013.

Serijal SFRJ za početnike nagrađen u Čikagu



Serijal “SFRJ za početnike”, nastao od autora Radovana Kupresa i Đorđa Markovića,
nagrađen je Srebrnom plaketom na 49. festivalu u Čikagu u kategoriji dokumentarno
obrazovne serije.





SERIJAL “SFRJ za početnike”, nastao u kreativnoj saradnji autora Radovana Kupresa i idejnog tvorca
i kretaivnog dikretora Đorđa Markovića, nagrađen je Srebrnom plaketom na 49. festivalu u Čikagu
u kategoriji dokumentarno-obrazovne serije.

Srećni smo što i ova nagrada pokazuje da naša serija govori modernim i univerzalnim TV jezikom,
koji prepoznaje i publika koju za teme kojima smo se bavili ne vezuju lična sećanja ni sentimentalne,
privatne istorije - izjavili su povodom priznanja Marković i Kupres.

“SFRJ za početnike” je dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa o fenomenima vezanim za kulturu
svakodnevice u “drugoj Jugoslaviji”. Svih 16 epizoda bazira se na privatnim sećanjima javnosti poznatih
i nepoznatih ličnosti koje su živele ili odrasle u SFRJ. Kroz 150 intervjua snimanih u svim bivšim
republikama i veliku količinu zanimljivog arhivskog materijala dočarava se više od stotinu pojmova
(pojava, ličnosti, proizvoda, rituala), koji su bojili život u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Serijal, koji je premijerno emitovan na Televiziji B 92, ostvario je i regionalni uspeh i već je prikazan na
crnogorskoj televiziji Vesti, banjalučkoj Alternativnoj i hrvatskoj Nezavisnoj TV.


novosti.rs
18.04.2013.

Film Bojana Vuletića nagrađen na festivalu u Južnoj Koreji


Debitantski film Bojana Vuletića "Praktičan vodič kroz Beogard sa pevanjem i plakanjem"
osvojio je specijalnu nagradu žirija na Medjunarodnom filmskom festivalu u Čondžuu, u
Južnoj Koreji (JeonJu International Film Festival).

To je savremena romantična komedija kroz četiri različite priče govori o strancima koji
pronalaze ljubav u Beogradu.

Glavne uloge igraju Žili Gaje, Žan-Mark Bar, Nada Šargin, Marko Janketić, Anita Mančić,
Baki Davrak, Hristina Popović
i Leon Lučev.




Film je svetsku premijeru imao na festivalu u Karlovim Varima i prikazan je na brojnim
svetskim festivalima, među kojima Vizbaden, Varšava, Sidnej, Bratislava, Sofija.

"Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem" trenutno se prikazuje u Nemačkoj,
a već je prikazan u poljskim bioskopima.



Uskoro se očekuje i bioskopska distribucija u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj.
VIDEO> Trejler za film "Praktičan vodič"...




blic.rs
07.05.2013.

Žaneti Đukić Perišić nagrada Isidora Sekulić


Književna istoričarka i jedan od najboljih poznavalaca života i dela Ive Andrića Žaneta
Đukić Perišić dobitnica je nagrade "Isidora Sekulić" za studiju "Pisac i priča.
Stvaralacka biografija Ive Andrića".






BEOGRAD - Književna istoričarka i jedan od najboljih poznavalaca života i dela Ive Andrića Žaneta Đukić Perišić dobitnica je nagrade "Isidora Sekulić" za 2012. godinu za studiju "Pisac i priča. Stvaralacka biografija Ive Andrića", u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
Žiri za dodelu nagrade "Isidora Sekulić", u sastavu Marko Nedić, predsednik, i čalnovi Petar Pijanović i Aleksandar Jerkov, ovu odluku su doneli jednoglasno, nakon detaljnog razmatranja prošlogodišnje produkcije savremenih srpskih pisaca u svim žanrovima koje je negovala Isidora Sekulić.

U obrazloženju žirija se ističe da je u studiji "Pisac i priča", Žaneta Đukić Perišić na izuzetno uspešan kritičko-metodološki način prišla tumačenju književnog dela velikog srpskog pisca.

"Koristeći podatke iz Andrićeve biografije i iz društvene i kulturne atmosfere u kojoj je on živeo, ona je veoma slikovito, uz niz novih istraživackih otkrića, pokazala pomoću kojih stvaralačkih sredstava su se realni životni podaci u imaginativnom tekstu jednog izuzetnog umetnika kakav je bio Andrić neminovno preobražavali u estetske činjenice prvog reda", navodi se u saopštenju žirija.

U studiji, pored ključnih poetickih konstanti Andrićevog dela, tematskih, stilskih i semantičkih, paralelno analizirane su i intelektualne, društveno-političke i kulturološke prilike gotovo celog dramatičnog 20. veka, koji je odlučujuće delovao na Andrićev život i na njegovu ličnost.

"Posledice tog doživljaja, koje su veoma sugestivno, iako posredno, projektovane na stranice njegovog dela, oživljene su u ovoj studiji izuzetno zanimljivim kritičkim rukopisom", dodaje se u saopštenju, uz napomenu da će "Pisac i priča" Žanete Đukić Perišić sigurno biti jedna od ključnih referentnih kritičkih studija za sve buduće proučavaoce Andrićevog književnog dela.


novosti.rs

Alisa Stojanović dobitnik nagrade "Ljubomir Muci Draškić"

Nagrada za režiju "Ljubomir Muci Draškić" pripala je Alisi Stojanović,
a svečano će joj biti uručena u nedelju u podne u Ateljeu 212.
Ugledno priznanje dodeljeno joj je za režiju teksta Miloša Radovića.




NAGRADA za režiju "Ljubomir Muci Draškić" pripala je Alisi Stojanović,
a svečano će joj biti uručena u nedelju u podne u Ateljeu 212.

Žiri (Svetlana Bojković, Renata Ulmanski i Branka Šelić) jednoglasno je
odlučio da se ovo priznanje dodeli rediteljki za predstavu "Trst", koju
je po tekstu Miloša Radovića postavila na scenu Ateljea 212. Priznanje
je ustanovljeno 2005. godine i dodeljuje se bijenalno za predstave
nastale na beogradskim scenama u znak sećanja na velikog reditelja
i dugogodišnjeg upravnika ove kuće Ljubomira Mucija Draškića.

- Muci ima, zaista, posebno mesto u mom profesionalnom životu.
Verovatno da nisam prvo njega srela kao upravnika, okrenula bih se
i otišla - kaže za naš list dobitnica.


GLUMAČKI ŽIRI
NAGRADU "Ljubomir Muci Draškić" od ostalih sličnih priznanja izdvaja to
što o njoj isključivo odlučuje glumački žiri. Ona se sastoji od Plakete
s likom reditelja (rad vajara Zvonka Novakovića), unikatne diplome
(rad slikara Ljubisava Milunovića) i novčanog iznosa. Dodeljuje se svake
druge godine, na rođendan Mucija Draškića.

- Upravo sam završila FDU, "uhvatila" ga na stepenicama pozorišta i pitala
mogu li nešto da radim u Ateljeu. Odgovorio mi je da ako imam tekst i
okupim glumce, vrata su mi otvorena. Dogovor s Mucijem bio je lak,
jednostavan i praktičan. Kao upravnik mi je obeležio život, a bio je i
veliki reditelj. Voleo je umetnost, glumce, fudbal. Nagrada s njegovim
imenom još je jedna prilika da se podsetimo ideja koje je Muci unosio u
pozorište. U svemu jednostavan čovek, bez mistifikacija, i od Ateljea je
želeo da napravi takvu kuću.

Alisa Stojanović (profesor FDU) do sada je režirala mnoge uspešne predstave
- "Iza kulisa", "Parovi", "Art", "Tri verzije života", "Bog masakra", "Dokle", " Trst"
( u Ateljeu 212), "Paviljoni", "Bliže", "Supermarket" (u JDP), "Zapali me",
„Amadeus", "Diplomac" (u BDP) i druge.


blic.rs
14.06.2013.

Успех пијанисте Ненада Ивовића на
такмичењу у Русији





БЕОГРАД – Млади пијаниста и студент Факултета музичке уметности
у Београду, Ненад Ивовић (1993) победник је великог троетапног
међународног пијанистичког такмичења „Steps towards mastery”
које је пре неколико дана завршено у Санкт Петербургу у Русији,
саопштено је са ФМУ-а.

Поред главне награде, Ивовић је освојио и награду за најбоље
извођење дела руског аутора, као и награду ЕМЦY - организације
европских такмичења за младе уметнике, са седиштем у Минхену,
која је нашем младом уметнику као апсолутном победнику доделила
концерте по европским градовима и фестивалима у наредне две
сезоне.

Ненад Ивовић је, са непуних 20 година, апсолвент на ФМУ у Београду
у класи Невене Поповић, а ове године му је додељена награда фонда
„Олга Михаиловић” за најталентованијег студента клавира.



politika.rs
26.06.2013.

Tri nagrade za "Krugove" u Puli


Na 60. festivalu igranog filma u Puli ostvarenje režisera Srdana Golubovića
"Krugovi" je u Nacionalnom programu manjinskih koprodukcija osvojio Zlatne
Arene za režiju, najbolju mušku ulogu i najbolju manjinsku koprodukciju





Ziri koji je radio u sastavu Petar Krelja, reditelj i scenarista (predsednik), Stanislav Babić, producent Gordana Gadžić, glumica, Slobodan Trninić, direktor fotografije i Damir Čučić, redatelj i montažer doneli su sledeće odluke o pobednicima u Nacionalnom programu manjinskih koprodukcija.

Zlatna Arena za najbolju manjinsku koprodukciju dodeljena je producentkinji Jeleni Mitrović za film "Krugovi" reditelja Srdana Golubovića sa obrazloženjem da je u pitanju "moćan film o snazi zla, dobrote i praštanja koji nas podseća da herojstvo ima vrednost i da žrtva nije uzaludna.“

Zlatna Arena za režiju dodeljena je Srdanu Goluboviću za film "Krugovi" sa obrazloženjem da "Srdan Golubović vešto vodi film koji ima više nivoa priča, dvostruko vremensko lice i mnoštvo odličnih likova. U svim segmentima to je rafinirana filmska režija.“

Zlatna Arena za najbolju mušku ulogu dodeljuje se Leonu Lučevu za ulogu Harisa u filmu "Krugovi" redatelja Srdana Golubovića "jer se iza mekog i toplog porodičnog čoveka skriva čvrst karakter koji gledaoca uverava kako je dobrota svevremena.“

................


b92.net

ИНТЕРВЈУ: Богдан Диклић, глумац, добитник „Златне Арене”


Мука човека води напред



Веома сам толерантан, али и захтеван у првом реду према себи, а попустљивији
према другима.




Богдан Диклић са „Златном Ареном”


60. ПУЛА

Пула- На свечаној церемонији затварања јубиларног, 60. Пула фестивала, београдском глумцу Богдану Диклићу свечано је уручена „Златна Арена” коју је освојио за улогу Славка у хрватском филму „Одбрана и заштита” Боба Јелчића. Ово је само једна у низу награда освојених током готово 40 година каријере, за више од стотину телевизијских и филмских, као и позоришних улога, на које Диклић реагује скромно, без много буке, традиционално се држећи подаље од медијске помпе...

Шездесета Пула?

Шездесет година Пуле, 60 година мене. Доста рођендана сам ја у Пули прославио од свог првог боравка 1976. па до данас.

Овај боравак се завршава са „Златном Ареном” за улогу Славка која као да је писана за Вас. Стопили сте се са ликом?

Трудим се да то увек тако урадим и да то увек тако буде. Некада ми успе мање, некада више, али смо у случају филма „Одбрана и заштита” баш дали од себе труда, и Бобо Јелчић и ја. Али, не труда зарад индивидуалног или појединачног успеха, већ труда из радости.

Овај лик је био посебан изазов? Провокација?

Реч провокација треба условно схватити. Када сам прочитао сценарио, то је било предивно. Али, како то одиграти? Онда смо се Бобо, ја и остале колеге сви полако кретали ка томе што је у Арени и приказано. Урађено је оно што се хтело. Ако се погрешно хтело ми се извињавамо. Ако смо погодили и то је неко препознао, ми се захваљујемо.


Као глумцу и слухисти није Вам било тешко да постигнете и језичку аутентичност мостарског говорног подручја, а ових дана сам Вас чула и како фино причате хрватски?

Ијекавица је мој матерњи говор. Ја сам се родио у Хрватској, мој отац се родио у Хрватској, када сам проговорио, проговорио сам ијекавицом. Моји родитељи су све до своје смрти живели у Хрватској, у мом родном Бјеловару. Ја практично говорим два језика, хрватски и српски. У зависности од тога који импулс добијем у уво, говорим или екавски или ијекавски. Потпуно аутоматски, без икаквог предумишљаја. Занимљиво, када сам у Београду мислим на екавици, а у Загребу или Бјеловару на ијекавици. И то је тако. Одувек.

Онда неће бити никаквих проблема да ускоро заиграте на сцени Хрватског народног казалишта? У којој представи?

У представи „На дну” Максима Горког у режији Паола Мађелија. Ја сам то играо и у Југословенском драмском позоришту, такође у Мађелијевој режији. Чак играм исту улогу, улогу Глумца, али наравно да смо то избрисали и сада ћемо видети шта ће се десити. Премијера је планирана за 4. октобар.

И у пулској Арени поново смо се уверили да су стасале нове генерације обожавалаца Ваше улоге у филму „Маратонци трче почасни круг”. Смета ли Вам што Вас је та улога негде одредила?

Не! Драго ми је што су се генерације и генерације „примиле” на тај филм. Сада већ постоје деде клинаца који су фанови тог филма. А он је снимљен пре 31 годину и фасцинантно је како и даље живи.

Шта највише волите од свега овог што сте на филму до сада урадили, а урадили сте много?

То је област интиме и субјективности и емотивног односа према датом периоду живота. Али, ево – јако волим „Националну класу”. Најсентименталнији сам према том филму и према раду на том филму. Наравно, има тога још, није он једини. Ту је и Карановићева серија „Грлом у јагоде”. То је моје неко отискивање и мој почетак. Био сам клинац.

Интимно, правите ли разлику између позоришне и филмске глуме?

Не. Имам проблем и у једном и у другом медију. Ја се мучим. Увек. Ево готово 40 година се мучим у процесу, али играм са лакоћом. У процесу се мучим јер имам тоне дилема, креативног несамопоуздања. Међутим, та мука човека води напред, ка нечему што се зове стваралаштво, остварење унутар представе или филма. Као клинац сам се трудио да направим улогу, али сам врло брзо напустио ту врсту стремљења и ту врсту жеље да урадим добро посао. Врло рано сам кренуо са тим да будем учесник, да „товарим воз” , а не да будем „товар”, тај терет. Врло рано сам се одлучио да будем део нечега, а не појединац.

За Вас важи да сте понекад намргођени, али какви сте за сарадњу? Лаки?

Изузетно. Сарадња подразумева искрен однос. Ансамбл неке представе није обданиште, као што то није ни екипа испред или иза камере. То није није санаторијум, то је тим људи који имају право на заблуду, на креативни сукоб, на неку врсту дијалектике, на мишљење макар оно било и погрешно. Мислим да је дужност сваког да каже или да се одупре или прихвати оно што му се сугерише кроз сценарио или индикацију. Све што његово биће мисли да је другачије, треба да то каже и да понуди неко друго решење. Ако је то бити незгодан, онда сам ја незгодан, а мислим да нисам. Веома сам толерантан и захтеван, у првом реду према себи, а попустљивији према другима. Незнање текста, кашњење, спречавање другог да уради оно што треба и што би тај желео, ја то не подносим и мислим да је то нормално. Било би ненормално да је другачије.



politika.rs

Goranu Paskaljeviću počasna nagrada u Češkoj


U češkom gradu Uherskom Hradištu, gde se već 39 godina održava
tradicionalna letnja filmska škola sa više hiljada polaznika iz cele
Češke republike i Evrope, našem reditelju Goranu Paskaljeviću
dodeljena je počasna godišnja Nagrada za senzitivno odslikavanje
života ljudi na Balkanu i izuzetan humanizam u njegovim delima.





Ovo priznanje su u proteklim godinama dobili i proslavljeni filmski autori
kao što su Ken Loč, Aki Kaurismaki, Emir Kusturica, Bela Tar, Ištvan
Szabo, Abas Kiarostami, Karlos Saura, Nikita Mihalkov, Piter Grinevej,
Teri Giliam…

Na ovom najvećem evropskom netakmičarskom filmskom festivalu prikazano
je i šest filmova našeg reditelja (Pas koji je voleo vozove, Bure baruta,
Kako je Hari postao drvo, San zimske noći, Medeni mesec), a manifestacija
je svečano otvorena poslednjim Paskaljevićevim delom “Kad svane dan”,
uz prisustvo brojnih zvanica iz češkog kulturnog života.

Paskaljević je posle projekcije svakog svog filma dugo odgovarao na
pitanja radoznalih učesnika letnje filmske škole, a održao je i posebno
predavanje na tečnom češkom jeziku.

Prilikom gostovanja u vestima češke nacionalne televizije, Paskaljević
je evocirao uspomene sa svojih studija u Pragu i iskazao oduševljenje
prepunim salama mladih filmofila koji poseduju filmsku kulturu odnegovanu
na autorskoj kinematografiji, a ne na komercijalnim filmskim hitovima.

Ovu, po svemu posebnu filmsku manifestaciju u Evropi, svesrdno je
pomoglo češko ministarstvo kulture u organizaciji udruženja filmskih
klubova koji broje preko 20 000 članova.



blic.rs

"Krugovima” prva nagrada za scenario



Na 37. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji prva nagrada pripala je filmu ,,Krugovi”.
Tako je odlučio žiri, u sastavu: Želimir Žilnik, reditelj (predsednik), Borislav Anđelić,
filmski kritičar i Milan Jelić, scenarista i reditelj, a u konkurenciji 11 filmova, odnosno
prispelih scenarija.






Odluka je doneta jednoglasno uz obrazloženje da scenario filma „Krugovi” Srđana
Koljevića i Meline Pota Koljević, inspirisan stvarnim tragičnim događajem iz
devedesetih godina prošlog veka, preciznom dramaturškom postavkom uspeva
da evocira iracionalne provale mržnje onog vremena kao i posledice koje traju
i do današnjeg dana.

Druga nagrada dodeljena je scenariju filma „S/Kidanje”, čiji su autori Neda
Radulović, Biljana Maksić i Kosta Đorđević. Scenaristi filma, obrazložio je žiri,
na ubedljiv i provokativan način portretišu seriju likova mlade generacije u
urbanoj sredini. Scenario donosi autentičan jezik, strast i ritam mladih suočenih
sa izazovima svakodnevnice. Treća nagrada za scenario na ovogodišnjem
vrnjačkom festivalu pripala je filmu „Ljubav dolazi kasnije” scenariste Hadži-
Aleksandra Đurovića.đ uz ocenu žirija da se scenarista odlučio za savremenu
priču van klišea u kojoj glavni likovi, preispitujući svoje međusobne odnose,
bivaju suočeni sa emotivnim i komunikacionim nesporazumima koji vode u
usamljenost.

Inače, uopšteno ceneći sceneristički izraz u proteklih godinu dana u srpskoj
kinematografiji, žiri još dodaje da je on raznolik i tematski i žanrovski. Većina
se bavi savremenim temama, nekoliko bližom prošlošću, a dva su napisana po
motivima izvedenih dramskih predstava. Ovogodišnja produkcija je, tvrde članovi
žirija, reflektovala je pitanja koja publika i društvo postavljaju u vremenu raspada
sistema vrednosti. Sa zadovonjtvom su konstatovali da su većina autora debitanti.

Dodelom nagrada i prikazivanjem nekoliko filmova van takmičarskog programa
završen je 37.Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.



b92.net
17.08.2013.

Бајфорду признање ,,Стефан Првовенчани”






Рашка –Тимоти Џон Бајфорд, познати редитељ и драматург, аутор серијала
и филмова за децу који је је завидну каријеру остварио у Србији и тиме
допринео националној култури добитник је овогодишњег признања
,,Стефан Првовенчани”, награде коју додељују Рашке духовне свечаности.
Тако су одлучили чланови  Већа признања на челу са Никшом Барловим,
уметничким директором манифестације, а та одлука је саопштена приликом
почетка овогодишњих свечаности, које ће трајати до 19. августа.

Иначе, веома је богат и разновстан програм јубиларних 20. рашких духовних
свечаности  који је започет  изложбом радова насталих на међународној
ликовној колонији „Јелена Анжујска”, одржаној од 30. јула до 6. августа
у манастиру Градац. Манифесација је настављена низом културних и забавних
догађаја, односно књижевним вечерима, позоришним представама, научним
трибинама и музичким програмом.

У част овогодишњег лауреата синоћ је приказан и филм ,,Питам, се питам.
Ко је Џон Бајфорд”, а признање ће му, из руке прологодишњег добитника,
композиторке Исидоре Жебељан, бити уручено сутра увече, када се
овогодишње Разшке духовне свечаности завршавају.



М. Д.


politika.rs

"Grand prix" za nišku grupu "Constantine"





Vokalni sastav "Constantine" iz Niša je na Festivalu klapa u Perastu
proglašena za apsolutnog pobednika osvojivši 1. nagradu stručnog
žirija i 1. nagradu publike u kategoriji muških klapa.

U kategoriji "Nova pjesma" grupa iz Niša je numerom "Nostalgija za Bokom"
osvojila 3. nagradu žirija i 1. nagradu publike.

U konkurenciji dvadesetak klapa iz Hrvatske i Crne Gore, sastav iz Niša
je odneo pobedu.

- Iako "Constantine" nije prava muška klapa po svom sastavu, time
su ove nagrade još veća satisfakcija, a pobeda draža - kažu u niškom
sastavu.


Ove godine grupa "Constantine" je treći put učestvovala na Festivalu
u Perastu, a 2010. godine je kompozicijom "Vinska pesma" osvojila prvu
nagradu stručnog žirija za najbolju "Novu pjesmu" i za "Najbolji aranžman",
dok je u kategoriji Muških klapa grupa osvojila III nagradu stručnog žirija,
a I nagradu publike.


Godinu dana kasnije, "Constantine" je kompozicijom "Kraj mora zauvek"
osvojio u kategoriji "Nova pjesma" III nagradu stručnog žirija za interpretaciju,
muziku i aranžman i I nagradu publike.


Sastav čine tenori Bojan Stanković, Dalibor Marković, Mario Petrović, Miloš
Gavrilović, Aleksandar Stefanović, baritoni Marko Milanović, Dimitrije Pančić,
Miodrag Perović, basovi Ilija Stojadinović, Igor Nikolić i Ivan Stojanović.







juznevesti.com

Вери Чукић награда „Павле Вуисић”


Стицај околности је хтео да са 15 година своју прву улогу одиграм
баш са Пајом.





лумица Вера Чукић овогодишњи је лауреат награде за животно дело „Павле Вуисић“ за изузетан допринос уметности глуме у домаћем филму, саопштило је Удружење филмских глумаца Србије. „Од како се први пут појавила на екрану, својом енергијом, харизмом, а пре свега сугестивном глумом и палетом ликова, дефинисала је себе као глумицу која је дала печат једном времену, чији је она значајни сегмент“, наводи се у саопштењу жирија који, како је саопштено из УФГС, сачињава троје од претходна 33 добитника ове награде.

Награда је плакета са ликом Павла Вуисића, монографија и документарна филмска сторија о добитнику.

Ово значајно признање је првобитно носило име Сла„вица“, а од 1994. године носи име великана српског глумишта Павла Вуисића.

Према традицији, награда се уручује на Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма „Филмски сусрети – Ниш 2013” пред публиком, и у присуству свих глумаца и гостију Фестивала који излазе на сцену, у част добитника. (Танјуг)

* * *

Вест о награди Веру Чукић је затекла на путу ка њеном летњем дому, четрдесетак километара од Београда, како каже, довољно далеко, али и довољно близу градске вреве. Прве реакција, као код свих који у животу добију неко признање, било је узбуђење.


– Срећна сам, наравно, поред тога што сам узбуђена, што сам награду добила и што је неко умео да цени мој рад и назове га добрим, довољно добрим да га и награди – изјавила је за „Политику” Вера Чукић. – Посебно ми је драго што ово признање носи име мог великог колеге Павла Вуисића, и то из неколико разлога. Стицај околности је хтео да са 15 година своју прву улогу одиграм баш са њим. Реч је о филму „Кроз грање небо”, редитеља Столета Јанковића, по прози Антонија Исаковића. Тада сам га први пут видела и упознала. То је био мој почетак, мој улазак у свет глуме, и била сам привилегована што сам баш на том почетку имала могућност да сарађујем и учим од Павла Вуисића.

Вера Чукић и Павле Вуисић сарађивали су током њене каријере више пута, увек плодно и на обострано задовољство, каже наша саговорница. Неке од најбољих улога остварила је управо када су били партнери.

– Глумила сам са бројним колегама током свих ових година, заиста би ми било тешко да истакнем некога као глумца са којим памтим најбољу сарадњу. Када се гради улога без партнера не можете, без узајамне подршке, давања, помагања. Само када осетите да неко ради за вас и да ви радите за њега, ту има простора за право стварање. Само када има међусобног давања има и успеха – тврди Вера Чукић.

Говорећи о улогама које памти, истиче посебно две:

– Бројни су филмови у питању, заиста бројне важне улоге, за мене важне као глумицу, важне и за кинематографију. Сад, овог тренутка док разговарамо, падају ми на памет две. Улога Ане у „Дневнику увреда”, и улога Кифлине мајке у За„борављенима”, како у филму тако и у серији. И ти родитељи, као и деца у тој причи, на неки начин били су заборављени.


Наша саговорница посебно је задовољна због образложења награде, која се додељује за целокупно стваралаштво уметника.

– Посебна је ствар што се овим признаје целокупна професионална и уметничка личност награђеног. То ми је изузетно важно. Јер, бавила сам се и позориштем, и филмом, и телевизијом, па ме испуњава чињеница да је мој напор на сваком том пољу уважен и препознат.

М. Димитријевић
објављено: 19.08.2013.
politika.rs

NAGRADA PUBLIKE VIDOSAVLJEVIĆU NA PESPANSKOM JEZERU


Uspeh monodrame kragujevačkog Teatra u Makedoniji
jul 2013. godine

Glumac kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra Ivan Vidosvljević dobio
je nagradu publike na ovogodišnjem, 11. međunarodnom pozorišnom fetivalu
„Glumac Evrope” koji je od 6. 11. jula održan na Prespanskom jezeru u Makedoniji.
Vidosavljević je na ovoj prestižnoj regionalnoj i evropskoj smotri nastupio sa
monodramom „Dnevnik jednog ludaka” koju je po pripovetci N. V. Gogolja režirao
njegov kolega Dušan Stanikić.
Na ovogodišnjoj pozorišnoj internacionalnoj smotri koju je 2003. godine pokrenuo
poznati francuski glumac Žak Lekerijer sa ciljem „brisanja umetničkih granica”
nastupili su glumci i ansambli iz Švedske, Slovenije, makedonije, Bugarske, Grčke,
Albanije i Turske, a Vidosavljević je sa svojom monodramom bio jednini predstavnik
Srbije.
U žiriji festivala bili su poznati glumac Meto Jovanovski (predsednik) i pozorišni reditelji
Sulejman Rušiti i Martin Kočovski.






Laskavu titulu „Glumac Evrope” na ovogodišnjem festivalu u Prespi poneo je bugarski
glumac iz Vraca Anastas Pop Dimitrov, stari znanac kragujevačke publike, za ulogu u
Joneskovom komadu „Stolice” (produkcija Malog dramskog teatra iz Bitolja) sa kojim je
nastupio pre dve godine na 6. kragujevačkom JoakimInterFestu.
Za najbolju predstavu prespanskog festivala monodrame i malih i kamernih scena
proglašena je grčka monodrama „Čovek koji je...” u izvođenju glumice Krise Joanidou
koju je režirao Pavlos Danelatos.
Inače monodrama „Dnevnik jednog ludaka” kragujevačkog glumca Ivana Vidosavljevića
od svoje premijere, krajem decembra 2006. godine, do sada je nagrađivana na svim
međunarodnim festivalima i internacionalnim pozorišnim smotrama na kojima se pojavila,
Vidosaljević je za njeno izvođenje nagrađivan: sa dve nagrade - za najboljeg glumca i
nagradom „Štefan Jordake” na festivalu u rumunskom gradu Bakauu, nagradom za najbolju
mušku ulogu na festivalu NETE (Nove evropske pozorišne akcije) u bugarskom gradu Vrace,
i nagradom za najboljeg glumca na smotri „Albamono” u albanskom mestu Korča. Sada je
osvojio i nagradu publike na Prespanskom jezeru.


joakimvujic.com

"Kreativnom centru" dve nagrade na Sajmu knjiga u Frankfurtu


Izdavačka kuća "Kreativni centar" osvojila je na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga
dve nagrade "Najbolji evropski udžbenik" za izdanja "Likovno za predškolce" i "Priroda i
društvo za treći razred osnovne škole", saopštio je danas izdavač.





Knjiga "Likovno za predškolce" autorke Mirjane Živković nagradjena je u kategoriji
predškolskih udžbenika, a "Priroda i društvo" (udžbenički komplet) autora Simeona
Marinkovića i Slavice Marković u kategoriji udžbenika za mlađe razrede osnovne škole.

Izdavačka kuća "Klett" iz Beograda takođe je dobila nagradu "Najbolji evropski udžbenik"
na 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu za udžbenik hemije za sedmi razred,
autorki Ivane Vuković i Anike Vlajić, u kategoriji "12+".

Nagrade za najbolje udžbenike (Best European Schoolbook Awards) dodeljuju Frankfurtski
sajam knjiga, Međunarodna asocijacija za istraživanje udžbenika i obrazovnih medija
(IARTEM) i Evropsko udruženje izdavača udžbenika (EEPG).

Direktorka "Kreativnog centra" Ljiljana Marinković je istakla da su te nagrade veliko priznanje.

"Osvojiti čak dva priznanja u konkurenciji od pedesetak prispelih radova iz blizu 20 evropskih
zemalja svakako nije mala stvar. Tim pre što su nagrade dodeljene za jedan predškolski
udžbenik i jedan udžbenik za poznavanje prirode i društva, što su oblasti u kojima već
dugi niz godina postižemo dobre rezultate u prodaji. To pokazuje da i naši vaspitači i učitelji
dobro procenjuju kvalitet udžbenika i s razlogom veruju našoj kući", rekla je Marinković.


"Kreativni centar" i ove godine, osmi put zaredom, samostalno nastupa na Frankfurtskom
sajmu knjiga, a stranim izdavačima ponudio je desetine svojih naslova namenjenih deci i roditeljima.







Izdavač podseća da je i prethodnih godina osvajao nagrade za najbolji evropski udžbenik
na istom konkursu.

Prošle godine u kategoriji predškolskih udžbenika, "Kreativni centar" je dobio nagradu za
izdanje "Matematika kao igra 1 i 2" autora Branke i Mirka Dejića, a 2007. u kategoriji udžbenika
za mlađe razrede osnovne škole, za izdanje "Muzička kultura za treći razred osnovne škole"
autora Vladice Ilića.

Te nagrade, primetio je srpski izdavač, posebno su važne ukoliko se uzme u obzir to što ih
dodeljuje nezavisni žiri, koji čine eksperti na polju izdavanja udžbenika iz nekoliko evropskih
zemalja.

Pored toga, od pre tri godine EEPG, kao pokretač konkursa, učinio ga je dostupnim svim
izdavačima čije zemlje imaju predstavnike u EEPG-ju, pa se broj prijavljenih udžbenika na
konkursu znatno povećao.


blic.rs
10.10.2013.

Kan: Nagrada za Savkovićev film "Posle bombi"



Kratki dokumentarni film beogradskog reditelja Boška Savkovića, "Posle bombi",
 osvojio je jednu od nagrada koja se dodeljuje na Kanskom festivalu korporativnih
 medija i televizije.


Kratki dokumentarni film beogradskog reditelja Boška Savkovića, "Posle bombi", osvojio je jednu od
 nagrada koja se dodeljuje na Kanskom festivalu korporativnih medija i televizije (Cannes Corporate
 Media & TV) u kategoriji za ekološki dokumenatrni film.

Svečana dodela nagrada, Zlatnog, Srebrnog ili Belog delfina (Gran pri), biće održana u četvrtak
 17. oktobra u čuvenom Palm Bič kazinu u Kanu, kada će se saznati koju, od tri nagrade je
 osvojio film, rekao je Tanjugu reditelj Savković..





........................

novosti.rs

Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Senki Latinović




Laureatkinja Senka Latinovic

“Kočićevo pero” Predragu Luciću






Nagrada “Kočićevo pero” za jesen 2013. godine koju dodjeljuje Zadužbina Petar Kočić Banja Luka – Beograd,bit će svečano uručena 15. studenog pjesniku i satiričaru Predragu Luciću za djelo “Gusle u magli”

Kako je ocijenio žiri, nagrađena knjiga pokazuje visoka dostignuća u suvremenoj književnosti i odanost ljepoti Kočićeve misli i riječi.

Žiri za književnu nagradu Kočićevo pero, radio je u sastavu književnici: Nikola Vukolić (predsjednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković, a odluku o nagradi donio je jednoglasno.

Po Vukolićevim riječima, svoju, nazovimo je tako, čitanku, autor namjenjuje učenicima trećih razreda muzičkih, književnih i medicinskih škola. Ali, već od prve stranice čitalac zapaža da tu nešto ne štima, i da one gusle u magli koje smo procesom automatskog nadopunjavanja, na brzinu, pročitali kao guske u magli, nose odudarnost, nagovještaj velikog apsurda, gorčine, zgroženosti nad vremenom i ljudima kojima je pljačka i otimačina postala jedino mjerilo sposobnosti, a mržnja prema bližnjem usmjeravajući agens akcije” naveo je predsjednik žirija za ovu nagradu.

U Guslama u magli autor je dao rentgenski snimak, patološki atlas truleži u suvremenom vremenu.

„Posebno mjesto posvetio je jeziku, koji više ne predstavlja lingvističko, nego isključivo političko pitanje, i odnosu nove kulture prema zatečenim vrijednostima prethodnog vremena, posebno prema velikim majstorima pera, stvaraocima evropske reputacije i ugleda” istakao je književnik Nikola Vukolić.

Gusle u magli su treća u nizu čitanki Predraga Lucića, nakon Sun Tzu na prozorčiću, Bezgaća povijesne zbiljnosti I i II, a o parodijskom u njegovu enciklopedističko-historijsko-pjesničkom pothvatu koji ukupno opseže 1.820 stranica Sinan Gudžević je napisao knjigu Protiv svih nastava: Parodije Predraga Lucića.

Luciću će nagrada biti uručena na središnjoj pozornici “Interlibera” u Zagrebu.

e-novine

Vojinu Ćetkoviću nagrada „Raša Plaović“


Nagrada „Raša Plaović“ pripala je Vojin Ćetkoviću za ulogu Šekspirovog Otela
u istoimenoj predstavi.




Nagrada „Raša Plaović“, koju Narodno pozorište dodeljuje za najbolje glumačko
ostvarenje na svim beogradskim scenama u prošloj sezoni - pripala je Vojin Ćetkoviću
za ulogu Šekspirovog Otela u istoimenoj predstavi, u režiji Miloša Lolića i izvođenju
Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Žiri kojem je predsedavao prošlogodišnji dobitnik
Igor Đorđević (članovi Slavko Milanović, Ana Grigorović, Raško Jovanović, Boban Jeftić),
odluku je doneo jednoglasno. U konkurenciji je bilo još 17 kandidata, a ovogodišnjem
dobitniku nagrada će biti uručena na Dan pozorišta, 22. novembra.


novosti.rs