Nagrade i priznanja

Van Gogh osvojio "MTV Best Adria Act" nagradu
| Izvor: mtv.rs

Grupa Van Gogh dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade “2014 MTV Europe Music

Awards” u kategoriji najboljeg regionalnog izvođača.





Najbolji regionalni izvođač, po mišljenju publike, dobio je najveći broj glasova u proteklih
šest nedelja na sajtu MTV EMA. Dobijanjem ovog priznanja Van Gogh dalje nastavlja
trku za osvajanje još jedne nagrade - "MTV Worldwide Act", koja će biti dodeljena
9. novembra na ceremoniji u dvorani The SSE Hydro u Glazgovu.

Van Gogh je MTV nagradu prvi put osvojio 2007. godine. Tim povodom, frontmen grupe
Zvonimir Đukić Đule je izjavio: "Ljudi, hvala svima koji ste verovali u nas. Ovo priznanje
predstavlja našu zajedničku pobedu. Želimo da ovu nagradu proslavimo sa vama, licem
u lice, od grada do grada, a prvi susret vam zakazujemo već 11. decembra, na našem
velikom beogradskom koncertu u Hali sportova na Novom Beogradu".

Van Gogh su osvojili više glasova od drugih drugih izvođača nominovanih za Best Adria
Act nagradu - Vatre, Gramatika, Punčki i sastava Who See. Rokeri iz Beograda od danas
u podne kreću u novi krug takmičenja u kojem će se boriti za nominaciju za Worldwide
Act nagradu. Glasanje za ovu fazu trajaće do srede, 29. oktobra u ponoć, takođe na
sajtu MTV EMA. Finalni spisak od 10 nominovanih izvođača iz svih krajeva sveta biće
objavljen 30. oktobra, dok će pobednik biti nagrađen na svečanosti dodele MTV EMA
nagrada u Glazgovu u nedelju, 9. novembra.

20. jubilarna dodela evropskih MTV muzičkih nagrada prenosiće se uživo iz dvorane
The Hydro u Glasgowu u nedelju, 9. novembra, u 21:00. Glasanje za 2014 MTV EMA
u svim kategorijama odvija se na mtvema.com.

Kao što je ranije objavljeno, voditeljka 2014 MTV EMA biće hip hop zvezda Niki Minaž,
dok su prvi potvrđeni izvođači Ariana Grande, Ed Širan kao i Kalvin Haris, Kiša, Čarli XCX
i Royal Blood. Ovogodišnji dobitnik “Global Icon” nagrade je britanska rok legenda
Ozi Ozborn.

Katy Perry vodi u trci s nominacijama u sedam kategorija, a u stopu je sledi Ariana
Grande, nominovana u šest kategorija. Pharrell Williams i 5 Seconds of Summer bore
se za po pet nagrada. One Direction, Nicki Minaj, Iggy Azalea, Eminem, Sam Smith
i Kiesza nominovani su za po četiri MTV EMA nagrade.

Voditeljka dodele biće hip-hop zvezda Nicki Minaj, a za sada poznati izvođači su
Ariana Grande, Ed Sheeran..




b92.net

Nagrađena Lena Kovačević

Pop-džez pevačica Lena Kovačević dobitnica je priznanja "Zlatna značka" za doprinos
 razvijanju kulturnih delatnosti u Srbiji, a dodeljuju je Kulturno-prosvetna zajednica Srbije,
 Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Ministarstvo kulture i informisanja.

Priznanje će joj biti uručeno na svečanosti u četvrtak, 23. oktobra u Narodnom pozorištu
 u Beogradu.

Njen CD "San" je najprodavaniji album u Srbiji u 2013. godini među izdanjima iz celog regiona.
 Ona je u decembru prošle godine održala uspešan koncert u Domu sindikata, a zatim na
brojnim festivalima širom Srbije. U pripremi su koncerti u regionu u novembru i decembru
tekuće godine.

Lena Kovačević je diplomirala džez pevanje na prestižnom Muzičkom konzervatorijumu u
 Amsterdamu, studirala je u klasi eminentnih evropskih profesora.

Snimala je, nastupala i učestvovala u mnogim projektima muzičara sa svih strana sveta,
 paralelno sarađujući sa svojim kolegama iz Srbije i regiona.

Prvi autorski album "Dobar dan za pevanje" objavila je 2009. godine, a 2011. bila je član
 žirija u emisiji "Prvi glas Srbije".
U Holandiji je dugi niz godina sarađivala sa jednim od najboljih džez orkestara - Kraljevskim
holandskim orkestrom.
Nastupala je kao solista u projektu američkog basiste Džona Klejtona, saradnika Dajane
 Krol i Nine Simon, uz Nigel Kenedi kvintet i Al Di Meola Band.


happytv.tv

Nagrada "Zoran Radmilović" za Igora Đorđevića

Nagrada za najbolju predstavu po oceni publike pripala je Kazalištu Virovitica
za predstavu "Ćup".



BEOGRAD - Nagrada "Zoran Radmilović" za najboljeg glumca na 23. "Danima Zorana
 Radmilovića" pripala je Igoru Đorđeviću za uloge Martina, Ričija i Dejana u

predstavi "Bizarno" autora Željka Hubača u režiji Snežane Trišić. Ta koprodukcija
 Narodnog pozorišta u Beogradu i Šabačkog pozorišta dobila je i nagradu
 "Krstomir Milovanović" koja se dodeljuje za vizuelni identit.
Nagrada za najbolju predstavu po oceni publike pripala je Kazalištu Virovitica

(Hrvatska) za predstavu "Ćup". U Zaječaru je od 26. oktobra na smotri u
čast velikog glumca učestvovalo devet predstava - sedam u konkurenciji

za nagrade i dve u revijalnom delu, po izboru dramske umetnice Đurđije Cvetić.
Večeras će u čast nagrađenih domaćin festivala - Pozorište Timočke krajine

"Zoran Radmilović" izvesti komediju "Kako ubiti suprugu".


blic.rs

NAJBOLjE GLUMAČKO OSTVARENjE

 Plaketa Žanka Stokić za Gorana Jevtića

Na 13. Pozorišnim svečanostima "Žanki u čast" u Rabrovu Goran Jevtić je za ulogu
Živke Popović, u predstavi "Gospođa ministarka", dobio plaketu "Žanka Stokić".




Na 13. Pozorišnim svečanostima "Žanki u čast" u Rabrovu Goran Jevtić je za ulogu Živke Popović,
 u predstavi "Gospođa ministarka", dobio plaketu "Žanka Stokić" za najbolje glumačko ostvarenje.
To je danas saopštilo pozorište "Boško Buha" na čijoj se Večernjoj sceni od prošle jeseni sa velikim
 uspehom igra ova višestruko nagrađivana predstava. Popularnu komediju Branislava Nušića
 adaptirala je i režirala Tatjana Mandić Rigonat.
Manifestaciju u rodnom mestu velike srpske glumice Žanke Stokić organizuju udruženje građana
 "Žanki u čast" i Centar za kulturu "Veljko Dugošević" iz Kučeva, pod pokroviteljstvom opštine
 Kučevo i mesne zajednice "Jedinstvo" iz Rabrova.
Na 13. svečanostima, od 1. do 3. novembra, učestvovale su i predstave Beogradskog dramskog
 pozorišta "Trpele", Narodnog pozorišta u Beogradu "Mali bračni zločini", a priređeni su i izložba,
koncert i književna promocija.

novosti.rs

Aleksandru Deniću uručena nagrada "Faust"

Poznati srpski umetnik Aleksandar Denić primio je nemačku pozorišnu nagradu "Faust"

za rad na scenografiji operske tetralogije "Prsten Nibelunga" u režiji Franka Kastorfa.






Nagradu mu je na svečanosti u Hamburgu uručio proslavljeni nemački glumac Ulrih Mates,
obavestio je Denić danas Tanjug.

Nemačku nacionalnu nagradu "Faust" dodeljuje Akademija izvođačkih umetnosti, strukovno
udruženje "Binenferajn" i Pokrajinska fondacija za kulturu.

Gala ceremoniji prisustvovali su gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc, nobelovac Ginter
Gras, pokrajinska sekretarka za kulturu Barbara Kizeler, kao i mnoge zvanice iz sveta
kulture i politike.

Nagradu "Faust" za najbolju režiju dobio je Johan Simons za "Dantonovu smrt" u
minhenskom Kameršpileu.

Dagmar Mancel je osvojila nagradu "Faust" za ulogu u predstavi "Gift" Lota Vekemansa
u Dojčesteatru u Berlinu. Kristof Vinkler je laureat u kategoriji koreografije za plesnu
predstavu "Das wahre Gesicht - Dance is not enough" u Ballhaus Ost-Berlin.

b92.net

Narcisa Knežević Šijan laureat "Iroko" nagrade


Narcisa Knežević Šijan, v.d. direktor Muzeja afričke umetnosti, dobitnik je prestižne
"Iroko" nagrade za životno dostignuće. Nagrada je uručena na svečanoj ceremoniji
u Budimpešti, 15 novembra 2014.


Uručenje Iroko nagrade Narcisi Knežević Šijan

Iroko" nagrada je međunarodno priznanje koje se dodeljuje od 2012. godine,
stručnjacima iz oblasti muzike, slikarstva, medicne, kao i iz oblasti komunikacije
i medija, koji na najbolji mogući način promovišu afrički kontinent.
 


Takođe, ova nagrada dodeljuje se i organizacijama koje su u tekućoj godini
dale najveći doprinos razvoju kulturnih i ekonomskih odnosa između Afrike i
istočno-evropskih država. Među dobitnicima ove godine nalaze se stručnjaci
iz Slovačke, Austrije, Mađarske i Srbije.Iroko je u tradiciji naroda Joruba iz
Zapadne Afrike simbol veličine.
 
To je jedna od izrazito karakterističnih i možda najzastupljenijih vrsta drveta
u Africi, koje obezbeđuje hladovinu i zaštitu za one kojima je ona potrebna.
 
U mnogim selima postoji ogromno Joruba drvo koje se nalazi u centru naselja,
a oko koga se, kroz različite socijalne aktivnosti, kao što su prodaja, odnosno,
kupovina hrane i bižuterije, okupljaju stanovnici.
 
Kao simbol velikih i značajnih akcija internacionalna Iroko nagrada može postati
podsticaj za uspešnu intergraciju afričkih naroda.

blic.rs

Drago Jančar nagrađen u Francuskoj

Drago Jančar, vodeći savremeni slovenački pisac, proglašen je 5. decembra dobitnikom
Nagrade za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2014. godini, za roman
„Te noći sam je video“.






„Srećan sam, šta drugo da kažem... To znači da sam nekako kao kod kuće u književnosti
kojoj sam se uvek divio i koja me je oblikovala u mladosti“, rekao je Drago Jančar povodom
Nagrade za najbolju stranu knjigu.

Na francuskom jeziku do sada je objavljeno osam knjiga Draga Jančara. Francuski izdavač
„Febus“ je, na vest o ovoj velikoj nagradi, posle prvog izdanja od 3.000 primeraka odmah
štampao novo izdanje u tiražu od 6.000 primeraka.




Nagrada za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku jedno je od
najvažnijih priznanja koja se dodeljuje u Francuskoj, a dodeljuju ga udruženja francuskih
kritičara i izdavača. Među novijim dobitnicima Nagrade za najbolju stranu knjigu nalaze
se Salman Ruždi i Orhan Pamuk.

Srpsko izdanje romana Draga Jančara „Te noći sam je video“ objavljeno je nedavno u
 Arhipelagu, u prevodu Ane Ristović.

„Te noći sam je video“ je uzbudljiv roman o ljubavi, lepoti i strasti, i o Veroniki Zarnik,
 ženi retke lepote i nesvakidašnje sudbine. Veronika Zarnik je mlada žena iz ljubljanskog
 građanskog društva. U romanu Draga Jančara o njoj i o nekoliko njenih godina zrele lepote
 uoči Drugog svetskog rata i tokom njega govori se iz ugla pet svedoka: kraljevski konjički
oficir i njen bivšu ljubavnik, njena majka, njena služavka koja postaje prijateljica, nemački
 vojni lekar koji je njen prijatelj, radnik na imanju njenog muža potajno zaljubljen u nju.
 Nestanak Veronike Zarnik u vrtlogu istorije predstavlja događaj koji pokreće moćnu priču
 ovog romana koji se jednim delom odigrava u Vranju i južnoj Srbiji uoči Drugog svetskog
 rata.

b92.net

Veljkova golubica za Mihajla Pantića

Izvor: Tanjug
Književnik Mihajlo Pantić ovogodišnji je dobitnik nagrade "Veljkova golubica"
za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo, a nagrada mu je uručena na 8.
književnoj smotri "Veljkovi dani"“ u Somboru.



"Estetička i kritička svest i bogat repertoar literarnih zahvata daju proznom diskursu Mihajla Pantića zavidnu poetsku samosvojnost"“, kaže se, između ostalog, u obrazloženju odluke Žirija koji su sačinjavali Tihomir Petrović, Saša Radojčić i Vladimir Jerković.

Primajući nagradu Pantić je posebno govorio o prozi Veljka Petrovića i o tome kako sam piše priče. Ističući da je Veljko Petrović "čovek ponosnog držanja, ispunjene sudbine i sugestivne, neprolazne priče, ravangradsko-somborski gospodin"“, Pantić je kazao da je pisanje priča "na srpskom jeziku nezamislivo bez onoga što nam je Veljko Petrović ostavio u nasleđe"“.

"Veljko Petrović je pisac utemeljenja, poput još nekoliko njemu sličnih iz prethodnih i potonjih vremena. U toj bezrezervnoj veri u priču, a voleo bih da ovo razumete ne kao egocentričnost nego kao upravo petrovićevsku samouverenost jednog skoro šezdesetogodišnjaka, vidim tačku saglasja, između svih onih kojima je priča ispred svega ostalog, pa i između Veljka Petrovića i onoga što sam pišem, a to je, kao i u njegovom slučaju, u oblasti proze, samo i jedino priča, pre svega priča, isključivo priča. I, posle svega - opet priča", rekao je Mihajlo Pantić.

Podsećajući na tvrdu veru priči koju je ispovedao Veljko Petrović, Pantić je naglasio: "Pisac od moje sorte piše tako što izneverava sopstveni plan, tako što se udaljava od njega, i sam iščekujući šta će mu opisana jezička metamorfoza i metempsihoza doneti, ali, kako god da se uzme, bez toga početnog plana, koji će pisac izneveriti i koji će izneveriti pisca nikako ne biva, niti ide".

"Uvek pišem priče tako što posegnem na dno sebe, spustim se do najdublje tačke, i grebem prstima, nadajući se da ću čuti nekoga ko je otišao dublje od mene i kako u moje dno kuca kao o svoju tavanicu, i da ću u tom struganju zamračene nutarnje praznine nahvatati bar malo taloga, malo božanske mane, malo crnila ispod nokata; iz toga humusa, iz tog čistog, gotovo nematerijalnog preostatka življenja, potekne ili ne potekne, zavisi od slučaja do slučaja, bistra voda priče", dodao je on.
Književna smotra "Veljkovi dani“", posvećena znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, rođenom u Somboru, ustanovljena je 2007. godine. Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade „Veljkova golubica“ nalaze se Miroslav Josić Višnjić, Dragoslav Mihailović, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Radoslav Bratić, Milisav Savić i Saša Hadži Tančić.

U toku ove godine Arhipelag je objavio novu knjigu priča i eseja Mihajla Pantića "Stan bez adrese", kao i nova izdanja najpoznatijih piščevih knjiga priča "Ako je to ljubav" i "Hodanje po oblacima".

b92.net

Награда Добричин прстен драмској уметници Јасни Ђуричић





БЕОГРАД – Угледна глумачка бијенална награда Удружења драмских уметника
 Србије (УДУС) за животно дело - Добричин прстен за 2014. годину припала је
 истакнутој драмској уметници Јасни Ђуричић, која је постала 29. лауреат овог
 високог сталешког и еснафског признања, саопштио је данас УДУС.
У конкуренцији је било десет истакнутих глумица и глумаца. То су, поред добитнице,
 Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Мирјана
 Карановић, Миодраг Кривокапић, Драган Николић, Марко Николић и Ђурђија Цветић.
Глумац Небојша Дугалић је такође предложен, али се повукао из конкуренције, јер
 је учествовао у раду жирија.
Седмочлани жири одлуку је донео синоћ, тајним гласањем и то већином гласова.
Председник је био претходни лауреат Предраг Мики Манојловић, а чланови редитељ
 проф. др Предраг Бајчетић, глумци Небојша Дугалић, Борис Комненић, и Радослав
 Миленковић и театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић.
Подршку додели награде дали су Министарство културе и информисања Србије и
Секретаријат за културу Београда.
Златну копију прстена чувеног српског глумца Добрице Милутиновића израдиће
 Златара Мајданпек.

Танјуг
politika

Filip David dobitnik 61.Ninove nagrade

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", saopštio je danas žiri


BEOGRAD - Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", saopštio je danas žiri na konferenciji za novinare nakon završne sednice u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" koja izdaje NIN.


U najužem izboru za 61.NIN-ovu nagradu za roman godine bili su Oto Horvat "Sabo je stao" (izdavač Kulturni centar Novog Sada), Filip David "Kuća sećanja i zaborava" (Laguna, Beograd) i David Albahari "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, Beograd).

Književna nagrada kritike za najbolji roman godine NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine i prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman "Koreni". O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.

Svečano uručenje nagrade najnovijem laureatu Davidu i obeležavanje 80. rođendana NIN-a biće u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.



novosti

"Nušić" za životno delo Radmili Živković

Dramska umetnica iz Beograda ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade
za životno delo glumcu-komičaru, koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu
"Nušićevi dani" u Smederevu.






DRAMSKA umetnica iz Beograda Radmila Živković, ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade
 za životno delo glumcu-komičaru, koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu "Nušićevi dani"
u Smederevu. Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu: Svetlana Bojković, dramska umetnica
 iz Beograda, predsednik, Svetozar Rapajić, profesor režije na FDU u Beogradu i profesor glume
 na Prištinskom univerzitetu, i mr Tatjana Lazarević Milošević, profesor književnosti iz Smedereva.

Nagrada će glumici Radmili Živković biti uručena na "Nušićevim danima" u Smederevu, od 16.
 do 25. aprila.Selektor je je Bratislav Petković, dramski pisac i reditelj, a "Nušićeve dane"
organizuje Centar za kulturu, pod pokroviteljstvom grada Smedereva i Ministarstva kulture.

novosti.rs

Pesnička zbirka

 "Zidovi" Enesa Halilovića dobila "Mešu"

Literarna nagrada "Meša Selimović" za 2014. godinu pripala je Enesu Haliloviću za
pesničku zbirku "Zidovi" u izdanju kuće Albatros plus.






BEOGRAD - Literarna nagrada "Meša Selimović" za 2014. godinu pripala je Enesu
Haliloviću za pesničku zbirku "Zidovi" u izdanju kuće Albatros plus, saopštio je
danas novinar kulturne rubrike lista "Večernje novosti" Dragan Bogutović u
Vukovoj zadužbini.

U ovogodišnjem Velikom žiriju "Večernjih novosti" za knjigu godine učestovalo
je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Oko "Meše" su po 27. put okupljeni književni znalci koji redovno prate domaću
produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju.

Halilović je sa 22 glasa suvereno pobedio, dok je na drugom mestu Nikola Vujčić
sa knjigom "Svedočenja" ( NB "Stefan Prvovenčani") koji je dobio 14 glasova.

novosti.rs

Koraks dobitnik Glasnikove nagrade

Izvor: Tanjug

Dobitnik nagrade Službenog glasnika za najbolju knjigu iz oblasti publicistike objavljene
u 2014. godini je Predrag Koraksić Koraks sa delom "Trajno prošlo vreme: hronologija
1990-2001".






Žiri je radio u sastavu: prof. dr Dušan Pavlović, predsednik, prof. dr Vladimir Vuletić
i Petar Lazić, a nagradu je laureatu uručila v.d. direktora Glasnika Jelena Trivan u
svečanoj sali Skupštine grada.

Za najbolju knjigu iz oblasti publicistike JP Službeni glasnik dodeljuje novčanu nagradu
od 200 000 dinara. Knjigu karikatura Koraksa u izdanju Alexandria Press iz Beograda
čini izbor 650 karikatura od 3.500 koliko je nacrtao poslednje decenije 20. veka.

Knjiga je svedočanstvo i objašnjenje dešavanja vremena o kojem se mnogo ne govori
niti piše. U najužem izboru za nagradu je bila i knjiga "Bijelo dugme - Šta bi dao da si
na mom mjestu" Dušana Vesića.

b92.net

Žikici Simiću nagrada Fondacije Tanja Petrović


Žikica Simić, publicista, autor i voditelj muzičkih emisija “Dole na uglu” na Radiju B92 i
“Tajanstveni voz” na Studiju B, dobitnik je nagrade za izuzetan doprinos afirmacij
i kulture i umetnosti za 2014. godinu koju dodeljuje Fondacija Tanja Petrović,
saopšteno je danas iz te fondacije.






U moru prolaznih, komercijalnih sadržaja Žikica Simić je istrajao u tome što u medijima sve više nestaje i nedostaje a to je - autorstvo, navodi se u saopštenju.

“Punih trideset godina, koliko traje ‘Tajanstveni voz’, a nešto kraće ‘Dole na uglu’, njegov muzički izbor je prepoznatljiv, posvećen, bez kompromisa, bez podilaženja publici zarad slave i rejtinga i bez potrebe da se odmerava na medijskom tržištu. Upravo zbog toga je nezaobilazan za sve koji bi da o rok junacima i njihovoj muzici nešto saznaju ili da je samo, zajedno sa njim, slušaju”, stoji u obrazloženju.

Nagrada Žikici Simiću biće uručena u subotu 28. februara (12h) u Skupštini grada Beograda i sastoji od plakete i novčanog iznosa. Autor vizuelnog identiteta plakete je dizajner Borut Vild, a pokrovitelj novčane nagrade je Skupština grada Beograda.

Fondacija Tanja Petrović je osnovana pre godinu dana sa željom da se istaknu i podrže ličnosti koje izuzetnim zalaganjem doprinose afirmisanju kulture i umentosti u medijima. Tanja Petrović je kao dugogodišnji novinar, urednik i autor u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu, svoj profesionalni život posvetila ovoj oblasti i njenom medijskom promovisanju. Preminula je prerano, 2013. godine, a nagrada se dodeljuje na njen rođendan 28. februara.

O nagradi je ove godine odlučio Upravni odbor Fondacije, a čine ga Antonela Riha, Tamara Pupovac, Vojka Pajkić, Olivera Milošević, Srdan Golubović, Katarina Španić Ostojić i Borut Vild i prošlogodišnji dobitnik Milan Vlajčić.

Žikica Simić rođen je 14. aprila 1950. u Rekovcu. Posle studija na Filozofskom fakultetu specijalizirao je medicinsku pshologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Strast i poznavanje rok muzike dovele su ga do Radija Studio B. Paralelno sa poslom psihologa u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, 1979. godine počeo je da radi kao muzički saradnik najpopularnije beogradske radio stanice. Uz podršku tadašnjeg muzičkog urednika Slobe Konjovića, 1985. godine postaje autor emisije "Tajanstveni voz", koja traje punih trideset godina.
Radeći u Studiju B sarađivao je sa mladim novinarima redakcije "Ritam srca" koji su ga, prilikom osnivanja radija B92 pozvali da im se pridruži. U dogovoru sa tadašnjim muzičkim urednikom Gordanom Paunovićem 1994. godine je nastala emisija "Dole na uglu". Vrlo brzo, baš kao i "Tajanstveni voz" i ova emisija je postala kultna.
Dalje od dometa signala beogradskih radio stanica stizali su tekstovi Žikice Simića. Počeo je da ih piše uporedo sa radom na radiju i postao popularan autor među čitaocima širom bivše Jugoslavije. Objavljivao je u časopisima, nedeljnicima i dnevnim novinama: Ritam, Borba, Naša borba, X Zabava, Danas, Politika, Vreme, Reč, Gradac... Većina ovih tekstova sabrana je u knjizi "Električna zastava", koja od 2007. ima već drugo izdanje i čitana je van Srbije.
Žikici Simiću je kao student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ivan Andrijanić snimio dokumentarni film "Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić".

b92.net

Bajić i Zelenović francuski vitezi umetnosti

Na svečanosti u ambasadi Francuske vajaru Mrđanu Bajiću i direktoru Kinoteke
Radoslavu Zelenoviću uručen je Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza.



NA svečanosti u ambasadi Francuske koja je upriličena u sredu, 21. januara, direktoru
Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Raletu Zelenoviću i vajaru, profesoru FLU Mrđanu
Bajiću uručen je Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza.
Ova visoka odlikovanja u ime francuskog ministra kulture i komunikacija uručila im je
ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro.

novosti.rs

Monte Karlo: Najbolji scenario Darka Lungulova

Na festivalu filmske komedije u Monte Karlu Nagradu za najbolji scenario dobio je Darko
Lungulov za film „Spomenik Majklu Džeksonu”: Još mi je veća nagrada što sam upoznao
Pitera Bogdanoviča i s njim „delio pozornicu”



FILM "Spomenik Majklu Džeksonu" scenariste i reditelja Darka Lungulova nagrađen je
specijalnim priznanjem, Nagradom za najbolji scenario na 12. Festivalu filmske komedije
u Monte Karlu.
Nagradu za životno delo dobio je počasni gost festivala, američki reditelj srpskog poreka
Piter Bogdanovič čija je komedija "She's Funny That Way" svečano otvorila festival van
konkurencije.
Na sinoćnoj gala ceremoniji nagrade za životno delo dobili su, između ostalih, i legende
evropskog i svetskog filma, glumci Ursula Anders, Đankarlo Đanini i Franko Nero.
"Drago mi je da sam dobio nagradu na festivalu koji neguje filmsku komediju kao način
da se o ozbiljnim temama progovori drugačije, a da se pritom ne izgubi emocija", rekao
je Lungulov.
On je dodao da mu je još veća nagrada što je upoznao reditelja Pitera Bogdanoviča i sa
njim "delio pozornicu" dok su jedan drugom čestitali. "Njegov film 'Poslednja bioskopska
predstava' u koji sam se zaljubio još kao dvanaestogodišnjak jedan je od razloga što se
bavim filmom", napomenuo je Lungulov.
U žiriju festivala bili su italijanski reditelj Đovani Veronezi (predsednik), filmski kritičar
Li Maršal i francuski reditelj Klod Zidi.

novosti.rs

Anita Mančić dobitnica nagrade „Žanka Stokić“

Dramska umetnica Anita Mančić dobitnica je Nagrade "Žanka Stokić" koju dodeljuje
Narodno pozorište u Beogradu, Kompanija "Novosti" i Grad Požarevac.







Odluku, na sednici održanoj 4. marta, jednoglasno je doneo žiri čija je počasna predsednica
Mira Stupica, a članovi su glavni urednik i generalni direktor "Novosti" Ratko Dmitrović,
v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, prošlogodišnja dobitnica Mira Banjac
i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Milosavljević.

Visoko priznanje, ustanovljeno 2003. godine, uručuje se svake godine glumici čija je
"ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom
glumačkog izraza", a sastoji se od plakete koju daruje Nacionalni teatar (rad akademskog
slikara i scenografa Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad
akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčanog iznosa koji poklanjaju "Večernje
novosti".

Dosadašnje dobitnice nagrade "Žanka Stokić" su Svetlana Bojković, Milena Dravić,
Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević
Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović i Mira
Banjac.

Svečana dodela Nagrade biće održana u nedelju, 15. marta (12,00) , na Velikoj
sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

b92.net

Radmili Živković „Nušićeva nagrada”

„Nušićevi dani”, se ove godine održavaju od 16. do 25. aprila


(Fo­to Vu­ki­ca Mi­ka­ča)

Smederevo – Dramska umetnica Radmila Živković ovogodišnji je dobitnik „Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru” u okviru 32. „Nušićevih dana”, koji se ove godine održavaju od 16. do 25. aprila u Smederevu. Nagrada će joj biti uručena poslednjeg dana pozorišnog festivala.

Skoro četrdeset godina Radmila Živković svojim darom, glumačkim umećem, eruptivnom energijom, zaošijanim duhom, ali i potresnom emocijom i dramskom snagom i harizmatičnom ubedljivošću, osvaja publiku srpskih, i ne samo srpskih pozorišta. Ova nagrada za životno delo odnosi se na četrdeset godina njene komičarske energije i harizme. Uprkos tome, ili upravo zahvaljujući tome, njena glumačka persona je i dalje protokom vremena sve bogatija i razuđenija. Zato smo sigurni da ćemo i ubuduće biti svedoci njenih novih, pa i iznenađujućih glumačkih dometa. Životno delo Radmile Živković i ubuduće će bujati i rasti, obrazložio je stručni žiri.

Govoreći o našim piscima i Nušićevim delima Radmila Živković je rekla da je ono komediografsko i komično kod njega u stvari sve tragikomično i objasnila da je baš zbog toga svaku od Nušićevih uloga igrala sa senkom tragedije.

– Nušić je postavljao ljude u obične nemoguće situacije i to nam je nauk. On je napisao jedan priručnik za život i za ponašanje, tako da bi i psiholozi mogli ponekad da se bave likovima iz njegovih komada i tačno da definišu u koju bolest možeš da ga svrstaš – rekla je dobitnica „Nušićeve nagrade”. U svom stilu poručila je: – Uvek kada govorim o sebi i svom radu kažem na kraju da sam ja jako perspektivna glumica.

U festivalskom delu programa, po izboru novog selektora, reditelja i dramskog pisca Bratislava Petkovića, našlo se pet predstava i sve su, za razliku od prethodnih godina, iz Beograda. Takmičiće se: Zvezdara teatar sa komadom Vladimira Đurđevića „Bajka o pozorištu”, Atelje 212 sa Nušićevom „Ožalošćenom porodicom”, Beogradsko dramsko pozorište izvešće „Tri klase i gospođa Nušić”, takođe, Vladimira Đurđevića, a tu je i „ Veliki talas” Igora Amadeja u izvođenju Zvezdara teatra kao i čuveni Nušićev „Narodni poslanik” u izvedbi Narodnog pozorišta u Beogradu.




Olivera Milošević
objavljeno: 17.03.2015.

Nikita Mihalkov počasni građanin Beograda


Ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu danas je, u Skupštine grada, uručena Povelja počasnog građanina srpske prestonice, uz poruku da od danas ima još jedan dom.


Povelju počasnog gradjanina srpske prestonice, prva koja je uručena jednom umetniku, uručili su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednik gradske Skupštine Nikola Nikodijević.

Mihalkov je zahvaliio Srbiji, vlastima i umetnicima, što se u teško vreme ne plaše da budu susedi i da budu sa Rusijom, iako to povlači puno problema.

"Istina je sa nama i za nas", rekao je Mihalkov i istakao da u ovo teško vreme za sve, rođaci moraju biti zajedno, jer kako je kazao, ne možemo da računamo ni na koga drugog, no na sebe.

Mihalkov je, navodeći da mu je ovo prva titula počasnog građanina, rekao da mu se uvek činilo da je teško samo biti samo građanin, a kamoli počasni.

"Toliko osećanja imam za Srbiju i Srbe i smatram da nijedna nagrada ne može da zameni taj osećaj, sada ste na moje srce stavili pečat", rekao je Mihalkov.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je Beograd od danas ovekovečio svoje prijateljstvo sa velikim ruskim umetnikom, koji je zadužio ne samo Beograd, već i Evropu i svet.

"Želimo da vam ukažemo čast, jer ste puno toga uradili za afirmaciju Beograda i unapređenje saradnje dve zemlje. Obično je unapređenje saradnje na političarima, ali to što ste vi danas ovde za mene je velika čast", rekao je Mali.

On je naveo da je Mihalkov kroz svoje filmove pokazao slovenski duh i podstiče svoje gledaoce na analize i traženje smisla.

Mali je, najavljujući da će u junu biti potpisan sporazum između Beograda i Moskve, rekao da Beograd želi da ima još intenzivnije odnose sa ruskom prestoniciom u buduićnosti.

Navodeći da ne sumnja da će Mihalkov poneti najlepše uspomene iz Beograda, Mali mu je poručio da od danas ima još jedan dom.

Skupština grada je 25. februara usvojila odluku kojom su Mihalkov, austrijski pisac Peter Handke i norveški političar Torvald Stoltenberg izabrani za počasne građane Beograda.

Zvanje se dodeljuje osobi koja je svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim i drugim oblicima delovanja, doprinela razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.

Do sada je dodeljeno 27 Povelja počasnog građanina Beograda, a poslednji kome je to priznanje uručeno je premijer Kine Li Kećjang, koji je u decembru boravio u Beogradu.

Na svečanoj sednici, ručene su i Nagrade grada Beograda za 2014. godinu, koja se dodeljuje 12. put u 19 različitih oblasti.


B92

Ljubivoju Ršumoviću "Zlatni Orfej"


Dobitnik književne nagrade "Zlatni Orfej" za 2015. godinu je književnik iz Beograda Ljubivoje Ršumović, saopštili su danas predstavnici 30. Književnog festivala "Srpsko pero".


Ta nagrada dodeljuje se od 2000. godine "za svevremeni pečat i trajno prisustvo u srpskoj kulturnoj baštini".

Među dosadašnjim dobitnicima "Zlatnog Orfeja" bili su i Matija Bećković, Slobodan Rakitić, Adam Puslojić, Dragomir Brajković, Radomir Andrić, Petar Pajić.

Književna nagrada "Pomoravski Orfej" koja se dodeljuje za najbolju knjigu pomoravskih književnika objavljenu u prošloj godini biće uručena književniku iz Jagodine Miloradu Radunoviću za knjigu pesama "Lirske skale".

Dobitnik nagrade "Srpsko pero" koja se dodeljuje najboljem mladom piscu biće poznat početkom juna.

Festival "Srpsko pero" biće održan povodom Vidovdana, u Jagodini, od 11. do 13. juna, a organizatori su Savet festivala i Narodna biblioteka "Radislav Nikčević", pod pokroviteljstvom Skupštine grada Jagodina i prijatelja festivala.


B92

Nagrada „Laza Kostić” Vesni Kapor


Ovogodišnju nagradu “Laza Kostić” Salona knjiga Novosadskog sajma dobila je Vesna Kapor,
 za knjigu priča “Po sećanju se hoda kao po mesečini".





Dragana V. Todoreskov, u ime žirija u kojem su još radili Selimir Radulović i Saša Radojčić, izbor je obrazložila rečima da je Vesna Kapor već svojom prvom knjigom pokazala sveže, a zrelo i samosvesno pismo, puno emocija i trenutaka presudnih za razvoj priča o malim ljudim na fonu velikih istorijskih događaja, ponudivši vrhunsko prozno štivo koje uverava da je pripovetka nepravedno skrajnuta.

O ovoj knjizi, njen urednik, Nenad Šaponja, je napisao:

O DUŠAMA IZGUBLjENIH PRIČA

"Tvrdnju da „onaj ko oseća, bar ponekad, zna da je postojao“ podiže kao svoju zastavu jedna od junakinja priča Vesne Kapor. Posebnost priča iz knjige Po sećanju se hoda kao po mesečini, duboko određena stvarnosnim mogućnostima i nemogućnostima iz naslova, suštinski određuje i njihove čitaoce – kada krenemo da hodamo, i po sećanju, i po mesečini, krećemo se po pravom svetu, onom u kome se može postojati.

Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući dugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, osenčena poetskom bremenitišću Crnjanskog i percepcijom Isidore, Vesna Kapor nam usred užasa hipermodernog sveta koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo. Istovremeno, to je i konkretna individualna stvarnost određena koordinatama rata koji se na ovim prostorima zbivao pre dve decenije.
Bilo da nas sukobljava sa konkretnom prolaznošću („Kad bih mogla ponovo“) u vidu smrti junakinjine svekrve, ili pukotinom između majke i sina („Dečije bolesti“) gde transparentno prolazno sažima biografije ljudi i vremena, bilo da sukobljava svet jeftinih materijalnih stvari („Kao u bioskopu“) sa trenom potvrde da se postoji kroz druge („Časovi opsene“), Vesna Kapor nam demonstrira svoju duboku veru u priču kao istinsko izdvajanje tranutaka iz prolaznog. Nudi nam veru u čaroliju da smo i mi, čitaoci „oni što ne pristaju na mesto i vreme u kome se pomeraju naši časovnici“.

A to, kako preći prag veka u čijem si kalendaru (“Svetlost ili sklapanje priče od trenutaka“), ili magijsku tačku određenja preko vlastite porodice („Mravi“) koja može biti i magijska tačka savršenog mravljeg sveta, pokazuje se kroz pocepanost na ovde i tamo, na istovremenu blizinu smrti, rata i vlastite individualnosti, ove sadašnje. Stvarnosti poruka spoljašnjeg sveta i stvarnosti „ja“ se neprestano bore („Muzička kutija“) u komunikacionom čvoru mobilnog telefona, na sličan način kao i lične istorije sa topografijom Pariza („Napisati priču“), a lični emotivni ratni sažeci sa istima u Crnjanskovog junaka Proke Naturalova („Senke“).

Priče iz knjige "Po sećanju se hoda kao po mesečin', elegancijom pripovedanja, visokom koncentracijoma reči, emocija i stanja, superiornim šuštanjem i u sećanju čitaoca uostalom, potvrđuju nam, da kada se prepozna duša, makar i na tren, ni priče ne bivaju baš uvek izgubljene."

b92.net

Francuska dodelila orden Legije časti Olji Bećković

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro uručila je danas orden Legije časti, u rangu viteza,
novinarki Olji Bećković za izuzetan profesionalni put, hrabrost i odvažnost, poručivši tom prilikom
 da njena zemlja time odaje priznanje i celoj profesiji novinara.



Bećković je, primajući orden, rekla da je odlikovana u trenutku kada je, kako je navela,
 političkom odlukom ukinuta emisija "Utisak nedelje" koju je vodila u protekle 23 godine.

"Ne mogu i neću da sakrijem ličnu nelagodu što me je Vaša zemlja, Francuska, jasnije videla
 i bolje razumela od moje sopstvene", istakla je Bećković, vidno uzbuđena.
Ambasadorka Moro je ukazala da je sloboda govora neprestana borba koja se sudara sa
 brojnim preprekama.
"Ne samo sa nezadovoljstvom onih čiji se interesi loše prilagođavaju transparentnosti, već i sa
komercijalnim interesima i, najzad, sa autocenzurom, iskušenjem koje postaje razumljivo pred
strepnjama koje mogu da osećaju novinari za svoje radno mesto, pa čak i za svoju bezbednost",
 rekla je ona.
Prema njenim rečima, da bi se to prevazišlo treba imati čvrsto utemeljena uverenja, veoma jasan
 osećaj za moral i ličnu hrabrost, a potrebno je i povoljno okruženje, ne samo na zakonskom već
 i na društvenom i intelektualnom planu.



"Solidarnost profesije, podrška građana, priznavanje uloge slobode medija u jednoj demokratiji
 su veoma važni elementi koji omogućavaju veru u budućnost", dodala je Moro.

Ističući da je orden Legije časti priznanje najvišeg ranga među francuskim počasnim odlikovanjima
 koje odlikuje ličnosti čije angažovanje otelotvoruje velike ideje, vrednosti i ciljeve koje Francuska
 brani na svojoj teritoriji i u svetu, ona je podsetila na životni put Olje Bećković.

Konstatovala je da je Bećković tokom 23 godine, od 1991. do 2014, vodila "Utisak nedelje", emisiju
 za koju je njeno ime neraskidivno vezano, a koja je, kako je navela, pratila razvoj i preobražaj Srbije
 svih tih godina.
"Razvijajući jedan potpuno drugačiji koncept od onog koji je pre toga postojao u vašoj zemlji, slobodno
 novinarstvo u službi informisanja građana koje daje bez predrasuda i sa punom slobodom reč ličnostima
 koje brane najrazličitije ideje, učestvovali ste u građanskom obrazovanju više generacija vernih gledalaca",
 istakla je Moro.



Ocenivši da je Bećković "simbol srpskog novinarstva", Moro je izrazila nadu da će ona moći da
nastavi sa ispunjavanjem profesionalne misije koju je sebi zartala.

"Znam da ćete jednom mesečno u nedeljniku 'NIN' objavljivati intervjue koje ćete voditi sa
značajnim ličnostima sa javne scene u Srbiji koje će, kao i uvek, da brane svoja različita
uverenja i predstavljaju različita mišljenja", zaključila je ambasadorka Moro.

Zahvalivši na francuskom odlikovanju, Bećković je istakla da je ono sada obavezuje da se do
kraja života trudi da ga ne izgubi.
"Ovo bi trebalo da bude nešto zbog čega se osećate vrlo ponosno, a sa druge strane taj osećaj
da vas Francuska više ceni od sopstvene zemlje ne može baš da vas učini ravnodušnim", rekla je
 Bećković okupljenim novinarima.

blic.rs

Vidi Ognjenović međunarodna književna nagrada "Prozart"

Međunarodna književna nagrada "Prozart" dodeljena je Vidi Ognjenović
za autorski doprinos razvoju savremene balkanske književnosti.



Kako se navodi u saopštenju njenog izdavača Arhipelaga, Umetnički savet Međunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan je odluku o laureatu nagrade doneo jednoglasno.
 
- Specifičan pripovedački talenat Vide Ognjenović, predstavljen u njenim proznim delima objavljenim na kraju 20. i početkom 21. veka, nametnuo se kao izrazita snaga u kontekstu savremene balkanske i evropske književnosti“ - navodi se u obrazloženju Umetničkog saveta Festivala PRO-ZA Balkan.
 
Prema oceni Umetničkog saveta, koji je radio u sastavu dr Aleksandar Prokopiev, dr Elizabeta Šeleva, Ermis Lafazanovski i direktor festivala Dejan Trajkoski, Ognjenović je "dobro poznata književnoj i pozorišnoj publici Balkana svojim pričama, romanima i dramama".
 
Kako se dodaje, u središtu književnog sveta Vide Ognjenović nalazi se mikrokosmos Sremskih Karlovaca koji simbolizira savremeni multikulturalizam.
Na makedonski jezik do sada su prevedena tri romana Vide Ognjenović "Kuća mrtvih mirisa", "Preljubnici" i "Posmatrač ptica".
 
Vidi Ognjenović će nagrada "Prozart“ biti uručena 20. maja na svečanosti u Skoplju, tokom završnice Festivala Pro-za Balkan.
 
Ovaj festival osnovan je u cilju promovisanja balkanske književnosti, kao i kontinuiranog prevodjenja i uopšte obuhvatnije književne i kulturne razmene medju balkanskim zemljama.
 
Pored Vide Ognjenović učesnici festivala, koji se održava od 18. do 20. maja, su turski pisac Ahmet Umir, albanski pisac Ben Bluši, slovenačka književnica Polona Glavan, nemačka autorka Alida Bremer i makedonski pisac Dimitar Baševski.
Osim niza čitanja, razgovora i potpisivanja knjiga, organizatori su predvideli i tribinu na temu "Književnost, granice, publika“.
 
U posebnim programima festivala Pro-za Balkan učestvovaće literarni agenti iz nekoliko vodećih svetskih literarnih agencija, kao i direktori nekoliko značajnih medjunarodnih književnih festivala.
 
Organizator Medjunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan je poznata makedonska izdavačka kuća "Ikona“ iz Skoplja.

blic.rs

Tri nagrade za "Kazimir i Karolina" Ateljea 212

Na upravo završenom 22. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, predstava
 "Kazimir i Karolina" Edena fon Horvata u režiji Snežane Trišić dobila je odlukom
stručnog žirija tri nagrade.






gradu za najbolju glavnu žensku ulogu ravnopravno dele Jelena Đokić za ulogu Karoline u
predstavi "Kazimir i Karolina" Ateljea 212 i Nataša Dorčić u predstavi "Mobitel" kazališta
 Moruzgva iz Zagreba.

Nagradu za najbolju epizodnu ulogu osvojila je Katarina Žutić za ulogu Erne u predstavi
"Kazimir i Karolina" Ateljea 212, a nagradu za najbolju kostimografiju u predstavi "Kazimir
 i Karolina" - Maja Mirković.

b92.net