Nagrade i priznanja

Trijumf beogradskog "Ivanova"

Najbolja predstava u celini 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu je „Ivanov“ po tekstu A.P. Čehova, 
u produkciji Narodnog pozorišta Beograd, u režiji Tatjane Mandić Rigonat. 


Proglašeni najbolji na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu. Za uloge u Čehovljevom
 komadu nagrađeni Hana Selimović i Predrag Ejdus.
Žiri kojim je na prestižnoj regionalnoj smotri teatara predsedavao reditelj Dejan Mijač, odluku je doneo većinom glasova, a ovo ostvarenje ponelo je još dva važna priznanja: „Ardalion“ za najbolju žensku ulogu pripao je Hani Selimović (za ulogu Saše), dok je najbolju mušku ulogu na ovim prostorima, u istom komadu osvojio Predrag Ejdus (uloga Šabeljskog).

„Ardalion“ za nabolju režiju poneo je Arpad Šiling, za ostvarenje „Dokle pogled seže“, Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, a odluka je doneta jednoglasno. Najbolju žensku ulogu, ravnopravno sa Hanom Selimović, ostvarila je Nataša Janjić u komadu „Priče iz bečke šume“, zagrebačke „Gavele“. 

Isti tetar poneo je još dva priznanja, za najbolju scenografiju i kostimografiju, zaslugom Branka Hojnika i Marite Ćopo. Najbolju epizodu ostvario je Srđan Grahovac, a najbolja mlada glumica je Jelena Simić, oboje su iz cetinjskog teatra. Specijalni „Ardalion“ pripao je Narodnom pozorištu Zenica.



novosti.rs

MIHAILO MIŠA JANKETIĆ DOBITNIK  STATUETE JOAKIM VUJIĆ

Dan Knjaževsko-srpskog teatra, 15. februar 2018.

Kragujevac, 1. februar 2018. godine

Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio Statuetu JOAKIM VUJIĆ glumcu Mihailu Miši Janketiću. Statueta se svake godine (od 1985.) za Dan teatra na Sretenje Gospodnje svečano uručuje laureatu za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji. 
Knjaževsko-srpski teatar ima čast i zadovoljstvo da gospodina Mihaila Mišu Janketića uvrsti u plejadu dobitnika Statuete "Joakim Vujić" za doprinos pozorišnom životu Srbije. Njegova glumačka ličnost obogatila je pozorišnu, filmsku i TV scenu Srbije i bivše Jugoslavije proteklih decenija. Igrajući podjednako uspešno u najraznovrsnijem repertoaru i u najrazličitijm žanrovima, na pozorišnoj sceni, TV ekranu, radiju, filmu postao je laureat najvažnijih priznanja: od Sterijinih nagrada i "Zlatnih ćurana" do Dobričinog prstena i "Pavla Vuisića" za životno delo. Statueta "Joakim Vujić" se prirodno pridružuje ovoj niski nagrada i priznanja bardu naše scene.








Prsten sa likom Joakima Vujića dodeljen je  glumicu Bratislavu Slavkoviću Keši za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu. 
Medaljon sa likom Joakima Vujića za pomoć pri unapređenju rada Teatra i ostvarivanje programskih ciljeva, kao i promociju pozorišta u širem regionu dodeljuje se Kompaniji "Prizma d.o.o." iz Kragujevca. Ovim priznanjem Knjaževsko-srpski teatar iskazuje zahvalnost direktoru kompanije gospodinu Tanasiju Kataniću za višedecenijsko aktivno učešće u produkciji i imidžu Teatra.
Godišnje nagrade Teatra dodeljuju se Sanji Matejić za ulogu Sonje Aleksandrovne u predstavi "Ujka Vanja" Antona Pavloviča Čehova u režiji Jovana Grujića, Saši Đorđeviću,  šefu tehnike i materijalnom knjigovođi Snežani Nedeljković za izuzetnu posvećenost poslu i ostvarene rezultate u protekloj godini.


joakimvujic

"Nušić" otišao Berčeku

Nagrada glumcu za životno delo biće uručena poslednje večeri
Pozorišnog festivala "Nušićevi dani"



GLUMCU Aleksandru Berčeku pripala je "Nušićeva nagrada" za životno delo glumcu komičaru,
a biće mu uručena poslednje večeri Pozorišnog festivala "Nušićevi dani" - koji se održava od
16. do 28. aprila u Centru za kulturu Smederevo.

Veliki glumac nosilac je "Dobričinog prstena", još jednog priznanja za životno delo koje dodeljuje
Udruženje dramskih umetnika Srbije.

Svojim ulogama u pozorištu, ali pre svega na filmu i televiziji obeležio je mnoga značajna ostvarenja.
Na velikom platnu nezaboravne su njegove role u "Dečku koji obećava", "Ko to tamo peva",
"Specijalno vaspitanje", "Šešir profesora Vujića", a pamtimo ga i iz niza serija - od "Otpisanih"
do "Čizmaša".

novosti.rs

Čoli nagrada “Kemal Monteno”

U Sarajevu dodeljena godišnja priznanja AMUS



POP megastar Zdravko Čolić (66) ovogodišnji je dobitnik nagrade “Kemal Monteno”, koju Asocijacija
kompozitora - muzičkih stvaralaca (AMUS) dodeljuje za najbolja umetnička dostignuća i autorsko
stvaralaštvo na polju zabavne, odnosno popularne muzike. Svečana dodela nagrada održana je
preksinoć u sarajevskom Domu mladih. Zbog poslovnih obaveza, legendarni Čola nije prisustvovao
ceremoniji, ali je video-linkom zahvalio na nagradi:

- Dragi prijatelji, hvala za nagradu “Kemal Monteno”! Lepo je što se čuva uspomena na Kemu, koji
mi je bio veliki prijatelj i saradnik. Sve vas srdačno pozdravljam iz Lisabona, sa snimanja mog novog
spota i još jednom zahvaljujem na nagradi.

Kako saznajemo, Čola u glavnom gradu Portugalije snima spot za baladu “Tebe čuvam za kraj”
Miroslava Rusa, koja zatvara njegov 15. studijski album “Ono malo sreće”.

novosti.rs

Slobodan Šijan dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“



Reditelj Slobodan Šijan, ovogodišnji je dobitnik nagrade za afirmaciju filmske umetnosti u
svetu na 11. Leskovačkom međunarodnom festivalu filmske režije, koja nosi ime proslavljenog
filmskog autora Živojina Žike Pavlovića.

Šijan, autor filmskih klasika Kako sam sistematski uništen od idiota, Ko to tamo peva,
Maratonci trče počasni krug i Davitelj protiv davitelja. Nagrada će Šijanu biti uručena
na otvaranju leskovačke filmske smotre 18. septembra.

Među ranijim laureatima ove nagrade su: Predrag Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Rade Šerbedžija,
Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović, Slavko Štimac i Emir Kusturica.

Iz Filmskog centra Srbije podsećaju da Budi Bog s nama, projekat novog filma Slobodana Šijana,
producira produkcijska kuća „Gargantua films“ i producent Marko Paljić.

Reč je o ostvarenju o Bošku Tokinu (1894-1953), vizuelnom umetniku i reditelju prvog srpskog
avangardnog filma, a po scenariju koji su napisali Biljana Maksić, Vladimir Mančić i Slobodan Šijan.

Očekuje se da će Tokina tumačiti Miloš Biković, trenutno najpopularniji srpski glumac mlađe
generacije.

Šijanov novi projekat dobio je u decembru 2016. podršku Filmskog centra Srbije na Konkursu
za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, a podržali su ga i Hrvatski
audiovizuelni centar i Filmski centar Crne Gore.

Projekat je učestvovao na marketima „Fest forvard“, „Sinelink“ u Sarajevu, Koprodukcionom marketu
u Briselu i bio odabran za francusko-srpske filmske susrete 2017. godine.

rts

Beogradska pozorišna predstava nagrađena u Rusiji

Na upravo završenom 12. Međunarodnom pozorišnom festivalu uralske drame "Koljada Fest"
u Jekaterinburgu, stručni žiri dodelio je specijalnu nagradu predstavi "Šuplji kamen" produkciji
Ustanova kulture Vuk Stefanović Karadžić iz Beograda.



Predstavu po tekstu Nikolaja Koljade, jednog od najizvođenijih savremenih ruskih dramatičara, režirala je Tanja Mandić Rigonat.

Publika je na nogama ispratila nastup beogradskog ansambla, i sa scene ispratila ovacijama Branku Petrić, Laneta Gutovica, Radu Ðuričin, Ljiljanu Stjepanović i Katarinu Marković.

Osnivac festivala i predsednik žirija je pisac, glumac i reditelj Nikolaj Koljada, po kome i specijalna nagrada stručnog žirija nosi ime.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Ruske Federacije, Fonda predsednika Vladimira Putina za razvoj kulture i Saveza dramskih umetnika Ruske Federacije.

Festival je ustanovljen 2006. godine, a saradnja izmedu Koljada teatra i Ustanove kulture "Vuk Stefanović Karadžić" traje već tri godine, u okviru Festivala savremene ruske drame u Beogradu.

Sam Koljada prisustvovao je premijeri u Beogradu u maju ove godine i oduševljen glumom, pozvao ih na festival.

b92

Mladom glumcu Joakimu Tasiću dve nagrade

Nagrade "Ardalion" za najboljeg mladog glumca i "Avdo Mujčinović", koju je ustanovila Politika,
biće uručene glumcu Joakimu Tasiću 29. novembra nakon predstave "Korešpodencija''
na sceni Zvezdara teatra.



Tasić je nagrade osvojio na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu koji je održan od 5. do 12. novembra.

U predstavi ,"Korešpodencija" Tasić tumači lik mladog gazde Simeona Njegovana, a žri 23. Jugoslovenskog
pozorišnog festivala, koji su činili Lenka Udovički, Dragana Varagić, Slobodan Obradović, Dario Harjaček
i Janko Ljumović, jednoglasno je doneo odluku da on dobije nagradu kao najbolji mladi glumac festivala.

"Joakim Tasić pokazao je zrelost i veštinu u poigravanju sa zahtevnom epistolarnom formom dramskog
teksta. Sa lakoćom i sigurnošću gradio je komičnu transformaciju Simeona Njegovana, mladog gazde",
obrazložio je žiri.

Tasić je istakao da su mu nagrade koje je dobio za ulogu Simeona Njegovana važne, jer mu poručuju
da je na dobrom putu, te da ta uloga sve više postaje deo njega.

"To znači da zajedno rastemo, a to sve ne bi bilo moguće bez kolega koji nesebično dele sa mnom
trenutke i emocije, bez Zvezdara teatra koji brine o glumcu, bez reditelja, a ništa bez Borislava Pekića
i Mihiza koji su to napisali", kazao je Tasić.

Za ovu ulogu Tasić je dobio i nagradu "Zlatno zrno" na petom pozorišnom festivalu "Bucini dani", koji je
održan od 12. do 17. juna u Aleksandrovcu.

Predstava "Korešpodencija''' na repertoaru Zvezdara teatra 1. i 7. decembra.

b92

Film Mile Turajlić osvojio nagradu u Holivudu

Dokumentarni film Mile Turajlić "Druga strana svega" nagrađen je za najbolji scenario na godišnjoj
dodeli nagrada Međunarodnog udruženja dokumentarista (International Documentary Ašociation
- IDA) u Los Anđelesu.



IDA Documentary Awards je najprestižnija svetska ceremonija posvećena dokumentarnom filmu
i ove godine je održana u čuvenom Paramaunt studiju u srcu Holivuda.

Ova nagrada se takođe smatra jednim od glavnih događaja koji otvaraju "sezonu Oskara".

U okviru kampanje za oskarovsku trku, film "Druga strana svega" je članovima američke akademije
prikazan u Njujorku, Los Anđelesu i San Francisku početkom ovog meseca.

Istovremeno stigla je vest da je film uvršten na listu najboljih filmova 2018. godine koju je sastavio
jedan od najcenjenijih kritičara današnjice Ričard Broudi.

Lista je objavljena u časopisu "Njujorker" (The New Yorker), gde se film srpske rediteljke našao
među igranim filmovima autora kao što su Spajk Li, Ves Anderson, Klint Istvud, braća Koen.

Film, koji je prošle godine proglašen za najbolji dokumentarac na festivalu IDFA u Amsterdamu,
koji važi za najznačajniji festival posvećen dokumentarnom filmu, trenutno je u bioskopskoj
distribuciji u Francuskoj i Nemačkoj.



b92

Aleksandru Gatalici atinska nagrada za književnost

Srpskom književniku Aleksandru Gatalici uručeno je najviše priznanje Grčke za
književnost za grčko izdanje romana "Veliki rat", na svečanosti u Gradskoj većnici Atine.



Srpskom književniku Aleksandru Gatalici uručeno je najviše priznanje Grčke za književnost za
grčko izdanje romana "Veliki rat", na svečanosti u Gradskoj većnici Atine, saopštilo je "Vulkan
izdavaštvo".

Priznanje se dvogodišnje dodeljuje najboljoj stranoj i domaćoj knjizi, a ove godine izdavač
"Velikog rata", atinska izdavačka kuća "Kastaniotis", dvostruki je dobitnik pošto je priznanje
dobila i u kategoriji domaće književnost za knjigu "Ptice crnih kragni" autora Kostasa Logarasa.

Ove godine u konkurenciji za atinsku Nagradu za najbolju prevedenu knjigu u Grčkoj našli su se,
između ostalih, i Margaret Atvud iz SAD, Klaudio Magris iz Italije, Alfonso Visente iz Španije.

PROČITAJTE JOŠ: Gatalica: Današnji ratovi nemaju veze s herojstvom

U konkurenciji za nagradu za delo napisano na grčkom jeziku bilo je 10 autora.

Teodoros Gregoriades, predsednik žirija za najbolju prevedenu knjigu, rekao je o delu Aleksandra
Gatalice da je pred čitaocima "veliki roman, koji sažima ne samo jednu, već mnoge istorije koje
je upleo Prvi svetski rat".

"Ovakvo delo nemaju mnoge evropske književnosti, pa ni grčka književnost", rekao je Gregorijades.

novosti.rs

Milan Vlajčić dobitnik Nagrade "Nebojša Popović"




Dobitnik Nagrade „Nebojša Popović“ za 2018. godinu je Milan Vlajčić, filmski i književni kritičar,
publicista i novinar. Priznanje će mu biti uručeno 11. januara u 20h u Dvorani Kulturnog centra
Beograda.

Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograd, Jugoslovenska kinoteka,
Otvoreni univerzitet Subotica/ Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana „Pogled u
svet“/ Festival autorskog filma, Fond B92/ Festival „Slobodna zona“, Međunarodni festival
dokumentarnog filma „Beldoks“ i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju
uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i nasleđe koje je ostavio, osnovali su
godišnju Nagradu "Nebojša Popović" za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske
umetnosti i kulture.

Milan Vlajčić je odabran ove godine za višedecenijsko kritičko razmatranje aktuelne filmske
problematike i širenje svesti o značaju filmske umetnosti u širokom kulturnom i civilizacijskom
kontekstu.

Žiri u sastavu Jugoslav Pantelić (predsednik), Mara Prohaska Marković i Stefan Ivančić (članovi),
svoju jednoglasnu odluku je obrazložio na sledeće način:
Dobitnik ovogodišnje nagrade „Nebojša Popović“ je Milan Vlajčić, i u toj dodeli ima jedna vrsta
simbolike: učenik odaje priznanje učitelju. Jer, Milan Vlajčić bio je uzor ne samo Nebojši Popoviću,
već i mnogim filmskim kritičarima tokom poslednjih decenija; on je živi primer da su za dobru
filmsku kritiku podjednako potrebni i znanje i ljubav prema „pokretnim slikama“. Takvim
sveobuhvatnim pristupom prema filmskoj umetnosti Vlajčić je uvek bio pouzdani oslonac ne samo
filmskim poslenicima i kritičarima filma, već je postao omiljen i među svojim mnogobrojnim
čitaocima Politike, u kojoj se oglašavao skoro dvadeset godina, a zatim u poslednjih petnaest
godina privilegiju da čitaju Vlajčićeve kritike i kulturne komentare imaju čitaoci "Blica". Za sve
njih, ali i za televizijske gledaoce, kad je učestvovao u mnogim debatama ili davao intervjue u
raznim medijima, Vlajčić je uvek predstavljao, i i dalje predstavlja, onoga kome se veruje, bilo
da je kritički razmatrao aktuelnu filmsku problematiku ili širio svest o značaju filmske umetnosti
u širokom kulturnom i civilizacijskom kontekstu. On je uvek otkrivao suštinske stvari u svetu filma,
govorio o njegovim stvaraocima, ali ne izbegavajući da nam prikaže i onaj efemerniji i blještaviji
deo filmske pozornice. Zbog svega toga sigurni smo da nagrada „Nebojša Popović“ odlazi u
prave ruke.


blic.rs

Mo Jen – Umoran od života i smrti


eđu vestima iz 2012. godine bila je i ona o dobitniku Nobelove nagrade za književnost Mo Jenu. Prešla sam preko te informacije uz čitanje nekoliko članaka. Kasnije sam na policama knjižara gledala korice srpskih prevoda ovog pisca. I zaobilazila ih, dosta dugo. Ovog leta naslov Umoran od života i smrti se sam nametnuo i uklopio u moje vreme. Moram da naglasim – savršeno uklopio.

Moja priča počinje prvog januara 1950. godine. Pre toga sam u carstvu mrtvih dve godine trpeo surove muke koje se na ovom svetu teško daju zamisliti. Svakog puta kad bi me izveli pred sud, ogorčeno sam jadikovao. Moj čemerni glas ispunjavao je svaki kutak Jamine velike dvorane, prizivajući nagomilane odjeke. Uprkos svim teškim mukama , nikako nisam pristajao da se pokajem, pa sam se pročuo kao tvrd orah. Znao sam da su mi se mnogi demoni potajno divili, kao i da sam sasvim dozlogrdio starom Jami.

Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku.

Godine 1976. stupio je u Narodnoslobodilačku vojsku što mu je omogućilo da nastavi školovanje. Posle završenih osnovnih studija na Umetničkoj akademiji Narodnooslobodilačke vojske, stekao je zvanje magistra književnosti na Lu Sunovom institutu za književnost pri Pedagoškom univerzitetu u Pekingu. 1997. napušta vojsku i bavi se pisanjem i predavačkim radom na univerzitetima širom Kine. Objavo je više od 80 pripovedaka, 30 novela, 11 romana, 5 zbirki eseja, 9 scenarija i 2 drame.

Roman Umoran od života i smrti prati zemljoposednika Simen Naoa iz zaseoka Simen koji je pogubljen na seoskom trgu. On se vraća u drugom obliku, pa još jednom i još jednom. Svaki život ispunjen je detaljima, svaka smrt je jednostavna na svoj način, najčešće nasilna. Nestaneš i odeš kod Jame da tražiš pravdu, i završiš u nekom drugom obliku u istom onom svetu iz kojeg si nestao. Ciklično se ponavlja dolazak i odlazak iz života do konačnog umora, ali ne i zaborava.

Čeka se poslednja reinkarnacija u ljudskom obliku kako bi se ispričala priča. Glavni junak ide kroz različite oblike – magarac, bik, svinja, pas, majmun. Svaki od njih prati jednu razvojnu etapu kineskog društva tokom druge polovine XX veka. Totalitet ljudskog i životinjskog sveta u jednom totalitarnom društvu.

Svaka reinkarnacija prati jednu promenu u društvu i njene posledice na pojedince. Kao magarac tu je kolektivizacija dobara i rada. Kako izgleda ukidanje privatne svojine i revanšizam. I jedan seljak koji je odlučio samostalno da radi. Kakav je trn u oku budućeg blagostanja koje kolektivitet obećava. Magarac prati sukob pojedinca sa zajednicom koja se klacka dinamikom pritisak – izopštavanje. Grupa je brojnija i jača, ali je pojedinac istrajniji. Sledeći korak je bik koji uporno ide za tvrdoglavošću i istrajnošću pojedinca koji ostaje van kolektiva. Parčezemlje koje sam obrađuješ, tvoja odgovornost nasuprot koletivne odgovornosti.

Svinja donosi uvid u funkcionisanje privrede i sve nelogičnosti koje su je pratile. Ambiciozne pokušaje koji su se neslavno završili zato što su bili pre svega fiktivni. Napori seljana da osnuju farmu svinja, ali bez potrebnih resursa i znanja. Dirljivo je, tragično i komično kako napori idu u vetar. Ne daju nikakve rezultate, pre svega zato što su neosmišljeni, i malo povezani sa realnošću. Pas je tu da verno prati polako raslojavanje kineskog društva i kreiranje kaste povlašćenih i bogatih. Majmun je svedok dekadencije potomaka. Milenijumsko dete se rađa bolesno. Rađa se da ispriča svoju priču. Ništa se ne zaboravlja. I tu se krug zatvara. Verujem da bi se otvorio na nekom drugom mestu, zato što se ciklus nikad ne završava.

Ovo je grub pregled reinkarnacija koje otvaraju prostor da se prati kinesli okrug u više generacija. Kao što duša reinkarnacijom menja oblik, tako i društvo menja svoju ideologiju, poglede, način funkcionisanja. Totalitarni režim teži sve da uredi i kontroliše, ali je i sklon metamorfozama koje njegovi građani nekad sa mukom prate. Nasuprot onih mučenih, tu su i oni koji promenu razumeju odmah i prilagođavaju joj se. Tačno znaju kada je potrebno promeniti način ponašanja, a kada odbaciti ljušturu starog sistema kojoj su se do juče klanjali.

Roman je obiman i detaljan, kako bi izbegao zatrpavanje čitaoca, Mo Jen zaista kreativno pristupa vođenju radnje. Menja tačku gledišta – menja doslovno oblik fizički i egzistencijalni glavnog naratora. Glavni junak i njegove reinkarnacije diktiraju ugao iz kojeg se radnja prati. Širi se polje obuhvatanja i tumačenja događaja. Pa idemo putem kako jedna životinja posmatra splet događaja, sa svim svojim ograničenjima. Obogaćena ljudskim iskustvom i tumačenjem – ipak je ona samo čovek u životinjskom obliku – reinkarnacija. Svaki pogled je uvek na neki način obeležen jednostranošću. Takva je priroda ljudska i životinjska. Tumačimo svet oko nas u sopstvenom ključu i u skladu sa ubeđenjima/vaspitanjem/karakterom/pripadnošću određenoj društvenoj grupi u određenom istorijskom trenutku. Naravno, zato autor daje glas i drugim likovima i dinamično menja naratora. Gura čitaoca da okrene glavu i na drugu stranu i dobije i drugo tumačanje.

Prisutan je samoironijski pristup književnom stvaranju i sopstvenom delu – onaj Mo Jen lupeta, preteruje, bulazni, izmišlja – unosi humor i ironijsku distancu prema svemu rečenom i napisanom. Razbija utabane puteve naracije i dovodi u pitanje autora kao sveznajuću instancu. Podvlači da jednostranost nikada nije opcija, zato je svaki totalitarizam u svojoj osnovi promašaj. Onaj koji teži da postavi sva pitanja i da sve odgovore, upada u ponor besmisla. Samo je pitanje vremena. Mo Jen vešto vodi igru narativnih tokova i uklapa tradicionalne forme sa modernim. Okupira nas svojim junacima i njihovim avanturama.

Ovo je roman o promenama. Promenama koje se dešavaju na svim nivoima. I na koji način se biće nosi/suočava ili odbacuje promenu. Sve se menja i sve treba posmatrati sa jedne velike distance. Šta je sve doživeo junak Simen Nao kroz sve svoje reinkarnacija je saga o tome šta je kinesko društvo prošlo u drugoj polovini XX veka, podjednako se osvrćući na kolektiv koliko i na pojedinca. Menja se narator, tačka gledišta, društvene prilike – menja se čovek – nekada više pritisnut spoljnim, nekada unutrašnjim porivima. Menja se život i oblik života.
Svakako bi trebalo naći vreme ovo sjajno delo.

piše: Milica Milić

NAGRADA BAFTA: Favoriti "Miljenica" i "Roma"
R. R. | 13. januar 2019. 19:00 |
Britanska filmska akademija objavila nominacije za prestižnu nagradu BAFTA. Na vrhu liste film Jorgosa Lantimosa, koji je i u trci za najboljeg reditelja

TRKA za nagrade Britanske akademije za film i televiziju (BAFTA), koju svetska filmska javnost prati s velikom pažnjom i zbog činjenice što se ovo priznanje smatra i svojevrsnim "uvodom" u dodelu Oskara, započela je objavljivanjem liste favorita.
Venecijanski pobednik 2018, grčki reditelj Jorgos Lantimos, sa svojom "Miljenicom" ima najviše šansi da se upiše i kao 72. laureat nagrade BAFTA, jer je njegova crnohumorna drama dobila čak 12 nominacija u najvažnijim kategorijama. Među favoritima, sa sedam nominacija, nala se i "Roma" Alfonsa Kuarona, "Zvezda je rođena" Bredlija Kupera, "Boemska rapsodija" Brajana Singera, i "Prvi čovek na Mesecu" Dejmijana Šazela. Za najbolji film nominovani su i BlacKkKlansman, koji je reditelju Spajku Liju doneo Gran-pri prošlogodišnjeg Kanskog festivala, i "Zelena knjiga" Pitera Farelija. U trku za najboljeg reditelja, pored Lantimosa, Kupera, Kuarona i Spajka Lija, ušao je i veliki poljski autor Pavel Pavlikovski, sa filmom "Hladni rat", koji je u istoj kategoriji 2018. trijumfovao u Kanu.

Pročitajte još: DODELjENE NAGRADE BAFTA: Za "Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju" pet priznanja

Favoritkinje za 72. nagradu BAFTA u kategoriji za najbolju glavnu glumicu su Olivija Kolman, kojoj je uloga kraljice Ane u "Miljenici" posle nagrade u Veneciji donela i Zlatni globus, i holivudska zvezda Glen Klouz, takođe nagrađena Zlatnim globusom za ostvarenje u filmu "Žena". Na listi nominovanih su i Ledi Gaga ("Zvezda je rođena"), Vajola Dejvis (Widows), i Melisa Makarti "Možete li mi ikada oprostiti?" (Can You Ever Forgive Me?).

Ko će biti pobednik trke za najboljeg glavnog glumca u 2018, odlučivaće se između Ramija Maleka, koji je ulogom Fredija Merkjurija trijumfovao na dodeli Zlatnog globusa, Bredlija Kupera ("Zvezda je rođena"), Viga Mortensena ("Zelena knjiga")... Ovoj zvezdanoj glumačkoj listi pridružuju se i Kristijan Bejl (Vice), i Stiv Kugan (Stan & Ollie). Ko će poneti nagradu "Zvezda u usponu", svojim glasovima odlučiće publika, a na ovoj listi su Sintija Erivo, Džesi Bakli, Letiša Rajt, Beri Kion i Lakit Stenfild.

" Crno-bela oda mladosti provedenoj u Meksiku - Foto Promo
GLAMUROZNA CEREMONIJA

JEDNA od najglamuroznijih filmskih ceremonija u svetu, koja često okupi više značajnih ličnosti iz javnog i umetničkog života nego dodela Oskara, zakazana je za 10. februar u londonskom "Rojal Albert holu", a voditeljka programa dodele nagrada BAFTA je Džoana Lamli.

Srpskom reditelju Želimiru Žilniku nagrada na Filmskom festivalu u Trstu

Nagrada Centralnoevropske inicijative (CEI) dodeljena je na 30. Filmskom festivalu u Trstu
srpskom reditelju Želimiru Žilniku, koji učestvuje u programu festivala sa novim dokumentarcem
"Najlepša zemlja na svetu".



Nagrada CEI Žilniku uručena je sinoć "zbog njegove estetske i intelektualne doslednosti zbog
koje je postao jedan od vodeći autora jugoslovenske kinematografije".

Kako se navodi u obrazloženju, Žilnik je od 60-ih godina prošlog veka eksperimentisao sa
novim formama i izrazima, o čemu svedoči njegovo najnovije ostvarenje u kojem u prvi
plan iznosi one koji su danas marginalizovani, a sa druge strane govori o novim strahovima
zapadnih društava.



b92

Srpski film "Šavovi" nagrađen na Berlinalu


Srpski film "Šavovi" osvojio je nagradu Europa Cinemas Label kao najbolji evropski film
u programu Panorama, objavio je danas tročlani žiri Berlinskog festivala.



Ovo je petnaesti put da se na Berlinskom filmskom festivalu dodeljuje ova nagrada, saopšteno
je iz Filmskog centra Srbije.

Žiri je ovim povodom izdao saopštenje u kojem navodi da je ovaj film dobar primer moći filma
kao vida umetnosti.

"Sjajna režija, fotografija, montaža i vrhunske glumačke kreacije. Ovaj film je zasnovan na
istinitim događajima i pokazuje da postoji mnogo nepravde u svetu, ali, ako verujete u sebe
i svoje emocije, možete da sruši te zidove. Priča slama srca. Kada pogledate ovaj film, on
će dugo ostati u vama. Šta biste vi uradili da se to dogodi vama? Hrabrost lika majke u ovom
filmu je istinski vanserijska. Sve čestitke reditelju Miroslavu Terziću", naveo je žiri u saopštenju
o dodeli nagrade.

"Šavovi" će sada imati podršku mreže Europa Cinemas i bolji pristup bioskopskoj distribuciji
zahvaljujući finansijskom podsticaju ovoj mreži bioskopa da uvrste ovu srpsko-slovenačko
-hrvatsko-bosansko-hercegovačku koprodukciju na svoje repertoare. Nastanak filma podržao
je Filmski centar Srbije.

U žiriju koji je dedelio nagradu srpskom filmu bili su Juha Elomäki iz Arthouse Cinema Niagara
u Tampereu u Finskoj, Danijela Zuklić iz kompanije Thalia Programm Kino u Potsdamu u Nemačkoj
i Marlena Gabriševska u ime poljske kompanije Kino Elektronik iz Varšave.



b92

Ko je Dejan Atanacković, novi dobitnik NIN-ove nagrade:
Predavač u Firenci i Sijeni, vizuelni umetnik…

Rejf Fajns primio počasno FEST-ovo priznanje "Beogradski pobednik"
za dosadašnje stvaralaštvo.



Naša publika je dobro upoznata sa brojnim ulogama koje je Fajns ostvario, ali i sa njegova dva dosadašnja rediteljska ostvarenja - film "Koriolan" otvorio je 39. FEST, a pre nekoliko godina bio je prikazan i film "Nevidljiva žena".

"Bela vrana" je njegov najnoviji film u kome se ostvario i kao reditelj i kao glumac.

Gradski sekretar za kulturu, Ivan Karl, uručio je nagradu cenjenom umetniku

"Jedan od takmičarskih programa Festa nosi naziv Srbija i prijatelji. FEST se bliži pedesetoj gpodini, a kada budemo pravili listu "Festovi prijatelji", ime gospodina Fajnsa će biti na njenom vrhu. Ovaj specijalni Pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma, već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova. 'Bela vrana' je nastala ovde, a verujem da će biti još filmova gospodina Fajnsa u Srbiji. Čestitam vam i hvala vam na prijateljstvu", rekao je Karl.

Rejf Fajns zahvalio se publici na srpskom, a zatim izjavio: "Teško mi je da vam opišem koliko mi ovo znači. Bio sam dovoljno srećan da režiram dva filma u vašoj zemlji, u ovom gradu. To su bile priče koje su bliske mom srcu, ali nisu mogle da se dese bez podrške filmske zajednice ove zemlje. Ovo je ogromna čast. Srbija i Beograd i ovdašnji filmski stvaraoci su učinili ovaj film mogućim. Hvala vam i nadam se da ćete uživati u filmu."

Fajns je na konferenciji održanoj nešto ranije danas takođe naglasio da je film "Bela vrana" snimljen zahvaljujući Beogradu.

"Ne bimo mogli da ga snimimo bez predivnih producenata Work in progress i njihove podrške. Ovaj film je jako teško snimiti, a ovaj grad, vlada i mnogi drugi ljudi su nam pružili neverovatnu podršku bez koje ne bi bilo filma. Tako da ako niste znali, vaša zemlja ima izvanredan kapacitet da podrži i pomogne međunarodnoj filmskoj industriji i na tome sam vam duboko zahvalan", istakao je on i dodao da se od prvog puta u Beogradu osećao veoma prijatno i dobrodošlo.



ceo tekst

b92

Laslo Darvaši prvi dobitnik Nagrade Aleksandar Tišma
Prvi dobitnik Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ je Laslo Darvaši, književnik iz Mađarske, za knjigu priča Wintermorgen (Gott. Heimat. Familie) objavljenu na nemačkom jeziku (Suhrkamp Verlag, Berlin 2016). Žiri u sastavu Ilma Rakuza (predsednica), Đerđ Konrad, Peter Handke, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar najviše ocene dao je Darvašiju uz obrazloženje:

„Međunarodna nagrada za književnost Aleksandar Tišma dodeljuje se prvi put, a njen ovogodišnji dobitnik je mađarski pisac Laslo Darvaši (rođen 1962. godine) za zbirku pripovedaka Wintermorgen (Gott. Heimat. Familie) (Zimsko jutro – Bog. Domovina. Porodica). U 35 novela on se bavi narušenim porodičnim odnosima, socijalnom nemaštinom i zapostavljenošću, mržnjom prema strancima, kriminalitetom i nesrećama, ali i misterioznim dešavanjima koja svakodnevni život izbacuju iz takta. Svejedno da li je reč o mlađim ljudima, invalidima, muzičarima ili očevima i sinovima, Darvašijevi likovi zahvaćeni su nekom vrstom nostalgične neutešnosti čija apsurdnost ponekad podseća na Kafku. Na virtuozan način autor izražava njihova osećanja i dela, stvarajući velikom sugestivnom moći košmarne svetove koji ujedno šokiraju i fasciniraju. Magija Darvašijevog jezika ume da transcendira čak i ono najstrašnije. To njegovu knjigu čini jedinstvenim čitalačkim doživljajem.“

Nagrada se sastoji iz plakete i novčanog iznosa od 10.000 evra i biće uručena 24. juna u Novom Sadu. Izdavačka kuća Akademska knjiga, koja objavljuje Celokupna dela Aleksandra Tišme, objaviće nagrađenu knjigu na srpskom jeziku.

Fondacija „Aleksandar Tišma” osnovana je u avgustu 2016. Misija Fondacije je afirmacija, popularizacija i proučavanje dela i ličnosti književnika i akademika Aleksandra Tišme. Jedna od osnovnih aktivnosti Fondacije je dodela Međunarodnе nagradе za književnost „Aleksandar Tišma”. Nagrada se dodeljuje svake druge godine najboljem svetskom piscu za ukupno ili pojedinačno književno delo napisano i objavljeno na bilo kom svetskom jeziku, a prevedeno i objavljeno na jednom od evropskih jezika – nemačkom, engleskom i francuskom.