|
|
Autor | Poruka |
---|
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Jezičke nedoumice Uto 11 Dec - 19:17 | |
| Akta
Imenica akt, kada znači ’slika golog tela’, ima proširenu osnovu u množini: aktovi.
U značenju ’spis’ ima sistemsku, srpsku množinu akti-akata-aktima i latinsku, srednjeg roda akta-akata-aktima |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Uto 11 Dec - 19:22 | |
| Višlji ili viši?
Pravilan oblik je VIŠI. Ovo je komparativ od VISOK. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Uto 11 Dec - 19:23 | |
| Dečji ili dečiji
Može oboje, ali se preporučuje dečji, mačji, kozji itd. Kod ovčiji, guščiji i sl. preporučuje se duži oblik sa i, kako ne bismo imali -včj-, -ščj- i slične glasovne skupove teške za izgovor. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 12 Dec - 10:18 | |
| Dovezen ili dovežen, donesen ili donešen, spasen ili spašen?
Pravilno je dovezen, donesen, grizen, spasen, a dozvoljeno je i spašen, mada se ne preporučuje. (Spasen je, naime, od gl. spasti, a spašen od spasiti. Kod ovog drugog se tematski vokal -i desilabizuje i jotuje s prethodnim suglasnikom. Kod spasti, gristi, dovesti nastavak -en dolazi na suglasničku osnovu.)
spasti — spasu — spasen dovesti — dovezu — dovezen don(ij)eti — donesu — donesen
Ali:
spasiti — spase — spašen ugasiti — ugase — ugašen vid(j)eti — vide — viđen
|
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 12 Dec - 10:23 | |
| Evro ili euro?
Ova evropska valuta sreće se u dva vida: ȅvro i ȅuro. Za oba ima opravdanja: za prvi jer u našem jeziku reči s tim grčkim korenom (< Ευρώπη) imaju izgovor sa v, po vitacizmu: Evropa, evropski, evropejac, pa i serija složenica sa prefiksoidom evro-: Evroazija, evroazijski, evrointegracije…; a za drugi što je originalni naziv te valute zaista sa -u-: euro. Ipak, svi evropski jezici koji koriste ovu valutu primili su njen naziv prema svom izgovoru ovog korena (engl. /jʊərəʊ/, nem. /ɔʏʀo/, franc. /øːʀo/, grč. /evro/…), pa je Odbor za standardizaciju srpskog jezika ozvaničio formu s tradicionalnim korenom.
Dakle, evro a NE euro.
Množina ove reči je ȅvri-ȇvrā-ȅvrima (obratiti pažnju na dugi akcenat u genitivu). |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 12 Dec - 12:48 | |
| Kišni dan ?!
Dan može biti kišovit, mantil kišni.
Sidji dole?
Pleonazam. Sam glagol "sidji" objašnjava pravac - ne moše se silaziti - gore. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 12 Dec - 17:50 | |
| Izvinuo sam se... ?
U svakodnevnom govoru, često se čuje:
Izvinuo sam mu se, Treba da mu se izvineš, Nije lako izvinuti se…,
što je pogrešno. Pravilno je:
Izvinio sam mu se, Treba da mu se izviniš, Nije lako izviniti se…
Do ove greške dolazi brkanjem glagola izviniti se (’zamoliti za oproštenje’) i izvinuti se (’saviti se, izviti se’). Problem postaje još komplikovaniji jer su određena lica ova dva glagola ista.
Posebno treba obratiti pažnju na 3. lice množine: Oni su hteli da se izvine (ne izvinu). (oni su hteli da zamole za oproštaj).
Izvinuti se znači ’saviti se, izvrnuti se prema gore’: Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).
Naročito obratiti pažnju na 3. lice množine: Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu). |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 16 Dec - 10:44 | |
| Itekako ili i te kako?
Piše se odvojeno: i te kako. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 16 Dec - 14:44 | |
| Gledalac ili gledaoc?
Ispravno je gledalac, a mnozina glasi gledaoci. To je glasovna promena pri prelasku L u O, kad se iz jednine menja u mnozinu.
Srecno ili sretno?
Ispravno je srecno, jer se pridev gradi na osnovu imenice sreca i nema te glasovne promene, koja bi od imenice sreca napravila pridev sretan, iako je to u upotrebi mnogo cesto. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 16 Dec - 14:48 | |
| Klubski
NE klubski, VEĆ klupski. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Uto 18 Dec - 17:38 | |
| Ni jedan ili nijedan
Izraz nijedan u značenju nula ili niko uvek se piše zajedno, i može se tretirati kao broj. Nijedan dan nisam odsustvovao sa predavanja. Nijedan čovek na ovom svetu nije neustrašiv. Ali, kada želimo da kažemo i naglasimo da niko od dvojice ili niko od dve osobe nije bio prisutan ili nije nešto uradio, postigao, pisaće se uvek odvojeno i uvek u paru sa drugim članom iz izraza: ni jedan ni drugi. Takođe će se rastavljeno pisati sa predlozima: ni sa jednim, ni sa drugim. Ni jedan ni drugi nije došao na ispit. Ni sa jednim od njih dvojice nisam u kontaktu. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Uto 18 Dec - 19:52 | |
| Kući sam / Kod kuće sam
Pravilno je Kod kuće sam.
Poređenja radi, kazati Kući sam bilo bi isto kao kad bi se reklo Milanu sam, a ne Kod Milana sam. Kad se radi o glagolima mirovanja (konkretno, ovde se radi o glagolu jesam/biti), onda se koristi konstrukcija kod + genitiv.
Kada je imenica kuća dopuna glagolu kretanja, naravno, upotrebiće se dativ: Idem kući. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Čet 20 Dec - 12:39 | |
| SVE VREME I SVO VREME
Pravilno je reći i napisati sve vreme. Zamenica sav u srednjem rodu glasi sve, pa će pravilno biti sve vreme, sve troje, sve pokućstvo... U daljoj deklinaciji biće sveg, svem... Dok će primeri svog, svom... biti nepravilni. Sve vreme sedim kod kuće i učim. Tokom brojnih ratova nestalo mi je sve pokućstvo. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Čet 20 Dec - 13:38 | |
| Strožiji ili stroži?
Stroži, ne strožiji. Jednosložni pridevi generalno imaju komparativ na -ji: tako imamo i dug–duži, blag–blaži. Postoje izuzeci od ovog pravila (prav–praviji, strm–strmiji), ali strog u njih ne spada. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Pet 21 Dec - 13:13 | |
| Obzirom na/da ili s obzirom
Izraz obzirom da/na (nešto) gramatički je neispravan. Pravilan je isključivo izraz s obzirom na (nešto). Nepravilan će biti sledeći primer: Obzirom da nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad. Pravilan će biti isključivo sledeći primer: S obzirom na to što nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad. Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Pet 21 Dec - 13:49 | |
| Palmolajv
Ime marke higijenskih proizvoda prema engleskom originalu transkribuje se Palmòliv, NE Palmolajv. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Pet 21 Dec - 17:49 | |
| Odelenje ili odeljenje
Pravilno je reći i napisati odeljenje, a ne odelenje. Primer; Na odeljenju reumatologije radi moja mama. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Pet 21 Dec - 18:01 | |
| Trebati
Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima): TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke. TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl. Bezličan će biti: u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu). u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat); Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo. Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti. Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja). Primeri poput TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.
|
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sub 22 Dec - 20:11 | |
| SA NIČIM ILI NI SA ČIM Negacija u izrazima sa zamenicama uvek se piše odvojeno. Primeri: ni sa kim ni sa čim ni od koga ni na koga Ne zavisim ni od koga. Ni sa čim se ne može porediti ovo iskustvo. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 23 Dec - 8:23 | |
| Na pamet ili napamet?
Napamet (spojeno) je prilog koji znači „[učiti] naizust, bez razumevanja“. Na pamet (razdvojeno) ide u izrazu „pasti na pamet“
|
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 23 Dec - 11:57 | |
| Razočarenje ili razočaranje
Oba primera-razočaranje/razočarenje su prihvatljiva, s tim da je ipak pravilnije reći razočaranje. Glagolski pridev trpni od glagola razočarati biće razočaran, pa će u skladu s tim primerom, imenica biti sagrađena dodavanjem nastavka -je na reč razočaran, pa ćemo dobiti razočaranje. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Ned 23 Dec - 18:46 | |
| Hvala na…
Ispravne su obe konstrukcije: Hvala na tome i Hvala za to, ali je nešto češća prva. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Pon 24 Dec - 17:18 | |
| SAMNOM ILI SA MNOM
Pravilan je izraz sa odvojenim pisanjem jer je sa predlog, a mnom oblik instrumentala zamenice moj. Tako da se pravilno piše: Da li hoćeš da ideš sa mnom na letovanje? Sa mnom je išla moja najbolja drugarica. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 26 Dec - 14:23 | |
| Sa dva muškarca ili sa dvama muškarcima/ Sa dve žene ili sa dvema ženama
Brojevi jedan, dva, tri i četiri su promenljivi, tj. imaju deklinaciju i menjaju se kroz padeže. Nominativ: dva, dve, tri, četiri Genitiv: dvaju, dveju, triju, četiriju Dativ, instrumental, lokativ: dvama, dvema, trima, četirima Bila sam na moru sa dvema drugaricama. Pozajmio sam skripte od dvaju drugara sa fakulteta. U svakodnevnoj komunikaciji često se primećuje da se ovi brojevi upotrebljavaju kao nepromenljivi. Bila sam na moru sa dve drugarice. Pozajmio sam skripte od dva drugara sa fakulteta. Ovakvi primeri nisu gramatički ispravni. |
|
| |
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI
Poruka : 3780
Učlanjen : 22.08.2011
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice Sre 26 Dec - 18:51 | |
| U stvari
Piše se uvek ODVOJENO: u stvári, kao što se piše odvojeno sinonimna konstrukcija u suštini, na primer: On tako samo priča, a u stvari ništa ne čini; Moguće je da si u pravu, u stvari, sasvim se slažem s tobom… |
|
| |
Sponsored content
| Naslov: Re: Jezičke nedoumice | |
| |
|
| |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN