Potsetnik ili podsetnik

U srpskom jeziku kada glas D dođe ispred glasova S i Š neće doći do jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Primer:

podsetnik

predsednik

podšišati

predškolsko

Zaposlenje ili zapošljenje

U srpskom jeziku prednost se daje reči zaposlenje, iako je i reč zapošljenje u upotrebi.

Primer:

Jedva čekam svoje prvo zaposlenje.

Na Dan Svetog Nikole ili na dan Svetog Nikole

Reč dan će u ovom slučaju imati opšte značenje i pisaće se malim slovom, a naziv praznika velikim slovom: Sveti Nikola.

Primer:

Idem kod Miloša na dan Svetog Nikole.

Ne registrovanje ili neregistrovanje

Negacija se uz imenice uvek piše spojeno: neradnik, nerazumevanje, nesreća, nespavanje, neregistrovanje...

Uz glagole negaciju ćemo pisati odvojeno: ne radim, ne spavaš, ne registrujete, ne želite...

Motorcikl ili motocikl

Pravilno upotrebljena reč je motocikl.

Primer:

Kupio sam sebi novi motocikl.

Severni Srem ili severni Srem

Ukoliko kao geografska regija postoji ovo mesto (kao Gornji Milanovac, Nova Varoš), onda će se pisati obe reči velikim slovom- Severni Srem. Ako mislimo samo na severni deo grada Srema, onda ćemo napisati severni Srem.

Primer:

Miloš živi u severnom delu Srema.

Otkrivenje ili otkrovenje

Pravilno upotrebljena reč je otkrovenje.

Primer:

U knjizi Otkrovenja možeš naći priču o četiri jahača apokalipse.

Futrola ili fotrola

Piše se futrola.

Od nemačkog futteral što znači korice, kutija.

Fudbal ili futbal

Piše se fudbal.

Od engleskog foot-ball. Bezvučno t ispred zvučnog b prešlo je u svoj zvučni par d jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Fuga ili fugna

Piše se i jedno i drugo.

Fuga (od latinskog fuga) je kompozicija za više glasova u kojoj isti stav ponavlja, jedno za drugim, više raznih glasova i pukotina, žleb.

Fugna (od nemačkog Fuge) je spoj, pukotina, žleb.

Frekfencija ili frekvencija

Piše se frekvencija.

Od latinskog frequentia što znači često ponavljanje, učestalost ili velika posećenost, navala.

Frajer ili fraer

Piše se frajer.

J se čuva kad je deo osnove: frajerski, frajerčina, frajerisati se.

Isto i frajla, frajlica, The frajle. Od nemačkog Fraulein gospođica. Izraz stara frajla znači usedelica.

Fotosinteza ili foto-sinteza

Piše se fotosinteza.

Prefiks foto piše se spojeno kad znači svetlosni: fotoćelija, fotoelektron, fotoelektricitet, fotomagnetizam, fotometar, fotomultiplikator, fotodezintegracija, fototerapija.

Foto aparat ili foto-aparat

Piše se foto-aparat.

Prefiksoid foto piše se sa crticom kad znači fotografski: foto-aparat, foto-laboratorija, foto-papir, foto-model, foto-montaža, foto-reportaža, foto-reporter, foto-kopija, foto-kopirnica, foto-slog, foto-štampa, foto-revija, foto-model, foto-izložba, foto-robot, foto-safari, foto-finiš. Spojeno se pišu reči: fotograf, fotografija, fototipija i fototeka.
Pri udvajanju piše se rastavljeno: slikarski i foto modeli.

NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU:
Ovo su najveće srpske nepismenosti!



1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – “ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”. Izuzetak su negacije “nisam”, “neću”, “nemoj” i “nemam”.

2. Rečca “li” se obavezno odvaja – “da li”, “je li”, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – “dal’”, “jel’”. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete “jeli” onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu…

3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto “jel’” pišu “jer”, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: “Jer to niste znali”?

4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno “ide” sastavljeno – “nesreća” ili recimo “nezadovoljstvo”.

5. Sinonim reči “nedostajati” glasi “faliti”, a ne “hvaliti”, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći “hvala”, a ne kako često imamo prilike da čujemo – “fala”.

6. Pomoćni glagol “biti” najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se “Mi bi otišli tamo”, već “Mi bismo otišli tamo”.

7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva “dobar”, “jak” i “slab” ne pišu “naj bolji”, “naj jači” i “naj slabiji”, već sastavljeno – “najbolji”, “najjači”, “najslabiji”.

8. Nominativ jednine reči “čitaoc”, “branioc”, “primaoc” glasi “čitalac”, “branilac”, “primalac”, kao što je i genitiv množine “čitalaca”, “branilaca”, “primalaca”, a ne “čitaoca”, “branioca”, “primaoca”.

9. Ne piše se “dečiji” i “božiji”, već “dečji”, “božji”. A, slovo “j” svakako je suvišno u perfektu glagola “učiti”, “raditi”, “biti”… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se “učijo”, “radijo”, “bijo”, već “učio”, “radio” i “bio”. Ovo slovo je suvišno i u reči “kaiš”, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase “moje” i “tvoje”, a ne “moe” i “tvoe”.

10. U srpskom jeziku ne postoji reč “sumlja”, kao što niko ne može ni da “sumlja”. Ispravni oblici su – “sumnja i sumnjati.

11. Negde se putuje “autobusom”, a ne “sa autobusom”, kao što su i “paprike punjene sirom”, a ne “sa sirom”.

12. Za sve one koji smatraju da su “intiligentni” nije loše da ih naposletku upozorimo da se zapravo kaže “inteligentni”, jer je imenica “inteligencija”, a ne “intiligencija”.