Magacioner ili magaciner

Reč magacioner se najčešće koristi u svakodnevnoj komunikaciji, ali je pravilno reći: magaciner ili skladištar.

Primer:

Magacineri slažu robu po magacinima.

S toga ili stoga

Spoj predloga za zamenicom piše se zajedno, pa će tako i spoj reči s i tog biti stoga, pa će se uvek i pisati zajedno. Primer s toga, u primeru S toga razloga (u smislu zbog toga, zato) nije prihvatljiv.

Padala je kiša. Stoga sam na posao išla kolima.

Nisam bio na redovnoj nastavi, pa sam stoga propustio dosta gradiva.

U pojedinim primerima kada se zamenica taj stavi u padež genitiv, jedino je pravilno napisati s toga, ali tada se to može posmatrati kao predoško-padežna konstrukcija (predlog s sa zamenicom taj u genitivu). Primer s tog tada neće imati značenje zato, zbog toga, već će najčešće označavati neko mesto vršenja radnje.

S tog brega se sliva najviše vode.

S tog kamena je skočio Miloš i polomio ruku.

Radijo sam ili radio sam

Glagol raditi u perfektu glasi:

1. ja sam radio
2. ti si radio
3. on je radio

1. mi smo radili
2. vi ste radili
3. oni su radili

Pravilno je reći i napisati ovaj glagol u perfektu isključivo bez glasa j, dakle radio.

Radio sam projekat sa kolegama sa posla.

On je radio na poboljšanju svog nemačkog jezika.

Će mo ili ćemo

Glagol hteti u futuru I glasi:
1. ja hoću, ću
2. ti hoćeš, ćeš
3. on, ona, ono hoće, će

1. mi hoćemo, ćemo
2. vi hoćete, ćete
3. oni hoće, će

Tako da se enklitički, kraći oblik ovog glagola uvek piše zajedno, a ne odvojeno.

Mi ćemo doći na vreme.

Da li ćete doći kod mene na rođendan?

Iz početka ili ispočetka

Kada se piše zajedno, ovaj izraz ima značenje isprva, na početku.

Ispočetka je mislio tako, ali je kasnije promenio mišljenje.

Kada se piše odvojeno, izraz ima potpuno drugo značenje i potpuno drugačiju upotrebu.

Krenimo sve iz početka.

Čitamo knjigu iz početka.

Upravu sam ili u pravu sam

Tačan će biti isključivo izraz sa odvojenim pisanjem.

U pravu si bio kada si mi rekao istinu. Kada je reč o tome, ti si bio u pravu.

Potpuno je neprihvatljiv izraz u kome nema odvojenog pisanja, prvenstveno zato što se time gubi osnovno značenje izraza, koji znači imati pravo, govoriti istinu.

g-đa, g-đica ili gđa, gđica/ gdin ili g.

Kada je reč o skraćenicama za reči gospođa, gospođica pravilni su isključivo primeri gđa, gđica i to bez tačke.

Gđica Milica Janković je naš ugledni lingvista.

Gđa Petrović je divna žena.

Skraćenica za reč gospodin isključivo je g. Dok će skraćenica za reč gospoda biti gg.

Sa dva muškarca ili sa dvama muškarcima/ Sa dve žene ili sa dvema ženama

Brojevi jedan, dva, tri i četiri su promenljivi, tj. imaju deklinaciju i menjaju se kroz padeže.
Nominativ: dva, dve, tri, četiri
Genitiv: dvaju, dveju, triju, četiriju
Dativ, instrumental, lokativ: dvama, dvema, trima, četirima

Bila sam na moru sa dvema drugaricama.

Pozajmio sam skripte od dvaju drugara sa fakulteta.

U svakodnevnoj komunikaciji često se primećuje da se ovi brojevi upotrebljavaju kao nepromenljivi.

Bila sam na moru sa dve drugarice.

Pozajmio sam skripte od dva drugara sa fakulteta.

Ovakvi primeri nisu gramatički ispravni.

29.3. 2012 ili 29.3. 2012.

Godine, ukoliko je reč o nekim datumima ili kada označavaju vreme dešavanja nekog događaja, uvek se pišu sa tačkom.

Rođen sam 23. 9. 1980. godine.

Godine 1389. desila se Kosovska bitka.

Pošao sam u osnovnu školu 1993. godine.

Stigao je 5 na cilj ili Stigao je 5. na cilj

Redni brojevi uvek se pišu sa tačkom. Ukoliko se ne pišu sa tačkom, onda se odnose na osnovni broj.

Miloš je stigao 5. na cilj.

Miloš ima 5 jabuka.

Milica nastupa 9. po redu.

Milica ima 9 jabuka.

Milice dođi ili Milice, dođi

Imenice u vokativu uvek se odvajaju zapetama.

Tako da će pravilni biti izrazi:

Milice, dođi.

Vojnici, mirno!

Dođi, Miloše.

Milice, mislio sam na tebe.

Šta je pravilno: srbski ili srpski?

U terminu srpski prisutna je glasobna promena poznata kao jednacenje suglasnika po zvucnosti. To podrazumeva da kada se u reci nadju jedan do drugog dva suglasnika razlicita po zvucnosti, dolazi do njihovog izjednacavanja, odnosno prvi se jednaci po drugom (kakav je drugi, takav mora biti I prvi).


Na primer:

vrabac + vraB-Ca = vraPCa

srB + Ski = srPSki

svaT + Ba = svaDBa

Tako da je pravilno SRPSKI.

NEDOUMICA #2: TREBA/TREBAMO DA KRENEMO

Pravilno: “treba da krenemo”

Pojašnjenje: glagol “trebati” je bezličan ako se u rečenici koristi uz drugi glagol, što znači da se ne menja po licima. Naime, može se menjati samo po glagolskim oblicima (trebalo je, trebalo bi…).



NEDOUMICA #3: DOĆI ĆU/DOĆIĆU KOD TEBE

Pravilno: “Doći ću kod tebe”

Pojašnjenje: nastavak -ĆU se piše odvojeno od glagola koji se u infinitivu završavaju na – ĆI (stići ću, naći ću) ali se piše spojeno kod glagola koji se završavaju na -TI, s tim što se to -TI gubi (gledati –> gledaću, videti –> videću)



NEDOUMICA #4: KUĆI SAM / KOD KUĆE SAMSova

Pravilno: “kod kuće sam”

Pojašnjenje: reč “kući” je dativ, tj. kazuje kuda smo krenuli, a reč “kod kuće” je pozicija na kojoj se nalazimo (kod Petra, kod Ane, kod kuće...).



NEDOUMICA #5: MI BI SMO/BISMO VOLELI

Pravilno: “Mi bismo voleli”

Pojašnjenje: glagol biti se pravilno menja po licima: bih, bi, bi, bismo, biste, bi. Pažnja: kada je “smo” pomoćni glagol onda se piše odvojeno od glavnog glagola (npr: došli smo, našli smo…)

Често се греши приликом писања глаголских облика,
енклитичког облика презента помоћног глагола хтети
и аориста помоћног глагола бити, као што је наведено
у претходним примерима.
Ево једног линка: Ovde

zoezoe ::Често се греши приликом писања глаголских облика,
енклитичког облика презента помоћног глагола хтети
и аориста помоћног глагола бити, као што је наведено
у претходним примерима.
Ево једног линка: http://www.pitajtelektora.com/?p=1375

Evo da ja pitam lektora.  

Što bar jedan video neke pjesme ne postavite, pa da se bar malo zahvalite forumu na kome se besplatno reklamirate?  

Поставила сам видео групе "Индекси" у музичком делу форума.
Хвала Вам пуно!

Deveci ili devetki

Dativ i lokativ imenice devetka biće devetki. Kod dvosložnih i nekih trosložnih imenica sa suglasničkom grupom -tk po pravilu ne dolazi do sibilarizacije u dativu i lokativu: tetki, patki, motki, devetki, Vlatki.


Primer:

Poslaću tetki poklon za rođendan.

Direktorki ili direktorci

Dativ imenice direktorka glasi direktorki.

Primer:

Predala sam direktorki svu potrebnu dokumentaciju.

Drugaricin ili drugaričin

Pravilno upotrebljena reč je drugaričin i predstavlja prisvojni pridev nastao od imenice drugarica. U ovoj reči je izvršena glasovna promena sibilarizacija.

Primer:

Ovo su drugaričine knjige.

Naučno-istraživački rad ili naučnoistraživački rad

Pravilno upotrebljena reč je naučnoistraživački.

Primer:

Pišem naučnoitraživački rad iz lingvistike.

U banki ili u banci

Dativ imenice banka glasi banci.

Primer:

U banci su uvek velike gužve.

Mora da ide ili mora ići

Oba ova izraza su pravilna i u svakodnevnoj upotrebi, s tim što će izraz moram da idem biti karakterističan za srpski jezik, a moram ići za hrvatski jezik.

Primer:

Moram da idem sada. Već je kasno.

Natprirodno ili nadprirodno

Gramatički pravilno upotrebljena reč je natprirodno jer je došlo do jednačenja suglasnika po zvučnosti gde je glas D prešao u glas T.

Primer:

To je nešto natprirodno.

U Užicu ili u Užicama

Pravopis srpskoga jezika Matice srpske preporučuje da je bolje koristiti u Užicu nego u Užicama.

Primer:

Živim u Užicu.

Bezbedonosna ili bezbednosna

Pravilno upotrebljena reč je bezbednosna.

Primer:

To je urađeno iz bezbednosnih razloga.