Najači ili najjači

Pravilan je isključivo primer sa dva suglasnika j, dakle najjači. Komparacija prideva jak glasi: jak-jači-najjači. Ovakav slučaj je odstupanje od gubljenja suglasnika, pa nikako nije pravilno napisati , jer bi se u tom slučaju izgubilo značenje ovog prideva.

Legni, lezi ili leži?


Svršeni glagol lèći-lȅgnēm ima dva oblika imperativa: po regularnim fonetskim zakonima: lȅzi (kao pomozi, peci, reci) i, s umetnutim -n-, lȅgni (kao pobegni, utakni). Tada je, naravno, značenje svršeno (’izvrši radnju odjedanput’).

Durativnu pak glagol lèžati-lèžīm imperativ gradi normalno, dodavanjem -i na okrnjenu osnovu, pa tako imamo samo lèži, lèžimo, lèžite (kao beži, drži i sl.) — i tada je značenje nesvršeno, označava radnju koja traje (’vrši tu radnju neko vreme’), na primer: Idi tamo i leži u krevetu dok ti ne kažem da ustaneš. U ovom značenju često čuje i lezi, što je sasvim nepravilno.

Odkako ili otkako

Pravilan je isključivo izraz OTKAKO, a ne odkako.
Primer:
Otkako sam tebe upoznala, sve mi je krenulo nabolje.

Kao ozebao sunce


U idiomu čekati kao ozebao sunce glagolski pridev ozebao treba da stoji u muškom (ili ženskom, ako više volite), a ne u srednjem rodu, što se često čuje: *ozeblo sunce. Dakle, nije sunce ono što je ozeblo: ovde je ozebao subjekat (tj. skraćeno od ozebao čovek), a sunce objekat, i ne treba da se slažu.

NIJE - NEGO...

Nije dogovor u opštini Palilule, nego Paliluli
Nije načelnik za imovinsko-pravne poslove opštine Palilula, nego Palilule
Nije na jučerašnjoj sednici kojom je, nego kojoj je predsedavao (taj i taj), kojom je rukovodio
Nije odmaram, nego odmaram se (jer je ovo povratni glagol)
Nije – radi, nego zbog bolesti odsustvuje s posla
Nije sednica održana pre nepunu godinu dana nego pre nepune godine

Izvinuti se ili izviniti se

Primer Izvinuo se zbog svoje greške nepravilan je jer reč izvinuo se potiče od glagola izvinuti se, vinuti se koji imaju značenje saviti se ili pokrenuti se nagore. Pravilan će biti isključivo izraz sačinjen od glagola izviniti se koji je sinonim sa rečju oprostiti. Tako će jedino biti prihvatljiv oblik u rečenicama:
Izvinio se zbog svoje greške.
Izvinila se zbog svog lošeg postupka.

Konformista, komfor


Često se reč konformista upotrebljava u pogrešnom značenju — onaj koji voli udobnost, komfor.

Kòmfōr (gen. komfóra) znači „udobnost“ i dospelo nam je preko nemačkog Komfort, a potiče od latinskog confortare.

Konformizam znači „oportunizam, povinovanje“ i potiče od latinskog conformis. Odatle, konformista je onaj koji se povinuje mišljenju većine, a ne onaj koji voli udobnost.

Tako imamo i prideve komforan (udoban) i konforman (usaglašen, prilagođen).

PIŠEM SA OLOVKOM ILI PIŠEM OLOVKOM

Predlog s/sa uz instrumental se koristi kada označava društvo.
Idem sa prijateljima na more.
Bila je sa dečkom u bioskopu.
Kada se koristi instrumentala sa značenjem sredstva, nikada se neće koristiti predlog s/sa.
Pišem olovkom.
Slikam četkicom.
Idem autobusom ili biciklom na posao.

IMPERATIV


Pisanje oblika imperativa stvara dosta problema, naročito u vezi s glasovima j i i. Pravila su ovakva:

Ako 3. l. mn. prezenta ne sadrži -j- u nastavku, nastavak imperativa završava se na -i, -imo, -ite: vȉdi, ùzmi, trési, izdr̀ži…
Ako 3. l. mn. prezenta sadrži -j- u nastavku, a vokal u prethodnom slogu je kratak, nastavak imperativa završava se na -j, -jmo, -jte: pȅvāj, čȅkāj, čȗj, vȅrūj, pȋj, sàkrīj, dȃj (prema pȅvajū, čȕjū, pȉjū, dȁjū [od dȁti]…).
Ako 3. l. mn. prezenta sadrži -j- u nastavku, a vokal u prethodnom slogu je dug, nastavak imperativa završava se na -ji, -jimo, -jite: prozúji, gáji, búji-páji, dáji (prema prozújē, gájē, dȃjū).

Sporni slučajevi su glagoli tipa odvojiti, osvojiti, obojiti, nabrojiti, udostojiti…, koji u javnom jeziku sve češće dobijaju imperativne oblike odvòji, osvòjite i sl., mada je jedino ispravno, prema navedenom pravilu: òdvōj, òsvōjte (nagradu), nàbrōjte (gradove), udòstōj (nas)…

Takođe, greši se i kod imperativa glagolâ na -davati. Pošto oni svi imaju dug pretposlednji slog 3. l. mn. prezenta (pròdājū, za razliku od kratkog svršenog pròdajū), njihov oblik mora biti sa -ji: prodáji (Prodáji kuću, ovde nam nema života!), predájite (polako), udáji (nar. pesma: Udáji me, majko moja), dodáji.

Najčešća je i najbanalnija greška kada izostane krajnje -j kod glagola sa prezentom na -ijem: ùmīj se, zàlīj (baštu), prèvījte (ranu), popijte (po piće) i sl.

Glagol otići ima imperativ: otídi, otídimo, otídite (dozvoljeno je i otíđi…, ali se prednost daje prvim oblicima). Specifičan je i glagol razùmeti, čiji je imperativ: razùmēj, a ne kako se najčešće govori *razumi.

Pitanje je koliko je suvislo od modalnih glagola graditi imperativne oblike i koliko su oni uobičajeni. Po gramatikama se navodi htȅdni od htȅti, a ùmeti i smȅti morali bi da grade imp. kao razumeti: ùmēj, smȇj, dok bi od mòći bilo mòzi ili mògni (ovo prvo je dalo rečcu nèmōj < ne mòzi, a nalazimo ga i u pomòzi.)

ODKAKO ILI OTKAKO

Pravilan je isključivo izraz otkako, a ne odkako.
Primer:
Otkako sam tebe upoznala, sve mi je krenulo nabolje.

Mala kućica ili kućica/mala kuća

Primer mala kućica je primer za pleonazam. Pridev mali sam po sebi označava nešto što je malo, umanjeno, sitno, kao što i imenica kućica predstavlja primer za deminutiv, odnosno za reči koje označavaju umanjane predmete ili pojave. Tako da će biti suvišno da uz imenicu kućica upotrebljavamo i pridev mala. Primer koji bi bio adekvatan jeste mala kuća ili kućica.
U raznim literarnim delima postoji sloboda u izražavanju pesnika i pisaca, pa će se primeri sa pleonazmom tolerisati.

Labaratorija

Ispravno je samo laboratorija (prema latinskom laboratorium, od laborare ’raditi’), NE labaratorija.

Nepravilan je akcenat laboratȏrija. Priznaje se ili laboràtōrija (kao terìtōrija) ili laboratòrija (kao prostòrija).

Зависан

Придев зависан у значењу 'овисан, последичан' није настао од именице завист, него од глагола зависити; тако и независан. Стога није оправдано *завистан, осим као синоним за завидљив, љубоморан, мада је због двосмислености тај облик вероватно боље избегавати.

Ja bi ili ja bih i mi bi ili mi bismo
Aorist glagola biti glasi:
Jednina:
1. ja bih
2. ti bi
3. on, ona, ono bi
Množina:
1. mi bismo
2. vi biste
3. oni bi
Primeri ja bi, mi bi, ti bih su nepravilni. Nepravilno je i odvajanje mi bi smo, vi bi ste.[

НЕ швабски, ВЕЋ швапски (према Шваба/Швабо = Н(иј)емац).

Б -ПСКИ.

Фалити или хвалити

Све чешће се у говору, због несигурности око распореда фонема х и в, глагол фа̏лити (од немачког диј. fahlen) доводи у везу с глаголом хвалити, због чега настају реченице типа Хва̏ли ми један поен и сл. То, наравно, није исправно: фа̏лити, у том облику, значи ’недостајати’, а хва́лити, с дугим акцентом, ’чинити хвалу’.

Поједини пуристи су забрањивали употребу глагола фалити јер је у питању туђица. Наравно, тај глагол дубоко је ушао у наш лексички систем, па такве забране немају смисла. Ипак, фалити је обичније у говореном језику и неформалнијим језичким ситуацијама, а недостајати или други синоним у осталима.

Сретан или срећан

Норма српског језика признаје оба ова облика: и срећан и сретан, с тим што првоме даје благу предност.

Историјски гледано, оправдани су и један и други облик. Срећан је изведено од именице срећа (sъrętj(a) + -ьnъ), а сретан — директно од глагола срести, од кога је изведено и срећа. Са синхронијске тачке, творбено је мотивисанији облик са -ћ-, јер се може парафразирати: срећан = срећ- + (а)н ’који је прожет срећом, кога прати срећа’, док то не важи за облик сретан, који је изгубио семантичку везу са срести.

Облик са -т- уобичајенији је у северним и западним крајевима, а са -ћ- у централним и источним.

НЕ србски, ВЕЋ српски.

Б - пски

Пише се спојено: возити се у̏крӯг, ићи у̏крӯг… (НЕ у кру̑г.)

И удаљ , увис

Odkako ili otkako

Pravilan je isključivo izraz otkako, a ne odkako.

Primer:

Otkako sam tebe upoznala, sve mi je krenulo nabolje.

Strastno ili strasno

Oblik strastno je nepravilan, dok će primer u kome je došlo do gubljenja suglasnika T biti gramatički pravilan-strasno.

Primer:

Nikada nije kasno da se ljubi strasno.

Izolacijoni ili izolacioni

Reč izolacijoni je gramatički i pravopisno netačan.

Pravilno će se pisati i govoriti isključivo-izolacioni.

Isti je slučaj i sa rečju informacioni.

Primeri:

Izolacioni sistem u stanovima dobro funkcioniše.

Poslovi iz oblasti informacionih tehnologija danas su najtraženiji.

Obzirom na/da ili s obzirom

Izraz obzirom da/na (nešto) gramatički je neispravan. Pravilan je isključivo izraz s obzirom na (nešto).

Nepravilan će biti sledeći primer: Obzirom da nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Pravilan će biti isključivo sledeći primer: S obzirom na to što nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Itekako ili i te kako

Pravilan je izraz i te kako, i te kakav, i te koliko, dok se izraz itekako, itekakav, itekoliko smatra gramatički netačnim.

Primer:

I te kako mi nedostaješ!