Ponekad sanjam stvarnost..."
Nervozno ređam stvari na policu...
Otvaram i zatvaram ormariće...
Sve nekako radim automatski, nerazmišljajući,
a znam da ću već idućeg dana mozgati
gde sam šta stavila...
Nebo mi se spustilo do članaka,
sve čekam kad ću u oblak da ugazim pa da kažem:
Eto, i to sam uspela, zgazila sam jastuk dugin...
Mislim, prečesto i predugo mislim...
Setim se tako nekih događaja,
pa ih prevrćim po mislima kao ljutu bombonu
i sve se naslađujem onim sokom, više slatkim nego ljutim.
Mislim na tebe, na "one" dane i tako mi,
baš zbog takvih misli, onako,
samo od sebe dođe da se potpišem
umesto svojim imenom, nostalgijom....
Ja ne smem o ovome da pričam...
Nikome...
Samo ćutim i govorim što me pitaju, a o tebi niko ne pita...
Ponekad me samo savest pita, gde si, šta sad radiš
a ja se nevešta pravim i odgovaram, kako me ne zanima ...
Detinjasto je to, zar ne?..
Rekla bih kao Meša da ovu svoju priču ne počinjem s nekim posebnim razlogom...
I nema posebnog razloga, posebnog za druge, a za mene?
Najposebniji...
Čudno mi je sedeti na ovoj terasi gde nikog ne znam...
Gledam u nepoznato i čekam...
Možda će stići koja kap kiše da spere pogled, možda ću čuti glas. ....
Samo se nadam: preživeću....

Ponovni Susret" - Herman Hese
Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

"Dovoljno daleko" - Nepoznat autor
Već sam dovoljno daleko
da možeš mirno
da me zaboraviš...
Vreme je da prestaneš
da sebe mučiš osećanjem
za koje misliš da je ljubav.
Nastavi da hodaš utabanim stazama
svoje besciljne šetnje
kroz nepreglednu šumu
tamnih vilajeta sopstvene duše.
Nema odgovora
na pitanja koja te muče,
ona koja te nije volela
zauvek ih je odnela sa sobom.
A ja više nikada
neću da ti svratim,
samo ću u ćutanju
i dalje da te pamtim.