Vreme je novac

Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik, Bendžamin Frenklin (1706 - 1790) je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.


Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač – ja ili moje magare?“

Kompletiranje knjiga

Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 - 1859) istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi deo retke knjige „Pernati svet Južne Amerike“. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi deo knjige sa posvetom: „Neka bar jedan od nas poseduje oba dela knjige!“


Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednje živo biće koje „govori“ jezikom plemena koje je uništeno u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure.

Kineski filozof


Srpski naučnik Pavle Savić (1909 - 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti slavni filozof ne postoji.

Ludi genije! Sam sebi iskopao oko, umro kao devica: Bizarni život Isaka Njutna!
Autor: 6yka.com

Da li je jabuka bila krivac za njegov genijalni pronalazak ili njegov bizarni život u svakom slučaju za ovog naučnika su svi rekli da je bio na granici ludila



Isak Njutn se smatra za jednog od najvećih naučnika koji su ikada živeli. Ali, u svoje vreme, on je bio poznat po mnogim stvarima, uključujući i vrlo bizarno ponašanje. Pročitajte deset fascinantnih činjenica o briljatnom Isaku Njutnu...

1. Njutn je bio veliki grešnik

Barem se tako smatra. Kada mu je bilo 19 godina, sastavio je spisak od 48 grehova koje je počinio.

2. Zabio je šilo u očnu duplju - namerno

U Njutnovo vrijeme se malo znalo o svojstvima svetlosti. U stvari, ljudi nisu znali da li oko proizvodi svetlost ili je sakuplja. Džejms Glejk, autor Njutnove biografije, spominje jedan detalj: Njutn je krenuo u detaljnu studiju optike – pa je sam sebi bio zamorče. U jednom momentu je zabio šilo u svoje oko kako bi sam mogao pisati svetlosnu reakciju. O tome je i sam Njutn pisao u svom dnevniku.

3. Doživeo je dva nervna sloma

Veruje se da je Njutn doživeo dva nervna sloma. Njutn je objašnjavao kako mu se to dogodilo zbog nedostatka sna, iako istoričari nude sasvim druge razloge: moguće trovanje hemijskim supstancama iz eksperimenata koje je vršio kao i akumulirani efekat hronične depresije od koje je patio.

4. Rodio se prevremeno, njegovi roditelji su bili neobrazovani
Njutn je rođen tri meseca pre termina, i bio je toliko malen da je mogao bukvalno stati u veću šolju. Njegov otac je bio nepismen, a majka je jedva znala da čita. Otišao je na Univerzitet samo zahvaljujući tome što se njegova majka preudala, pa je imala više novca.

5. Radio je kao konobar

Kao student na Kembridžu, Njutn je morao da radi u krčmi – bio je tzv “sizar” , kaže Glejk, koristeći termin koji se uportebljava za studenta koji prima finansijsku pomoć za studiranje a zauzvrat obavlja neki fizički posao. Njutn je bio i konobar,ali je i čistio sobe drugim studentima.

6. Bio je usamljen

Mnogi su spekulisali da je Njutn patio od mentalnog oboljenja ( možda čak bipolarnog poremećaja) ili čak autizma. Ovo se teško može proveriti, ali je jedna stvar jasna - Njutn je bio hronično usamljen. “ Ovo možemo videti i iz perioda kad je bio mlad, i kad je bio stari čovek” kaže Gejk “Često se tukao”.

7. Pobegao je Velikoj kugi

Kada je izbila Velika kuga u Kembridžu 1665. godine, Njutn i njegove kolege su poslani kući da izbegnu epidemiju. U tom periodu je Njutn izmislio primitivni kalkulator.

8. Praktikovao je alhemiju
Iako slavljen kao ozbiljan naučnik, Njutn je imao prste i u alhemiji – pseudonauci čiji je cilj pretvaranje metala u zlato.

9. Nije izmislio svoje teroije nakon što je video jabuku da je pala na zemlju

“Većina ljudi misli da mu je jabuka pala na glavu, ali to verovatno nije istina.Ono što je istina je da je Njutn shvatio da je neka nevidljiva sila prouzrokovala pad jabuke, ali da je takođe uticala i na kretanje meseca” kaže Glejk.

10. Umro je kao devac

Njutn se nikada nije ženio, i iako je nemoguće proveriti i ovu informaciju, veruje se da nikad nije imao seks.

NIKOLA TESLA: Zanimljivosti koje nećete pronaći na Vikipediji, Od Anica Vuković

Nikola Tesla je poznat kao jedan od najbrilijantnijih umova i jedan od najvećih pronalazača u Srbiji i u svetu. Njegovi pronalasci poput Teslinog transformatora, obrtnog magnetnog polja, zatim doprinos u modulaciji radio-signala i radovi u oblasti rendgenskih zraka, čine srž današnje nauke i istraživanja.

Ono što je ipak zanimalo, a i dan danas više zanima svetsku populaciju, jeste njegov privatni život, koji je u najmanju ruku bio mističan i ispunjen kontroverzama. Vodio je usamljenički život, koji je golicao ljudsku maštu, i davao ljudima povoda da mu pripišu svakakve priče. Svako je želeo da prvi objavi nešto novo o mladom genijalcu. Nisu sve te priče bile istinite, preterivanje je uvek prisutno, ali izvesne čudne navike i fobije su svakako bile prisutne u životu ovog naučnika, pratile ga i ispoljavale se i u njegovom radu. Svako od nas ima neke svoje čudne zamisli i navike, ali nama je par Teslinih bizarnih opsesija i navika bilo posebno intersantno.
Opsednutost brojem tri

Tesla je bio neverovatno opsednut brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa tri. Morao je po tri puta zaredom oprati ruke ili isto toliko puta obići zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove ’’rituale’’ povezivali sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem.
Zapremina jela

Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restorane koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je izračunati njegovu zapreminu, jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe… Kažu da je zbog svega toga uglavnom voleo da jede sam.
Svetlost

U ranoj mladosti počele su da mu se javljaju slike i prizori, propraćene blještavom svetlošću, koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči slike, u toj meri jasne i živopisne, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Kasnije je tu ’’moć’’ pokušao da iskoristi i prilikom svog rada i stvaranja.

Biseri

Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju sa damama koje su ih nosile. Na jednoj od večera, prijatelji su ga upoznali sa veoma zanimljivom i lepom gospođicom, članicom visokog društva, ali je on jedva uspevao da uspostavi komunikaciju sa njom, i uporno je izbegavao da je pogleda, upravo zbog bisera koje je imala na sebi.
Žene

Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli, i da li će neka od njih uspeti da ga ’’smiri’’. No, uprkos nagađanjima, Tesla je ostao sam, i nije pokazivao neku veliku zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo.
Izoštrena čula i živčani slom

Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio da može čuti grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Međutim, ono što mu se dogodilo tokom rada u Budimpešti, bilo je neuporedivo sa bilo čim, a lekari su, u nedostatku boljeg naziva, to stanje definisali kao slom živaca. Mogao je čuti kucanje ručnog sata, koji se nalazio tri sobe dalje od njegove, dok je lagano sletanje muve na sto, u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu. Zvuk lokomotive, udaljene od njega tridesetak kilometara, naterao bi da se čak i njegov sto i tlo pod nogama zatresu, što je u njegovom telu izazivalo veliki bol. ’’Zaglušujuća buka izbliza i izdaleka’’, pisao je, a doktori su je proglasili kao neizlečivu bolest.
Golubovi

Izuzetno je voleo golubove, i bio očaran njima. Svakog dana je dolazio u park da ih nahrani, a ranjene i bolesne je odnosio u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Ipak,  jedna golubica je zauzela posebno mesto u njegovom srcu, voleo je kao nijedno drugo biće, brinuo se o njoj i isticao da dok god je ima, postoji svrha u njegovom životu. Nastavio je da se brine o njoj i kada se razbolela, a njena smrt ga je duboko pogodila.

Verovatno kada pročitate ove činjenice o Teslinom životu, koje se baš i ne mogu naći na jednom od njpoznatijih internet enciklopedija Vikipediji, nećete moći a da se ne zapitate koliko je tanka linija između genijalnosti i ludosti. Da li smemo uopšte da govorimo o ludosti? Šta ako naš mozak jednostavno nije u stanju da shvati širi smisao svih tih stvari, koje su bile sastavni deo njegove genijalne ličnosti?

Jedno je sigurno, koliko god da je vodio misteriozan život, sve to pada u senku njegovih dela, i onoga što je učinio za čovečanstvo. Nikola Tesla je ime koje se poštuje u svetu, i dok ga sa ponosom izgovaramo i ističemo zajedničko poreklo, duboko u srcu se nadamo da će se opet naći neki novi Tesla, koji će imati uslove da stvara u svojoj zemlji, među svojim narodom.

’’Neka budućnost kaže istinu, procenite svakog čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.”

Malo poznate i zanimljive činjenice o Mihajlu Pupinu



Slavni srpski naučnik ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.

Mihajlo Pupin - izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pogledajte i: Nikola Tesla: život genija

Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga - pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.

I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu.
Ko je zapravo bio Mihajlo Pupin?
1. Uzbudljivo putovanje u Prag

Kada je imao svega osamnaest godina (1872. godine), Pupin se uputio u Prag na školovanje, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva. Međutim, prvo njegovo duže putovanje završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio s kondukterima.

Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik i, kasnije, priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.
2. Početak u Njujorku sa svega pet centi u džepu

Kada se iskrcao u luci "Kasl garden", Pupin je imao samo pet centi, a ubrzo je i to potrošio osladivši se pitom od šljiva.

"Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista", napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca - sve dok ima dovoljno snage.

Pored toga, kako bi skupi novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, izuzev odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.

Inače, ista ova luka bila je prvi komad američkog tla na koji su kasnije kročili Nikola Tesla, Jozef Pulicer, Hari Hudini i mnogi drugi.

3. Kao ni taj prvi dan, prve godine u Americi nisu bile lake.

Po dolasku u SAD, Pupin je dalju radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve. U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (koji je kasnije preimenovan u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.

Kao primeran student, oslobođen je plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija je dobio dve novčane nagrade - za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.
4. Još jedan težak početak

Pupin je školovanje nastavio u Kembridžu i Berlinu, a po povratku SAD postao je predavač na Kolumbija koledžu. Odeljenje za eletrotehniku, na kojem je radio, bilo je u tom trenutku novootvoreno i veoma siromašno: prostorije nisu bile adekvatne za predavanja, a uređaja kojima su vršena istraživanja i izvođeni eksperimenti bilo je premalo.

Zbog toga su Pupin i njegov kolega i veliki prijatelj Frensis Bejkon Kroker došli na ideju da naplaćuju ulaz na predavanja o elektricitetu. Cena nije bila niska za to vreme - industrijalci koji su pohađali ove časove morali su da izdvoje velikih 20 dolara. Ipak, trud se isplatio i uskoro su Pupin i Kroker prikupili dovoljno novca da Odeljenje za elektrotehniku opreme neophodnim aparatima koji su im omogućili dalja naučna istraživanja.

Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta Kolumbija u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju nosi ime našeg naučnika - Pupinova laboratorija.
5. Bio je jedan od osnivača Nase

Malo je poznato da je Pupin učestvovao stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je i NASA.

"Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku", navodi se u arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela.

Dokaz je i fotografija s prvog sastanka Nacionalnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo, na kojoj se Pupin nalazi (prvi zdesna)

6. Pupin je doprineo srpskoj kulturi

Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.
7. Svetu je opisao srpsku majku

Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju "S pašnjaka do naučenjaka". On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.

"Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena", rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SAnu osnovao "Fond Olimpijade Pupin" za pomaganje školovanje siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.

Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila - majka Olimpijada Pupin.
8. Po dolasku u Ameriku, dodao je svom imenu reč "Idvorski".

Ponosan na svoj zavičaj i kako bi istakao mesto svog porekla, Pupin je svom imenu dodao i nadimak po kojem ga je zapamtila i istorija.

Nauka je odavno Milutina Milankovića svrstala u sam vrh najvećih umova 20. veka, ali ima mnogo toga zanimljivog iz njegovog života o čemu se malo zna.


- Kada je 1909. došao u Beograd, živeo je u blizini hotela „Moskva“, a potom u Profesorskoj koloniji u Ljube Stojanovića. Sam Milanković je projektovao kuću, na njoj je danas spomen-ploča i u privatnom je vlasništvu - kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ u čijim je prostorijama u Beogradu u toku stalna izložba posvećena delu i životu velikog naučnika. Mila­nković je umro u Beogradu 12. decembra 1958, a osam godina kasnije ispunjena je njegova poslednja želja i njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Dalj.

- Još za života je svoju arhivu ostavio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na digitalizaciji građe radimo već tri godine i ove bi trebalo da u Udruženju bude otvoren centar gde će biti moguć pristup raznim dokumentima - kaže Maksi­mović.

U njegovom životu bilo je mnogo toga zanimljivog, a ovo je samo deo toga.
BEOGRADSKA KANALIZACIJA
KALENDAR

- Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen - kaže Maksimović.
- Svih 19 mostova na deonici pruge Niš-Knjaževac građeni su od armiranog betona po istom modelu. Time je državi uštedeo dosta novca, a tražio je da mu se plati samo 600 dinara za put do Beča. Međutim, počeo je Balkanski rat i za taj novac je kupio opremu. Sredinom dvadesetih godina radiće i velike hangare na svim vojnim aerodromima Kraljevine - kaže sagovornik.
Tri godine pred smrt Milanković objavljuje rad “Vavilonski toranj moderne tehnike” koji odgovara na pitanje do kojih visina bismo se mogli popeti. Zamislio je građevinu sazidanu od betona, poluprečnika osnove 112,84 km i visine 21,646 km, a što predstavlja teorijsku granicu visine koja se zbog građevinske statike ne može prekoračiti. Toranj bi imao široku platformu na vrhu za meteorološku i astronomsku opservatoriju.

BRAČNO PUTOVANJE

- Pred početak Velikog rata venčao se sa Hristinom Topuzović. Krenuli su brodom Dunavom na bračno putovanje - u Dalj, pa Beč, ali su Milankovića uhapsili u rodnom mestu i odveli u logor. Tek nakon intervencije mnogih uglednih ljudi, biće interniran u Peštu. Tamo mu je omogućeno da se bavi naukom, koristeći i biblioteku Mađarske akademije nauka. U Pešti će im se roditi i sin Vasilije. Nakon pet godina vratiće se u Srbiju, brodom „Gizela“, istim onim kojim su i krenuli na medeni mesec - navodi Maksimović.

KANON

- Rezultate svog rada objedinio je u delu „Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“. Samo što je odštampan, Beograd je bombardovan 1941. Knjiga je nađena ispod ruševina i kasnije doštampana - kaže sagovornik.