|
|
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:47 | |
| Stablo
Napokon i ja čeznem neki posed: Tek stablo (makar sred tuđe poljane) S toliko zemlje - da mu senka stane U kojoj ću da sednem sam i prosed.
Kroz moje grane da posmatram plavet (I zagonetku ptica usput rešim) Pa da se pred san turobno nasmešim Što sam kroz život prošao ko avet.
Zatim: da slušam vetar i šum kapi I zadnje sunce ispratim kroz račvu Dok moj dah tiho nestaje u hlapi...
Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu - Nek bude bar za sanduk mome lešu. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:48 | |
| O sjaj su samo vrata kraja
Taj muk - da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom spaja?
Taj krik - da nije vrh tišine Što se ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine?
O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to što biva - da san nije
Zaspalog nečeg usred leda? Taj mrak - da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:48 | |
| Vidik
Taj mali vidik - što kroz prozor vidim - I mene motri s hiljadu očiju. Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim - hoću da se svidim.)
Brdo me gleda beonjačom snega, S tek nekoliko crnih, zemnih pega, Što ko ženice neke pilje u me: Ko se to zalud skriva uz rub šume?
Sve me posmatra: mrki poskok žile Što sav pritajen čuva dub i čeka. Motre me i dve ptice što se zbile.
I lelujava suva vlat, poneka. Motri me zimsko nebo uvrh rama. Motri me ruka moja, pesma sama. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:49 | |
| Eto šta učini sjaj
Dok trepnusmo: eto šta učini sjaj! Pade glava danu, skotrlja se I mi posmatramo gde se kraj nas gase Stvari i nestaju kao bačene u kraj.
Sad je više mesta, al stajemo na čkalj I čičak. Neke bare nam se preče. Još teško nam je da priznamo da je veče Iako se mešaju blizine i dalj.
Mi zastadosmo (tek za puki tren) Al - evo gde stojimo. Tama nas presvlači U drugu rizu i mi postajemo sen.
Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa - Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:50 | |
| Nailazi hladno doba godine
Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno pustoline.
Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sam i sama!) I samo se tek po neko od nas seti Kako su, koliko juče, goreli suncokreti Iz bašta u predgrađu, sa suncem u semenkama.
O kako povijeni grabimo sad niz vlagu I skrećemo na prvom uglu za putevima što prečim. Već krijemo i oči, kao da sakrivamo ljagu.
Iz vazduha, iz tame bačen, evo ga kako niče I probija krik i iz nas. To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:51 | |
| Na rastanku
Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom leku i skloništu. Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave.
Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema. Krišom oko bacam u dalj gde se sprema Nemi doček gvožđa, zida, stakla bela.
Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga.
Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski, kukavički, pseći. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:31 | |
| Niti Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja. Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca. Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca… |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:32 | |
| SLOBODA JE USAMLJENOST
Sâm sam. Sluh mi ko u hrta: Ne škripi ni orman (o nismo u priči!). Ova svikla soba već mi na grob liči. Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta.
Svaka stvar je sama u svojoj tišini. Sama mi je ruka — leva, sama desna. Same su mi oči upaljene od nesna. Samo je srce u ovoj šupljini.
Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži —
Jedna sama bulka moje oko traži.) Sloboda je usamljenost, al ne leči. O teži je muk od teških reči. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:32 | |
| KUĆA
Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše.
Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara. (Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.)
Sve što je bilo — čega nesta — Što ode u dim, prah i paru: Ja znam da nekud traži mesta.
O tako i taj miris, boja... O tako i tu kuću staru Ne drži više zemlja, no ja. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:33 | |
| BOLEST
Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor.
I ne znam ko sam, ne znam šta sam, A hitam kao da znam kuda. Poslednjom snagom skrivam da sam Postao, možda, najzad luda.
Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan.
Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:33 | |
| KRLETKA
Ko u krletku neku staru Uvlačim se i s pesmom novom: O vazduh mi se ruke taru, Svijam se ko pod niskim krovom.
I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči.
A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri.
Sad ko da za mnom pade reza: Sve ono što sam reći hteo Proguta strah i stinu jeza. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:33 | |
| UMESTO DA U SVILU LAKU
Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam hladnu raku U neprozirni teški kamen.
Umesto da sred morskog bleska Promiču naša tela oba Ja u limenku s malo peska Pobadam sveću vrh tvog groba.
Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam.
U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:34 | |
| ZAR SAD BAŠ
Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran
Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I sam po sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji svirati
Zar sad baš u taj mrak iz okola Izviti glas svoj poput sokola Pa kao kiša za njim levati
Zar sad baš kad i evo svitanja Dizati glavu punu pitanja Nemeti ili opet pevati. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:34 | |
| TRENUTAK Eto I to baš sada Kad smo do grla siti pesme I ležimo tako prirodno svako na svojoj postelji svako u svojoj travi Skoro kao mrtvi što leže nekoliko spratova pod nama Ili čak još dublje jednostavni Otprilike Kao oni mrtvi koji leže za nekoliko spratova pod njima Eto Dolazi stara kiša (Slučajno baš ja kažem) Obična kiša O Kiša koja se cedi niz koncentrični list preko puta Niz pobrkanu krljušt jednog krova Takođe preko puta Niz staklo Niz jedan šešir preko puta I mi prestajemo da budemo baš sasvim prirodni Ili bar neki prestaju A i to je dovoljno Čak premnogo Čujemo neki mali šum koji se provlači kroz prozor ili kroz iglene uši Šum koji zvoni kao razapeta žica Šum koji bruji Koji se produžava i vraća čas tamo čas ovamo Mali šum Pa veliki Šum mali Jedna grdna nesloga Čas u ulici Čas u nama Nesporazum koji samo bruji a ima daleko veću ambiciju (Mogli smo ležati svako u svojoj travi) Eto Tu možda leži poreklo naše zabune (Slučajno baš ja kažem) Tu Ili negde oko toga Tu možda leži poreklo naše zabune. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 7 Feb - 9:35 | |
| DALEKO Ima jedan vetar koji kosu ne rastura I grane ne povija, Nego, samo tako, dođe odnekuda I u nama jednu misao pokrene I zašumi, meko: Da postoji nešto od nas sasvim daleko. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 26 Apr - 16:11 | |
| U ovom sutonu Jedan covek stoji na balkonu I posmatra u plavicast prostor ispod sebe I na pocetku Rasejano nabraja stvari koje mu ulaze u oci I stvari koje samo kucaju na neka njegova vrata I ne ulaze I evo Covek vec dobro razlikuje u svojoj glavi Zatamnjene povrsine iskosenih krovova Od razbacanih kvadrata svetlosti Koja obnavlja svoj limunasti zivot u prozorima I desno I levo Smešta pod svoje čelo Malo okrnjenu sliku jednog zdepastog drveta I sliku visokog dima Koji se na putu do zasvetlucale zvezde pomesao sa vazduhom Covek na balkonu predoseca I to upecatljivo I neke detalje Koji se uporno desavaju iza neprovidnih zidova U tek zatvorenim kockama Vidi jednu smracenu pticu kako nestaje iza ivice I jos mnogo I jos bezbroj drugih stvari koje se skoro i ocigledno prelivaju preko ruba pamcenja. I njegova glava Postaje mala vec za sve te stvari I njegova samoca Postaje velika za njega samog u njoj I neodrziva On gleda sa balkona I plavicast prostor ispod njega otkriva jedan zamrsen svet asocijacija I covek oseca da su Mozda sve dotad nespojive stvari Prebacile nevidljive mostove izmedju svojih i tudjih namera Covek je rasirio jedine ruke koje ima Hteo bi da objasni svom gradu zagonetku koja je jos iz dubine vremena postavljena Ali se u trenutku U tankoj pukotini izmedju odluke i dela Setio nekih stvari Izmedju ostalih i Ikara I njegov mu se lik sad siri pred ocima Brzo i okruglo Kao trag bacenog kamena u vodi I covek steze ogradu ispred sebe I oseca hladovinu od gvozdja I naslanja se na zid. Covek zatvara oci. Hteo bi bar nekoliko reci da kaze Ali ih pesnici jos nisu izmislili. "Balkon" |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 26 Apr - 16:13 | |
| U ovoj livadi poznajem ja vec mnoge vlati. Juce je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima zute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je vec miris sena: Sutra cu i druge izbrojati. U ovoj livadi do zbuna ima devet mravinjaka. Prodjem i gurnem nogom a zemlja se zacrni. Onda podignem glavu i gledam igru oblaka. Ja znam kolika je livada: Kada se raskoracim predjem je u dvanaest koraka. Na zbun mogu da stanu tri ptice najvise. Kad podjem prema njemu: prvo jedna poleti. Pogledam za njom u nebo: I dve se izgubise. Onda razbijam glavu na sta me to podseti. I najbolje je u suton kad pocne mrak da pada: Onda mi se ucini da sapuce livada. Napregnem uho i slusam. Meni je sasvim dobro u livadi. Sednem na vlati I puna mi je dusa. "Livada" |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 26 Apr - 16:27 | |
| Eto: svako se zbog neceg smesi I tako ide I nesto duboko u sebi cuva Sto u drugog nikad ne moze da stane. Tajno moja: Jesi li ti pesma Ili svet sto trazi lepsi da postane? "Slucajno pitanje" |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 5 Avg - 9:13 | |
| Лирика о води Кад воде осете да прилазим оне постају мирне, Изједначе се са мном и ја постајем као оне. (Знам: то ми се тако само учини. Али то је дубоко у мени, Толико дубоко да поверујем да је тако.) Ево их: сада имају моје очи и замишљено гледају, Имају моје руке и не знају шта ће с дубинама. И моје ноге имају: и стоје запањено Са охладнелим стопалима укоченим на дну Где расте мали камен, земља, спирала траве И два округла сјаја потонула из мене. Сад: иду ми у сусрет две рибе и беласају снегом слабина И баш код прстију се ломе и граде прави угао. ... Мека је маховина воде и гута мој потиљак Док мирно отпловљујем као стабло тишине. Један прст светлости, пружен из даљине сунца, Покушава да ми обнажи очи и пронађе гледање. Доле, испод мене, сад већ невидљиве рибе Стварају геометрију која се за трен растура. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 5 Avg - 9:13 | |
| Балада о уцветалом бадему Из близине сам хтео да видим уцветали бадем. Био је леп и лилав у голом брду, и необичан. Био је као округла кап пене. Кап даљине. (Иначе: био је то читав круг од лишћа Са разбацаним тачкама тек пробуђеним за око.) Даљина је остала даљина од богзна којег пролећа. Постала је можда још само сећање Као пруга селица кад се сломије и неприметно удвоји. На половини близине подигле су се очи Баш кад је у ваздуху умирала птица од старости: Та мала смрт и ја и уцветали бадем Зашто смо заклопили троугао црн тако усред светлости? Руке су од тога биле несређене. Коса се учинила да почиње да тамни. И узалуд су очи тражиле пету страну. Стопала су се тихо укопавала. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 5 Avg - 9:14 | |
| У једној улици Постоји један човек у једној улици Који свакога јутра у одређено време Отвара своја врата са похабаним луком у врху И затвара их једним наглим покретом И одваја се од њих и одлази Са таквим изразом на лицу и у свему Као да су то била туђа случајна врата Иза којих је неком грешком или забуном Само за једну ноћ залутао. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 1 Dec - 17:24 | |
| Eto: svako se zbog neceg smesi I tako ide I nesto duboko u sebi cuva Sto u drugog nikad ne moze da stane. Tajno moja: Jesi li ti pesma Ili svet sto trazi lepsi da postane? "Slucajno pitanje" |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 3 Sep - 18:35 | |
| U ovom sutonu Jedan covek stoji na balkonu I posmatra u plavicast prostor ispod sebe I na pocetku Rasejano nabraja stvari koje mu ulaze u oci I stvari koje samo kucaju na neka njegova vrata I ne ulaze I evo Covek vec dobro razlikuje u svojoj glavi Zatamnjene povrsine iskosenih krovova Od razbacanih kvadrata svetlosti Koja obnavlja svoj limunasti zivot u prozorima I desno I levo Smešta pod svoje čelo Malo okrnjenu sliku jednog zdepastog drveta I sliku visokog dima Koji se na putu do zasvetlucale zvezde pomesao sa vazduhom Covek na balkonu predoseca I to upecatljivo I neke detalje Koji se uporno desavaju iza neprovidnih zidova U tek zatvorenim kockama Vidi jednu smracenu pticu kako nestaje iza ivice I jos mnogo I jos bezbroj drugih stvari koje se skoro i ocigledno prelivaju preko ruba pamcenja. I njegova glava Postaje mala vec za sve te stvari I njegova samoca Postaje velika za njega samog u njoj I neodrziva On gleda sa balkona I plavicast prostor ispod njega otkriva jedan zamrsen svet asocijacija I covek oseca da su Mozda sve dotad nespojive stvari Prebacile nevidljive mostove izmedju svojih i tudjih namera Covek je rasirio jedine ruke koje ima Hteo bi da objasni svom gradu zagonetku koja je jos iz dubine vremena postavljena Ali se u trenutku U tankoj pukotini izmedju odluke i dela Setio nekih stvari Izmedju ostalih i Ikara I njegov mu se lik sad siri pred ocima Brzo i okruglo Kao trag bacenog kamena u vodi I covek steze ogradu ispred sebe I oseca hladovinu od gvozdja I naslanja se na zid. Covek zatvara oci. Hteo bi bar nekoliko reci da kaze Ali ih pesnici jos nisu izmislili. "Balkon", Stevan Raickovic |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Sub 3 Sep - 18:36 | |
| U ovoj livadi poznajem ja vec mnoge vlati. Juce je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima zute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je vec miris sena: Sutra cu i druge izbrojati. U ovoj livadi do zbuna ima devet mravinjaka. Prodjem i gurnem nogom a zemlja se zacrni. Onda podignem glavu i gledam igru oblaka. Ja znam kolika je livada: Kada se raskoracim predjem je u dvanaest koraka. Na zbun mogu da stanu tri ptice najvise. Kad podjem prema njemu: prvo jedna poleti. Pogledam za njom u nebo: I dve se izgubise. Onda razbijam glavu na sta me to podseti. I najbolje je u suton kad pocne mrak da pada: Onda mi se ucini da sapuce livada. Napregnem uho i slusam. Meni je sasvim dobro u livadi. Sednem na vlati I puna mi je dusa. "Livada", Stevan Raickovic |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Pon 21 Avg - 21:05 | |
| Стеван Раичковић: У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт?
Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле.
Куда побећи у овај час Кристално празан, слеп и чист? О где су врата? Где је спас?
То тонеш већ у тупи сан. Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан?
|
|
| |
Sponsored content
| Naslov: Re: Stevan Raičković | |
| |
|
| |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN