Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:10 | |
| KRUG NEŽNOSTI Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvet i da je vazduh topao i kao jedan pogled plav i onda zaželim: da prođem otvoren kroz svet i da svemu prinesem pozdrav. Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno, i obnavljam u telu od rođenja za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto, za jedan duboki mir kamenja tad mi se tek učini da je zlo prolazno pa pomislim da ima dobrog u svemu, da je bez njega promašeno sve, i prazno po jedan puki oblik, samo, u prostoru golemu. Oči su tad lepe – jer vole i prodiru vidovito do svega čega se taknu, okrznu; U njih, iz sveta, kao u dva mora uviru sve dobrote, do kraja, do zvezda što mrznu. I ja koji sam dotad bivao tih i skroman (ko što su mnogi u ovom prostoru gosti) u svojoj tišini izrastam ogroman u jedan krug dobra, u jedan krug nežnosti Tako stojim. U svemu. I ovde i okolo i duboko osećam da sam rođen za dobro. Pa iako me trnje kroz čitav život često bolo Sve praštam za ovaj cvet što sam ga slučajno obro. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:10 | |
| TIŠINA Ništa... Ali osećam kretanje, iznad, I nešto okolo da podrhtava. Tu je sred mukle, lepe tišine I moja misao manja od mrava. Da ćutim? Možda i oči mirno da sklopim? (Ko kamen da budem ja sam sviko.) I neka od svega ovog ovde Ne dozna iza mene niko. Pa ipak... Iako ovde ne treba pesma, Ja dobro vidim: brda se plave. I moram da kažem: Sred zelenog Moje je srce tiše od trave. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:10 | |
| DALEKO OSAMLJENO DRVO Daleko osamljeno drvo Daleko osamljeno drvo Ko zna preko koliko voda I brda Ti si moja prava pesma. Do tebe je stigla moja tišina Sva osamljena I pusta. I pogled moj upirem u tvoje grane, večno, Sav plav Od razdaljine. Hoću li preko vode moga plača Hoću li preko brda moga bola Jednom Samo jednom Sviti svoju granu Daleko osamljeno drvo Daleko osamljeno drvo. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:11 | |
| DOGAĐAJ NA STANICI Nije se tu nešto mnogo i naročito Isprva Dogodilo u glavi Ali noge su za trenutak neodlučno na ulici ipak zastale (Kao da su o neki nevidljivi končić Izmišljen u glavi Ovlaš zaplele) I okrenule se I okrenule telo i glavu I oči u glavi I udove Nekako naglo Isuviše Ali naporno Kao da su celi jedan već poodmakli i Sasvim određeni život Zajedno sa njegovim mislima Okrenule… Trebalo bi sada nešto brzo I neobično Napokon I učiniti. Pre svega: Dom svoj promašiti. Ući u stanicu. Ne pitati za pravac Ni vreme polaska (Ne misliti na kartu) Nego ovako: Dokopati se voza Bilo koga Koji Sav crn i nepomičan i neizvestan Na nekom koloseku Pod lampom Stoji. Sesti uz okno. Čekati: Kao nevidljiva trunčica nebom Prolaziti zemljom. Tako (Trebalo je toga i ranije setiti se). Dokopati se voza. Prolaziti. Prolaziti brže nego sama prolaznost… * Ili drugačije: Izvaditi kartu Za neko mesto Sa najčudesnijim i najzagonetnijim nekim Imenom (Koje se odavno I slučajno Sa svojim šarenim zvukom Kao izmisljeno Po našoj pameti motalo). Izvaditi katu za Škofju Loku. Celu noć putovati. (Kroz polusan: Nazirati slabo osvetljene i nepoznate male Postaje I usamljene otpravnike vozova S crvenim barjačićima u ruci.) Sići na tvojoj stanici. Koračati Nepoznatom i tek osvanulom pustom ulicom. U prvom otvorenom restoranu naručiti Kafu I dugo Ali neosetno O nečemu polako i duboko misliti… I onda se ponovo Vratiti Ali tako Kao drugi neko da se u tvoj tek napušteni I daleki dom Umesto tebe Vratio… Ili drugačije: Ostati Zauvek i do kraja U ovom dalekom mestu sa zagonetnim i Čudnim svojim imenom I otpočeti iznova neki život Drugi i sasvim nepoznati… * Ili: Ili se iz one stare i navikle svoje noćne Ulice Bez nekih suvišnih misli Vratiti Kao i uvek što si se u svoj dom Iz svake noći Pravo Vratio. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:12 | |
| HVALA SUNCU, ZEMLJI, TRAVI Hvala suncu, zemlji, travi. Hvala vazduhu što je plav. I hvala, evo, što imam govor. I gledam kako mili mrav. Hvala srcu za bol, slavlja što ga probudi i šum blag. Hvala svemu što ostavlja po svetu sen, u meni trag. I hvala ovoj ludoj glavi o koju lupa prostor sav. Hvala suncu, zemlji, travi. Hvala vazduhu što je plav. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:12 | |
| *** Gde su na mome čelu ponor - bore Na čijim dnima tamnuju i trunu Sve one misli koje se ne zbore Nego iznutra škrguću il' kunu ? Kud su kroz glinu mojih oka oba Iščezle davno skrivane slike ? Gledam dva blatna uha (ko dva groba) Kako su skrili sve zvuke i krike ! Gde su na licu trazi mojih reka, Talasa, mulja, peska, mojih dina ? Majstore: glačaj odsjaj brzog Peka I senku Tise spore ko sudbina ! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:13 | |
| TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam rek'o. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalom zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:13 | |
| NI PREDEO MAGLEN Kao da smo sišli pod zemlju, u trap, Nemo smo stajali tako: dub i dub. O zar je noć ova bila ona kap Što prepuni čašu i već preli rub. Niko nas sad neće prevariti više U ovom svetu gde se već sve zna: Ni ljubav koja na ružu miriše Ni predeo maglen iskrso sred sna. Jer ove smo noći doživeli sve Dok rušilo se lišće oko nas na tle. Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet. Život će odsad biti više predah. Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:14 | |
| SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU Krevet u duborezu. Perina, prekrivači: Na vrata stavi rezu I polako se svlači. Oko na kitnikezu. Porculanski jahači. Draperija u vezu: Ceo prostor zamrači. I ničeg nema više: Ni pokućstva, ni zvuka, Ni jeseni, ni kiše. Tone u san i soba I vlaga, dunja, ruka: Prespavaj ovo doba. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:15 | |
| NEPOZNATA U DAVNINI Gledam te sad odavde: sediš u julskom dvorištu Uramljenom u zidove visoke preko glave. Tebe posmatraju još i ptice: kao da te mole i ištu. Mene ne vidi niko Zurim iz korova i trave Duboko u uglu, u zaturenom skrovištu. Ovde je hladovina najveća: miriše na vlagu. Cigle su poda mnom trošne i nešto zelenkaste. Tebe obliva sunce. Vidim: kupa ti ruku nagu. Tako je sve oko tebe čisto, u suncu. Moja krv raste Iz mene, kao da otiče nekuda, pa tiho gubim snagu. Samo da se ne pokrene nešto: neka vrata. Samo da ne padne neka dunja, između nas, natrula. Il crep da ne pukne iznad, od nečeg: od ptice, od mačijeg bata. Tišina raste između nas: penje se kao prozirna kula. Samo da je niko ne dirne, nikad. Osim ove pesme. O nepoznata. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:16 | |
| *** Odbijam ovog jutra misao da si postojala. Kada bih mogao Bar za časak Da poverujem Da sam te ipak (Kao i sve ono drugo u mom životu) Tek samo izmislio. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:17 | |
| *** Pesmo, sluh napregni, načulji oba uva: Kletva oko tebe kao vetar duva. Kunu tvoju blagost, tihi sjaj i rime. Njušiš: u daljini lomače se dime. O, jednom, kad bude opet leto, voda, Razbij mi grudi: čeka te sloboda. Vilama razgrni — bol, a metlom — tuge. Pobegni kroz travu, niz breg, među druge. Nakostreši dlaku, vilice razjapi, Zabodi zub u meso i krvi se napi. Onda otrovano srce skupi, stegni: Ko crknuto pseto nasred puta legni. Nek zavonja iz tebe k'o s gomile strvi Na koju sleće gavran i gamižu crvi. . . Ili: kad leto opet zasjaji u vodi Za ruku me uzmi i u žito vodi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Ned 7 Dec - 17:17 | |
| PRAZNO MESTO Olobođen Od nagomilanih zakona poezije I njenih irealnih ambicija Evo Kako me neki sasvim nepoznati život Kao dete za ruku Izvodi na prazno mesto I tu ostavlja Da gledam I trepćem I da se čudim Iz kakvog li sam sveta izašao U kakav ušao. * Nema se šta sa čime porediti. Nema zvuka Ka kome težiti. Nema jezika Ni reči iz uspomena. Nema nijansi Ni strmog puta. Samo ravno I golo mesto. Stakleni pogled. Destilisana svest. * Buditi se i pušiti prolaziti pored knjiga u izlogu Kao pored turskih grobova. Stajati pred crvenim semaforom. Stajati pred zelenim. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Pon 22 Dec - 12:28 | |
| Autobiografska beleškaOvo je kratka priča o meni. Zovem se Stevan Raičković i pre i posle moga rođenja moji roditelji su se stalno selili s mesta u mesto, premštani sa službom kao i toliki drugi učitelji. U jednom od njih sam se i rodio. Taj događaj pada na dan 5. jula 1928. godine. Zbio se u selu Neresnici, kraj reke Peka, u Srbiji. Rodno mesto ne pamtim. Otišao sam iz njega kada sam imao dve godine. Od tada pa do dana današnjeg odvija se moje bezuspešno traganje za zavičajem. Umesto jednog — pronašao sam mnoge. Jedan od njih je Senta, kraj Tise, u kojoj sam proveo dobar deo detinjstva. Drugi je Beograd, u kome sam proćerdao svoju mladost, grad u kome odavno živim. Kao daleki magnet osećam da me privlači crnogorski kamenjar, postojbina moga oca. I meka druga mesta dotiču se mog života kao zavičajne svetlosti ili senke. To su Bela Crkva, Subotica, Kruševac i Smederevo. Imam još dva, mala tajanstvena, zavičaja. Jedan je: ogromna Rusija, odakle su moji nepoznati slovenski preci iz davnine uputili u ove krajeve. Drugi je: sićušna koliba u Lavacu, kraj Dunava, sa zidovima od naboja i trščanim krovom, u koju se ponekad sklonim tako da niko ne zna gde sam. Kad mi bude najteže u životu otićiću da vidim Neresnicu, odakle je sve i počelo. Inače, živeo sam kao i toliki drugi. Učio sam neke škole petnaestak godina i radio za hleb. Ovo drugo mi ne gine do kraja života. Jedan vedriji deo mog potucanja, sa nekim senkama rata, moje detinjstvo, opisano je donekle u pričama iz „Velikog dvorišta“. Neki čudniji i tajanstveniji predeli iz moje detinjske mašte našli su svoje mesto u stihovima iz „Gurija“ i „Družine pod suncem“. Život moga srca nalazi se razbacan u „Pesmi tišine“, „Baladi o predvečerju“, „Kasnom letu“, „Tisi“ i „Kamenoj uspavanci“. Tako je bar za sada. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Pon 22 Dec - 12:30 | |
| Oprosti kamenu što ćuti
Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:43 | |
| Povratak
Ona ima ruke od trave. Ona ima glas od vetra i žita. Ona ima oko od kiše. Zašto sam izmislio da se ne vratim? Ona ima grudi od ruže. Ona ima koleno od belutka. Ona ima oko od kiše. Zašto sam izmislio da se ne vratim? Ona ima smeh od lišća. Ona ima hod od vode i peska. Ona ima kožu od protegnutog labuda. Zašto sam izmislio da se ne vratim? Ona ima kosu od mojih prstiju. Ona ima mozak od mojih godina. Ona ima sluh od mojih koraka. Zašto sam izmislio da se ne vratim? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:43 | |
| Ruke bola
Daj reči guste ko smola I reči kao krv neophodne Za naše prazne ruke bola Podignute u svetlo podne.
Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa.
Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo
Naći u svetu razbijeno. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:44 | |
| Senke na bilju
Ti si taj čovek zarobljen u svoj lik. Zarobljen u naviku Da seća se svog života. Da lovi po mreži Uspomena. Ovo je tvoja senka koja remeti sliku Osunčanoga bilja. Pitaš se po stoti put: gde leži Podzemna pesma života najviše slična tvom liku?
U sunce podižeš ruku: to senka pada Ulevo u prah tek slegnut. S desne se ruke već sliva Slomljen luk senke još jedne. U tupe makaze hlada Uhvaćen je tvoj lik dok prava pesma pliva Niz vodu dirnuta vlatima u strmom podnožju grada.
Zoveš u pomoć pticu što neumorno rije Kroz meku kocku vazduha već plavu od šupljine. Ptica ti baci senku senka ti usta pokrije Pa ćutiš zakopano. Ima li kog da odškrine Pocrnela vrata pesme o koja avgust bije?
Tu je i senka vremena. Vidiš je kako obleta Tiho kraj tebe i hod ti opkoljava. Ideš o sad već sporo ka senci jedinog cveta Što diže se da l kao čovek probuđen tek iz trava. O ko je to ulovljen u gusti kavez leta?
Ti si taj čovek. To ruka tvoja je oslonjena Na ogradu za kojom teče voda teče vreme. Gledaš u malo ružičast zglob što spaja rastavljena Dva pravca tvog mesa i kostiju. Mirno je teme Zgloba. Ćuti to ruka tvoja na hladnoj glavi kamena. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:44 | |
| Kasno leto
Park je bio pust. To gorelo je kasno leto U pesku među travom gde gušter se u žuto sakriva. Utrčah među klupe i prazno se okretoh - Bile su gole kao paluba bez mornara što pliva U svoj svršetak. Okolo je bilo žuto kao tamjan i kao malo sveto.
Sedi na klupu. Već sediš sa senkom svojom izlomljenom Od kosog sunca. To je tvoja crkva ta kutija od samoće U svakom džepu koju nosiš. Izvadi to taj dom Tu kućicu od puža. Razgrni kreč kao što otvaraš voće Sam si. Nije to ni tužno ni glupo. I daleko je o brodolom.
Otvaraš kutiju ključem koji je jedini. Tiho je Kao mahovina unutra. Sam pred životom kao senka što stoji Pored tebe prelomljena. Možda si praodavno krenuo niz boje Mora. Ko ziba mahovinu? (Ali ko pita iz tebe kao da broji Sve stvari sa senkama njihovim?) Reč je a usta ne postoje.
I park je bio pust. To gorelo je kasno leto U čelu. Klupe su bile prazne kao leđa nosača Nezaposlenih. Ustao sam i senku šuplju okretoh - U daljini se topio trouglast lim kao vrh mača. Veče se kao rana otvaralo. Okolo je bilo malo sveto. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:45 | |
| Kasno more
Pođi sad niz more. U srebru tamariska Na malom pesku s jednim galebom sam ostajem. I vriskom njegovim u ušima koji je i vriska Moja. Odjek mog ćutanja za potonulim sjajem Ljubavi. Večer silazi i već je do ruke bliza i niska.
Tu sada opet traži ono što nećeš Dodirnuti nikada. Ono na čijem si tragu Se nalazio toliko puta uzalud. Umrećeš Je l da bez krajnjeg lika tog ostrva ili čega? Na pragu Tajne se nalazeći tajnu ćeš u sebi još veću da okrećeš.
Te ruke koje pronosiš sad eto dodiruju i bilje Večernje. Ti ne znaš čak ni imena tom svetu Pod čije krilo ulaziš samo znaš da je okrilje Sveta. O uđi onda što dublje u srž njegovom pracvetu U oštri miris koji spaja prah jave s prahom uobrazilje.
Sad zgusni se u nemisao sa biljem u nešto daleko Kao što se zgušnjava galeb sa zamračenim krajem. Po žalu prohodi ljubav kao nepoznati neko. Otišla si niz more ili bilje. Ja ostajem U hramu svog života malo kleko. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:46 | |
| Šta nas sve čeka u magli
Presečeno je leto: što maglama, što kišom. (U detinjstvu: kvasac su tako sekli u kolonijalnoj radnji.)
Čuj: šušti sad oko nas kao da neko nam priča krišom Šta nas sve čeka u magli tek kad list padne zadnji.
Pijaca kisne. Kraj tezge: žena sa mišlju najtišom.
Kako se nismo nadali da će sve biti tako Kao što je bilo i zadnji put čim iščileše sa kože Pigmenti sunca i mora što skupljasmo polako.
Zar i pomisliti smo mogli da će da se roje i množe Prelepi čaši života u kojima živesmo lako?
U zavesu uvijeni, kraj okna, zurimo pomno u vreme: Kap, svetla, u tramvajskoj šini - jedini je sad blesak.
List se otkida, strepimo: kao da će pasti na teme!
O šta li smo sve to hteli dok hodasmo bosi niz pesak Žutom padinom leta što spuštala se blago niz vreme? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:46 | |
| Bez ljubavi
Kad će sneg iz moje glave da prestane: Već mi mesto srca kuca komad celca. Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca!
Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzio okno moga vida.
Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda? Noga bi da krene - al joj santa ne da.
U belu me neku pustinju sakrili. Pokatkad kraj mene crna vrana sine I ja zurim u nju prljav od beline. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:47 | |
| Dvojnik
On nema oči - al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda.
Kad pođem za njim - osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam - on me ne prihvata.
Zbog njega ćutim danima ko mutav I nosim suvu stenu iznad vode (A sam se pravim - prazan, lak i plutav).
Kad reč zaustim - ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno staklo njegovoga smeha. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:47 | |
| Urlik
Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom - na smrt zaudara.
Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku. Al kad na tren digne oči - Svako vidi svoju raku.
Bockaju ga deca kradom, Al on kao da ne haje No zuri u dalj daleku.
I tek samo u noć neku Urlikne nad mirnim gradom Setivši se ko je, šta je. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Stevan Raičković Uto 13 Jan - 22:47 | |
| Bolest
Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor.
I ne znam ko sam, ne znam šta sam, A hitam kao da znam kuda. Poslednjom snagom skrivam da sam Postao, možda, najzad luda.
Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan.
Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Stevan Raičković | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 4 od 6 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 407 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 407 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN