Erotska poezija



Znači "Erotska poezija".
:krevet:
Erotika.
Ne anatomija.
Ne vulgarnost.
Ne prostota.
Već erotika.
Vidi se, a ne vidi se.
Ima, a nema.
Bi, a opet bi.

Lijepa si

Gledam te kako mirno spavaš
Ispod plahte potpuno si gola
Umorna, prestati ne namjeravaš
A želja mi svira od dura do mola.

Smaknem plahtu sasvim polako
Zadivi me ljepota tvoga tijela
Poželim te namah samo tako
Omami me miris, koža vrela.

Pogled klizi preko divnih grudi
Trbuščića, pa još trunku niže
Budi mi se strast a želja ludi
Primičem ti se još malo bliže.

Zadovoljan što je sve to moje
I u snu mi pravu sreću nudiš
Poljubim, pokrijem tijelo tvoje
Tko će dočekati da se probudiš.  


AD89

Hajiku br 1

Tijesna majica
izdajice dvije
zima je.


AD89

Tiha je noć sada.
Vruće mi je.Od vina?? Možda.
Nešto u meni se kreće, klizi,traži,tera me da mislim.O svemu..najviše o tebi.
Zatvorila sam oci..

Vrata su otkljucana.
Ulaziš..skidaš slušalicu sa telefona,gasiš mobilni,navlačiš zavese..
samo mala lampa svetli...
Tu sam pred tobom.. stojim..Zagrli me snažno,snažno
-zavuci prste u moju kosu,privuci me sebi uz svoje bokove.
Lizni mi uvo,ugrizi me nežno za vrat.
Držeći me za guzu pritisni me uza zid.
Pusti da te diram.
Ne zatvaraj oči..gledaj me,
ogledaj se u mom pogledu i prati trag mojih prstiju po tvojim grudima.
Oseti vlažan trag mojih usana..
Ne skidaj mi haljinu, samo je zadigni.Znaš da ispod nemam ništa.
Daj da osetim šake na mojim kukovima.Tvoje usne na mojim grudima.
Stisni me uza sebe, podigni malo da obavijem noge oko tebe
...ne obraćaj pažnju na tašnu koja je pala..to nije važno.
Važni smo ti i ja.. noćas.
Osećaš li moj vlažni dah na tvome vratu i ruke koje te grle..?
Osećaš li stisak mojih nogu. Ponesi me i šapni koliko me želiš...
I o onome što nas spaja.Ludost jedna neopisiva koja je počela da traje....
Ovo nije igra ni san..ovo sam ja...Dodji i razbij
ovu prokletu noć..

Ljubav ratara i njegove žene u noći posle oranja


Tek kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
U čardaku ni na zemlji ni na nebu.


Ruke što su važdan milovale gvožđe
sad na njenim vrelim bedrima vijore.
Ratar ljubi tako ko da mulja grožđe
Ratar grli ženu ko da njivu ore.


Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari bog na nebu sve zvezde izbeči
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.


Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu.
Desna ruka vična biču i zdravici
češlja crnu ovcu u dolu Vranovcu.


Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sijede starice.
Kad bi znale kako ratar noću pluži
mnoge bi carice bile ratarice.


Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji.
Ratar vodi ljubav ko da argetuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.


A Ratarica mlečna mlekarica
slatkomučenica s anđeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorena do pupka tupim raonikom.


Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida s krova.
Ratar drma stabla ko da trese zvezde
Puca ko da motre ga svi preci iz rova.


Cvili pod njim žena kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
i slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.


Posle ljubavi ko i posle bitke
Ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.


Dva tela van vode i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.


Ponoć već tu je i zvezde se bliže
Rataru što trza ruku iz nedara
i šiba kuče meseca što liže
pozlaćene brazde njenih bedara.


Dobrica Erić (1936)

Ne zanima me nocas da citam... ni da budem fina... ni najmanje.
Ne zanima me da merim vreme. Zanima me da zaboravim da postoji.
I da budes tu.
Da osecam pod prstima kako ti se misic po misic napinje dok po njima prelazim kao po klavijaturi...
da umrsim ih sa tvojima... Udisem tvoju kozu... mirisnu i toplu... zgrejana... spletena sa tvojim telom...
Zanima me da si tu. U mojoj sobi.
U tisini.
Apsolutnoj.


Disanje samo.
Tesko. Zasiceno. Gusto. Lepljivo. Zamamno...

S A N

Neka te ne uznemiri , neobican pocetak pjesme ,
pricati cu ti mila , o snu , koji , u meni nocu , seta .
Vatri , sto me jutrom budi i miru koji osjecam ,
dok , u svakom koraku stiha , idem prema tebi .

Taman , kad se mjesec usece u sobu , prilazi mi san ,
a ti se , nevidljiva zamaknes iza prozirne zavjese .
Uz hladan zid proseces , nosis sunce , na ramenu
i pazis , da me , obris tvog pokreta , ne uznemiri..

U tom trenu , ispod krova , moga uspavanog tijela ,
s misli , samim rubom umornog oka , krisom legnes .
Ozarena lica , prekrijes moj osmjeh i poljupcima tiho ,
otjeras maglu , sa mojih , nemirnih ravnica .

Onda , starom mislju , primaknes se mome tijelu
i sa rijekom osjecaja , spustis prema uscu strasti .
Tu me tvoja ruka , k sebi , poput sutona , primi
i u odsjaju pijeska , skoljku bjelinom ponudi .

Kad vrt procvjeta , ti podamnom , dolinu otvoris ,
pa me njenim poljima i proplancima mamis .
Kako se vidicima slasti , primicem sve blize ,
to se san , kao vjetar , u meni , pokrece i mijenja .

Nista ne osjecam tada , osim tvoga , mekog tijela
i mojih uzavrelih dodira , preko njeznih proplanaka .
Odjednom shvatim , da sam sa snom , u tvome bicu
i da to, moja rastopljena dusa , u tvom tijelu sanja .

Presretnog i blazenog me budis , odlazis sa jutrom ,
ja se dizem i sa javom , na pocinak , s mirom spremam .
Vatra koju ostavljas , u sobi gori , ispod mojih vjedja ,
a svaki ugasli plam , u meni tad , novu zelju radja

ZAL KOPP

mmmm, volim taj tvoj smešak
koji smešak nije
već zov onom mračnom delu mene
koji često spava a ne spava
i volim taj tvoj pogled koji ga prati
i s mene sve skida pre skidanja
volim tvoje telo kada drhti
zbog mene koju ne poznaješ                                                                                             između mene i tebe
zaustavljen u jednoj želji
ostao je naš vreli dah
poput bujice neizrečenih reči
koja govori sve. i više od toga.                                                                                         noć je u znaku treperenja sveća
i pre nas postojala je ljubav
i bez nas će je biti... tek da znaš
... ja još uvek volim sleteti usnama
na tvoja ramena  
  (    Syber )                                                                                                                          

Na carobnim jutarnjim zracima
uzimas me u narucje
i tihim i neznim pokretima
krecemo u let.
Odsjaj nasih tela ,pred kojom
zatvaramo oci isijava
i pozudu pojacava i raspaljuje.
Na tvojim sam grudima
nasla mesto i dom
za svoje krike.
Dok prodires tamo gde te
ocekuje strast trenutka,
opipavas me svojom muskoscu
i grlis razuzdani poj mog tela.
Vrela sam ,zena tvoja i nicija vise
neugasena vatra,
sto uvek po malo tinja.
Tvoj je dodir kao struja
kao svetlo na kraju tunela,
moj si sluga i gospodar ove noci
a ja tvoja dama i robinja.

---

( nepoznat  autor ))      

---

   pronašla sam pravog autora   tj koji se sam oglasio  i vrlo rado potpisaću ove stihove      

---

Autor  pesme  je  Zar ptica &Irene Manic ex Mrdak                                                                                                    

---

(

---

Kako si samo tiha i besprijekorno blaga!
Rasplećeš miris svoje kose u meni
i mada te dugo nema na mojim ramenima,
koračaš sa mnom tišinom postelje
i zagrljena mojim venama,
tečeš kroz neprospavane noći
i liježeš na moje tijelo.
Ako zaspem, nebeska lepezo paunovog perja,
nastavi u plavoj ptici san
i postani znak besmrtnog leta.
Sleti na bezbrojna moja ležišta,
na moju nagost za tebe pripremljenu.
Kako si samo čedna i strastveno bezbrižna!
Dugo te nema na mojim ramenima,
ali stalno mirišeš među mojim preponama
i neprestano me posjećuješ
u neprospavanim noćima.
Kako si samo topla i vješto zaigrana!
Postala si požuda umornih mojih čekanja
i tako slabom rušiš stare zidine samoće.
Raznim te molitvama polažem na svoje usne
i razne osmjehe miješam pučinom svojih želja,
a tvoj obris uporno grlim u tom bespuću šutnje
i ljubim tvoje titravo lice u nizu podivljalih čežnji.
Kako si samo lijepa i koliko te sanjam!
S kakvim me nježnim poljupcima sladiš!
A nema te na mojim ramenima, ljubavi moja,
dugo si odsutna i dugo ćutim tvoje biće.
Obožavam uzdahe tvojih dodira
i ljubim ovaj san u kojem postojiš
i s kojim nastavljam čekanje.
Kako si samo nježna i koliko te šapucem!

---

---

  Syber Vrabac  

---

                                                                           

---

Izmedju tvojih dodira,                                        
Koje kroz kozu upijam,                                      
U sebi i osecanja zauvek,                                  
Hvatam dah ,borim se za dah,                                        
Izmisljam stanke kao slamke
Za spas i beg ,                  
Od nedozvoljenih nas.

---

( Syber )                                                                                                                            

---

     

Mamiš me

Osmehom
nevaljalca
mamiš
na greh.
Pokretima
pantera,
mamiš
na blud.
Dodirima
iskusnih ruku
mamiš
na predaju.
A ja,
smeškom
nevinašca
sakrivam
borbu
mene
i moga
drugog ja.
I polako
počeh da
razvlačim usne
u osmeh
nevaljalice,
da dodirujem
vrelim prstima
telo pantera,
prekinuh
ionako
neravnopravnu borbu
i predadoh se
užitku
davanja
i uzimanja,
užitku
satkanom
od strasti
i požude.

Kasnije,
odmarajući
na tvome ramenu,
dok si
ravnomerno disao,
krenuh
besramno
rukama bludnice
preko tvoga
nagoga tela,
prošetah
vlažnim,vrelim usnama
preko tvojih,
mišića.
Dok si
promuklim glasom
od požude
tražio još,
ja sam
davala
i uzimala
i davala
i uzimala
i uživala.

I nestade
sramežljivi osmeh,
i prestade borba
mene
i moga drugog ja.
Izgubih tu borbu
i počeh
da uživam
u ulozi
nevaljalice.

I pojavi se
od strasti
zamućen
pogled
i ruke
koje nezaustavljivo
prelaze tvojim telom
i usne
koje se
ne mogu nauživati
ukusa tvoga tela.
I pojavi se
divlja
i neukrotiva energija
dvaju tela
u ljubavnoj igri.

Sakri me od zle reči
Od pogleda oholih
Od bezobzirnih ljudi, skloni me

Vrata skrivena, iza oronulih zidina, otvori
Pločnicima lednim injem posutih
Sprovedi me do odaja tvojih

Otrgni mi osmeh s lica za tebe spremljen
Izvuci miris ruža sa usana
Napravi prostor papirnim
Perom tek ispisan

Note nek jedva vazduh osete
Pesmom ne napisanom duh mi protkaj
Upi me bezgrešnom pohotom

Ako zajecam, ako me zaboli tvoj nedodir
Ne brini
Uvek sam tu
Volim svaku tvoju reč, svaki tvoj
Nezasiti pogled skriven u kosi

U glavi neredе praviš
I ako me samu na ivici ostaviš
I ako tek usnulu ne ljubiš

Ostaće dodir čežnjiv na svakom kutu tela
Njega ću da pamtim
On će ugrejati zime najhladnije svoje
Kao ti uz mene
Da ne zaboravim

Oblacim haljinu boje
tvojih ociju
Tvoj me dah kao
parfem obavije.
Zagrlim sve tvoje
misli ...
Usne premazem
tvojim osmehom
u kosu upletem
sve dodire ...
Zakitim se
tvojim recima,
nastupa carolija
dok rasirenih ruku
cekam da me vetar
ka tebi odnese ...

---

 (nepoznat autor)                                                                                                                            

---

Ljubav i Nista

Volim tvoj palac na nozi.
Volim ga i ljubim.
Oblizujem ga i grickam kao lilihip.
O, moj slatki dragi, secerlemo moja,
Ljubim te,
Od palca do vrha nosa,
I izmedju.
Sta bi na ovo rekle moje druge,
Zalopojne muze i frigidne Eve -
Deve bajne,
One sto na usta radjaju,
I u muskim cipelama gaze?
Sta bi rekle,
Na ovo tako nisko spushtanje usana,
Na beskrajno svijanje vrata,
Na nadugachko i nasiroko pricanje
Mog jezika po tvom telu?
Jer ne mogu prestati da spustam usne
I da svijam vrat.
Opet i opet.
Da nastavljam tradiciju onih
Sto stavljaju glavu u kragnu giljotine.

Radmila Lazic

Dođi

Dođi da te se napijem
dođi da te se nahranim
u tebi želju da sakrijem
u tebi čežnju da pohranim.

Bićeš moja šećerna vuna
milovati će moje te ruke
kao na gitari napeta struna
daćeš mi svoje najljepše zvuke.

Dođi da nam se tijela
ljubavnim znojem spoje
a naša postelja cijela
oslobođenje moje i tvoje.

I kada se vrhunac oglasi
nećeš me izbjeći moći
na tren nećeš znati gdje si
sve reći će moje ti oči.

Pogledi će nam se sresti
u trenutku sve ću ti dati
i svakim dijelom svoje svijesti
da te volim ljubavi, ćeš znati.

AD89

Iz voza

Na zagrebački kolodvor u 23,55
u poslednji čas stigla sam na vlak
i upala u prazan kupe
gde je bio mrak, gde je bio mrak...
Tražeći svetlo, začuh dubok glas:
"Lady, the light is overthere!"
Tad shvatih da nisam sama.
Bio je to muškarac crne boje kože
u crnoj maji i crnom džinsu, oh Bože!
"We don't need the light!" rekoh istog trena,
isključih svetlo i sedoh naspram njega.

Ljubazno smo se smeškali razmenjujući fraze,
voz je mileo sporije od kornjače
belasali su mu u tami zubi i beonjače.
Kada sam mu, skinuvši sandale, noge uvalila u krilo
pokazao je odmah da mu je milo,
na moja umorna stopala i listove
spustio je tople dlanove i nežno ih trljao,
dok se voz po tračnicama kotrljao
sisao mi je prste, golicao dahom vrelim,
živahnim jezikom i mekim usnama debelim.
.
Noćni vozovi su pusti i tihi,
svi spavaju, nigde žive duše.
Kad smo kondukteru pokazali karte
zamandalili smo vrata i zavese navukli
jedno drugom snažno se privukli,
odeću smo smakli i skroz se primakli
da bi se natakli.
Grickajući mi uho, pitao me je za ime
i rekao mi svoje: Džouzef.
Nisam uspela da mu vidim lice
treptave senke su klizile po nama
mrsila sam mu kosu, lizala jagodice
od dodira naših su sevale varnice.

Odjednom je pred mene iskočila neman
crna pitončina s ljubičastom glavom,
zbunih se malo nad tom pojavom.
Ali piton je, ispostavilo se, pitom!
Skakutao je gipko dok me je svud pipko
vrludao je sklisko mojim površinama
dok je voz kloparao tutnjajući šinama.


Ništa drugo nismo radili,
ni pušili, ni pili, ni razgovarali,
ali nismo ni tren odmarali,
samo smo se karali... i karali.
Četrnaest kondoma smo potrošili
i litre znoja izlili
dok smo se džudžili-midžili,
šest sati sam lelujala, valjuškala se i ljuljuškala,
sa Džouzefom sam se njuškala,
potrbuškala i poleđuškala,
spreda i straga, u mračnom kupeu voza
naletela sam na vraga.
Vinuo me je u orbitu, dao mi moćnu kitu
usijanu, masnu, crnu, čvrstu, rasnu,
animalnu, osebujnu, bestijalnu, bestidnu
čistu mirisnu finu...
i ja sam mu se dala, bez pardona, bez morala.
Visili smo sa tavanice
propinjali se postrance
oblizivali se, stenjali, dahtali,
gužvali se i poze menjali.
"Do it to me baby! Yeah, yeah! Now now wow wow!"
Kačila sam se o gornju prtljažnu šipku
nabadala na njegovu usijanu pritku
u gejzerskim slapovima svršavala
u njegovom stisku raspršavala...
Oh My God! Ah My Goddesss!
Tela su nam se uvijala, zbijala i upijala,
penetrirala su i žonglirala,
crno i belo, čvrsto i meko,
na šest sedišta
ne žureći
ne žmureći
ne želeći drugo ništa.

Džozef je sišao s voza u Inđiji, malo pre Beograda,
na rastanku mi je ljubio ruku, drhtala mu je brada:
"My Beautiful Lady K, I am very curious to know one thing!
Did you do it because I'm black?"

Oh no honey!", rekoh, "It's because... because... You are so sweet".
Možda ga ipak nisam slagala,
bio je slađi no što sam zamišljala
a nisam imala vremena za objašnjenja,
jer istina je cela, da mi je uvek bila želja...
a da nisam naletela... ili nisam smela...
da sam sa crncem oduvek htela
da se...
i napokon sam se!

( blog b92.net )

Ko si ti,
sto u meni,
zudnju probudi,
dolaskom tvojim,
ima te svuda u meni,
tvoje prisustvo osetim...

Svojim recima,
u meni izazivas,
uzdahe zaboravljene,
gusis me strascu,
izlivima pozude...

Ovu noc,
ispevacu pesmu,
tebi koji osecas
moje nemire,
poklonicu ti najlepse stihove,
pozudom razgorelom,
ljubiti lice stranca...

Stranac si,
a poznajem te,
po mirisu dlanova,
poigravam se,
prstima tvojim,
isprepletanim
s'mojim...

Usne poluotvorene,
zovu na poljupce,
hiljadu njih,
koje cemo,
u ovoj noci
podeliti,
ljubicu ti usne,
ceznjom gorljive..

Ostavicu poljupce,
vatrene,
na tvom ogoljenom ramenu,
na tvojim ogoljenim grudima,
uzivacu,
u mirisu tvoje koze...
U ovoj noci uzburkanoj,
neka ova igra traje
bez pocetka i
bez kraja....

Ljubomora

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.

Branko V. Radičević

PONOVO...TI

Na mojim vratima, ponovo,...

Ti.

Poželjela sam...

I tu si ponovo.

Polako slijećeš

Na moje usne, kao leptir na cvijet.

Igras se sa mojom kičmom,

Dok se uvijam pod tvojom težinom.

I ostavljam svoje

Otiske na tvom tjelu;

Obnavljam ih, izblijedjeli su...

Ostavljam tragove laka za nokte

Na tvojim ledjima;

Onog jarko crvenog,...

Ti,...

Ostavljaš tragove negdje

Duboko u meni;

Tamo gdje ih niko ne vidi,

Tamo gdje ih neki drugi

Nikada nece primjetiti...

FILOZOF NA MONMARTRU

Pošo Sartr na Monmartr
Da bi nešto zbario
Puče bruka, jer do juče
Za to nije mario

Francuskinje, guje sinje
Na Monmartr vozite
Snađite se, nađite se
Te starcu pomozite

Ispred zida Andre Žida
Pored stare kapije
Dajte kofu filozofu
Da se milja napije

Ljubivoje Ršumović

ISPOVEST ILIJINE ŽENE ALI NA MEDICINSKOJ OSNOVI

Meni je najmilije
Kada sam pored Ilije

On ima čarbne prste
Od neke dugačke vrste

Kad me spopadne gripa
Dam da me Ilija pipa

Pipanjem stvara čuda
Kada me pipa svuda

Ja sam prosto bez reči
Njegovo pipanje leči

Kada me spopadnu besi
Dam da me Ilija mesi

Živim i radim čilije
Pomoću svoga Ilije


Ljubivoje Ršumović

Uzimanje

Kad odjednom zašutiš,
kao da osjetiš,kao da slutiš
da te u mislima k sebi privlačim,
da ti ruke pod košulju zavlačim
tražeći toplinu neizgovorenog,
dodirujući strast samo naslućenog…

I odjednom prestaju riječi
i misao tad započne teći
preko struna skrivenih u meni
a pogledi polako bivaju sneni
i usne same k poljupcu krenu
budeći željnu i strasnu ženu…

I dotičeš moje skrivene tajne
od kojih oči postaju sjajne,
klizneš niz tjelo šapatom svojim
a ja poletim s dodirom tvojim…

I puštaš da te nosim kroz sebe
dok cijela dajem se
uzimajući tebe…