Čarls Bukovski (16. avgust 1920 - 9. mart 1994) američki pesnik, pripovedač i romanopisac danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beet generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.


Biografija

Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922 godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.

Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu "Ham on Ray". Adolescetske akne koje su ostavile ožiljke na
njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona MekKulersa i D.H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.

Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujići sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču "Aftermach of a Lenghty Rejection Slip".
Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja
ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.

1947. godine upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavudeceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa "Arlekin". U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u "Arlekinu" i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu "Post Office".

Čarls Bukovski sa piscima Meri En Svisler i Metom GlesonomŠezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim "andergraund" časopisima. Svoju prvu zbirku pesama "Flower, Fist and Bastial Wail" Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće "Outsider" Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu "Outsider of the
Year", a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu "Chicago Literary Times". Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča " All Assholes in the World and Mine" objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama "At Terror Street and the Agony Way" (1968) i "The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill" (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom "The Notes of the Dirty Old Man" u časopisima "Open City" i " Los Angeles Free Press" koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.

1970 godine Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće "Black Sparrow Press" Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman "Post Office". Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za "andergraund" pisca čija dela objaljuju mali , nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973 godine posle prikazivanja dokumentarnog filma "Bukovski" reditelja Tejlora Hačforda. U
narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama.

1976 godine upoznaje Lindu Li Bejli ,vlasnicu restorana zdrave hrane 25
godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985 godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa "U2" mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1983 godine snimljen je italijanski film "Priče o običnom ludilu" sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film "Barfly" koji je snimljen 1987 godine sa Mikijem Rurkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992 godine izlazi iz štampe zbirka pesama " The Last Night of the Earth Poems", poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Čarls Bukovski je umro 9 marta 1994 godine od leukemije. Sahranjen je u "Grean Hills" memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Danas su veoma popularni i njegovi romani:

Holivud,
Bludni sin,
Žene,
Zabeleške starog pokvarenjaka,
Palp,
Šekspir ovo nikad nije radio i drugi,
kao i zbirke kratke proze

Đavo je bio vruć,
Priče o običnom ludilu,
Fotografije iz pakla,
Ljubav i ludilo u LA...

Književni stil

Iako nikada nije zaista bio povezan sa Henrijem Milerom, Alanom Ginsbergom i ostalim tipičnim predstavnicima "bitničke " generacije pisaca,zbog svog neformalnog književnog izraza i buntovnog stava prema tadašnjem establišmentu, Čarls Bukovski se danas smatra jednim od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca tog perioda. Sam Bukovski svoje književne uzore pronalazio je u Hemingveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu...

Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. Teme su šarolike i raznovrsne a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede. Svakako najpoznatiji junak je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je simpatični gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene
povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku. Prvi put se pojavljuje u priči "Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats", a njegovu dalju sudbinu pratimo kroz romane "Post Office", "Faktotum", "Žene","Bludni sin".

Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Jezik je sirov
,ulični ponekad vulgaran i brutalan. Verovatno zbog toga je Bukovski svoja dela objavljivao pretežno kod malih i nezavisnih izdavača. Važio je za "andergraund" pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca nego što je ima danas.


ZA STARU KRNJAVU

Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.

Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,

Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!




dodirnime.com

Ako se desi nesto loše, piješ da zaboraviš;
ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš; a ako se ništa ne dešava,
piješ da bi se nešto dešavalo.

Č. Bukovski

Čudo najkraće traje

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.
Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.
Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.
Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog
Mesta.
Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.
Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim
Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.

Nema pomoći

postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

Prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru.

O bolu

moja prva i jedina supruga
slikala je
i govorila mi
o tome:
“sve je to tako bolno,
svaki potez je
bol…
jedna greška i
čitava je slika
upropašćena…
ti nikad nećeš razumeti taj bol… ”
“slušaj, dušo”,
rekao sam joj,
“što ne šljakaš nešto lakše -
nešto što će da ti
godi”
samo me pogledala
i mislim da je to bila prva njena
spoznaja
tragedije što nas dvoje živimo
zajedno.
takve stvari obično
započnu
negde.

Plava ptica

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svi živi spavaju.
kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
onda je vratim nazad,
ali ona pomalo pevuši
unutra, nisam je baš pustio da
umre
i onda tako spavamo
zajedno
sa našim
tajnim paktom
i sve je to dovoljno lepo da
bi čovek mogao
da zaplače, ali ja ne
plačem, a
vi?

Sreća

ono što stvarno
deprimira
je posmatranje ljudi
dok piju kafu
i čekaju. zarazio bih
sve njih
srećom. potrebna im
je. potrebna im je
više nego meni.

sedim po kafeima
i posmatram ih kako
čekaju. izgleda
da i nema šta drugo
da se radi. muve
šetaju gore – dole po
prozorima
a mi pijemo našu
kafu i pretvaramo se
da ne gledamo
jedni u druge. čekam
zajedno sa njima.
izmedju pokreta
muva
ljudi prolaze.

Ljudi koje svi vole ne mijenjaju svijet.

Postoje gore stvari od samoće.

Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način; umjetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.

Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru.

Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.

Novogodišnja noć me uvijek zastrašuje. ŽIVOT NE ZNA NIŠTA O GODINAMA!

Moraš umrijeti nekoliko puta prije nego što zaista počneš živjeti!

Svijet se počinje spasavati spasavajući jednog čovjeka; sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika.

Mislim, ako recimo zaključite kako je sve besmisleno, onda to ne može biti sasvim besmisleno, jer ste već svjesni da je besmisleno i ta svijest o besmislenosti samim tim daje neki smisao.
Znate na šta mislim? Kao neki optimistički pesimizam.

Kad ljubav postane zapovijed, mržnja može postati užitak.

Čovjek se rodi kao genije, a umire kao idiot.

ZA MALECKU

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.

IGRA JEBANJA


zaista je užasno

biti u krevetu

noćima i noćima

sa ženom

koju više ne želiš da jebeš.



one stare, ne izgledaju više

tako dobro - čak počinju da

hrču, gube živahnost.

okreneš se ponekad u krevetu i

tvoje stopalo dotakne njeno -

bog te, odvratno! -

a noć je napolju

iza zavesa

i zamandaljuje vas

u zajedničku grobnicu.



ujutro podješ u

kupatilo, prolaziš hodnikom,

govoriš besmislice; jaja se prže,

startuju motori.



ali jedno naspram drugog

sede dva stranca

guraju tost u usta i peku

zlovoljnu glavu i utrobu

vrelom kafom.



u deset miliona mesta u Americi

svuda je isto -

bajati životi što se medjusobno

podupiru

i nigde izlaza.



ulaziš u kola i voziš na posao,

a tamo su novi stranci, uglavnom

nečiji muževi i žene

pod giljotinom posla,

koji flertuju, šale se i štipkaju,

ponekad se i kresnu -

kod kuće to ne mogu

- a onda vožnja natrag

i čekanje na Božic, nedelju ili

bilo šta.

Ne svraćajte,ali ako već svratite...


Da, naravno, biću tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogašena
ili ako čujete glasove ili
možda čitam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono što je ostalo od mojih kola
mada možete dobiti novine od juče
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ako ne vrištite noću
i možete da pričate o sebi
to je tako normalno;
teška vremena pritiskaju sve nas
osim što se ja ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem decu na Harvard
ili kupim lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
još malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema žene
možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leprtire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim
to znači da ne želim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini -
odlazite, nije pravi dan,
noć, čas;
to nije ignorisanje neučtivosti,
ne želim da ikoga povredim, čak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vaše plave oči, recimo plave
i vaša kosa, ako je imate
ili vaše misli - one ne mogu da uđu
dok uže nije isečeno ili vezano u čvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.

Te stvari


te stvari kojih se toliko drzimo
nemaju nista sa nama,
a mi imamo s njima
iz dosade ili straha ili zbog novca
ili iz maloumnosti;
nas krug i nasa sveca
postaju sve manji
toliko mali da to ne mozemo podneti,
bljujemo Ideju
i gubimo Centar:
sve sam vosak bez fitilja,
i vidimo imena koja su nekada znacila
mudrost,
kao znake u napustenim gradovima
i samo su grobovi stvarni.

znaš
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo šta

bilo je kao
neshto
shto mozemo da
podignemo
drzimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga.

bili smo na
Mesecu
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru

nigde nema takvog
mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim

sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

Otkud ja u imeniku?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.

Bolji si nego ikad.
Prodao si se.
Ti si prevarant.
Moja majka te mrzi.
Bogat si.
Vi ste najbolji pisac na engleskom.
Smem li da dođem da vas vidim?
Pišem isto kao i ti, samo bolje.
Zašto voziš BMW?
Zašto više ne čitaš poeziju?
Jel' ti se još diže?
Znate li Alana Ginzberga?
Šta mislite o Henri Mileru?
Da li biste napisali predgovor za moju novu knjigu?
Šaljem fot...

Pesma ,pesma,pesma..

---

---

Tip koga znam,
(dobro ga znam, to sam ja)
mnoge su njegove pesme o pisanju
pesama.
To je lako, kao da praviš spisak za
nabavku:
Tri nedelje nisam napisao pesmu.
Danas sam napisao pesmu.
Ona je svratila i ja sam joj čitao
pesmu.
Ali ona je htela droge.
Sedeo sam i kucao dok se ona
žalila.
Uključio sam gramofon i nastavio da
kucam.
Rekla mi je da sam sebičan,
tresn...

Plave perle i kosti

---

---

Dok orhideje umiru
i trava ludi,
evo nečeg za izgubljene duše:

Sreo sam starog čoveka
i umornu kurvu,
u baru,
u 8 ujutro,
prekoputa MekArtur parka -
sedeli smo nad svojim pivima,
on i ja i stara kurva,
koja je noć
prespavala u nezaključanim kolilma
i nosila plavu ogrlicu.
Stari mi je rekao:
"Vidi moje ruke. Sav sam kost.
Nema na meni mesa."
Zavrnuo je rukave
i bi...

Valeho

---

---

Teško je naći čoveka
čije te pesme
na kraju ne razočaraju.

Valeho me nikada nije razočarao
na taj način.

Neki kažu da je na kraju gladovao
do smrti.

Ipak,
njegove pesme o užasu
samoće,
nekako su nežne i
ne vrište.

Umorni smo od većeg dela
umetnosti.
Valeho piše kao čovek
a ne kao
umetnik.
On je izvan
našeg poimanja.

Volim da razmišljam o Valehu,
kao da je i da...

Leptiri

---

---

Verujem da treba zaslužiti sopstveni put
ali verujem i u neočekivani
poklon
i čudesno je
kada ti žena, koja čita tvoje radove
(ili bar neke delove),
ponudi sebe
iz vedra neba,
totalno
nepoznata.

Takva ponuda,
takav pristup
mora biti prihvaćen kao
nešto sveto.

Šake,
prsti,
kosa,
miris,
svetlost.

Neko bi pozeleo da je dovoljno jak
da ih odbije.

Te leptire.

Verujem da...

Nana

---

---

Jebala je 200 ljudi u deset
država.
Petorica su izvršila samoubistvo,
trojica su totalno poludeli.
Kad god pređe u novi grad
10 muškaraca je prati.
Sada sedi na mom kauču
u kratkoj plavoj haljini
i deluje
sasvim zdravo i živahno,
izgleda čak nevino.
"Gubim interesovanje za muškarca",
kaže ona,
"čim vidim da mu je stalo do mene."
Ponovo joj punim čašu
dok zadiže h...

Tvoj život je tvoj život.
Ne daj da utone
u bolesnu vlagu pokornosti.
Budi na oprezu
uvek postoje izlazi.
Negde ima svetla.
Možda nema mnogo svetla,
ali bolje i to nego mrak.
Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobediš smrt,
ali možeš pobediti smrt u životu,
ponekad.
I što česće to činiš
biće više svetla.
Tvoj život je tvoj život.
Znaj to dok ga imaš.
Ti si čudo.
Bogovi čekaju da uživaju
u tebi.

59 centi kilo

---

---

Volim da gluvarim po običnim mjestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previše blizu
jer će početi
da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama,
u restoranima,
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica
odjeću…
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.
Ja sam kao rentgen
voli...

Citati

"Ako se ne kockaš, nikad nećeš uspjeti."
"Činilo se da čovjek ima samo dva izbora - živjeti u užasu ili biti propalica."
"Gotovo svako se rodi kao genije a umre kao idiot."
"Kad je vino otjeralo depresiju, strah - besmisao života postao je pretežak teret i znao sam da ću to učiniti. Najveće je olakšanje to što više nikad neću morati proći pokraj drugog ljudskog bića na pločniku, vidjeti ih kako hodaju, debeli; vidjeti njihove štakorske oči, njihova okrutna pokvarena lica, njihov životinjski cvat. Kakav sladak sanak - nikad više ne vidjeti nijedno ljudsko lice."
"Kad ljubav postane zapovijed, mržnja može postati užitak."
"Kad nema boli, to je kraj osjećaja. Svako naše zadovoljstvo je trgovina s đavolom."
"Lelujam kroz svjetlost i tamu."
"Ljubav je bajka za budale."
"Ne mogu reći da sam mrzio svijet muškaraca i žena, ali osjećao sam stanovitu odvratnost koja me odvajala od zanatlija, trgovaca, lažljivaca i ljubavnika."
"Ničija patnja nije veća od one koju je priroda odredila."
"Ništa nije bilo zanimljivo, baš ništa. Ljudi su bili rezervirani i oprezni - svi isti."
"Ono što je zlo i ono što su nas učili da je zlo, mogu biti dvije sasvim različite stvari. Društvo nas uči da su određene stvari zle da bi nas držalo u pokornosti."
"Razlika između umjetnosti i života je u tome što je umjetnost podnošljivija."
"Šta sad, svi mi na kraju umremo, to je čista matematika. Ništa novo. Čekanje je problem."
"Što si manje vjerovao u život, to si manje mogao izgubiti."
"Uravnotežena ličnost je nenormalna."

"Ako mi u oči pogledate, videt ćete senku njene senke,
i ako mi vrhove prstiju dotaknete, osetit ćete njeno treperenje.
Svojim delima je iskazujem kao što jezero odražava sjaj zvezde,
moje suze je otkrivaju kao kapi rose, rasute na vrelini Sunca,
otkrivaju tajne ružinog cveta. U meni je pesma koju tišina objavljuje, a buka sputava;
koju snovi izgovaraju, a java progoni.
To je pesma ljubavi..."