Moraš umrijeti nekoliko puta prije nego što zaista počneš živjeti!

Čarls Bukovski - „Živim samo da bih napisao još pesama“

Samo me prepustite vetru, gurnite me preko ivice kuhinjskog stola tamo gde nebo pada u more - do poslednjeg neizrecivog kraja koji ćemo jednog dana svi mi doživeti i konačno spoznati.“
Devojaka čija lica nisu gruba ni okrutna.
Ne dovodite mi nikad kurvu, govorim prijateljima,
zaljubiću se u nju. 
Ti ne bi podneo dobru ženu Bukovski.
Potrebna mi je dobra žena, potrebna mi je
više od ove pisaće mašine, više od mog automobila,
više od Mocarta, toliko mi je potrebna
dobra žena da je već osećam u vazduhu, osećam je
pod prstima, vidim pločnike stvorene za njena stopala,
vidim jastuke za njenu glavu, 
osećam svoj suzdržani smeh, 
vidim je kako mazi mačku, 
vidim je kako spava, 
vidim njene papuče na podu.
Znam da ona postoji,
ali gde je na ovoj zemlji
kad me kurve stalno pronalaze?“
„ I uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragostorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde živog čoveka.“
„I otišla si kao što si došla
Brzo si me ostavila,
Toliko si me puta ranije ostavila
Kada sam mislio da će me to uništiti
Ali nije
I uvek si se vraćala.
Sada sam isključio crveni radio
I neko je u susednom stanu tresnuo vratima.
Osuda je konačna. Neću te pronaći na ulici
Niti će telefon zvoniti i nijedan me trenutak
Neće ostaviti na miru.
Nije dovoljno što ima mnogo smrti 
I što ovo nije prva,
Nije dovoljno što mogu da živim još mnogo dana,
Čak možda i godina.
To nije dovoljno.
Telefon je kao mrtva životinja koja ne progovara
A kad opet progovori
Uvek će to biti pogrešan glas.
Čekao sam i ranije i uvek si ponovo dolazila.
Sada ti moraš da čekaš mene.“
„Ne pišem iz nekog saznanja.
Kad telefon zazvoni
i ja bih hteo da čujem reči
od kojih bi mi bilo 
lakše.
Zato je moj broj
u imeniku.“
„Spavanje je najbolje. Mala noćna igra između tebe i života.“
Bukovski je napisao i scenario za film „Burfly“ 1987. godine u kom igraju Miki Rurk i Fej Danavej. O tome je napisao:
„Džejn, koja je već 31 godinu mrtva,
 nikad ne bi mogla da
 zamisli da ću napisati scenario o našim pijanim
 danima zajedno
 i da će od toga nastati film
 i da će
 čarobna filmska zvezda glumiti
 nju.
 Kao da čujem Džejn: „čarobna filmska zvezda?
 zar još i to!“
 Džejn, to je samo šou-biz, zato nastavi da spavaš,
 ljubavi, 
 jer koliko god da se trudili, jednostavno
 nisu mogli da nađu nekog
 kao što si
 ti.
 a ne mogu ni
 ja.“
Eto. Čovek je živ kad pronađe ono što traži i mrtav kad shvati da je to nešto ponovo izgubio. U tom međuprostoru čovek piše pesme.
 

Čujem čak i planine ,način na koji se smeju
plavim padinama dole u vodi
ribe plaču I sva je voda
njihove suze
slušam vodu u propijenim noćima
i tuga toliko raste da je čujem u budilniku
postaje ručka na komodi
postaje papir na podu
postaje kašika za cipele
kartica od perionice
postaje dim cigarete
koji se penje kapelom tamnih vijuga.........

to malo znači

sasvim mala ljubav
nije tako loša
ili sasvim mali život

ono što se meri
je čekanje na zidove

rodjen sam za ovo

rodjen sam da lovim ruže
niz aveniju mrtvih

Charls Bukovski "Okončanje bola" (1972)

Devojaka čija lica nisu gruba ni okrutna.
Ne dovodite mi nikad kurvu, govorim prijateljima,
zaljubiću se u nju. 
Ti ne bi podneo dobru ženu Bukovski.
Potrebna mi je dobra žena, potrebna mi je
više od ove pisaće mašine, više od mog automobila,
više od Mocarta, toliko mi je potrebna
dobra žena da je već osećam u vazduhu, osećam je
pod prstima, vidim pločnike stvorene za njena stopala,
vidim jastuke za njenu glavu, 
osećam svoj suzdržani smeh, 
vidim je kako mazi mačku, 
vidim je kako spava, 
vidim njene papuče na podu.
Znam da ona postoji,
ali gde je na ovoj zemlji
kad me kurve stalno pronalaze?“
„ I uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragostorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde živog čoveka.“
„I otišla si kao što si došla
Brzo si me ostavila,
Toliko si me puta ranije ostavila
Kada sam mislio da će me to uništiti
Ali nije
I uvek si se vraćala.
Sada sam isključio crveni radio
I neko je u susednom stanu tresnuo vratima.
Osuda je konačna. Neću te pronaći na ulici
Niti će telefon zvoniti i nijedan me trenutak
Neće ostaviti na miru.
Nije dovoljno što ima mnogo smrti 
I što ovo nije prva,
Nije dovoljno što mogu da živim još mnogo dana,
Čak možda i godina.
To nije dovoljno.
Telefon je kao mrtva životinja koja ne progovara
A kad opet progovori
Uvek će to biti pogrešan glas.
Čekao sam i ranije i uvek si ponovo dolazila.
Sada ti moraš da čekaš mene.“
„Ne pišem iz nekog saznanja.
Kad telefon zazvoni
i ja bih hteo da čujem reči
od kojih bi mi bilo 
lakše.
Zato je moj broj
u imeniku.“
„Spavanje je najbolje. Mala noćna igra između tebe i života.“
Bukovski je napisao i scenario za film „Burfly“ 1987. godine u kom igraju Miki Rurk i Fej Danavej. O tome je napisao:
„Džejn, koja je već 31 godinu mrtva,
 nikad ne bi mogla da
 zamisli da ću napisati scenario o našim pijanim
 danima zajedno
 i da će od toga nastati film
 i da će
 čarobna filmska zvezda glumiti
 nju.
 Kao da čujem Džejn: „čarobna filmska zvezda?
 zar još i to!“
 Džejn, to je samo šou-biz, zato nastavi da spavaš,
 ljubavi, 
 jer koliko god da se trudili, jednostavno
 nisu mogli da nađu nekog
 kao što si
 ti.
 a ne mogu ni
 ja.“
Eto. Čovek je živ kad pronađe ono što traži i mrtav kad shvati da je to nešto ponovo izgubio. U tom međuprostoru čovek piše pesme.

Čujem čak i planine ,način na koji se smeju
plavim padinama dole u vodi
ribe plaču I sva je voda
njihove suze
slušam vodu u propijenim noćima
i tuga toliko raste da je čujem u budilniku
postaje ručka na komodi
postaje papir na podu
postaje kašika za cipele
kartica od perionice
postaje dim cigarete
koji se penje kapelom tamnih vijuga.........

to malo znači

sasvim mala ljubav
nije tako loša
ili sasvim mali život

ono što se meri
je čekanje na zidove

rodjen sam za ovo

rodjen sam da lovim ruže
niz aveniju mrtvih

Charls Bukovski "Okončanje bola" (1972)

Ne svraćajte, ali ako već svratite... - Charles Bukowski

Da, naravno, biću tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogašena
ili ako čujete glasove ili
možda čitam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono što je ostalo od mojih kola
mada možete dobiti novine od juče
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ako ne vrištite noću
i možete da pričate o sebi
to je tako normalno;
teška vremena pritiskaju sve nas
osim što se ja ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem decu na Harvard
ili kupim lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
još malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema žene
možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leprtire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim
to znači da ne želim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini -
odlazite, nije pravi dan,
noć, čas;
to nije ignorisanje neučtivosti,
ne želim da ikoga povredim, čak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vaše plave oči, recimo plave
i vaša kosa, ako je imate
ili vaše misli - one ne mogu da uđu
dok uže nije isečeno ili vezano u čvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek

Ne svraćajte, ali ako već svratite...

Da, naravno, biću tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogašena
ili ako čujete glasove ili
možda čitam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono što je ostalo od mojih kola
mada možete dobiti novine od juče
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ako ne vrištite noću
i možete da pričate o sebi
to je tako normalno;
teška vremena pritiskaju sve nas
osim što se ja ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem decu na Harvard
ili kupim lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
još malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema žene
možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leprtire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim
to znači da ne želim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini -
odlazite, nije pravi dan,
noć, čas;
to nije ignorisanje neučtivosti,
ne želim da ikoga povredim, čak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vaše plave oči, recimo plave
i vaša kosa, ako je imate
ili vaše misli - one ne mogu da uđu
dok uže nije isečeno ili vezano u čvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.


Čarls Bukovski

"...Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj. pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.
 Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj bednik je crkao od gladi."
 “Ono najčudnije kada ljudi umru su njihove cipele. To je najtužnija stvar. Kao da najveći deo njihove ličnosti ostaje u njihovim cipelama.”
Čarls Bukovski "Dnevnik"

"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. Oduvek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo..."
Čarls Bukovski "Djavo je bio vruć"