ČEŽNJA U NOĆI
  
Noći ove 
srce te moje čeznutljivo zove.
Zove te nježno, tiho i mazno,
ne želi "NE" ni pod razno!
Mazit te hoću, šaptat i dragat,
želim se s tobom lijepo slagat.
Slagat u svemu, u želji i priči,
sa tobom hoću do kraja ići.
Na kraju svega želim moći
da te gledam pravo u oči.
No to su samo sve čežnje moje
al' ne znam dal' su i tvoje.
Moje je srce vrata otključalo,
a tvoje je na pol puta stalo.
Molim te noćas daj baci to breme,
i vrata srca otključaj za mene.

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.